Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00104 – 00107)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом - посвећенoм Заветинама - тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 69)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 69)

(00104)

*
(Група ЗАВЕТИНЕ) Бадњак је на Балкану, а Балкан је…

Мора да је велик тај Балкан.
У Холандији Балкан почиње источно од Рајне.
У Штутгарту Балкан почиње у Новом Улму.
У Улму Балкан почиње у Пасау.
У Бечу Балкан почиње у Зимерингу,
или на Земерингу.
То је питање погледа.
У Штајерској Балкан почиње у Словенији.
У Словенији Балкан почиње у Корушкој.
Или у Хрватској.
У Хрватској Балкан почиње у Србији.
Тај Балкан је један параметар.
Он је увијек тамо, гдје ми нисмо.

Јерг-Мартин Вилнауер
(превод: Мирослав Б. Душанић)

Извор: (Мирослав Б. Душанић: „Lyrik – Lyric – Поезија“ ) Бадњак је на Балкану, а Балкан је… – Видети више: http://1983z.wordpress.com/%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD/

*
(Група ЗАВЕТИНЕ) Анђујка / Белатукадруз
SEPTEM SERMONES AD MORTUOS
(Изводи из Седам проповеди мртвима што их записа Василид у Александрији, граду у коме Исток дотицаше Запад )
“Прва проповед
Мртви се вратише из Јерусалима, где не нађоше оно за чим су трагали. Преклињаху ме да их пустим унутра како би чули моју реч, те ја започех поуку.
Почујте: од ништавила почињем. Ништавило је исто што и пуноћа. У односу на бескрај, пуно не значи ништа више од празног. Ништавило је истовремено и празно и пуно. А опет, могло би се о ништавилу и све друго рећи, као, на пример, да је бело и црно или пак, да оно то није или да јесте. Оно што је бескрајно и вечно нема никаква својства зато што има сва својства.
То ништавило или пуноћу називамо ПЛИРОМА. Како вечно и бескрајно не поседују никаква својства, тиме престају и мишљење и биће. У томе нема бића, јер би се оно тада разликовало од плироме и имало својства по којима би се идвајало као нешто засебно од плироме.
У плироми је ништа и све. Потпуно је бескорисно размишљати о плироми, јер би то довело до самоуништења.
Видети више: http://1983z.wordpress.com/%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD/septem-sermones-ad-mortuos-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/
*
(АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ) Рођендански поклон / Мирослав Душанић

За рођендан сам између осталог добио
и књигу Мо Јана, једно од скупљих њемачких издања
овогодишњег нобеловца, са преко 800 страна
куцаног текста.
Одмах сам прочитао прве три реченице
и знао, да је то оно што сам годинама ишчекивао
и да ми је ова књига недостајала.
Слободан пријевод на српски je „Ситост“
или „Прекомјерност“, „Презасићеност“, али њемачка
ријеч „Der Überdruss“ има и једно рјеђе,
пренесено значење: „Досада“.
Видети више: http://akademijaalhemije.wordpress.com/%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0/%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BD-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B/

*
(Библиотека ПРЕТЕК 2) КУСАДАЧКА БРВНАРА / Мирослав Б. Душанић

… (кажу да су у њој састанчили војвода вујица
и карађорђе
савјетовали се а можда и банчили
станоје главаш и хајдук вељко
и да је једно вријеме била сеоска школа
позната на далеко
у којој су учила и дјеца орашја и ратара
међулужја и азање
па и она румена и насмијана из божурње

вјерује се да се баш у њој родио
милоје поповић ђак
који је буну против кнеза милоша водио
и животом својим платио -…

Видети више: https://sites.google.com/site/krmikovac/miroslav-b-dusanic/kusadackabrvnara
*
( ЗАПИС LXVI ) Проглас „Ћирилице“
Свесни смо ситуације у којој се налази српски народ и свесни смо одговорности према искушењима која се намећу данашњим генерацијама. У циљу спречавања међународног колонијалног похода на српске земље и њиховог претварања у својеврсну културну и духовну колонију Запада и Хрватске, позивамо све патриотске снаге у земљи и расејању да нам се придруже у захтеву надлежним институцијама Републике Србије и Републике Српске:
1. Да САНУ одмах обустави штампање, издавање и финансирање српско-хрватског речника и крене са издавањем српског књижевног и народног речника.
2. Да Матица српска усвоји захтев и латинско писмо изостави из свог издања Правописа српског језика где је наведено као стандардно писмо српског језика супротно историјским вредностима и супротно одредбама Устава Србије…..
Видети више http://zavetinealineja.blogspot.com/2013/01/blog-post.html
*
( ЗАПИС XLVII) Beogradska jezera
Znate li koliko jezera ima Beograd?… Ako i ne znate, nije važno. Krstareći po stranicama ove prezentacije možete obići gotova sva beogradskih jezera. A ima im mnogo više nego što vam pada na pamet. A nije ni čudo – danas je Beograd mnogo veći no što je bio.
Menjala su se plemena, civilizacije i nacije, kulture i religije, vladari i sistemi… a grad je rastao.. Raste i danas. I u širini i u visinu. Nekada su petospratnice bile arhitektonska čuda a danas ih gotovo i ne primećujemo. Nekada je grad bio samo u okvirima zidina stare tvrdjave a danas je teritorija Beograda sa severa na jug duga više od 80 kilometara.
Današnji centar srpske prestonice je preseljen na Terazije, tek dolaskom na presto kneza Aleksandra Karađorđevića, četrdesetih godina 19. veka. Terazije su sve do tridesetih godina devetnaestog veka bile pust kraj Beograda. Šanac, koji je ograđivao varoš od „polja“, vodio je preko današnjeg pozorišnog trga. Van toga šanca bila su polja i bare. Tridesetih godina 19. veka Beograđani su pecali i lovili divlje patke tamo gde je sada Stari kraljev dvor. …
Видети више : http://identitet2007.blogspot.com/2013/01/beogradska-jezera.html
*
(Фонд ЗАВЕТИНА) Фонд ЗАВЕТИНА
Овде ћемо, наравно, убудуће објављивати вести о стварним, добронамерним и честитим донаторима Заветина.
ЗАВЕТИНЕ се финансирају од продаје штампаних на папиру издања и часописа ЗАВЕТИНА, директних куповина од ЗАВЕТИНА, и донација солидарности. Донације солидарности се примају од појединаца, индивидуа, или организација, или фондација, које потпомажу непрофитно издаваштво, преводилаштво и повезивање писаца различитих националности, језика и култура. Примамо донације како од филантропа из Србије, тако и од свих других, са свих континената земаљских, увек истичући на нашим штампаним издањима, порекло донација. – Донатори из Србије шаљу новац уобичајеном поштанском новчаном упутницом на адресу : Иван Лукић, 11000 Београд, Улица Сердар Јанка Вукотића 1/13. – Донатори из света новац шаљу искључиво преко Western Uniona на адресу: Miroslav Lukić, 11000 Beograd, Serbia, Serdar Janko Vukotić 1/13. – Уколико има дилема, нејасноћа, пишите Управнику Сазвежђа …
Видети више: http://zavetinekruna.wordpress.com/%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B4-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/

