Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00126 – 00129) (друга верзија)

доштампано 17. 07. 2014

Заједнички албум: Нерезине: 26. Ацина трешња (Иван Шишман)

Заједнички албум: Нерезине: 26. Ацина трешња (Иван Шишман)

(00126)

*
(ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ) O слободи / Иван Иљин
Савремени човек ни у шта не верује и у све сумња индиферентном и бесплодном сумњом; и стога све чега се дотакне његова сумња губи за њега своју вредност. Тако он сумња и у слободу; и услед тога је изневерава и лишава је се.
Али ми не сумњамо у слободу и знамо поуздано и тачно зашто нам је она неопходна: без ње нема пута ка достојном животу, ка духу и ка Богу.
Док ужива слободу, човек мало размишља о њој. Он дише, живи и наслађује се њоме; он непосредно плива у њеној лаганој бујици. Слобода је слична ваздуху: човек дише ваздух, не размишљајући о њему. Ваздух као да се сам удише и сам нас напушта, све време се ширећи и ширећи. Ми га се сетимо обично само онда када га нема довољно, када постане тежак или смрдљив – када човек почиње да се гуши. Тада се сетимо, понекад са ужасом који нас одједном обузме, да се без ваздуха не може живети, да смо на њега заборавили и да га нисмо довољно ценили, да је он апсолутно неопходан, да нам прети смртна опасност…
Тако је и са слободом. Човек без ње не може да живи; она му је, као и ваздух, апсолутно неопходна… Зашто?
Зато што човек може да воли само слободно. Јер права љубав је искрена и потпуна, она не може бити изнуђена и лицемерна; она се слободно јавља и слободно дише… или се пак уопште не јавља и, у том случају, нема се чиме за-менити… Ко је волео тај то зна из сопственог искуства. И стога се са увереношћу може рећи да човек који презире и гуши туђу слободу не зна шта је то љубав: његово срце је окамењено и мртво …
Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2013/02/18/o-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8-%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B8%D1%99%D0%B8%D0%BD/

*
(ИЗРАВНАЊА) КАКВЕ КЊИГЕ ПИШИТЕ ФЛАЈЕРЕ / Радивој Шајтинац

… ПАЖЊА
Ако у глави, у души, при себи и у себи
А тек у фолдеру ,це де-у, у ес бе-у
Поседујете рукопис песама
Будите свесни да је то ко да поседујете ако не
Мртворођенче из контејнера оно паковање хероина
Узалуд се дрско и јавно обраћате потенцијалним
стрвинарско издавачким хигијеничарима
или дилерима …
Видети више: http://poglediiskosa.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D0%BF%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D1%84%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D1%88%D0%B0/

*
(Бифе „БРИОНИ“) МАЛА ИСТОРИЈА БЕЗЧАШЋА / Миленко Јовановић

Онима који не воле дистихе и катрене

Памтимо и горе дане од ових
Које хвале новински наслови.
Рецимо, оне кад је умро Броз
И народ од суза мокар скроз
Кад се стајало мирно у 3 и 5
Птицама кад је забрањен био лет
Трубе и таламбасе, узбудне сирене
И страх што нам струјао кроз вене
Ваздуха, ваздуха – ваздуха нам треба
А не само игара и хлеба

Одосмо од куће, сиђосмо у ров
А у завичају прокишњава кров
Узалуд нас чекала мајка и сестра
Светлост се угаси у очима, преста
Да сија у мртвим зенама
И крв се охлади у нашим венама
Дуго смо тако под земљом зборили
За кога смо се ђавола борили…
Видети више: http://zavetinebr1.wordpress.com/2013/02/22/%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D1%87%D0%B0%D1%88%D1%9B%D0%B0-m%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE/

*
(ЗАВЕТИНЕPress ) Тексашанка родила два пара близанаца

Треса Монталво је за Дан заљубљених добила несвакидашњи поклон – родила је два пара идентичних близанаца, што се иначе дешава веома ретко, једном у 70 милиона порођаја
ХЈУСТОН – Тексашанка Треса Монталво је за Дан заљубљених добила несвакидашњи поклон – родила је два пара идентичних близанаца, што се иначе дешава веома ретко, једном у 70 милиона порођаја, саопштила је болница у којој се 36-годишња жена породила.
Како преноси Ројтерс, четири дечака рођења су у 31. недељи трудноће царским резом у Тексашкој женској болници у Хјустону. …
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/02/19/teksasanka-rodila-dva-para-blizanaca-svet-novosti-rs/

