Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00100 – 00103)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 64)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 64)

 (00100)

*

( РЕНЕСАНСА ) На крају 2012 / Чудесна молитва(Белатукадруз)

 

“Боже, наш Оче, прођи кроз моју кућу и однеси све моје бриге и болести, чувај моју породицу здраву, поjaчај љубав и пријатељство међу нама!“
Амин.

    Видети више: http://principova.wordpress.com/2012/12/28/na-kraju-ove-2012-godine/

 

*

(ЗАВЕТИНЕ, Посебна породична заветина)  Знаци препознавања = Стваралачка иницијатива

 

… Мисију Сазвежђа  су, ПРЕПОЗНАЛИ многи посетиоци, не само стални сарадници „ЗАВЕТИНА“, него и читаоци српског порекла из дијаспоре. А један од њих је на свој начин најотвореније и изразио: „Од кад се родимо учимо да говоримо, помало да разговарамо (неко то никад и не научи), не и да живимо, као да то знамо. ЗАВЕТИНЕ то чине на инспиративан начин. Како бисмо парафразирали Декарта у наше време: “Комуницирам, дакле, постојим”. Али и више од тога. То је ванвременски дијалог. Комуницирају они који долазе с онима којих више нема међу нама, а биће увек то што јесу.“ Заветине“ су, временом, изашле из тзв. Гета малих тиража штампаних издања, и достигле посете о каквим се није могло ни сањати пре, рецимо десет година, или пре тридесетак година, када су покренуте као Пишчева издања!
Сазвежђе је посећено у Србији, и бившим југословенским републикама, али и у: САД, Русији, Великој Британији, Француској, Немачкој, Хонг Конгу, на Аљасци, у Аргентин, Бразилу, Јужноафричкој Републици, Шведској, Украјини, Летонији, Јужној Кореји, Канади, Турској, Италији, Нигерији, Холандији, Израелу, Шпанији, Пољској, Румунија, Јапану, Украјини, Молдавији… итд. Преко 300 000 посета на локацијама „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ доказују и потврђују да су „стооки прозори“ Сазвежђа постали далековиди, пожељни, моћнији и од најмоћнијих дурбина! Шта је то што привлачи толику посету? Неофицијелан, недвосмислен став? То што на многим локацијама Сазвежђа посетиоци могу да нађу текстове који су против сваког илузионизма – и у животу и у књижевности?Статистика посећености «стооких прозора ЗАВЕТИНА», тј. Дефинисаних и препознатљивих интернет-локација на светској мрежи, (чак и непотпуна – без проверљивих параметара за већину сајтова Заветина (19 веб сајтова -уз подршку Googl-a,) 2. новембра 2012. године показује Стални раст посета…, чак изванредан скок посета!  Зашто расте број посета Сазвежђа? Више има разлога за то….

Видети више: https://znakprepoznavanja.wordpress.com/o/

 

*

(ЗАПИС XV ) PESMA TIJA I KOMENTARI / Radivoj Šajtinac

….Iz propratnog pisma autora, ili Ovo zimi ne postoji

 

Za  trenutke dok je mraz spolja i mraz  iznutra.Iz intimne zavetine,

preskupe za objavljivanje. Znate sta hoću da kažem,dobri Lukići

 

 

Nevreme  između dva para dlanova

 

Nije ni naročito komplikovano a još manje posebno tužno prihvatiti  činjenicu da obolenje ne samo bolest, menja u biću sem navika čak i neke naklonosti. Ne ljubavi, ništa sazdano od velikih zaveštanja i zakletvi već upravo to – naklonosti. I tako su ovim danima i noćima kroz mene strujali zvuci, pevanje, pevušenje i sične pojave na koje sam, hteo-ne hteo, reagovao ili ih čak i prizivao, a jedna od tih je upravo moja posebna i nesputana naklonost ka tihoj pesmi.

Ili, preciznije rečeno, tihom pevušenju, onom koje liči na oglašavanje olakšanja. Onako kako je pevušila moja baka po majci, baka Danica – onoga dana kad je preminula, nakon lepog prepodneva naglo je krenulo neko olujno nevreme. Tamo, kad se pogleda niz dvorište i baštu prema ataru, nadvio se ogroman sivi oblak, sličan velikoj, obijenoj mrlji na emajliranom lavoru i vetar je prebirao po krošnjama, grmlju i biber-crepu.

Doveli smo joj i našeg, tada još vrlo malog sina, njeno prvo unuče. Malo pognuta, iznad njegovih kolica u kojima je ležao lica uokvirenog  bledo, plavom čipkanom kapom. Držeći u svojim sitnim, ostarelim dlanovima njegove još sitnije, ona je zapevušila ono poznato – taši, taši, tanane. Glasom, iz kog je izbijala i neka razgovetna iznemoglost, ona je pevušila i  kao i uvek i sada očekivao se onaj stih gde se pojavi, oglasi višak slogova  ali se toga sećam i kao deo sopstvenog dečačkog iskustva. Taj stih beše i ostade: …tamo ima jedna grana. U sebi je sadržavao nešto slikovito i naravno narkotičko, neki zamah odozgo, neki titraj vazduha, šapat ili tračak vetra s grančice, nije bitno…

Видети више: http://avatarplusultra.blogspot.com/2012/12/pesma-tija-i-komentari-radivoj-sajtinac.html

 

*

(HOMER) УБЕЂЕН БЕЈАХ / Александар Лукић

 

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. Александар, 1) (Портрет, цртеж на папиру руског сликара песника Александра Лукића, 1957)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. Александар, 1) (Портрет, цртеж на папиру руског сликара песника Александра Лукића, 1957)

Убеђен бејах да сам сећања из детињства упамтио
и сачувао их до у детаљ. Ах, како сам се преварио,
погано преварио.

Храброст је веровати да ствар са најранијим сећањима,
стоји баш тако, да су то корнишони спаковани у теглу.

Догађај са улице од јуче разбио је моје илузије.

Неки пролазник, човек стар, поздравио ме је и додао:
ја те познајем врло добро, али ти се не сећаш мене.

Не заустављајући се, то ми је рекао.

Нисам се сетио тог човека, али да изгладим час у
коме се обрех, пођох за њим и рекох му: Но, добро,
ако се већ познајемо, овај сусрет не сме да прође тек тако.

Господин би намеран да настави својим путем даље.
Чекајте завапих. Упознајмо се поново.

Тачно је, признах му: ја вас се не сећам.

Причаћу ти о нашем познанству другом приликом.

Друге прилике не подносим, узвратих. Учинимо то сад.
Ја сам, као што знате: Александар Лукић.

Човек ми пружи руку – говорећи:
Ми смо земљаци. Из истог села потичем одакле и ти.
Ти моју фамилију не памтиш, јер сам рођен 1942.
године у време рата, а кад си ти рођен 1957.. – је ли тако? …

Видети више:http://pudinadolina.wordpress.com/2012/12/28/%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%92%D0%B5%D0%BD-%D0%B1%D0%B5%D1%98%D0%B0%D1%85-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B/

*

(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Brozova „Soba tajni“: Novi žurnali nepodobne istorije / Kultura | Novosti.rs

 

– Nije lako reći u koga je Tito imao najviše poverenja – kaže Vladimir Tomčić, direktor “Filmskih novosti”.