*
(Оркестар СУЗ) ТАБУ ТЕМЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ И ДРУШТВА / Владета Кошутић

МАСЕР (одломци)
Човек сам који вековима понавља исте поставке и претпоставке, дакле, гњаватор, прозван насловом овог огледа. Јер, бити блесав, значи не мењати мишљење сваког трећег дана.[1]
Многи студенти знају ме како сам им трљао живце, враћајући им семинарске радове пуне непотребних туђица, са захтевом да их замене нашим речима; један од њих назвао ме је „једним живим чистунцем“, обезбедивши ми тиме славну успомену, у недостатку славније. Али, неки, не подносећи гњаваторство и ,,поповање“, одуживали су ми се касније на лепше качине: Лимен Errata, заветни откуцар, бележио је на мојим часовима шта сам политички „трунио“, и хтео је то обнародовати, али није успео; „сива (без)личност“ Трећег Рајха Радио Београда, за њим „Просветин“ уредник јебословних издања, као и Сврбоносац Игњат презиру ме, непризнавањем моје присутности; Први клоакотрист сматра и изјављује да сам најглупље ужасан, Никола Бритулин, при спомену мојих препева, почиње ходати унатрашке, Божица Шујидер прети да ће ми „смрсита конце“, итд, итд. …
Видети више: https://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/knizevni-zabavnik/tabutemesrpskeknizevnostiidrustva

*
(Оркестар СУЗ) УСПЕХ И НЕУСПЕХ У ЖИВОТУ И ЛИТЕРАТУРИ / Белатукадруз

Подстакнути Вашим позивом, који је тему успеха и неуспеха у животу и литератури, поставио на најшире и најсолидније основе, ја сам за ову прилику и тематски број Вашег часописа, бацио поглед на судбину три писца: Рембоа, Кафке и Момчила Настасијевића. Чега има више на свету – успеха или неуспеха? И ако није апсурдно, шта је успешније – успех или неуспех?
Не успети – није страшно, страшнији је од тога само успех који се временом покаже као потпуни неуспех. Ма колико то парадоксално звучало, прави успех води кроз неуспех. Велики неуспех временом открива успех који није за подцењивање.
То треба, наравно, доказати.
Зар то не доказују хронологије живота и рада многих уметника, писаца, музичара, проналазача, генија?
Видети више: https://sites.google.com/site/orkestarsuz/knizevna-filoksera/uspetineuspeti

*
(Оркестар СУЗ) ФИЛОКСЕРА или о…

Грч. (fylon – лист + xeros – сув, без сока), ваш која живи на корењу и лишћу винове лозе. У шатровачком говору: провалници.
Винавер је описивао српску књижевну филоксеру. Међутим, ни шеседесетак година после његове смрти нема издавача да штампају његове рукописе . Дакле, књижевна филоксера напредује у Србији брже и бујније од корова.
Мало је оних који су се усудили да требе ту филоксеру темељно и упорно.
Неки су покушали, па … пошли Винаверовом улицом у прашуму филоксере.
Неки су одустали. Трагова одустајања има ту и тамо.
Шта мислите о овом запажању Небојше Васовића ….
Видети више: https://sites.google.com/site/orkestarsuz/knizevna-filoksera/filoksera

*

(КОГИТО КЛУБ) Владимир Јагличић: ПОСЕДИ :Изабране и нове песме,
Лакташи: Графомарк, 2011, 299 стр.; 20 цм.
Песнику Јагличићу, песнику уравнотеженога стваралачкога развоја, нису потребни – наметачи. Ни хвалидбени клишеи. Делић је у праву када тврди да „Јагличић нема онај статус у нашој књижевности – ни међу пјесницима ни међу преводиоцима – који би му по правди припадао“. Све остало, или остало, не уклапа се у професорову тврдњу – барем за мене, који, надам се познајем и Јагличићев случај и поезију (изнутра). У сваком случају, леп је одзив, макар и пригодан, земљачки, котеријашки, критичара који су поводом награде која је додељена Јагличићу, нашли за сходно, да о овом песникку напишу по две три странице, које, дакако, понеким реченицама, превазилазе критичарски чапраз-диван.
Јагличић, који је јуче напунио педесет година живота, рецимо, поживео је, хвала Богу, дуже од Фернанда Песое, чија је главнина рукописа остала у једном куферу 1935, када је преминуо. Јагличић је успео да објави доста тога, зато што је Јагличић сасвим друга, друга српска и словенска прича. Вредан човек, врстан песник, још врснији
Видети више: https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/iluzije-i-razvejavane-iluzija/izabraneinovepesmevladimirajaglicica

***

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом - посвећенoм Заветинама - тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 70)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 70)

(00105)

*
(Златни Расуденац) Онемогућено 11 веб Сајтова Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“