*
(ДРЖАВА „ЗАВЕТИНЕ“) Титула чувара баштине за 40-ак установа културе
КОМИСИЈА за одређивање статуса установа културе од националног значаја, која је одлучивала о институцијама које заслужују да понесу ово звање, управо је завршила посао. Након што су “прочешљали” све приспеле предлоге, проценили су да тек четрдесетак установа културе заслужује овај статус.
Како сазнају “Новости”, на њиховој листи су наше најзначајније националне институције: Народни музеј, Народно позориште, Народна Библиотека Србије, Музеј савремене уметности, Музеј примењене уметности, Етнографски музеј, Југословенска кинотека, као и архиви Југославије и Србије. На овој листи су и Природњачки музеј, Музеј историје Југославије, Историјски музеј Србије, Музеј науке и технике, Музеј позоришне уметности, Београдска филхармонија и Завод за проучавање културног развитка.
Међу националне институције уврштени су и Музеј на отвореном “Сирогојно”, Музеј наивне и маргиналне уметности у Јагодини, Ансамбл “Коло”, Музеј “Рас” из Новог Пазара, Народни музеј Чачак, Галерија Милан Коњовић, Спомен-збирка Павла Бељанског, Галерија “Сава Шумановић”. из Шида, као и Галерија “Надежда Петровић” из Чачка и Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”. Поред Републичког завода за заштиту споменика културе, статус установе од националног значаја понеће и војвођански, краљевачки и нишки заводи. Статус националних имаће и најважније војвођанске институције културе, а то су Музеј покрајине, Галерија Матице српске, Библиотека Матице српске, Историјски архив Новог Сада, Архив Војводине, Музеј Војводине, као и Српско народно позориште …
Видети више: http://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2013/02/19/titula-cuvara-bastine-za-40-ustanova-kulture-kultura-novosti-rs/

*
(ПРОТИВОТРОВ) ТОП ЛИСТА ВЛАШКИХ ГЛУПОСТИ (….) / П. Е. Дурлић

АНКЕТА: ТОП ЛИСТА ВЛАШКИХ ГЛУПОСТИ ОД ФОРМИРАЊА НОВОГ ВЛАШКОГ САВЕТА, ДО ДАНАС
…..Уредници угледног Флорума “Власи Србије”, помно пратећи актуелна збивања у раду новоформираног Влашког национанлог Савета, али и оних около њега, саставили су листу од 12. кључних догађаја: одлука, ставова, гледишта, изјава, који су од великог значаја не само за даљи развој и напредак ове специфичне националне мањине, већ и за њен опстанак уопште.
Свако питање у анкети богато је аргументовано пажљиво изабраним документима, и с те стране анкета представља прави социолошки одзрачак из конфузне а нимало безазлене политичке слике источне Србије!
Сваки анкетни предложак има свога аутора, који је истовремено кандидат за звање “Влашкењорца године”. Овај израз сковали су духовити Власи, а односи се на оне Влахе који су то постали преко ноћи, по партијском задатаку, или на основу личног интереса, привучени причом да се у Влашком националном савету троше знатна средства српских пореских обвезника, али без икакве контроле, као и на оне људе или политичаре који се петљају у “влашка посла”, а о њима или не знају ништа, или им је “знање” крцато предрасудама, престрарелим и офуцаним теоријама, и сл.
Гласање је отворено, што значи да није неопходно бити регистрован члан Флорума….
Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2013/02/18/top-lista-vlaskih-gluposti/

*
(ЗАПИС XIII ) АТЛАНТИДА / МИСТЕРИЈА – препоручени чланак Марине Вулићевић
Мистериозна Атлантида постојала је на грчким острвима Криту и Санторинију (Тери), пре око четири хиљаде година, њеним царством управљали су Минојци, узвишени уметници, бродоградитељи и поморци, који су много пре него што им је то признала историографија допловили до северозапада Француске, југозапада Шпаније, обишли Средоземље, Америку, север Африке, све до Индије. Ову тезу доказује британски поморски официр и историчар поморства Гавин Мензиз у свом новом делу „Ишчезло царство Атлантиде”, које је код нас објавила „Лагуна”, у преводу Дубравке Срећковић-Дивковић. Ауторово становиште је да је Платон заиста описивао минојску цивилизацију пишући о Атлантиди.
У разговору са Мензизом сазнајемо за огроман успех његове претходне две књиге „1421. година када је Кина открила свет” и „1434. година када је величанствена кинеска флота допловила до Италије и подстакла Ренесансу”, које такође представљају изазов историографији. Сазнајемо, и за његово изненадно интересовање и за Атлантиду.
– У поменуте две књиге заступам став да су Кинези открили свет и Америку пре Колумба, а да је Колумбо користио кинеске мапе на својим путовањима. Много сам путовао и представљао ове књиге, и током једног божићњег предаха, отишао сам са супругом на Крит …
Видети више: http://zavetineatlantida.blogspot.com/2013/02/blog-post_19.html

*
(ЗАПИС XVI ) Конкурс за награду „Раде Томић“

Књижевни клуб “Бранко Миљковић” Књажевац расписао је дванаести песнички конкурс за награду “Раде Томић”, коју ће доделити у расположивом термину између 15. маја и 15.јуна 2013.године, у оквиру прославе Дана општине Књажевац.

Поред награде “Раде Томић”, која подразумева објављивање књиге за најбољи рукопис, органитатор ће доделити и две новчане награде за циклус песама. Најуспешнијим учесницима биће уручене и специјалне повеље ….
Видети више: http://najboljidrug.blogspot.com/2013/02/blog-post.html

*
(КУЛА БЕЛА ТУКАДРУЗ) Ко о силовању може направити бољи филм од силоватеља? / Ведрана Рудан
Ведрана Рудан, хрватска књижевница и колумнисткиња, позната као неко „без длаке на језику”, у својој последњој колумни бавила се управо филмом Анђелине Џоли и његовом премијером у Загребу. Колумну Ведарне Рудан преносимо у целости….
Видети више: http://s1957.wordpress.com/2013/02/22/%D0%BA%D0%BE-%D0%BE-%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B1%D0%BE%D1%99%D0%B8-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC/