“NESTANAK” JOVANKE BROZ U ZABRANJENIM dokumentima naći će se i nešto od događaja koji su Jovanku Broz “uklonili” iz javnog života, što će biti tema posebnog filma:
– Videćemo da je “prva dama” bila samo jedna od “domaćica” u Belom dvoru, gde je živela i Titova ljubavnica, i po svoj prilici, brižljivo je odabrana za ulogu Titove supruge – na hiljadama sati filmske trake koju imaju “Filmske novosti”, nije zabeležen nijedan njen komentar, nikakva izjava. Jovanka Broz, iako uvek uz Tita, nikada nije progovorila ni reč. Njeno današnje ćutanje verovatno je više nastavak projektovane lojalnosti, nego straha. Žene u Titovom životu su posebna priča, i ne mogu da stanu u jedan film – kaže Tomčić.

– Po dokumentima koje posedujemo, izgleda da je to, ipak, bio Stevo Krajačić, koji je u javnosti bio manje eksponiran, i mudro skrivao ulogu “glavnog igrača”. Činjenica da je samo on mogao nenajavljen da uđe kod Tita, i da je u Titovom prisustvu čak držao noge na stolu, mnogo govori o tom odnosu. Ali, tu se “plete” i neka čudna mreža o vezi Tita i Krajačića sa Kominternom, političke “čistke” u kojima je Krajačić “iz senke” uvek imao glavnu reč, i ko zna šta još, što će se tek videti….

Видети више: http://m950.wordpress.com/2012/12/27/brozova-soba-tajni-novi-zurnali-nepodobne-istorije-kultura-novosti-rs/

*

(ЗАПИС  XIX ) BOL U SVE STANE / Есон Јаос

 

neko je svoj

novokupljeni brod otisnuo

i daleko sad je kao igračka mali

i pustio ga

 

dok je uglednom gospodinu

amputirana  noga i patrljak

kao čizma duboka veliki

stao je u duboku metalnu kantu

 

razmišljala sam da nije možda ova bol

posledica nečeg drugog,ipak

 

sada dok ovo pišem pod pritiskom

usled nezgode eksplodirao je  ekspres lonac

izokrenulo plafon i susetkine oči…

 

Видети више: http://intervjuzavetine.blogspot.com/2012/12/bol-u-sve-stane.html

 

 

*

(ОРЛУШИНА) У магли / Драгица Савић

 

Кучка

Њени су образи врели,
док те љуби у хаустору неком,
али она тебе не жели,
она је у свом свету далеком.

Њена је постеља врућа,
у њој се топи твоја снага.
Не можеш је довести до ганућа
и не можеш је звати, драга.

Са њом не можеш нежне снове ткати,
јер њене су руке грубе.
Она те никада неће спомињати,
док буде љубила неке друге.

 

Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2012/12/28/%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

 

*

(КОВИОНА ) Гнездо у малињаку / Мирослав Тодоровић

(…..)

17 јул 2012.
Магла испунила долину. И свежије је. Настављам да крчим у воћњаку. У предаху одлазим у малињак да видим моје косиће, туга празног гнезда ми поглед онеспокојава, у другом гнезду расту косићи, врелина их је ошамутила. Лила бере, више скупља све ређе плодове малина. Косим мадљаре, затим лежим на  лежаљци слушам тишину ишарану цвркутом птица. Из Корита стиже дудњање вршалице.  Мирише снажно лето, зреле ливаде златници на плећима брда. На хоризонту бели облаци као стадо оваца. Слушам зрикавце. Туп звук, то јабука паде у траву.Понад Свеловине гракће гавран. Пирка ветрић са мирисом зрелих трава . Шуми лишће. Оса слеће на сечиво ножа којим је Лила секла јабуку.  Зуј крила. Је ли живот тај зуј који чујем? Оно што остаје и у чијој се тишини чујемо.
У гнезду уз шум лишћа и мирис малина дамарају животићи два тића.
Са Бјелог Камена  чује се ломатање приколице.
Цвркут птице из крошње липе. Ко то кога дозива?
Сви звуци овога дана  на овој страници нађоше мир.
Ноћ ће све прекрити с мирисом зрелих трава и свицима понад ливада.

***
ЛЕТЊИ пејзаж у погледу
И твој живот  у
Пејзажу зрелих боја

Слика коју чујем
У прхуту  тичијег крила
Миленијума дашак
Са плаветнилом неба

На домак  видик  песме
Књига живих слика
ЛЕТЊИ пејзаж у погледу

Видети више: http://zavetinekruna1.wordpress.com/pro-za/%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%BE-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D0%BA%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

 

*

(ЗАПИС XXXV )  ТРАГ / Ђорђе Николић

 

Траг нам се замео, Господе,

У тами грешног ништила,

Бешчасни собом нас воде,

Вера нас Твоја пустила:

 

Нити нас има у Теби,

Нити смо Тебе достојни,

Нит ће дух да се онеби,

Нит смо у вери постојни….

Видети више:http://malazavetina.blogspot.com/2012/12/blog-post.html

 

*

(Еdition SECTIO CAESAREA – Едиција ЦАРСКи РЕЗ) Кишно свитање / Константин ПАУСТОВСКИ

(превод В. Јагличић)

 

УНаволокепаробродјестигаопоноћи. МајорКузминизашаојенапалубу. Промицалајекишица. Напристаништубешепусто – горелајетекједнасветиљка.

– Пагдејетајград? – помислиКузмин. – Тама, киша -ђавоћегазнатигдејето!

Онсенајежи, прикопчашињел. Срекенаврехладанветар.

Кузминпронађепрвогофицира, запитагахоћелиседугопаробродзадржаватиуНаволокама.

– Окотрисата – одговорипрвиофицир. – Судећипоутоварукојитребаобавити. Азаштопитате? Павипутујетедаље.

– Писмотребадапредам. Оддругаизболнице. Укреветује, домене, лежао. Женамујеовде, уНаволокама.

– Датојеозбиљанзадатак – уздахнуофицир. – Требасепотрудити! Немојтепречутисирену, иначећетеостатиовде.

Кузминизађенапристаниште, посклискојлествицииспесеначврстотле. Чулосекакоужбуњушапорикиша. Кузминпостоја, дабимусеочипривикленатаму, угледапокуњеногкоња, гуравфијакер; кровјенафијакерубиоподигнут. Исподњегадопиралојехркање.

–          Еј, побратиме! – гласноречеКузмин. – ЦарствоћешБожјепреспавати! ….

Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/

https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/ruska-poezija/kisnosvitanekonstantinpaustovski

 

*

(ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА) ХОМОЉСКИ МОТИВИ.Свеска VIII / Миодраг Мркић

 

Овај циклус има девет песама. Неке песме, осим броја у наслову (арапског) имају и словни наслов. Неке пак дуже песме имају и поднаслов. Као “синоним” броју и наслову у речима: А), Б), В). две су посвећене одређеним људима.
Наставимо са издвајањем манифест, програмских мотива.
Самоћа није редак мотив у ПЕСМАМА ИЗ РОМАНА.
Самоћа у сенкама оностраног. Самоћа која због количине прелази у тугу: “(Јесам ли тужан због самовања толиког?)” каже у задњем стиху прве терцине песме “1”. Од самоће тражи спас у природи:
Смешим се облику што занемарен лежи,
ал’ и даље у будућност сеже:
смешим се свему оном што упорно тежи
да ме чврсто за судбину веже…

       Видети више: http://katalogop.wordpress.com/moara-parasita/%D1%85%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0-viii-%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D0%BC%D1%80%D0%BA%D0%B8/

 

***

 

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 65)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 65)

 (00101)

*

(Библиотека ПРЕТЕК,3 ) Кућа песника-критичара

 

Овде су Код куће –  песници-критичари.