Пријатељи нам јављају са разних страна и континената да не могу више да прегледају Веб сајтове у оквиру „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ , уз подршку GOOGLa.
Реч је о скоро 11 књижевних сајтова, који су хакери онемогућили уочи Бадње вечери 2013.
У чему је ствар?
Коме сметају Библиотеке „Заветина“, попут „Царског реза“, или „Претека“, или „Магазина за поезију“?
Онима – злим ликовима у тами – којима се не допада ширење кругова „Заветина“ и утицај?….
Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2013/01/06/%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%BE-11-%D0%B2%D0%B5%D0%B1-%D1%81%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2/

*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) И даље је онемогућено десет веб сајтова „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“
Pismo GOOGLU, 7. januar 2013.
Very respected,

Yesterday I informed you, by e-mail, in which I wrote that I disabled the ten Web sites, supported mainly GOOGLa.To literary sites, Serbian intended audience, and visitors around the world interested in the Serbian culture and literature, or some prep work for the Serbian, Russian or English literature into other languages. It is about my websites, in which I participate editing my friends. I do not know what it is and why these sites are disabled? Probably some mistake?, Or attacks by hackers?
Here’s the name of my Web sites supported by Google:
Sectio Caesarea Edition
Archive Belatukadruz ….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/01/07/%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D1%99%D0%B5-%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D0%B1-%D1%81%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%B2/

*
(Едиција ЦАРСКИ РЕЗ – Руска поезија) Александар МЕЉНИК (1961)

Риба

У јутарњем возу, опет, ко харинга у тегли,
једем, хоћу да схватим – каквим то чудом грубим
време, сводећ до тачке простор мој неодбегли,
тежњу ка дубинама ударцем једним уби?

Потеже живело се у океанској дубини,
у потрази за храном грабљивца брк да омастим,
ал тек што промаче мисао о простијој средини –
ђаво забаци мрежу у поседе ми и области.

Шта је слобода – одсуство мрежа које се плету,
ил храна акваријумска што површину гиба?
Ако сада и живи неко у оном свету,
није тај што ме гледа, већ нека друга риба.
Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/ruska-poezija/aleksandarmelnik1961

*
(НЕМОГУЋИ РЕЧНИК) Писмо пријатељу

Уочи Бадњег дана, 2013. Јучер је болест мојим тијелом и даном потпуно овладала, као да се за нешто, мени непознато, светила. И свом силином се наме окомила… А мислим да за то није имала никаквог разлога, ништа јој посебно нисам урадио, нисам је негирао, нисам је ни заборавио, нисам јој се ни супротстављао… Зато сам …
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/2013/01/06/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%83/

*
(НЕМОГУЋИ РЕЧНИК) ПОМРАЧЕЊЕ У ЕГЗИЛУ

Дуге ноћи су дошле довољно рано а дани се не повратише чак се ни Господ није указао у моме скровишту али такође тамо – писала мајка – није сваки сан који је она сањала њој припадао и она се увијек за језик угризала од разочарења када је сунце излазило и залазило и схватила је зурећи …
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/2013/01/06/%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D0%B5%D0%B3%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%83/

*
(ZAVETINE YouToube) Gustav Maler 8. Simfonija Hiljade

Jedan od najpopularnijih dokumentarnih filmova na Kanalu ZAVETINE (454 praza).
Na koncertu su pod upravom dirigenta Bojana Sudjića nastupiti simfonijski orkestri i horovi FMU i RTS, Akademski hor Kolegijum muzikum, Dečiji hor RTS-a, Združeni novosadski horovi Vokalni studio Orffelin i hor Muzičke škole „Isidor Bajić“.Nastupali su solisti Snežana Savičić Sekulić, Ivana Petrović, Aneta Ilić, Jelena Končar, Jelena Bodražić, Hon Li, Vasa Stajkić i Nebojša Babić.Koncert je jedna u nizu svečanih manifestacija organizovanih povodom proslave 75. godišnjice FMU, a u tom poduhvatu u horu i orkestru učestvuje oko 300 studenata te akademije….
Видети више: http://youtu.be/hMEzoHOmYJI

*
(ЗАПИС LII ) NAPOLJE,SAMO NAPOLJE / Radivoj Šajtinac

Hlebnjikovu

Ali,kako ćemo?
Šta, kako ćemo ?

Disati VELImire
Lako,setićemo se,svega
Pa i toga.

Kako,RECImire
Nozdrvama koje ne pamte,
Ustima koje ne pamte
Plućima u doživotnoj senci

?

Ne,tako što ćemo, najzad
Osetiti i shvatiti
Šta je DAH

TO to već znamo i osećamo ….

Видети више: http://odavde.blogspot.com/2013/01/napoljesamo-napolje-radivoj-sajtinac.html

*
(Kанал ФИЛТРА) ТЕШКО ЈЕ ЖИВЕТИ У ТОЈ ПУКОТИНИ

Понекад лаж тако чврсто пристаје уз истину, да је тешко живети у тој пукотини.
С. Ј. Лец
Видети више: http://tajna2012.wordpress.com/2012/04/25/%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%83-%D1%82%D0%BE%D1%98-%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8/

*
(КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА ) ОДГОВОР НА ПИСМА ЈЕДНОГ ПРИЈАТЕЉА КОЈИ СЕ СПРЕМА ДА ПРОГОВОРИ (фрагмент)
…. Dragi ….,
Samo da vas pozdravim i da vam kažem da meni nešto ništa ne ide od ruke…niti sam u stanju da završim započete pesme niti da započnem nove…satima i danima samo tako sedim i ni jednu reč da napišem… kao omađijana ne odmičem se..čekam..sve se nadam doći će pa da budem u pripravnosti..kao da reči uopšte ne postoje nego ja tek treba da ih izmišljam….uzalud mucam…mozda ono čeka da se ja baš odmaknem …
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B5/
*
( ТРАГОВИ СОПСТВЕНОСТИ ) ЗАЛОГАЈИ ЖИВОТА / Су. Танасковић