*

(РЕЧНИК НЕМОГУЋЕГ) Повратак из болнице / Душанић

У соби

Живим скривен
као истина.
Затворен у соби
ћутим и трпим.
Бришем крв с рана ….
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/2013/02/22/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D0%B8%D0%B7-%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5/

===

Заједнички албум: Нерезине: 27. Ацина трешња, исто (Иван Шишман)

Заједнички албум: Нерезине: 27. Ацина трешња, исто (Иван Шишман)

(00127)

(ЗАВЕТИНЕ Пресс) Једини дом поред мртвих
ЖИВОТ се баш поиграо КВ зидаром Братиславом Стојановићем (43) из Ниша. Без породице, дома, посла, живи од данас до сутра од отпадака из контејнера, спава на месту које је намењено мртвима. Братислав каже да му не смета што живи у напуштеној гробници на нишком Старом гробљу јер ту барем “има свој мир”. Докле? Нема одговора на то питање, нити зна где да га тражи.
Старо гробље на Палилули напуштено је још пре тридесетак година и на њему нико од 1971. године није сахрањен. Већина споменика препуштена је зубу времена, неосветљена, разграђена, делује сабласно и током дана, поготово у тмурним зимским поподневима. Уморан од целодневног претурања по контејнерима, Братислав нас полако од капије Старог гробља води до свог “дома”….
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/02/23/jedini-dom-pored-mrtvih-reportaze-novosti-rs/
*
(ЗАВЕТИНЕ Пресс) Што Александар Вучић води Милицу Делевић у Берлин?
Добијање датума за почетак преговора са ЕУ изузетно је важно за Србију, јер нема бољег пута од европског, истакао је у интервјуу ФоНету председник Демократске странке (ДС) и градоначелник Београда Драган Ђилас, који је најавио да ће ДС 17.марта усвојити план националног опоравка Србије, али је за јесен предвидео ванредне изборе.
Ђилас сматра да је напредак европских интеграција последица спремности Владе Србије да на Косову прихвати ствари које нису прихватили Борис Тадић и бивша власт. Имали бисмо напредак и да је Тадић прихватио царину или укидање институција Србије на северу, објаснио је Ђилас, али је питање шта би, у том случају, било на улицама Београда и Србије.
… Што Александар Вучић води Милицу Делевић у Берлин? Зато што из своје странке, према оцени Ђиласа, нема да поведе никога ко има везе са европским интеграцијама.
Кога ће да поведе, оног из Колубаре, из печењаре? Сашу Мирковића, Башановића, Владу Цвијана, који Саши Драгину, по речима његове супруге, нуди излазак из притвора ако оптужи премијера Србије или Војводине, упитао је Ђилас.
Он није убица, професор је универзитета, отац двоје деце. Предложио је уредбу коју је усвојила цела влада, а потписао је Ивица Дачић, подсетио је Ђилас и упитао како Дачић са слободе и места премијера чека истрагу о његовим контактима са представницима Шарићевог клана, а Саша Драгин мора да седи у притвору?
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/02/24/dilas-zasto-vucic-vodi-milicu-delevic-u-berlin-politika-novosti-rs/

*
(ПРЕТЕК, 3) LAGANO UMIRANJE/ Robert Tili

Smrt je kao neka
Možda kula možda
Na čije su zidine stare toliko
Da se od njih naoblaći namreškana površina jezerceta
Koje je okružuje

U kuli se sedi kraj pukotina
Jer samo kroz njih prodire neka možda svetlost

I sanja se o porazima
Događajima kakvi su mogli biti
I rekama njenima koje su preplivali mnogi

I onda se budi
Da bi se o
5 zas
Palo
Видети више: https://sites.google.com/site/tragovi1/pesnici-prevodioci/laganoumiranje

*
(ЗАПИС XVII) ПРОМАШЕНО ЛЕТО / Соња Ковачевић

Међу нама небо заледило
Одбегле су речи као птице
Укочено једно другом
Сад гледамо од ћутања
Замрзнуто лице.

У сандуку од живота
Загрејати тела хладна
Додир неми неће моћи …
Видети више: http://fatamorganeimajezavetine.blogspot.com/2013/02/blog-post.html

*
(ЗАПИС XVIII ) Солжењицин, хармоникаш-гласник / Никола Александар Марић
Николи Пековићу

Има ли народа добрих и народа злих
И партија добрих или партија злих
Истина кроз речи Солжењицинове
Пробија баријере пропаганде и поље бојно
Као поприште заподенутог рата првом
Уобразиљом на место срца позиционира

А ветар прохујао је кроз ребра
Развучене хармонике и врисак
И звиждук сакривен иза завесе
У сенци која опрхвала је позориште
Дечак у телу мушкарца подиже главу
И показује лице променљиво као музика

Док разапиње тело инструмента
Лице се у представу суда преводи
И труби немо и неумољиво
У другој партији постаје анђелско
Које дува у једра бродоломника
Као спас измољен од светог Николе ….
Видети више: http://trecasrbija.blogspot.com/2013/02/blog-post.html