 

Хајдемо сада далеко, каже у једном трену Бодлер.Ено мртве Године зову мене / са небеских балкона, старински одевене…

   Сонет Прибирања Бодлер је објавио у „Европској њиви“ 1. новембра 1861. године. А у писму мајци од 6. маја 1861. Бодлер вели: Сам сам, без пријатеља, без љубавнице, без кучета и мачета, коме да се пожалим?

Да ли сам, као и Бодлер, изабрао тугу прибирања (или је она изабрала мене)? Онда – не треба никоме да се жалим.

Обраћајући се читаоцу, у уводној песми  ЦВЕЋА ЗЛА , Бодлер вели : „Заблуда, грех и глупост и тврдичење плове / по    духовима нашим и тела наша киње, / крмимо милу грижу савести као свиње, (истицања су моја – М. Л.) /  ко  просјаци што своје буве  и ваши тове .//  Тврдоглава у греху, душа нам млако жали ; / наплаћујемо скупо кад било шта признамо, /  и опет блатним путем весело корачамо / ко да смо сваку мрљу јефтином сузом спрали…“

У једном од Нацрта за Предговор ЦВЕЋУ ЗЛА, Бодлер је записао : “ Француска пролази кроз фазу вулгарности. Париз, средиште и зрачење опште глупости“.

То је о својој земљи и престоници написао један од њених највећих песника.

Шта да каже Мирослав Лукић о својој земљи, престоници ,почетком децембра 1996. године?…

Видети више: https://sites.google.com/site/tragovi1/pesnici-kriticari/unutrasnikosmospesmemiroslavtodorovic

 

*

 

(Библиотека ПРЕТЕК,3 ) Песници-критичари

 

Белешке о  СТАРИЈЕМ КРУГУ /Белатукадруз

 

Круг?

Какав круг? Стар, старији, најстарији? Бескрајни,плави?

Анализирајући Настасијевићеву песму Дафина , В. Јелачић пише: “ У корену биљке из ове песничке конструкције долази до спајања почетка и краја, односно, до затварања круга – никад искоршћеног енергетског потенцијала душе. Отуда песников апел – камен уместо биљке – оглашава вапај бића никад утољених жеља“(стр. 99). Јелачић је уочила „једну честу поетичку схему хоризонталне и вертикалне равни, препознатљиве као склоп реалног простора – егзистенцијалне равни људског бивствовања, и простора спаса – искупљења уметничком замисли. За разлику  од поетичке конструкције света суматраизма Црњанског, Настасијевић ће успети да мотивацијски заснује и тзв. ирационални простор – простор смрти, и то у смислу „даљег тонућа“. – Интересантно је да ће Настасијевић основне конститутивне елементе етичке равни своје поетике симболички представити опет кружним обликом, овог пута у виду капи, која се, у паровима антагонизама добра и зла, крећу, клизе, са обе стране вертикалне слике света његове поетике“ (стр. 100). По мишљењу В. Јелачић : „Услов превазилажења и прекидања монотоније временског кружења у познатим паровима антагонизама објективног времена (…) јесте у осмишљавању субјективног времена. „(….)

Има ли смисла, у овом случају, позивање на Момчила Настасијевића? Свакако, из више разлога. Реч је о песнику кругова најужих пречника у српској поезији, песнику који се чувао вергла, песнику духа – доживљаја духа – најсуштије стварности. Настасијевић је знао да оно што се духом изразило у простору, тежња му је потрети време ; што у времену, простор. Јер и једно и друго је у истоветности бивања. – Истинитост доживљаја духом потпуно се, дакле, поклапа са нужношћу остварења у израз. / Јер чему толике жртве при којима, у некој радости патње, изражавајући се људски створ буквално самог себе сможди. / Као да је иза тога неки тајни услов :ДАЛО ТИ СЕ ДА БИ ЦЕЛОГ САМОГ СЕБЕ ДАО (М. Настасијевић, Сабрана дела, књ. 4. Есеји Белешке Мисли, Дечје новине – СКЗ , Г. Милановац – Београд, 1991, стр. 58).

Настасијевић је правио разлику између живог и мртвог и тиме се приближио – у есеју Неколико рефлексија из уметности – највећој тајни уметничког стварања и лепоте …

Видети више:  https://sites.google.com/site/tragovi1/pesnici-kriticari/beleskeostarijemkrugubelatukadruz

*

(ЗАПИС  XXXV )  СЕЋАЈУЋИ СЕ ДРАГИШЕ ВИТОШЕВИЋА

 

(14. 6. 1935 – 4. 8. 1987)

 

Књижевник ДРАГИША ВИТОШЕВИЋ, историчар и теоретичар

књижевности, књижевни критичар, есејиста, антологичар и приповедач,

рођен је 1935. године у Барама (гружанским). Завршио је Филолошки

факултет у Београду (Група за југословенску и светску књижевност, са

постдипломским студијама), где је и докторирао 1973. године. Од 1964. до

1967. године је на студијском боравку у Паризу, а у току 1977-78. у

Москви и Петрограду. Био је оснивач (са Добрицом Ерићем) и главни

уредник часописа Расковник (1968-1982, са прекидима). Радио је као

научни саветник у Институту за књижевност и уметност у Београду. Умро је

1987. године у Сиску од последица саобраћајне несреће која се догодила

под још увек неразјашњеним околностима. Од тада његове рукописе

приређују Вјера Вукшић Витошевић и Невена Витошевић Ћеклић.

 

ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ: Орфеј међу шљивама (антологија савремених српских песника са села, са Добрицом Ерићем, Крагујевац 1963), Озбиљне игре (приповетке,

Нови Сад 1966), Српско песништво 1901-1914 (у две књиге, Београд

1975) …

Видети више: http://litija1.blogspot.com/2012/08/blog-post.html

 

*

(Библиотека ПРЕТЕК,3 )   ТАЧКА НА … СЛУЧАЈ ТЗВ. ВЕЛИКИХ СРПСКИХ ПИСАЦА друге половине 20. века. Или О ДОБРИЦИ ЋОСИЋУ, ТЗВ. ХРОНИЧАРУ СА ДЕДИЊА. – Увод у дух  савременог вампиризма?

 

…. … СЛУЧАЈ ТЗВ. ВЕЛИКИХ СРПСКИХ ПИСАЦА друге

половине 20. века .Један међу њима, читанији и од М. Горког (завршио

је средњу пољопривредну школу), укотвио се на најпознатијем

београдском брду. Код њега се, кажу, ишло на ћабу. Све му се дало.

Успех га је на крају, кад је и смрт чинило се заборавила на њега,

затворио у орман и закључао. Осећао је како се гуши у орману и

схватао како му успех долази по главу. Врата ормана су закључана

споља и не пропуштају ваздух. Гушио се, али врата ормана није могао

да отвори јер су била закључана споља… Полако је умирао српски

Толстој. Видео је борбу живота и смрти. Имао је ината за битку, која

је била неприродна. Гушио га је нафталин; ето почело је – једва дише.

Готов је – то је јасно.Више му нема спаса, и ничег полетног нема више

у његовој глави; гуши се. Чинило му се да умире, обезнанио се. Неко

је лупао песницом споља о орман. Довикивао. Урлао. Доле лупежи!