…..Osećam veliku potrebu da ti se zahvalim na sećanju, a umesto toga, uvek ispliva patetika od koje bežimo, da opravdam sebe bez pokrića pred Bogom. Iako znam da će on razumeti, stari znanac svih mojih besomučnih opravdavanja. Izvini što ću ovim gestom možda uznemiriti stare duhove, ali ne bi ni ovog pisma bilo da se nije pojavio gospodin Slučaj, iznenada, bez ikakve najave ili predskazanja. Pre neki dan sam na ulici ugledao jednu mladu ženu u čijim sam očima prepoznao tebe, draga Sofija, prepoznao sliku mog davno odbeglog života koji mi se smejao pravo u lice. Vratio mi je udarac. Skupila mi se pesnica besnog bola koji mi je čupao grkljan, moje sveto mesto odakle su izlazile moje reči koje su predstavljale do tog trenutka jedini smisao mog života. Vratio sam se da je ponovo vidim, sa osećanjam gorkog kajanja prema sopstvenom izneverenom životu. Obišao sam krug oko česme i zauzeo poziciju odakle ću kajičkom oka moći da je posmatram. Sedela je na klupi i plakala. Kad je bacila pogled na mene, prišao sam česmi dok mi je srce jako udaralo po grudima, kao kakav krivac uhvaćen u svojoj pljački nedopustivih pogleda u lepotu, i prosuo vodu iz flaše. Gospodin slučaj je hteo da nekoliko minuta pred ovo priviđenje divne utvare iz svoje mladosti, kupim flašu vode. Jedino što mi je preostalo je da prospem tu vodu i napunim flašu novom, svežom vodom koja se slivala niz moje ruke u grču da je čvrsto zadržim, kao jedini alibi mog ponovnog pojavljivanja na mestu nevinog zločina. Polako sam zatvarao flašu iako su mi ruke drhtale od uzbuđenja, pogledavši je krenuo sam u pravcu klupe na kojoj je sedela, nečujno prošao pored nje i nastavio put do prve žardinjera sa cvećem, gde sam ispraznio sadržaj flaše i sa njim delić gorčine koja mi se u ustima pojavila. Više nije bilo povratka za mene. Vreme je stalo i počelo da se obrće u krug. Ponovio sam Slučajem izazvan scenario i vratio se po vodu, ponavljajući ritual zalivanja cveća. Hvatao sam pogledom svaki odblesak sa njenog lica, i punio sebe novom enegrijom koja mi se iznenada vratila u život. Počeo sam da uživam u svom tajnom ritualnom polivanju cveća, iznova se vraćao po vodu i topio svoje poglede u sjaju koji je izbijao iz suzama opranog bola očima. Ustala je i otišla, a ja sam ostao zaglavljen u krugu vrenema koje nisam dozvolio da se okotrlja dalje u budućnost. Cveće je posalo moj nemi saveznik i jedini čuvar tajni mojih tek pristiglih zala koje je voda spirala i odnosila u žednu zemlju, koja je oduvek čuvala sve naše davno pokopane tajne, kao grobove naših slomljenih iluzija. Da li je to bio san ili tek predskazanje mojeg umiranja? Ili je život samo jedan veliki san ubrzanih ponovljenih sekvenci pri premotavaju trake filma kojeg smo u međuvremenu napravili?

Видети више: http://moji-tragovi.blogspot.com/2011/07/zalogaji-zivota-prica.html

***

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом - посвећенoм Заветинама - тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 71)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 71)

(00106)

*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Спречена отмачина налога уредника и управника „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“….

Јављамо свим нашим пријатељима, у Србији, али и широм света, тј. Планете Земље, да је од јуче, 8. јануара, поново омогућена посета популарним веб сајтовима „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ уз подршку GOOGLa.
Као што смо обавестили све наше пријатеље хитно- баш на Бадње вече 2013. године, онемогућени су десет Веб сајтова „Заветина“, из разлога сумњивих, неразумних.
Сајбер-криминалци су онемогућили десет сајтова „Заветина“ , који представљају својеврсне електронске библиотеке српске књижевности, или часописе, или књижевне сајтове који представљају „књижевни архипелаг Белатукадруз“….
Јуче је коначно спречено отимање налога уредника и управника Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ, али – докле?
Веб сајтови уз подршку GOOGLа су веома рањиви, нажалост. Замишљени да буду мостови између најудаљенијих делова наше планете и најразличитијих култура, понекад, из разлога само сајберима знаним, успешни сајтови се бришу, најчешће, или заузимају и преузимају, као што су се некада заузимале непознате земље. Заузимају се уз помоћ најмодерније технологије.
Што је најчудније, када сајбери сруше и избришу један дугогодишњи и мукотрпни рад, који представља више него подстицајни фонд за будућност – као да се ништа није догодило.
Сајбери делују из својих ђавољских окриља по ко зна чијим налозима.
Летос и на Бадње вече на мети хакера и отимача налога биле су „Заветине“ и уредник и оснивач „Заветина“, а кроз коју недељу то се може догодити и другим порталима, веб сајтовима, и електронским часописима. Јер, васељенска и непозната сајбер хајдучија делује као и онај беспослени поп што нема шта друго да ради…
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/01/09/%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D1%82%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D1%83%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B8-%D1%83/

*
(ОПАЛО ЛИШЋЕ: Заветина:Библиотека српске књижевности ) У СПОМЕН НА БРАНКА В. РАДИЧЕВИЋА / Мирослав Тодоровић

…. Телефонирам Бранку, да му захвалим. Каже, коначно је изашла. Право је чудо да у Просвети било шта излази. Благодари на послатку, ретким нигде забележеним речима које сам чуо од своје мајке, записао и Бранку за нове Сујеверице послао. Беху ту и неке причице записане на терену.
Управо сам записао страшну клетву, вели, из Босне је:
Да Бог да се собом бавио.
Жали, не може да се накаје, што је у овој књизи, у причи-ци Прање прошлости изостала реченица оклеветаног, неправедно оптуженог, песника Бориса Јованчевића. Рекао је на суду, скоро у чуду које га је снашло завапио обраћајући се Јеврему Брковићу који га беше лажно оптужио:
– А што ме оптужујеш, зашто лажеш у том оделу које сам ти ја дао?
Можда је, згранут, казао:
-Што ниси, барем, променио одело, кад ме кривиш, него си у томе, које сам ти ја дао? …
Видети више: http://antologijaol.wordpress.com/%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%83-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D0%B2-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81/