*
(СЕБИЧНИ МУЗЕЈ) ФУСНОТА БР. 80 или о генијима и писцима 20. века

Крајем 20. века предлагани су за Нобелову награду за књижевност покојни Попа, Миодраг Павловић…, Милорад Павић.
Нико од њих није био опседнут Голубицом, Светим Духом, тајном Теслиних смртних зракова… Тесла је био први Србин, који је добио Нобелову награду као проланалазач, и одбио је. Југословен И. Андрић први је Југословен који је добио Нобелову награду за књижевност и прихватио је..
Црњански је у младости написао једну од својих најпопуларнијих и најлепших песама, верујући у дејство мисли на даљину.
Ни Црњански није био геније. Спомињем неке од српских писаца, за које су сматрали да су највећи : али, колико су велики ако се мере са Гетеом и Пушкином?
Зашто баш Гете и Пушкин? ….
Видети више: http://belatukadruz.wordpress.com/2011/08/08/%D1%84%D1%83%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%B1%D1%80-80-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BE-%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-20-%D0%B2/

*
(МИТАРЕЊЕ ЧУДОВИШТА) КРИТИЧКИ КОМЕНТАРИ

28. 04 2010. Добрица Ћосић, хроничар са Дедиња (коментар корисника)
Ко данас чита Ћосића? Какав је профил тих људи? У чему је њихов проблем? Наши медији припомажу да један осредњи писац (али не само они, већ и неко други) буде повремено у жижи културне јавности. Чудна је и танка српска читалачка публика кад јој могу продавати рог као свећу! Али та публика је као и српско друштво. Не треба је идеализовати…
Изненађује мали број коментара на текст о интелектуалцу у транзицији? Шта то значи? ….
Видети више: http://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/kosmicki-institut-kopelius-stanislava-vinavera/%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕНОВИНЕ) Бранко Станковић обележава 11 година ”Квадратуре круга”

… Инспирацију за истрајност аутору су давали људи – велики и мали, обични и необични, особе које су имале шта да кажу и покажу. Станковићева мисија јесте да увек да шансу човеку и да у њему пронађе и прикаже оно најбоље. Трагајући за таквим људима екипа “Квадратуре круга” је обишла Србију уздуж и попреко, а аутор је тражио места која други нису или хтели, или смели да посете….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/02/23/branko-stankovic-obelezava-11-godina-kvadrature-kruga-kultura-novosti-rs/

*
(ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ) Кратка белешка о првом, пилот издању

(Мирослав ЛУКИЋ Песме из романа Колекција ТРИ ПАУНА Књига 1.Уредник Миодраг Мркић Београд 2004.)

Ово није прво и потпуно издање песама из романа Мирослава Лукића. Наиме, већ је објављено неколико дигиталних верзија ових песама, како на Вебу “Заветина”, тако и на ЦД : Мирослав Лукић : Прототип Опуса – Архив трговаца светлошћу. Идући трагом споменутих дигиталних издања и главнине песничког опуса М. Лукића (а главнина се налази у три опсежне књиге ДЕЛА објављених у оквиру УМЕТНОСТИ МАХАГОНИЈА, 2002; у књигама Бршљан око младости, Архив у оснивању, 1- 5, и Повратно коло…), овде су уврштене, углавном, Лукићеве песме везанога стиха из романа “Ујкин дом”, “Вашари Хипербореје” (прво издање), “Дневник за Сенковића” (друго допуњено издање) “Влашка гозба” (књига трећа, прво издање) и “Мистерије Сахарин” (пилот издање)… Ово издање се разликује од споменутих (дигиталних) по томе што није узело у обзир с в е песме објављене у Лукићевим романима и књигама, већ с а м о п е с м е в е з а н о г а
с т и х а … Ово издање ће, верујемо, изненадити многе; и оне који су веровали да познају песничко опус М. Лукића, и оне који се први пут сусрећу са њим…
Видети више: Кратка белешка о првом, пилот издању

*
(ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) МЛАДИ И ЛИЦЕМЕРИ (из московског угла) /Божидар Митровић

Мене је задивио овај отворени говор у белгијском парламенту.
Али сам исто толико пажње посветио оном лицемеру изнад говорника, који не показује ни једним знаком на безличном, задриглом лицу, да схвата ове речи истине. Тај идиот се труди да покаже што мање пажње говорнику и чак и више: да покаже неуважавање према њему. Да ли сте у том лицемеру препознали наше академике, наше политичаре, наше парламентарце, наше министре, политичке коментаторе без два грама мозга и великих медијских могућности, који пресипају из шупљег у празно. На крају крајева зар нисте у том изобличеном лику препознали нас саме који користимо институције и обраћамо им се пуни поштовања иако знамо за многе лажи којима су, као паук обавили наш род и нашу културу и воде је у пропаст стварајући од српског језика све нове језике не само у сувереним брозовим републикама него и на простору Србије ….
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/2013/02/25/%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8-%D0%B8-%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8-%D0%B8%D0%B7-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%83%D0%B3%D0%BB%D0%B0/

===

Заједнички албум: Нерезине: 28. Ацина трешња, исто (Иван Шишман)

Заједнички албум: Нерезине: 28. Ацина трешња, исто (Иван Шишман)

(00128)