Живео краљ! Живео! То је узвикивала маса на чистом српском, и он

се умирући прекрстио, први пут, после педесет и нешто година. [та

Срби друго знају, помисли, свестан да му нема спаса. И обезнани се…

И врло брзо пробуди се, и протрља очи. И запева на сав глас,

као многи његови земљаци, простодушни српски сељаци: Марширала,

марширала краља Петра гардааа…

Зашто ли пева? Изгледа да га боли срце…Али где је орман?

Зашто лежи на поду? Где је орман? Српски Толстој уста и погледа око

себе; ормана – нема! По полицама и по поду лежале су ствари извађене

из ормана и разбацане, а ормана нигде није било. Једини могући

закључак: Живот је победио смрт на начин Српском Толстоју

непознат..

Поучна прича. Има их који мисле, да ју је први смислио Данил

Хармс. Није: Розанов! (….)

Видети више: https://sites.google.com/site/tragovi1/ni-dana-bez-retka-kosava/tackanaslucajtzvvelikihsrpskihpisacadrugepolovine20vekailiodobricicosicutzvhronicarusadedina

 

*

(MOARA OCASKА – ХАЈДУЧКА ВОДЕНИЦА) Хајдучки зимски бивак

 

ГРАДИНАРИ НЕБЕСКЕ СРБИЈЕ /  Миролав Б. Душанић
_____________________________

Српски политичари су мудри
Они су увијек уз народ
Они нас штите
Бирају нам праве пријатеље
Они нас стално заступају
Износе наша надања и жеље
Они су гостопримљиви
И дарежљиви
Дају госту беспоштедно
Десном и лијевом руком
Скоро насумице
Жртвују плодове рада нашег
Животе наше и равнице …

Видети више: http://2003bz.wordpress.com/%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BA/

 

*

(Библиотека ПРЕТЕК,3 )  УНУТРАШЊИ КОСМО/С ПЕСМЕ / Мирослав Тодоровић

 

Из шест објављених збирки,  са  новоиспеваним песмама, песник Вучковић је ко-мпоновано седму „Одабране и друге песме“. У напомени пише: „Све ове песме настале су у периоду од 1967 – 2012. Период, довољно дуг да се још једно казивање заокружи, поготову што су песме, иако различите по спољашњој структури, веома сродне, по унутрашњој суштини“. Унутрашња суштина  је слика, и стање, песникове душе, оне „фине честице која уздиже читаво човекове биће“ како поезију дефинише Хазлит. Мишљење да песник пише једну песму потврђује и Р. Вучковић без обзира на њену „тематску разноликост“ унутрашња суштина  песме је њено језгро (срце) које спољашњу структуру одржава. И заокружава…

Вијонов катрен: „Молим се Божје милом сину / ког зовем кад су доба тавна / Да прими мој плач у висину / он који тело и дух равна…је један од могућих одговора зашто песма (Ова певања) и која је њена сврха. Песник има свој орјентир висину и божјег сина који је (још увек) универзална метафора свеобухватног значаја …

Видети више: https://sites.google.com/site/tragovi1/pesnici-kriticari/unutrasnikosmospesmemiroslavtodorovic

*

(Библиотека ПРЕТЕК,3 )  НИ ДАНА БЕЗ РЕТКА ; КОШАВА

 

…Синоћ сам дуго разговарао са једним од првих читалаца мог препбимног рукописа „Антологија ФЕНИКС“. Дувала је кошава.
Последњи број „Књижевних новина“ посвећен је покојном Кишу.

Д. Киш, у књизи „НА ЧАСУ АНАТОМИЈЕ“, уз реченицу где се помиње први пут кошава: ’Кошава, јак и хладан источни и југоисточни ветар у североисточном делу Југославије, нарочито у Подунављу и Источној Србији; дува поглавито у јесен, зими и у рано пролеће, достижући брзину и преко 100 километара на час; дува из подручја Украјине и северног дела Црног мора преко Влашке низије и Јужних Карпата; већином дува при земљиној површини, до висине од 1 км, на махове снажним ударима, доносећи хладно и суво време; по престанку кошаве (која траје некад и по више дана или недеља) обично настаје краћи или дужи период киша и снега. У пролеће неповољно утиче на пољске усеве ‘.

У напомени, стајала је референца: Мала енциклопедија Просвета, том I , стр. 704 (прво издање).  То је био последњи комад терена који сам морао напустити : издавачи су ми поставили часни услов:или-или. Или ћу избацити ту фусноту о кошави, или књига не иде у штампу. Бирај. Избацио сам је тешка срца и са осећањем пораза. Та напомена, одмах негде на почетку књиге, имала је, међутим , вишеструку функцију: одсликавала је психолошку атмосферу и сиви, сурови књижевни пејзаж у којем се одвијала полемика око моје књиге, ….

Видети више: https://sites.google.com/site/tragovi1/ni-dana-bez-retka-kosava

 

*

(Библиотека ПРЕТЕК,3 )   Забелешка о Анти-Богу и песнику З. Милићу / (Б)

 

Када је реч о Сотони, присетимо се, од самих почетака човечанства неко тајновито биће играло је извесну улогу. Књига Постања говори само о Змији. Ту Змију називају понекад њеним правим именом: Ђаволом. Милић пева о тој змији, о сотони и сотонском болу, о непријатељу људске природе, злом или нечистом духу, заводници, и убици људи и лажљивици  од почетка. Милић је проговорио и о многим искушењима историје и савременика. Змија у његовом песништву није мит, већ део мита – метафора најчешће. (Онда када је само фолклорна слика, део је окамењеног облика.)  Било би добро када би песник, развијајући свој опсесивни мотив о змији кренуо за детаљнијим ишчитавањем огромне есхатолошке лектире о противнику Божјег наума, замисли. Јер, противник Последњих времена, Син пропасти, Безбожник, Антихрист, који влада као прави Анти – Бог, ствара своје дело овде на земљи. Дело Сотонино. …

Видети више: https://sites.google.com/site/tragovi1/ni-dana-bez-retka-kosava/zabeleskaoanti-boguipesnikuzmilicu

*

(Библиотека ПРЕТЕК,3   )  Daleko од „NOBELА

 

NOBELOVA nagrada za književnost
pripala je u četvrtak britanskoj
književnici koja je jedno od svojih
ključnih dela, “Zlatnu knjižicu”
napisala davne 1962. Samo godinu
dana ranije, 1961, sekretar Švedske
akademije saopštio je da će te
godine Nobelovu nagradu za
književnost dobiti autor koji je epskom snagom iscrtao teme i ljudske sudbine iz istorije svojezemlje – Ivo Andrić

Mada smo imali dobrih pisaca, naše šanse za takva priznanja
su danas vrlo male. Mi smo u crnoj rupi, izvan
sveta, u kome je dosta poremećen svaki sistem vrednosti,
jezgrovita je ocena Predraga Palavestre, sekretara
Odeljenja jezika i književnosti SANU, naše uloge u globalnim
dometima pisane reči.
Svakog oktobra, tokom nedelje Nobela, kada iz
Stokholma dnevno stižu imena novih dobitnika, aktuelno
je pitanje: “Ima li srpska književnost još nekog pisca
koji je mogao ili može da zasluži čuvenu medalju sa
likom Alfreda Nobela, diplomu i 10 miliona švedskih kruna?” …

Видети више:  https://sites.google.com/site/tragovi1/ni-dana-bez-retka-kosava/dalekoodnobela

 

*

(Библиотека ПРЕТЕК,3 )  Из ЛОМАЧЕ ЗА SENSA / Предраг Пузић

…. Нису само Ђорђе Јовановић, Марко Ристић и Ели
Финци предлагали и оправдавали “истребљење
потурица”. У наступима такве врсте јављали су се и
други гласови, тако да се не може тврдити како су у
питању само поједини солисти већ, како смо видели,
добро увежбан хор. (….)
– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –
ПРОГНОЗА
Пре него што је Светислав Стефановић стрељан, у
затвору га је посетио Слободан Пенезић Крцун, тада
двадесешестогодишњи потпуковник НОВ и шеф
ОЗН.е за Србију. Кажу да је на Крцунову претњу,
“како ће гадно проћи”, Стефановић мирно одговорио:”Нико од нас не зна како ће завршити”.