*

(КОГИТО КЛУБ) ОТПОР МАНИПУЛАЦИЈИ или трагом једне енциклопедијске одреднице о тзв. «другој Србији»*

Друга Србија (енгл. The Other Serbia / Second Serbia) је израз који се користи у српским интелектуалним круговима. Настао је на основу књиге „Друга Србија“ (Иван Чоловић, Аљоша Мимица, Београдски Круг, Борба, 1992), а представља збирку од 80 говора са 10 јавних трибина у Београду током пролећа 1992. Говори су представљали отворени протест против диктатуре, медијског једноумља, раста национализма и рата. „Друга Србија“ је постала синоним отпора свих који су одбили да се помире са влашћу и националистичком идеологијом[1] и подржавају нову, различиту, паралелну Србију[2] Израз се често користи са циљем тачног раздвајања од националиста, популиста и других милитаристичких опција као и владине опције. Као реакција на поделу „Прве – и „Друге Србије“, често се у интелектуалним круговима и међу критичарима појављује термин „Трећа Србија“[3][4] у коју се убрајају највећи број грађана, , а који не желе визије различитих Србија, нити поделу коју сматрају вештачком. (VIKIPEDIA)
Све што пише у Википедијиној краткој енциклопедијској одредници тачно је на први поглед. А на други и дубљи? – Једна група писаца и интелектуалаца окупљала се око тзв. «друге Србије» . «Друга Србија» је дефинисана поједностављено као сушта супротност Милошевићевој Србији. То је Србија ослобођена ксенофобије, идеолошке ригидности, национализма, манипулације, стереотипа и предрасуда. Није ли та њихова «друга Србија» један нови, псеудо-политички мит? То није тешко доказати. Тај мит нема свог сопственог живота; тај мит чека да га неко отелотвори, а да томе нису нису дорасли тзв. представници «друге Србије», не бих трошио речи. Ако је «сива еминенција» те групе један пропали песник, филозоф који се компромитовао пишући улизичке хвалоспеве једном диктатору «мајстору историје», каква је то онда «друга Србија»? По чему је «друга»?
Шта је у тој псеудо-енциклопедијској одредници истина, а шта лаж?Треба истражити шта је то прва, друга, трећа, четврта или шеста Србија, да би се дошло до појмова који нешто објективније значе. Време је да се тај често коришћен израз «друга» замени изразом Друкчија Србија, …
Видети више: https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/student-of-the-month/otpormanipulacijiilitragomjedneenciklopedijskeodredniceotzv%C2%ABdrugojsrbiji%C2%BB

*
(КОГИТО КЛУБ) ДРУГА, ДРУКЧИЈА СРБИЈА (Одабрана места)
Београд, 30. августа 2000.
У ситуацији сам да Вам пошаљем примерак тек објављене књиге УСАМЉЕНО ДРВО, I, 25. књиге Уметности махагонија. Књигу коју Вам шаљем сматрам битном: због тога је управо и отпочело објављивање мога опуса баш њом. Она је важна колико мени, толико и људима сродног сензибилитета, и онима који покушавају да схвате, у целини, шта ја то радим, шта хоћу. Међу нашим писцима у ХХ веку нико такву књигу нема; могао ју је имати Данило Киш, да јебило среће и срећнијег стваралачког развоја. Ја сам ту књигу написао ко од шале; други писци, па и они највећи (ако таквих има, осим на страницама строго контролисаних новина) би се презнојили. Такву књигу је могао написати -књижевни легионар
Видети више: https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/student-of-the-month/drugadrukcijasrbijaodabranamesta

*

(КОГИТО КЛУБ) Шта је у ствари био тзв. Београдски круг?

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋА ДРУГАЧИЈА СРБИЈА (по књижевнику Филипу Давиду)? У садашњој Србији постоји страх за личну сигурност, ако се другачије мисли од званичног мишљења, страх, ако се исповиједа друге вјере, ако се припада другој нацији, страх од биједе, од будућности. Други предуслов остварења другачије Србије је супростављање параноји која се исказује у различитим облицима „говора мржње“. Два најприсутнија облика параноје које власт производи, подржава и шири преко медија под својом контролом јесу о постојању међународне завјере против Србије и о неистомишљеницима и политичким супарницима као о „издајницима“, „унутрашњем непријатељу“, „петој колони“. У „другој Србији“ биће незамисливо да се било која партија изједначава са државом, и да у то име појединци присвајају државна добра, материјалне и духовне вриједности које су својина свих. Та „друга Србија“ сигурно неће бити оно, што је данашња – „велики бувљак“, велико црно тржиште на којем владају закони јачега, закони мафије и крупног криминала, гдје је најјефтинија, а истовремено најбезвреднија роба људски живот.Из свега произилази да је борба за другу, другачију Србију заправо борба против једног одређеног, изманипулисаног начина мишљења које је ушло у свакодневни живот, у институције културе, економије, политике, као отров испунило друштвени крвоток. Ту нема ни брзог, ни безболног излечења. Излечење може доћи само са промјеном начина размишљања, са схватањем ситуације у којој се налазимо, супростављањем штетним митовима, заблудама, илузијама, неистинама…
…..видети више: https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/student-of-the-month/stajeustvaribiotzvbeogradskikrug