*
(РЕЧНИК НЕМОГУЋЕГ) НАСТАСИЈЕВИЋ НА НЕМАЧКОМ (вест) / Душанић

Издавач из Лајпцига (Leipziger Literaturverlag) је објавио двојезични избор пјесама и прозе Момчила Настасијевића на 280 страна, у тврдом повезу са 10 фото репродукција. Текстове је брижно изабрао, превео а појављује се и као издавач, господин Роберт Ходел са Универзитета у Хамбургу. Цијена књиге је 29.95 евра.
У представљању овог подухвата се напомиње, да је Момчило Настасијевић један од најзначајнијих српских пјесника двадесетог стољећа. Да је имао енормни утицај на многе генерације јужноевропских писаца. Такође се наводи, да Настасијевић опчињава и заводи само њему карактеристичном спиритуалношћу, осјећајношћу и језичком оригиналношћу. Наглашава се да је његова поезија по значају у равни са француским симболистма, њемачким експресионистима, као и руским футуристима. Да је његов поетски језик високо метафоричан и сложен, дјелимично херметичан и изузетно музикалан.
Ово издање je први покушај, обимнијег представљања Настасијевићевих текстова на њемачком језику ….
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%86/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82/

*
(ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ) ПРОФИЛ

ИСТИНА О СРПСКИМ ПИСЦИМА. “Књижевност би остала без многих својих истакнутих представника да су имали могућност и прилику да се иживе као војници или политичари, или бар као светски људи”. Допада ми се ова тврдња Парандовског, која није без основа. Већ тридесет и више година пишем и гледам многе људе који су у књижевност залутали, подносећи са смешком охолост самозванаца, нечувену дрскост копилана и подлост доушника и интриганата. Књижевност је пуна снобова, скоројевића, лажних књижевника. Корисних књижевника. Они добијају награде; они путују у далеке земље о државном трошку; њихове књиге штампају у хиљадама хиљада примерака. А колико је међу њима оних истинских духова који проширују човекову душу за огромни свет маште и који отресају прашину свакидашњице са сиве и тривијалне и језиве слике нашег света? Код Срба је постојао такав један писац, који је знао како да се понаша; и који је престао да буде писац, када је постао политичар (Коча Поповић). Многи који су почињали да улазе у књижевност када је Споменути својевољно из ње изишао, понашали су се супротно од њега. Многи; има их на десетине. Зато ми и немамо истинских књижевних величина у другој половини ХХ века. Немамо књижевника, или их има врло мало, који су гледали у даљину, када су тражили своју отаџбину. Многи су скупили своја плућа и удахнули тзв. полет, не свето и мудро из недогледа, јер они то нису познавали. Многи су направили такве компромисе, које не трпи права књижевност. Постали су добровољне слуге Ћесареве, дичећи се тим. Добро је што су , крајем ХХ века, неки српски новинари и писци, постали политичари, и чак лидери : врло добро за српску књижевност…
Видети више: https://zlatnirasudenac.wordpress.com/pro-fil/

*
(УЗДУЖ И ПОПРЕКО) Енергија свеже језичке крви / Зоран М. Мандић

Благоје Свркота: Концерт из Вијене, „Бирограф“, Апатин, 2013.

Иако је, одувек, поезија била на самом врху извора потешкоћа књижевних тумачења, задовољство је када се у пољу тако сложеног изазова нађете очи у очи са књигом у којој се страст тумачења уједињује са лепотом читања. Наравно да је реткост те привилегије резервисана за песнике који се у својим текстовима несебично обраћају новим збиркама других песника. И то оних који за изразе свог бића и интелектуалних преокупација са великим умећем, из књиге у књигу, граде и изнедравају нова решења и форме лирских одраза, маштовито их стапајући у монолит поетичког континуитета, а да се при томе читаоцу обраћају низом нових језичких формализација и нацрта версистичких пакета.
На сцени савремене српске поезије, последњих деценија евидентно оболеле од многих вирусних оболења и култова њених лажних и превазиђених домината, песник Благоје Свркота изборио се за повлашћено место у кругу песника из чијих стихова зрачи енергија свеже језичке крви. ….
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/2013/02/26/%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D0%B5-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BC-%D0%BC/

*
(РЕЧНИК НЕМОГУЋЕГ) ТРИ НОВЕ ПЕСМЕ / Душанић
Преврат

Сјенке се повлаче. Пониремо у себе. Као
вјерници. Да би смо опстали, изналазимо
увијек нове трикове. Служимо моћнике.
Камелеонски се преображавамо. Да би
постали неки други. Не маримо за гријехе.
Дијелимо се, једни од других. И што је
можда, много битније. Не опраштамо. А
Бог мудро ћути. Ријечна корита се суше.
Гријех је у нама. У нашем свијету мучном.
Ум је загонетка. Као и морал, који се у старе
рамове огледала уоквирује. Нема
праведника. Сви су кратковиди….
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/2013/02/26/%D1%82%D1%80%D0%B8-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5/
*
(МАРИЈО, БЕЛА КУМРИЈО) СВЕ НА СВОМ МЕСТУ / Софија Ковачевић

у погрешно време
у погрешном правцу
нехотице упућена реч
оштра
човека
на правом месту
у право време …
видети више: http://marijobelakumrijo.wordpress.com/%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0/%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%83-%D1%81%D0%BE%D1%9A%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
*
(ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) БАНАТСКА ЗАПЕВКА / Радивој Шајтинац
А одозгоре ‘мерички сан
А одоздоле руски гас
Само ћемо, одједаред, уочин…
/ненародна песма, шкргнути бећарац/