ПОРУКА
У једном писму упућеном из Беча, 1898. године,
свом пријатељу Александру Сандићу, некадашњем
писару Вука Караџића, млади Стефановић написао
је и неколико реченица које се, узимајући у обзир
неправду која му је учињена на крају живота, данас
могу читати готово као порука:”Није ми стало ни до
чега другог, него до тога да истина стане на своје

место, а ја знам да је истина на мојој страни, мада јој
не преостаје ништа друго него да, у својој немоћи, са
осмехом презире ситне силнике”…..

Видети више:   https://sites.google.com/site/tragovi1/ni-dana-bez-retka-kosava/izlomacezasensapredragpuzic

 

*

(ПИСМА) Честитка за Нову годину / Милош Јанковић

 

НОВОГОДИШЊЕ ЖЕЉЕ

Драги и уважени Деда Мразе,
желим да ме и у Новој газе,
да ме мрзе зато што ми завиде,
да их је стид док ме се стиде,
да ме се клоне и да ме пљују,
да се праве како ме не чују,
да маштају о томе да ја постану,
па да могу на све да не пристану,
да смеју да буду лишени сујете,
да злобом не трују у себи дете,
да им љубав за друге васкрсне,
да им вера у немогуће очврсне,
да им се нада у надстварно роди,
да им се душа мрака ослободи,…

Видети више:  http://70653dotcom.wordpress.com/

http://70653dotcom.wordpress.com/2012/12/29/%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88-%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8/

 

*

(ПИСМА) ПОСЕТИЛАЦ ЗЕМЉЕ / Слободан Бранковић

 

Трагом одсудне мисли тумара
зађе с маргине у прву бразду
ораница стари запис
завијутак путељка испрекидана црта
заоставштина нигдине…

      видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2012/12/31/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%86-%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

***

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 66)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 66)

(00102)

*

(Сазвежђе З)  Novogodisnja zdravica 1732 / Gavril Stefanovic Venclovic

 

Ja cu vam dobra vremena davati ;
Kisna proleca i jesen, i suha leta.
I zemlja ce vam vasa
Svoj bericet potpuno iznositi
Da vam se napune gumna svakoga zita
I hardovi vina i kace masla
I svake blagote da vam dosta bude
I da vam prespeva svake letine
Od goda do goda …

Видети више: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2012/12/31/novogodisnja-zdravica-1732-gavril-stefanovic-venclovic/

 

*

(МЛАДОСТ БЕЗ СТАРОСТИ И ЖИВОТ БЕЗ СМРТИ) Писмо повратнику са Амазона / Белатукадруз

 

Сјајно, то што си био на Амазону!

Ако имаш неки запис о томе, неку фотографију, откуд знам; нешто што је доживљај Амазона, не обимно, пошаљи да публикујем, пар страна, може, чак и једна страница. Наравно, ако мислиш да то није, мислим публиковање – без везе. Ја мислим да није. Без ичије помоћи осим Гоогла и Вордпреса, покренуо сам неке библиотеке, које су потребне за српску књижевност и културу, а пре свега за оне људе по свету, који зунају наш језик а не могу да дођу до Твојих или мојих штампаних књига. Недавно ми се јавила из Холандије Госпођа што уређује на Мрежи Српску ризницу, ….

Видети више: http://zavetinekruna.wordpress.com/2013/01/01/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D1%81%D0%B0-%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0/

 

*

(МОАРА ОЦАСКА – ХАЈДУЧКА ВОДЕНИЦА) ПРОРOЧАНСТВА ОЦА ТАДЕЈА

 

….Свети српски пророк и велики боговидац, испосник и утешитељ народа српскога, страц Тадеј Витовнички, који се упокојио 2004 године, оставио је за собом многа пророчанства о Србима, о Црној Гори, о Косову, о Босни и Херцеговини, о многим људима и догађајима који ће се ускоро збити.

 

За Косово је рекао још пре 8 година: „Шиптари ће прогласити независност. Али, то ће бити противправно и битно је само да српски политичари никада то не потпишу. Једног дана, после великих страдања у које ће упасти Србија и читав српски народ, због богоодступништва српских властодржаца али и једног дела народа, ипак ће доћи до уједињења највећег дела Срба. Србија ће се ослободити и ДОС владара. (чију политику старац Тадеј није симпатисао). И Америка и Запад ће Србе поновно гонити. Ипак, после великих српских страдања (ово је говорио после 1999), изненада, Америка и Запад ће доживети страховити пораз, па ће се сва њихова војска повући са Косова. Тада ће Срби, за веома кратко време ослободити своју духовну колевку. И Шиптара више никада тамо неће бити. Ни једнога.“ Понављам, ово је страц Тадеј говорио јо пре 8 година.

 

Још неколико пророчанстава старца Тадеја.

 

Говорио је да ће Црна Гора да се одцепи и постане независна. Такође је говорио да ће удар на српски језик бити силан у Црној Гори и да ће безбожна власт ударити и на Српску Цркву.

 

Неки људи који су били код њега доста често испричали су ми да је рекао да ће у Црној Гори у једном тренутку почети грађански рат, а на крају и рат са Шиптарима…..

Видети више:  http://2003bz.wordpress.com/2013/01/01/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%80%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%BE%D1%86%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%84%D0%BE/

 

*

( ЗАПИС XXXII)  ЛЕТ ЗА АЛИКАНТЕ / Игор Ремс

 

(из рукописа Водени Круг)

 

Од Поштанске улице до узлетишта Maastricht

Пуних сат и петнаест минута колико је израчунато

И исписано на Гуглу који се угнездио готово неприметно

У наше животе заменивши нам пријатеље сопствену децу

Из правца „ниске земље“ мрачи се небо

Облаци јуре као главати циполи када се мресте

На овери нема гужве  Девојка крупна

Као наше језерске жене загледа црногорски

Пасош  Гледамо се  Све је некако помешано

Погледи осмеси звездани знаци тетовирани ….

Видети више: http://carskirez.blogspot.com/2013/01/blog-post.html

 

*

(ШИБАЊЕ) Писма из Канаде / Батуран

Драги господине Лукићу,

Иако сам, од свог оскудног времена, утрошио ноћ и дан на Ваше текстове и текстове других аутора из Браничева бр. 1/2, 2011. и Саѕвежђа ЗАВЕТИНЕ, неизмерно сам Вам захвалан за своје прилоге које сте ми послали и за линк за Браничево које сам  ишчитао. Све Ваше текстове на тему  есеја-става који сте ми послали такође сам ишчитао из Сазвежћа и Браничева. И радовао сам се целом душом. Интервјуу са часном старином Младеновићем. Дао ми је крила да и у старости на прагу не посустанем. Мислио сам да сам усамљени, одбачени српски Дон Кихот који је пристао на изгнанство, а у Вашим текстовима сам препознао да их је писао сличан духовни склоп аутора. Хвала Вам и за то! ….

Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/2013/01/01/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD/

 

*

(РЕНЕСАНСА) БЕЛИ И ШАРЕНИ  ТИМ или КО ЋЕ НА КРАЈУ ПОБЕДИТИ? / Белатукадруз

 

Необјављени рат између ова два табора – «белог» и «шареног» тима (према песнику Зорану М. Мандићу) –  траје деценијама уназад, само што се о томе ћутало. Тек кад су окршаји стигли и у наше двориште и под наше прозоре, ми смо схватили да рат одавно траје, и да је ђаво дошао по своје. На страни прве књижевности су институције, држава, издавачка, медијска, наметачка машинерија, финансије, и све остало. Бездана књижевност има само себе и стални дефицит писаца-песника-критичара.

И крикове. Попут оног Винаверовог, у наслову ове објаве.( «Умиремо не од тог отровног брлога, него од бола за литературом» ) Највише су се трудили да заташкају тај  рат до истребљења пре свега најистакнутији представници тзв. најзваничније, бирократске књижевности, јер је и сама вест о ономе што се управо догађа, погађала најрањивија места њихових положаја.

Ко ће на крају победити? Мртви песници – кад из њихових гробова никне трава, јоргован и дивља трешња, и кад о њима проговоре млађи, они који долазе, који ће увек долазити, хвала Богу из најнеочекиванијих праваца, не држећи се правила парастоса и протокола парохије. Пред безданом књижевношћу је читава будућност, као што је пред мртвим песницима читав вечност. Мртви песници су живи више него стварно живи. Што је судбина више одузела неком мртвом песнику, вратиће му Свевреме. Чергари под шаторима добиће кулу којој никад неће наудити игра влаге под разним температурама.

Нико од њих није оно што пише у бирократским историјама књижевности најбољих историчара најзваничније књижевности. Могућа је једино кратка и нелажна историја мртвих песника. Чак једна врло, врло сажета антологија Себични музеј – једна од могућих противантологија  антологији Несебичан музеј.

Живи песници су још зелени, још – зеље земљино! По томе колико су  живи песници беже и избегавају све велико и коначно, па и смрт, може се просудити колико су несабрани, несавршени и мали. …..

 

ВЕДРА ВЕСТ НА КРАЈУ ЈЕДНЕ  ДУГЕ И СУМОРНЕ ЗИМЕ

 

Најновији број БРАНИЧЕВА (први двоброј БРАНИЧЕВА, 1-2/2011, тематски посвећен ПИТАЊИМА, ЧУЂЕЊИМА, НЕРВОЗАМА (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊА ) одштампан је на 202 странице у 500 примерака. На корицама је репродукција слике М. Аничића Доручак у носталгичном пејсажу (1972), али између корица овог броја ничег – носталгичног, напротив! Покренут је са мртве тачке дуго одлагани разговор о вредновању и превредновању, изнете су на овај или онај начин неке ствари о којима најшира читалачка публика у Србији једва да ишта зна. Отпочео је излазак из карантина!

Разговор са професором Живодрагом Младеновићем разоткрио је како се то радило под комунистима, па и у књижевности. Како је било могуће да се литерани крадљивци вину до челних места неких виталних српских културних и издавачких институција. Тај разговор открива индиректно и све оно што чини паклено неокомунистичко наслеђе у

српској култури, и књижевности пре свега*.

Само због разговора са стогодишњим професором Младеновићем овај број Браничева

је требало штампати у 30. 000 примерака, да се зна! Али високи тиражи у овој сиромашној и тужној земљи на Балкану резервисани су за тзв. листове, часописе, и писце блиске власти и центрима моћи. ….

видети више: http://principova.wordpress.com/2013/01/01/%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D0%B8-%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D1%82%D0%B8%D0%BC-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%BE-%D1%9B%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B1/

 

*

( „Lyrik – Lyric – Поезија“) ПИСМО (ПОВ)РАТНИКА / Мирослав Душанић     Мирославу Лукићу
у одређено вријеме живота
ХОРИЗОНТИ се шире
можда сужавају

а ја сам се ЗАВЈЕТОВАО

да кроз ОБЛАКЕ тешке и
суморно надвијене
пронађем БАШТУ и КУЋУ….

видети више: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2013/01/by.html

 

*

(Златни Расуденац)   Двадесети век (издаја, 4)/ Белатукадруз

 

Нестали су Бог, религија, храмови, пророци, психологија, емоције, личности у 20.  веку, као крзна дивљачи на Сахалину; избледели, прешли у легенде…

Све их је завејала, незапамћена историјска мећава, да би их затим Полет 20. века замрзао у својим  киклопским фрижидерима на неодређено време…

Уместо Бога – Вођа, уместо хришћана и личности – следбеници.

Вођа је преузео узвишене прерогативе Бога, цара, Цркве, Религије, Божанске Мисије и Послања, храма и Највише Истине…Не Личност, не храм, не Црква, не Бог – ВОЂА!

ХРОНИКУ 20.  века песнички је покушао да артикулише осамдесетих година  литвански песник Чеслав Милош, призивајући у сећање почетак  века, бродолом ТИТАНИКА, LA BELLE EPOQUE (1912), портрете хаљина (1912), монархе и локомотиве што  ригају пару и јуре кроз шуме с риком и тутњавом, и кључна дела светске поезије: Ускрс у Њујорку  Блеза Сандрара, ЗОНЕ Аполинера, призивајући фактографску поетику путовања преко Сибира ( Проза о Транссибирској железници и малој Жани из Француске, 1913);призивајући песме – снимке обеју Америка,  Африке и Азије…(“Ту енергију хватања стварности касније деценије стигле су да забораве, окрећући се експериментима са самом формом”, како пише Милош, свестан да они не означавају здравље уметности, и поред многих дивних достигнућа…)

Октобарска револуција је дошла са својим најистакнутијим вођама, који су добро знали (као и Милош) да се већ “пуних сто година плаћало за улазницу у једино праву европску и чак космополитску епоху. Француски  љубавни романи у жутим омотима читали су се на Дунаву и на Висли, Дњепру и Волги…”, и они су окренули лист, како се каже, и почели да на њему пишу, уз помоћ песника и пропагадниста, којих увек има, поглавља тзв. нове културе и књижевности, Корисне културе и Корисне књижевности…

Вођа је постао нова икона те тзв. нове бољшевичке епохе… Ето, то је амбијент, политички и суштински, егзистенцијални и суморни ХХ века.

Вођа – ? Како га дефинисати?

Шта је истина? Светини  сигурно не треба истина, већ хлеба и игара. Можемо рећи: Вође нема – без подчињавања следбеника. Вође нема – без ауторитета, поготову политичког. ….

Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/06/23/%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B0-4/

*

(ЗАПИС  XLVI)  Mobarov institut (Piščevih izdanja) / M.L.