*
(КОГИТО КЛУБ) Друкчија Србија, уместо закључка

… Редакција «Браничева» је отворила једну значајну, нерасветљену тему; и било би потребно много више простора да се одговори на сва питања постављена у припреми овог тематског броја. Штета од убиства З. Ђ. је непроцењива.Србија је то схватила на сахрани бившег премијера. Србија то данас живи…
“Очигледно је на делу један процес конзервисања Србије, не могу тачно да одредим још увек еру у којој желе да нас конзервирају, али очигледно да сви напори владе иду ка томе да Србија буде једна рупа у времену у коју ће да се сјати све оно што је одавно прошло, свуда осим код нас и у још неким чудним земљама са којима ваљда не желимо да се дружимо”
– каже Видан Хаџивидановић у Пешчанику Б92. Драго нам је да се Браничево одлучило да припреми темат о «нашој стварности, нашим илузијама и њиховим симболима, истини, тој помало старинској речи. А да би се до ње стигло, треба проговорити, ослободити се ћутања.Идеје о другој и друкчијој Србији постоје у нашем народу, култури, литератури, нашим надама; имају их многи, писци и философи, социолози, новинари, политичари, професори универзитета, трибуни, привредници, знани и незнани «.
Сложили бисмо се са Браничевом, али бисмо и упозорили на једну околност – да се идејама о првој, другој, трећој и четвртој Србији, толико манипулисало, да би било добро, можда, посветити само томе један посебан број. М. Лукић, наш уредник и оснивач „Треће Србије“ и ч. „Идентитет“ , је, на тему ТРАЖЕЊЕ СРБИЈЕ И ЊЕНОГ ИЗРАЖАВАЊА написао више текстова и књига, и ми смо га замолили да овде публикује, одабрана места из појединих текстова, које је објављивао ту и тамо, током прве деценије новог миленијума, сабрана на једном месту. Наравно, обим тих одабраних места превазилази обим који је гл. уредник „Браничева“ у свом позивном писму одредио.
Видети више: https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/student-of-the-month/drukcijasrbijaumestozaklucka

*
(КОГИТО КЛУБ) У СЛАВУ КЊИГЕ И ЧИТАЊА / Винко Шелога

Чим држиш књигу у руци, већ си се удаљио од свог народа. Милован Данојлић
Песник је чувар свих напуштених и одбачених достојанстава човека. Бела Хамваш
У народу усмене културе и гусала, који много више негује митскохеројску историју него вредности живота, не може се ни очекивати више читалаца, односно више поштовања књиге и поезије. У културном наслеђу Срба значајније место имају хајдуци од учитеља и књижевника. Чак се и свештеници чешће истичу са сабљом него с Јеванђељем. До данас, у свим истраживањима, војска је институција која ужива највећи углед у Србији. Војска и полиција су синтагма, целина. Све то нешто говори. Не треба се много ни чудити што смо ту где смо.
Транзиција народа усмене културе доспела је до диско фолка, политичари су постали нови гуслари. Књига им не треба.
Како сада ствари стоје, знатан део динарског света (херојско-патријархалног) прескочиће гутенбергову епоху и укључити се у електронску писменост, а да никад није био стварно писмен.
Видети више: https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/iluzije-i-razvejavane-iluzija

*
(КОГИТО КЛУБ) ЈЕДНО БЕОГРАДСКО КУЛТУРНО ВЕЧЕ ОБАВИЈЕНО ТУГОМ / Миленко Д. Јовановић

Зашто је петком тако мршава културна трпеза у скоро двомилионском граду, некима, који су се у граду нашли у пролазу, није сасвим јасно, а другима, који у њему силом прилика живе, јасно је као дан. Просто, завладала је осека, не због месечеве гравитације, већ због друге невоље која се надвила над народ, а то је одсуство духа.
Али, погледајмо две књижевне манифестације, једине ове вечери што се одржавају у граду: прва у 19ч. у Француској 7, друга у КЦБ (Културни центар Београда) у атријуму, Коларчева 6.
Ако УКС, нема шта да понуди, нека и ове вечери доња велика сала буде празна, а не као овај пут пуна неког некњижевног остарелог света на промоцији романа једне старе госпође која живи у Паризу, а зове се Злата Живадиновић. Ајде, оставимо по страни списатељицу којој не може да се забрани да пише, али откуд УКС-у право да безвредне ствари промовише тек да има какву такву активност пред друштвом? Немам ништа против аматеризмасваке врсте, али нека се то одвија у аматерским књижевним клубовима којих има небројено у земљи….
Видети више: https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/vodic-za-nepo-koleblive-i-radoznale-duhom/jednobeogradskokulturnoveceobavijenotugom

*
(КОГИТО КЛУБ) Тема: СЛОБОДА И СТВАРАЊЕ. И лицемерство

Начин на који је најутицајнији штампани лист ондашњег времена препоручио и објавио, тј. прештампао, текст Марка Ристића, на тему слободе и стварања, могао је завести неупућене, младе и необавештене људе. У суштини, на ударном месту своје рубрике, где су знатан простор добијали ствараоци који су били „држави људи“, тј. наметнути, понављају се општа места о значају и важности слободе за стварање, као некаква открића. М. Ристић још има храбрости да се позива на оно шта је писао 1938. године, али : шта он сам чини, како се легитимише као борац за слободу уопште после доласка комуниста на власт? Поздравио је стрељање грађана Београда 1944, одмах по упаду комуниста у Београд. О својим некадашњим пријатељима писцима, који су се нашли у изгнанству, тј. изван Југославије, овај државни писац пише као о мртвим песницима. Проглашава их мртвим, иако су живи..М. Ристић је, у суштини био велики лицџемер; многе његове књиге, данас, попала је праведна библиотечка прашина. Сасвим је у реду, што се тражи превредновање. У случају М. Ристића, то је већ учинила библиотечка прашина, али би то требало да у ураде и писци који немају длаке на језику, а истина им је драга колико и слобода….
Отварамо ову тему и позивамо и друге ауторе да о њој проговоре што је могуће искреније, тј. нелицемерно…
Видети више: https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/assignments/temaslobodaistvaraneilicemerstvo
*
(ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА) ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ, МУКА / Белатукадруз