Људмили и Угљеши,децама
Умиљава се, умиљава видљиво ово штене
Време носи вашке, простор кади срце,
Чула један век пре знају шта ће бити,
Док то дође до речи,док то стигне до душе
живот ће већ бити кисело вино за прање букагија
Стра’ ме је мати, стра’ ме је оче, стра’ ме је брате,
Жено и децо, да сам у себе самог већ закаснио
Запутио се алав,жељан и сласти и мука
Па право кроз ову топлу штенару
Стенице да дочекам,заљуљам кадионицу…
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/2013/02/27/%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D1%88%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86/
*
(СРЖ) Осам минута/ Стеван Бошњак
ИГДРАСИЛ
У срцу Света је огњиште неба
У огњишту неба је Јарило
Јарило је жарач Студени
Студен би требало да је Судбина
А Судбина да је Тама
Ал Јарило !!!!
У срцу је Света огњиште неба
У срцу је огњишта неба-Јарило
Јарило загрева Пупак Васионе
Пупак је васионе крај Родила
Родило је Тајна али пупак није.
Из пупка васионе израста планина Меру
Мери висину Света ….
Видети више: http://fabrikamaslacaka.blogspot.com/2013/02/blog-post.html

*
(ЗАПИС XXIII) Из рукописне књиге: Планета Јанковић / Мирослав Тодоровић
Знану истину да песник пишући о другом песнику и његовом делу пише о себи потврђује и песник Јанковић. У поговорном тексту избора песама „Понор у најам“ ( О Милану Ненадићу њим самим) као приређивач Јанковић пише: “Парадоксално, али не и неочекивано у овом и оваквом времену – у времену свеопштег распада, свеопштег обездуховљења, рашчовечења и обезбожења, у времену у коме се политичка, партијска, полна, а богами и сексуална, определења и припадност поново узимају као мерило нечијег талента, као мерна јединица за квалитете, знање и умеће.
Сведоци смо да гомила безобразних, дрчних, полуписмених, необразованих у сваком смислу, бучних пре свега, умишљених антиталената и скрибомана, одлучује о наградама и признањима, статусним погодностима и правима, одлучује о томе шта (права) поезија јесте (или није), вреднује, жирира, просуђује и пресуђује, гласа, бира и бива бирана и, при том, свесрдно се труди да српску књижевност (поезију), нарочито), њене традиционалне и свевремене вредности, и буквално сахрани. …
Видети више: http://mladisuzovci.blogspot.com/2013/02/blog-post.html

*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Јованка Броз: Живим као да сам у логору!

НИСУ ме опљачкали обични лопови, већ људи који су тачно знали шта траже. Њих су послали они који се боје ствари које знам и којима сам била сведок током дуго година које сам била уз Тита – узбуђено говори Јованка Броз о провали у њену кућу, која се догодила пре неколико дана.
У ексклузивној исповести за “Новости” каже да ова провала није ни прва ни једина у “привременом смештају” у којем живи дуже од 30 година, откако су је с пиштољем под грлом, како тврди, истерали из куће у којој је живела с Титом.
– Није истина да ми из куће ништа није нестало, како је објављено. Украли су ми вазу “Минг”, венчани дар од покојног кинеског председника Мао Цедунга. Још нисам побројала шта је све нестало, али засада сигурно знам да су ми украдени накит, новац, али и белешке. Украдена је преписка с неким важним личностима, на пример с Цвијетином Мијатовићем и генералом Долничарем који ми три и по године пошто сам истерана из куће није вратио одећу.
Док резигнирано констатује да “живи како мора и како други хоће”, тврди да је деценијама подвргнута застрашивању и исцрпљивању, јер су неке тајне Титовог времена још “вруће”.
– Безбедносне снаге, по налогу неких људи, нису дозволиле да било која информација одавде изађе, деценијама. Па и у логору је било лакше, јер је и тамо неко долазио и обилазио, а ја сам 30 година провела у самици. Кампања притисака сада се поново појачава, јер је у току оставинска расправа.
На питање о којим људима је реч, не наводи конкретна имена. Она верује да иза провале стоје људи који су играли веома прљаве улоге у последњим годинама Титовог живота, а неки од њих су и данас живи и моћни. …
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/02/27/jovanka-broz-zivim-kao-da-sam-u-logoru-reportaze-novosti-rs/

Јованка Броз: Хапсио ме Доланц, нацистички агент!

Јованка Броз као да и даље стрепи од некадашњих моћника СФРЈ, иако су покојни. Велики број људи означава као своје прогонитеље.
– Налогодавци, много њих, јесу покојни, али су остали њихови наследници, остале су продужене руке, остали су извршиоци који су често гори од налогодаваца. Ако су овако радили са мном, шта ли су тек радили с обичним људима – горко се пита Јованка Броз.