 

…. Etimologija Instituta mobarov Piščevih izdanja je složena, ali je sada malo jasnija : smatram se njegovim osnivačem i utemeljivačem, a njegovo sedište je – tamo gde se čuva arhiva Zavetina, dakle, u mom roditeljskom domu u Mišljenovcu, i u mom beogradskom stanu. U neku ruku, Institut mobarov Piščevih izdanja je proizišao iz alternativnih izdanja, kakva su izdanja Zavetina bila godinama. Književni mobar, učenik književne mobe, onaj koji radi na književnoj mobi : to sam bio godinama, decenijama, kao i mnogi drugi. Mobarov institut Piščevih izdanja, pripada književnim mobarima, svim učesnicima književne mobe, kakvih je uvek bilo i kakvih će uvek biti dok je sveta i veka. Jer nije samo i isključivo vredno spomena ono što se objavljuje o tuđem ruvu i kruvu. Narodni običaj moba nema administraciju i birokratiju, bez koje ne mogu ni velika ni mala izdavačka preduzeća, bez obzira na vladajući društveni sistem…
Pravi i puni, konačni naziv za način književnog organizovanja, izdavanja rukopisa i njihovog očuvanja, mogao da glasi, ne nekakvo društvo, već : Mobarov Institut Piščevih izdanja. To je verovatno najbolji mogući, najčasniji i dugovečni način obelodanjivanja rukopisa knjiga i očuvanja rukopisa…Pisci mogu pomoći jedni drugima, kad im već država ili neko drugi ne pomaže : u tome nema ničega zlog, naprotiv…Krugovi istinske kulture šire se tako kao krugovi na vodi…Hvala Bogu – bačeni su prvi kamenčići u vodu : ne sa ćepenaka, već kroz prozore Mobarovog Instituta Piščevih izdanja…

видети више:http://zavetineplusultra.blogspot.com/2008/06/mobarov-institut-pievih-izdanja.html

 

*

(ЗЕЛЕНИ ДУЋАН : Антикварница)  Распродаја ишчевих издања

2002. године, објавио сам 28. књигу „Уметности махагонија ШЉАКА ИСТОРИЈЕ.Шкарт. Невеликог је обима. Многи у овој земљи нису чули ништа о тој књизи есеја, захваљујући пре свега, оној бурној флори и фауни, како у Београду (тако и широм Балкана), коју је посејао титоизам.

Тамо сам објаснио, шта се у ствари догодило. Тај есеј, у својевреме, настао је као оцена једне нове књиге, Доктора Димитријевића.

Навешћу понешто   и тиме завршити ову књигу:

…Доктор Мих. Петрошћ записује : “ Нама Србима безбожницима то ће бити свеједно и равно до преко К.осова држећи да је боља Жива Ср6ија но мртав Јерусалим. Поп Минић ће ипак затражити концесију за сечу кедара леванских и правиће буриће за препеченицу“ (стр. 60). Писац Дневника је био изузетно иншелигентан, циничан, оштар на језику где шреба: за разлику, рецим,. од оног тзв. Шкарта, па и интелектуалног, који преовладава после сваког рата.  О српском суноврашу, боље је и сажетије ствари написао. не локтор А. Рајс. већ Николај Велимировић. Јустин Поповић. али генерацији којој припала Димитјријевић, а и оним генерацијама које су дошле после Димитјријевићеве, подсетимо се. Било је ускраћено, умножавањем оних других, да читају ова два најзначајнија српска богослова, јасновидца. Оно чему су два српска јасновидца жртвовали своју земаљску судбину и живот, оно на шта су сваки на свој начин. упозоравали до последњег даха, па и кроз прозоре тамнии,. било је да чувају своју религиозносш, шанку црту религиозности, веру отаца ч праошаца. Подсећајмо и подсећајмо : круг прекумановских иителектуалаца је био знатно шири, знатио шири..“ –      Итд…. стр. 169-170

Видети више: https://sites.google.com/site/zavetine2012/antikvarnica/rasprodajapiscevihizdanalista002

***

 

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 67)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 67)

(00103)

*

(ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ)  Српска емиграција – Писмо Др Бранислава Петронијевића / аутограф

 

Dr Branislav Petronijevich, Nice, rue Paganini 31 – Madame  Vouca Schraner (pour Madame Peritch), Oberurnen, Canton Glarus, Suisse , (11 Januara 1948)

Многопоштована Госпођо,

Претпрошле (1946)  године био сам у Ници шест месеци ( од Априла до Новембра). Али Вам ниам писао јње нисам имао Вашу адресу….

Видети више: https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/srpska-emigracija/pismodrbranislavapetronijevica

*

( ГЛАС ДИЈАСПОРЕ )   Учините прво добро дело…. / Душан Нонковић

ОСНОВНА НАЧЕЛА ПОЛИТИКЕ ЗА ОЧУВЉАЊЕ К/М И ПРОСПЕРИТЕТ СРБИЈЕ.
Основна начела државне политике владе Србије за очување К/М у својим границама и несметани просперитет Србије на свим нивоима мора да садржи ултимативно тражење оштете од Америке и њених НАТО сателита у висини двеста милијарди Евра које би уложила у привредни развој Србије, изградњу модерне железнице којом би омогућила ултрабрзо повезивање градова да се за сат времена стигне од Суботице до Београда или Ниша до Београда уз изградњу пратеће инфраструктуре, путева. Затим подизање изтраживачких центара у сврху технолошких одкрића који би Србију учинили конкурентном на светском тржишту! Уз тај услов мора се захтевати повлачење војне базе са К/М и свих сецениониста у оквире граница Старе Албаније! Све друго води на краће или дуже релације губљење К/М на Сецесионисте односно Албанске терористе и то без икакве оштете….

Видети више:  http://tamnivilajet.wordpress.com/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0/
*

(Библиотека АБВГ)  НАСТАВАК разговора са М. Лукићем (1)

Наставак

– Чињеница је да у рату долази до ослобађања од лажи,привида и илузија, долази до прелома у животу појединаца, народа,до погрома и геноцида, али истовремено и до отрежњења, отварања

и стварања нових животних путева, како за појединце тако и за народе; како каже народна мудрост: “ Не пада снег да покрије брег,

већ да свака звер покаже траг“?

 

Варвари воде ратове; ратови су варварски. Човек и народ мора да се брани од великог зла, да брани свој живот и имовину. Устанци или ратови српски вођени за крст часни и слободу златну, били су оправдани, и често су заливени српском крвљу. Понекада српски

народ није имао избора; и ризиковао је у рату губљење биолошке масе.

Нека српска села називају се Удовице; у мом родном месту више од осамдесет њих није се вратило са Солунског фронта; толики су остали на Сремском фронту, или на поприштима у Босни…Колико је јединаца изгинуло из Невесиња у последњем унутрашњем југословенском необјављеном рату, у Босни, у Србији? Кад јединац умре, кућа се затире. У мом родном месту, у последњих педесетак година, затрло се

више од стотинак кућа. Како је тек у другим селима и местима? Често сам разговарао са мојим оцем, истинољубивим човеком, расним типом наших српских сељака и писара (јер он је требало да буде општински

деловођа, што је као младић и био), о пустоши која се сручила на многе српске куће у другој половини ХХ века. У селу вам је све на оку, не може се скрити као у градовима, великим. На селу се види она права

Србија, она друга, непозната, придављена, она жилава и вечна.

Нефотогенична Србија. Она чека свога писца, али и свога обновитеља. Неће је обновити култура новог незнабоштва, ново идолопоклонство, светска идолатрија, већ побожна и радина генерација која ће доћи. Србија је опустошена земља. Успавана земља…..

