О Знацима препознавања Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ
Најутицајнија књижевноуметничка, стваралачка и медијска иницијатива на Балкану
ЗАВЕТИНЕ (познате и као Мобаров институт, тзв.Алтернативна или Пишчева издања) покренуте су са вером да су часописи и књиге вечни новац, светски капитал. То је девиза Едиције ЗАВЕТИНА, београдских Заветина, које су покренуте 1983. године. ЗАВЕТИНЕ су опстале више од четврт века без ичије помоћи, пре свега без помоћи и СФРЈ и СР Србије. БЕЛАТУКАДРУЗ (М. Лукић) основао је и објављивао неколико књижевних часописа (Заветине, Дрво живота, Уметност махагонија. Трећа Србија, Идентитет, Посебна породична заветина, Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, и Велику магазу). Успео је да објави на стотине бројева споменутих часописа, истина у тиражима невеликим. Домет штампаних ствари у ограниченим тиражима је – ограничен. ЗАВЕТИНЕ су, из тога гета малих тиража, изашле захваљујући интернету…
Захваљујући Сазвежђу Заветина - својеврсној Зони преливања, где се различитост европских нација и култура, књижевности, уметности укршта, преплиће, стварајући нешто много боље што Србија, Европа и свет до сада нису имали… Настало је полазиште у културно-књижевни лавиринт звани Едиција ЗАВЕТИНЕ. Овде ће свако моћи да се обавести о сазвежђу ЗАВЕТИНА, и да одабере неки пут којим вреди да се запути… Захваљујући овом Агрегату, одавде се може кренути у својеврсни електронски лавиринт београдских Заветина, иза којих не стоји ни велики ни прљав капитал, већ несебичност и неуморност српског писца, антологичара, романописца, уредника, издавача БЕЛАТУКАДРУЗ (М. Лукића) и пријатеља. У намери да потпомогне очување живе традиције, књижевности и алхемије, антропологије, упоредне религије, старог и новог балканског наслеђа, општекорисног за све слојеве српског друштва, Европе и човечанства, исконске културе, националне, европске и светске, Сазвежђе Заветина је показало и доказало да се може опстати и као алтернативни, неофицијелни издавач, немонополски, невладин, ненаметачки, и да се при томе не буде у опакој власти једног узаног или ширег круга ограничених визија…
Додељујући две књижевне награде, Дрво живота и Амблем тајног писма света, ЗАВЕТИНЕ су зауставиле опаку и погубну инфлацију књижевних награда у Србији. ЗАВЕТИНЕ су практично морале да се за све изборе саме. Тако је и стварање и покретање стооких прозора Заветине на свтеској Мрежи део те стратегије борбе и самоорганизованости у једном свету који је дубоко огрезао у себичности, наметачком духу и самодовољности.
Овде су отворени они прозори, који су у Србији иначе затворени. Одавде можете погледати и далеко унапред и далеко уназад, горе према звездама, и доле, где зјапе понори и бездани уметности и противуречности једног друштва.
Позивамо на сарадњу све заинтересоване писце. Уметнике. Независне духове.
Све оне – спремне – да припомогну општој обнови народног духа и вредности, вредновања и превредновања, ширења како класичне тако и савремене или модерне књижевности, националне, европске, светске, пружајући прилику за стварање и оглашавање – преко великих књижевних конкурса – великом кругу даровитих појединаца без обзира на националну, верску или политичку припадност, људима неоптерећеним политичким или расним и другим предрасудама…
Ја сам сликар и писац и живим у Балтимору ,Мериланд, месту Едгар Алан По-а. До скоро сам две године радио на слици СРПСКИ ТОТЕМ где сам у десет поглавља приказао кратку историју наших народа. По нашем ликовном критичару Дејану Ђорићу то је јединствени подухват у нашем сликарству. То можете видети на моме сајту. Међутим, пошто живим од сликарства, то ми је пружило потпуну литерарну стваралачку слободу. То је разлог због чега до сада нисам много објављивао. А постоје и други разлози. Сада сам у ситуацији када је моје литерарно стваралаштво доживело своје време. Поред прича, управо завршавам два моја романа “Боја Ботичелијевог гласа” и “Театар ветрова”. Опростићете ми на мојој нескромности, то би требало да буде једно ново освежење у нашој литератури. Можда ћете Ви имати прилику да се у то уверите. Обраћам Вам се тим поводом пошто су ми се Ваше ЗАВЕТИНЕ много свиделе. Као да сам, после дуги низ година, нешто тако очекивао.
Примите моје најсрдачније поздраве.
Богдан Мишчевић, Балтимор.
Хвала на јављању и на поздравима.
Заветине су, заиста, једно Сазвежђе, или низ концентричних кругова ширења културе и књижевности. Што се тиче свега другог, Заветине покушавају да повежу, планетарно, многе људе и ствараоце који разумеју српски или хрватски језик, а путем конкурса и да афирмишу један круг ствараоца, према процени уредника Заветина, који се, вероватно сте уочили, бави и кнјижевеном критиком, погледајте “Златни Расуденац”.
Све најбоље.
Јавите се, кад објавите Ваше рукописе. Да читамо.