ПРИСЛУШКИВАЊЕ
АДВОКАТ Тома Фила је од Титове смрти до прошле године био правни заступник Јованке Броз и признаје да је свашта претурио преко главе током тих година.
– Било је претњи, уцена и прислушкивања. Једном приликом, представник стране издавачке куће телефоном ми је дао понуду од 1.000 марака за сваку страницу Јованкиних мемоара. Чим сам спустио слушалицу позвали су ме из Удбе и рекли да се не шалимо главом и да Јованка не сме да напише ниједан ред – каже Фила.
Захваљујући његовом утицају код представника Македоније у влади СФРЈ Јованка је после Титове смрти указом добила приход у висини плате председника Савезне скупштине.
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/02/28/jovanka-broz-hapsio-me-dolanc-nacisticki-agent/
*
(ПРОТИВОТРОВ) Шокантни подаци о пословању „Службеног гласника“
ОСНОВАН као државна институција да опслужује Скупштину и Владу, „Службени гласник“ је накнадно започео издавачку делатност, данас је познат као наша највећа издавачка кућа. Тиме је нарушио своју основну функцију. „Гласник“ је постао фабрика за производњу књига које се не продају, већ се складиште. Од 50, стигло се до 412 стално запослених и 67 хонорараца! У 2013. ушло се са губитком од 325 милиона динара. Залихе у књигама само у прошлој години износе 107 милиона. Кућа има 27 уредника и извршних уредника, што је за Гиниса!
Ове и бројне друге шокантне податке саопштио је на у уторакрашњој конференцији за штампу Радош Љушић, в. д. директора „Службеног гласника“. На то место Љушић је дошао крајем прошле године, после смене дотадашњег директора Слободана Гавриловића. Извештај о пословању који је представио новинарима и јавности претходног дана усвојио је Надзорни одбор.
– Нето добит у 2011. износила је 86 милиона динара, а годину дана касније 4,5 милиона динара, дакле мања за 94,6 процената. У јануару смо дали на орочење 10 милиона динара, толико смо успели да уштедимо за један месец, а претходно руководство није успело за годину дана да ишта уштеди. Чињеница је да је било опште расипање финансијских средстава – рекао је Љушић. Кад уђем у магацин, заболи ме глава, јер је укупна вредност књига на залихама 586 милиона динара. Ако се не предузму мере, уз подршку Владе, „Службени гласник“ ће уништити његова сопствена непрофитабилна, неконтролисана и хаотична продукција.
Само у пи-ар служби запослено је седморо, а на пројекту дигитализације српских службених новина (1813-2013) ради чак 29 лица, од којих пет руководилаца. Међу њима су, навео је Љушић, Слободан Марковић, који у „Гласнику“ има примања од 25.000 динара, у Заводу за уџбенике 90.000, председник је УО РТС, а ради и на Факултету политичких наука, …
Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2013/02/27/sokantni-podaci-o-poslovanju-sluzbenog-glasnika-kultura-novosti-rs/
*
(ВЕЛИКО ВРАЋАЊЕ) Јиндриховице – српска прича / Новица Савић
(Један од највећих заробљеничких логора у Европи – Први светски рат)
У малом месту Јиндриховице у Чешкој налази се српско војничко гробље, мало коме познато, скривено и запостављено стратиште које наша званична историја готово и не нотира.
Јиндриховице су биле највећи заробљенички логор на територији Аустроугарске. Српске војнике и цивиле заробљавала је и прикупљала аустријска војска током одбране и слома Србије, највише њих 1914-те и 1915-е године, и депортовала у ово место уз саму немачку границу. Медју 40 хиљада заробљених било је Руса, Румуна, Литванаца и Италијана, Срба највише.
На спомен плочи маузолеја је број од 7100 жртава. Логор је био познат по томе што није било масовних убистава, али је масовног страдања било ….
Видети више: http://kamenipecatneolita.wordpress.com/2013/02/27/%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%B2/
*
( МАРИЈО, БЕЛА КУМРИЈО ) КАКО ЈЕ АНДРИЋУ СКИНУТА МАСОНСКА КЕЦЕЉА?

Андрић се уселио у подстанарску собу код адвоката Марјановића, на првом спрату. Ушао је са пар кофера. Покисао, он је протерани посланик, рат букти. Перспективе очајне, а у ствари у тој соби проживеће четири најлепше године живота. А ево и зашто.
Андрић се посветио двема својим највећим љубавима: писању и Милици Бабић-Јовановић. Са Милицом је у љубавном троуглу. Миличин муж, Ненад Јовановић је био службеник у посланству Југославије у Берлину, где је Андрић посланик. Када су стигли у Београд, Ненад је промптно мобилисан. Наредне четири године провешће у немачком заробљеништву. Љубавни пар је био слободан у окупираном Београду.
Ово није био први љубавни троугао Андрићу. Претходни је чинио његов кум Густав Крклец и супруга му. Када је троугао разоткривен, Крклец упада код Андрића у канцеларију. „Побогу куме, како се то десило?”….
Видети више: http://marijobelakumrijo.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%9B%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B%D1%83-%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%83%D1%82%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D0%B5%D1%86%D0%B5/