Побеђени немају пријатеља, сматра Сази. Та мисао ми се врти у памети, као и пет реченица при крају првог романа Бошка Томашевића (скромно крштеног) Нико, нигде (UNUS MUNDUS, Ниш, бр. 37/2010, стр.197-347): У књигама које је написао догодило се много тога како је записао, много пре него што их је био записао. Нису му донеле никакву славу. Биле су то што су морале да буду: књиге. А књиге се не пишу ради славе. Него стога да буду… (стр. 346). Зоран М. Мандић самоћу доживљава (и опева) као извор заразе (в. Мандићеву песму Самоћа, у књизи Бог у продавници огледала, Интелекта, Ваљево, 2010, стр. 17) Притиснут оним што га одвлачи од читања и писања, Мандић, како вели, не успева да чита Макијавелија и / Емерсона… Из неке велике муке се оглашава, тврдећи: «Човек не припада ником» (песма Поглед са исповедаонице, стр. 13). …
Свој роман првенац Томашевић је датирао (Innsbruck, 14. novembar 2006. – 1. mart 2009), књигу Бог у продавници огледала, Мандић је написао «претходних година», али као да су оба писца своје књиге потајно писали (а сигурно и носили) читавог досадашњег живота. Томашевић је, суочивши се се са смрћу, довео у питање Бога, као индиректно и Мандић, који га «налази» у «огледалима».
Мандићу се Бог привидео у продавници огледала, како мирно обилази рафове са бомбоњерама. Био је то некакав мандићевски Бог без кравате, који је песника подсећао на његовог рано преминулог оца. Томашевићев роман-првенац доводи својим исходом у питање постојање Бога, као што и Мандић, обележен раним губитком оца (као и релативно прераним губитком старијег брата), сумња у идеју Бога. И једном и другом писцу је нешто битније, важније, можда је то схватање истине. Верујем да писци – Мандић и Томашевић – не траже толико истину да би је дубље сакрили, мада није сасвим искључена и таква једна могућност.
Да ли је Бог крвник трагичних судбина Томашевићевог и Мандићевог оца? Да ли је Бог кривац?…
Видети више: https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/opalo-lisce-prodavnica-vazduha/citanepisaneimuka
*

(ЗАПИС III ) ПОКАЈНА / Милијан Деспотовић

Појединости неважне, то су – кажеш,
сад кад сводиш неке своје рачуне,
на које више немаш право.

Откуда толико покуде
за гнездо на промаји
из кога се винусмо?

Време, ожиљак,
већ,
шири сочива кроз решетке
заласка сунца. …
Видети више: http://krugovi.blogspot.com/2013/01/blog-post.html

***

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом - посвећенoм Заветинама - тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 72)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 72)

(00107)

*
(ПИСМА) Из писама пристиглих последњих дана

… Svakodnevno dobijam Tvoje mejlove i rado čitam najaktuelniju srpsku književnu enciklopediju kako bih nazvao Tvoj trud i rad oko “Zavetina”….

Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2013/01/10/%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8%D1%85-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0/

*
(КОВИОНА) PEVATI I MISLITI U JEDNOJ TRAGIČNOJ KULTURI* / Boško Tomašević

Šta znači pevati i misliti u jednoj tragičnoj kulturi? Šta znači pevati i misliti u zoni Aušvica 1943. godine? Šta znači pevati i misliti u Vorkuti, Kolimi ili Starobjelsku 1938? Šta znači pevati i mislti u Gvantanamu 2005? Šta znači pevati i misliti unutar neoliberalne agende i globalizovanog kapitala? Šta znači pevati i mislti unutar istrošenih utopijskih energija kao i unutar vladajućih tehnološko-ekonomskih utopija nove realpolitike? Šta znači pevati i misliti unutar prostora stvorenog „ukidanjem granica ekonomije i kulture“? Šta znači, konačno, u kontekstu Srpstva danas pevati i misliti u senci Oplenca, unutar tame Brisela i pretnji Vašingtona? Šta znači, čitajući „Politiku“, biti zagledan u fotografiju bilo kojeg današnjeg srpskog ministra? Šta znači pevati i misliti zagledan u fotografiju bilo kojeg srpskog ministra 1992, 2002 ili 2010? – Znači li to za srpskog pesnika danas ne moći više pevati i misliti? Odustati od prakse pevanja i mišljenja na neodredjeno vreme? Do kada? Dok se nad Srbijom nastavlja da uspostavlja tragična kultura ukorenjena u lokalnoj zatvorenosti, u konstruktu nacionalnog suvereniteta bez transnacionalne saradnje?
Видети више: http://zavetinekruna1.wordpress.com/about/pevati-i-misliti-u-jednoj-tragicnoj-kulturi-bosko-tomasevic/

*
(ПИСМА) И немој имати другог пјесника осим мене / Мирослав Б. Душанић
Читајући Ваш посљедњи прилог „Певати и мислити у једној трагичној култури“ од Бошка Томашевића, сјетио сам се да имам једну сатиричну „пјесмицу“ посвећену нашим „голубовима превртачима“… Тачније, написану поводом још једне „књижевне награде?”, која је уручена Рајку Петров Ноги. Заборавио сам о каквој се награди радило, јер овај пјесник их згрће и капом и шаком… Пјесма није можда нека, али може да Вас насмије… А ако Вас којим случајем онерасположи, или недај Боже наљути имајући у виду ко нам представља/диктира културу, онда Вам се искрено извињавам…
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2013/01/11/%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%98-%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BC-%D0%BC%D0%B5%D0%BD/

*
(РЕЧНИК НЕМОГУЋЕГ) Био-библиографска биљешка (Мирослав Б. Душанић)

Мирослав Б. Душанић, рођ. 1961. у Појезни/Дервента (БиХ), живео и радио у
Земуну/Београду. Објављује почев од средине осамдесетих година као
сарадник „Студентског листа“ и београдског часописа „Видици“. Због политичког
прогона и цензуре у децембру 1990. године одлази у емиграцију, живи
потпуно изоловано у Њемачкој, пише на њемачком и српском језику.Повремено
објављује и преводи. Објављивао у књижевним часописима у Њемачкој,
Аустрији и Швајцарској (Schnippsel, Die Brücke, Schrieb, Dulzinea…), заступљен у
антологијама и ауторским књигама. За поезију награђиван, између осталих …
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/about/