Видети више: https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/otkrivane/nastavakrazgovorasamlukicem1

*

(ВИРТУЕЛНИ МУЗЕЈ ЗАВЕТИНА)  ТАЈНА ПОК. ПРОФЕСОРА МЛАДЕНОВИЋА….

ивомир Младеновић, један од најзначајнијих проучавалаца народне књижевности и  српског реализма, сигурно тренутно и најстарији живи научник на овим просторима. Рођен је у години када је умро Лаза Костић – 1910, усавршавао се на Сорбони, а први је  докторирао на тези о Јовану Скерлићу, на Београдском универзитету 1940. године. Познавао је Бранимира Ћосића, породично се дружио са Исидором Секулић. Говори и преводи са више европских језика... У разговору који је са њим водила Г-ђа Проф. Др Славица Гароња дуговеки професор и научник изнео је на видело једну велику тајну, која открива нешто недопустиво и у друштву и у свету науке и књижевности. Видећете у чему је ствар. ЗАВЕТИНЕ су одлучиле да овај разговор публикују у целини као књигу, и објаве је као дигитално и непрофитно издање, са не само свесрпским него и планетарним дометом. За изучавање српске књижевности и неславних прилика у њој у другој половини 20. века, ова књига представља врло подстицајну грађу!…

Видети више: https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/in-the-news/tajnaprofesoramladenovicapoklonknigazavetinazaavgustmesec2010godine

 

*

(ЗАПИС XXIX)  Тo još preostade,pisanje i ZAVETINE / Radivoj Šajtinac

(Kako slova rastu, ili)

PORTRET MIŠJEG ČOVEKA

 

Kako slova rastu

Kako reči blede

Kako volja kopni

Kako nestaje snaga

 

Samo belina,makar prazna

Besmislica o plavetnilu

Neoperiva krv iz tonera

Snom zasuta tastatura

 

I između mali rovovi,male rake

Gde slova  rastu

Gde reči blede….

  Видети више:  http://majdanbodler.blogspot.com/2013/01/to-jos-preostadepisanje-i-zavetine.html

*

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. Александар, 2)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. Александар, 2)

(ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА) ….ИЗДАЊА ваљевске ИНТЕЛЕКТЕ

ИЗГОН ИЗ НАСЛЕЂА / Александар Лукић

Толико врата одшкринутих,

а поред њих, дашак поветарца

с вечери љуља зелено лишће у градини.

Драгано моја, ливадски скакавци

омаше стабљику траве и заврше

у шољи са леденим чајем.

Магарац натоварен цепаницама

за огрев, њаче привезан о суво дрво

украј пута да га ко одвеже.

Али ти се сети тог тренутка –

док будеш читала стихове.

Изгон из наслеђа личи

на љескање лишћа.

Видети више: https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/zeleni-ducan-izlog-keiga/novaizdanavalevskeintelekte

 

*

(Магазин ФАНИКА)  «ЉУДИ ГОВОРЕ» , 17-18/ 2012

ШТА ДОНОСИ ДВОБРОЈ 17-18/ 2012 . ЧАСОПИСА «ЉУДИ ГОБОРЕ» ИЗ ТОРОНТА

Крајем децембра прошле године изашао је из штампе двоброј 17/18 на 320 страна, са српском и енглеском секцијом. Часопи садржи  следеће рубрике: Проза, Поезија, Есеј и крутика,  Са доајенима дијаспоре, Из пољске књижевности, Пети чин, Зарезивање у камену, Они који долазе, Језик и писмо, Прича о уметнику, Прећутана историја, Одјеци и полемике и Календар догађаја.

Овај број су уредили: Небојша Радић из Кембриџа, Жељко Продановић из Окланда, Доминика Гапска и Драгмара Новаковска из Познања, Антоније Батуран из Лондона, Александар Поповић из Београда, Миломир Никетић из Отаве и Никол Марковић, Анастазија Пронски-Стојановић, Радмило Вишњевац и Радомир Батуран из Торонта. Сарадници су писци, ликовни уметници и професори из читавог света, као и претплатници и читаоци часописа ”Људи говоре” …

Видети више: http://tamnivilajet.wordpress.com/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0/%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8-%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5-17-18-2012/

*

(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ)  Преминуо Ракитић

Песник, есејиста и један од вођа демократске опозиције током деведесетих година Слободан Ракитић умро је 1. јануара у Београду у 73. години, после кратке и тешке болести. Ракитић, председник УКС од 1994. до 2004, рођен је 1940. у Власову, крај Рашке, а од 1960. је живео у Београду. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду ….

Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/01/03/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%9B/

*

(ЗАПИС L )  Iz „Pogovora“ Sabranim radovima Aleksandra Lukića / Belatukadruz

……O Lukiću je, kao pesniku, pisano, nedovoljno. Ako ne računamo pesnika-kritičara, Zorana M. Mandića, koji je lep izuzetak.
Kao vodeći pesnik nove generacije nelažnih pesnika, od trenutka kada je objavio prvu knjigu U vagonu Rozanova, za koju je dobio Brankovu nagradu, osamdesetih, pa do ovog trenutka, kada je objavio knjigu Jaspis, Lukić je ispoljio nadmoćnu stvaralačku incijativu, naročito posle objavljivanja knjiga Evropa, Brod ludaka, te Legendi o ramondama i ružičastom pesku mesečevog smaknuća, U dolini zidova. Zapaženo je već : I u svojim prvim knjigama i potonjim, Lukić je – najpojednostavljenije rečeno – otkrivao svetle zrake, što nagoveštavaju daleku svetlost neku. Što se više trudio i otkrivao, sve je više video zakrivenoga. Neslućene tajne smestio je u ovog čoveka i pesnika, Gospod nad bezbrojnim vojskama…U poeziji ovog pesnika postoji jedan neshvaćen preplet i pretek. Brod ludaka je izvanredna knjiga : sve ono o čemu su sanjali Lukićevi vršnjaci tzv. „postmodernisti“, Lukiću se dalo. Možda i zato, što je ova poezija, i kad Pesnik to pokušava da minimalizuje, okrenuta Gospodu Prebogatom, koji se Večnošću ogrnuo kao plaštom, i Koji tim plaštom ogrće i dušu pesnika? Jer samo Bog nosi bezgraničnost u sebi, i samo On bezgraničnost unosi u dušu čoveka i pesnika. Svet je bez bogonosaca – ništa, dim i pepeo. Sav svet je suhi dim, kome samo bogonosac može dati grom i dažd….

Видети више: http://zavetine.blogspot.com/2008/05/iz-pogovora-sabranima-radovima.html

*

(ЗАВЕТИНЕ) СИВО НЕБО / Стеван Бошњак

Обор

О свему помало разговарасмо ми
док кроз сутон румени и тихи
ухрањене враћасмо крмке
у оборе склиске
у њихов суђени стан
без отвора за небо
за погледе гроктаве и ниске
радо је
са дивљом чежњом
одлазило у оборе то тупо крдо
уз заглушно  роктање
и октаве смрада
хрлило у дом
малопре описан свој
да тамо у калу залегне
вечан да сања сан
без новог буђења
ћутљиво без ропца….

Видети више: https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0/%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%BE-%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D0%BE%D1%88%D1%9A%D0%B0%D0%BA/

 

***

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 68)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 68)

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s