*
(РЕЧНИК НЕМОГУЋЕГ) БОЛЕНШТИНА / Душанић

Није баш једноставно писати добронамјерним и искрено забринутим особама, поготово не оним, који са страхом ишчекују сваку немилу вијест и који би најрадије, свијет љубављу и разумијевањем испунили. Зато бих и ја радије да Вас слажем и кажем, да ми је боље, да сам добре воље, да ће ми сутра и свака нова јутра бити још дража и љепша…

Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/2013/01/10/%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B/

*

(РЕЧНИК НЕМОГУЋЕГ) ТРИ СРПСКА МОТИВА / Душанић

1
Растјерано јато птица
И сунце које увијек
Залази

Човјек ћути и чека
(Неког ко не би само заузео његово мјесто
Већ и идентичну перспективу)
Над њим мрачни облак
Као оштрица ножа …
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/2013/01/10/%D1%82%D1%80%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B/

*
(ПРОТИВОТРОВ) ПРОЈЕКАТ ТЕСЛИН ТОРАЊ

…. ЗАШТО БАШ ТОРАЊ ?
Због тога сто Никола Тесла већ има своје споменике, називе улица, музеје И аеродром. Али, немамо обележје оног што је највисе волео, а то је његов легендарни Торањ. Овај пројекат има подршку значајнијих људи из земље и иностранства. Ово је по многим мишљењима пројекат светског карактера, како наглашавају многи обожаваоци Теслиног лика и дела из читавог света.
Жалосно је, кажу многи, што до сада Торањ није био изграђен, али је и неумесно да се прича како нема новца за нашег великана Теслу јер, ближи се стогодишњица рушења Теслиног Торња. Важно је да се пројекат покрене И тада би стизале донације од људи добре воље И поштоваоца Теслиног дела из Србије али и целог света. Пројекат Теслин Торањ може почети са реализацијом у етапама како се прикупљају средства као што је било и са многим другим пројектима у Србији. Постоје и друге варијанте за финансирање, али у крајњем случају не ради се о превеликој инвестицији а добит је висеструка….
Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2013/01/10/projekat-teslin-toranj/

*
(ПИСМА ) ВАСЕЉЕНСКИ ЧАСОПИС (прикупљање новца за штампање)

Ја немам илузије ни о свету, ни о свом народу ни о својој држави. Али – шта могу?
Е, сад што се тиче, оживљавања часописа Заветина, који би били штампани на папиру макар у 500 примерака. Ево, прикупљам новац за такву једну идеју, тражим јефтиног и повољног штампара. Моја је идеја да објављујем, макар четири пута годишње, макар у симболичним тиражима, један васељенски часопис, часопис будућности – за почетак да то буде барем избор из 100 Билтена „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, где би уз линкове и остало, била одштампана у целини и пар одабраних есеја, песама – публикованих на локацијамаСазвежђа ЗАВЕТИНЕ. Зашто? …
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81/

*
(Канал ФИЛТРА) МОТИВ ЗМИЈЕ / Белатукадруз
(Из Мојих бележница)

…. Описујући Саламбину змију, Флобер, у ствари, продире у најтамнији кут Саламбине душе. Саламба се није бојала дерњаве светине, опште срџбе која се окренула против ње, светине која је – да би се смирила – тражила жртву “непроцењиве вредности, неко лепо биће, младо, невино, из старе породице, божанског порекла, људску звезду”. Саламбу узнемирује та змија лепе коже, осуте као небески свод златним пегама, на сасвим црној основи, била је сада жута, млитава, смежурана и за своје тело преширока. Око главе јој се ширила нека пахуљаста плесан ; а украј њених очију виделе су се црвене тачкице које као да су се мицале. С времена на време Саламба се приближавала њеној корпи од сребрне жице; отклањала је гримизну завесу, лотосово лишће и птичје паперје : змија је била стално увијена око себе саме, непокретнија од увеле лијане; гледајући је , често, Саламба је најзад осетила у свом срцу некакав увојак, као неку другу змију “ ( истицање – М. Л. ) , која јој се малопомало, пењала до грла и њу су привлачила и застрашивала сваковрсна уображења; уосталом, окруживала ју је сваког дана све већа самоћа” …
Видети више: http://tajna2012.wordpress.com/o/%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83/

*
(Библиотека ПРЕТЕК, 3) HERAKLITOV LOGOS. JEDNA PESMA Boško Tomašević

eseji o pesništvu. Ono što mi u našem privatnom životu i u jednoj na¬mernoj i oprostivoj naivnosti nazivamo lógosom kazuju nam glagoli sa značenjemstvarati i čuvati kojima se na¬goveštava da je on, u jednom sinonimnom shvatanju, jed¬na kružna forma Reči pa stoga može biti nazvan pesrnom, pričom, bajkom, dramom, epom ili, opet, poemom, roma¬nom, sagom, legendom, liturgijom. Takođe – i najopštije – Govorom, Pismom, Smislom, Merom, Merom. U tom svom (po)zvanju on sakuplja ono rečno (worthafte) istori¬jskog vremena od Heraklita do Hajdegera i Deride, od Par¬menida do Vitgenštajna i Blanšoa na putu kojim su prošli Augustin, Dante, Bokačo, Rable, Šekspir, Stern, Servan¬tes, K ant, Ruso, Kits, Helder1in, Hegel, Novalis, Šopenhau¬er, Niče, Rembo, Malarme …

Видети више: https://sites.google.com/site/tragovi1/ https://sites.google.com/site/tragovi1/pesnici-kriticari/heraklitovlogosjednapesmaboskotomasevic

***

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом - посвећенoм Заветинама - тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 73)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 73)

ЛеЗ 0007870 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s