===
(00129)
(ЗАВЕТИНЕPress) Досије Станишић: Шта је Ђинђић рекао Милошевићу

ДЕЈТОНСКИ споразум је, по мишљењу Јовице Станишића, Слободану Милошевићу била последња шанса да земљу изведе из кризе и своју аутократску власт, прожету у свим сферама снагама Јул-а промени и оплемени истинским демократским процесима и сарадњом са све снажнијом опозицијом.
Она је на најбољи начин могла да усиса широко народно незадовољство. И имала је подршку споља. Милошевић то није схватао.
Станишић, као врхунски оперативац, чија је служба бринула о националној безбедности, иако није био члан ниједне странке, схватао је потребу постојања опозиције у демократском друштву. Из све снаге се борио да опозиција уђе у парламент и да се политички живот у Србији са улица премести у скупштинске клупе.
– Милошевић је својом владавином Србију држао у латентној опасности од грађанског рата – оценила је у то доба РДБ, на чијем је челу био Станишић. – Онемогућавао је борбу против нарастајуће корупције, а са опозицијом је хтео да се разрачунава силом, на улици, што ми нисмо никако дозвољавали и због чега је наш шеф трпео страховите притиске и имао много проблема. Станишић је схватао да породица Милошевић води земљу у пропаст. Сматрао је да опозицију треба развијати и јачати. Милошевића је окружење свакодневно обасипало причама како Јовица подржава ДС и друге опозиционе партије. Истина, он је имао контакте са Ђинђићем, са Вуком и осталим опозиционим лидерима, али не и озбиљније планове.
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/03/01/dosije-stanisic-sta-je-dindic-rekao-milosevicu-dosije-novosti-rs/
*
(ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ ) Занимљива идеја Виктора Лазића
…. – Отворићу музеј и библиотеку путовања – прича Виктор. – Ту ће се наћи и књиге на бамбусу, костима, палмином лишћу, магијске књиге са Суматре, као и оне од пиринча, из Кине, које у случају глади могу да се поједу.Ту ће бити и предмети које сам доносио из читавог света – од Индијанаца Северне Америке до Абориџина Аустралије и из џунгли Азије, а најдражи су ми они које сам најтеже добио. …
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/2013/03/01/%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%9B%D0%B0/
*
(ЗАПИС XIX) Вапај; рукописи, рукописи: шта са њима?

Поштовани!
У прилогу Вам шаљем моју електроничку књигу ЦИЉ ЈЕ ПУТ САМ.
Занима ме колико би коштало код Вас тискање ове моје књиге. Слике
и цртежи у боји, А5 формат, у 500, 300 или 100 примјерака.

Важна напомена: Како нисам у посједу новца ја незнам хоће ли
ми бити пружена могућност и дали ћу бити те среће, да ме се спонзорира
са стране. За промоцију књиге требало би ми отиснути за прву руку једно
20-50 примјерака….. (…..)
Напомена Управника „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ : Није ово прво писмо које смо добили са простора бивше СФРЈ.Добијамо их и из Канаде, Аустралије, Америке, са свих оних простора на планети Земљи где живе људи који разумеју српско – хрватски језик, и пишу и читају на њему. Неки нас моле ово, неки оно; ми се не бавимо процењивањем шт. трошкова за штампање рукописа; већ успостављањем планетарних мостова културе и књижевности. И као и многи други, и традиционални и Веб издавачи, у тешком смо положају, у коме је очигледно и Господин Буква. Зато и објављујемо ово писмо, које смо прочитали као неку врсту вапаја, не само Господина Букве, него и многих других писаца широм бивше СФРЈ, али и Европа и света, – писаца који нису у близини власти, кланова….Помозите им, ако сте у ситуацији да то можете! – (2. марта у Београду 2013)
Видети више : http://intervjuzavetine.blogspot.com/2013/03/blog-post.html
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Миле Новаковић: Легија давао моћ мафији
Пензионисани пуковник српске полиције Миле Новаковић, аутор књиге „Отмице земунског клана“, која ће се од среде наћи на киосцима у издању Компаније „Новости“, овако објашњава зашто се латио списатељског посла. Иако је читавог свог полицијског стажа јурио криминалце и смештао их иза решетака, сада је одлучио да „укоричи“ ту, како каже, опаку машину смрти и зла, против које се годинама борио:
– Они су до тада невиђеном методом, непознатом у теорији и пракси криминала, успевали да од породица отетих извуку огроман новац. У књизи је детаљно описано десетак највећих отмица које су „земунци“ извели пред крај 20. и почетком овог века. За откуп Милије Бабовића узели су 11 милиона евра, за „враћање“ Мирослава Мишковића добили су 7,5 милиона немачких марака.
ЂИНЂИЋ ИМ НАЈВИШЕ СМЕТАО * КАКО се догодило да убију премијера Ђинђића?
– Кад Љубиша Буха почиње да их раскринкава, многи који су на било који начин стајали иза „земунаца“ почињу да им окрећу леђа. Они су због тога били бесни. Јурили су Чумета, планирали ликвидацију Чедомира Јовановића и Бебе Поповића, али су од тога одустали. Решили су да убију Ђинђића, јер их је Легија „убедио“ да се сви налазе на хашкој потерници. Таман кад смо требали да их ухапсимо, они су остварили свој циљ. Да то исто вече нису проглашени убицама премијера, вероватно би већ сутрадан, преко својих људи, које су имали у свим структурама, покушали да преузму власт у земљи….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/03/02/mile-novakovic-legija-davao-moc-mafiji-hronika-novosti-rs/

*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Алберт Мајер, гост Феста, четвороструки оскаровац пореклом из Баната

МЕЂУ најзначајнијим гостима овогодишњег Феста свакако је Алберт Мајер, славни конструктор „Панавижн Панафлекс“ филмских камера, четвороструки оскаровац који је променио историју филмске индустрије. Њему ће у суботу увече у Музеју кинотеке свечано бити уручена награда Златни печат за допринос развоју светског филма, а Асоцијација сниматеља Србије доделиће му своју награду.
Овог изузетног ствараоца, рођеног у Перлезу 1936, упознали смо тек ове године, захваљујући документарном филму „Албертов пут“ сниматеља Предрага Бамбића. Прича прати Мајерову необичну и потресну судбину од мирног детињства у Банату, преко страдања, логора и прогона које је са породицом доживео као подунавски Немац после Другог светског рата, до Лос Анђелеса и Холивуда. Поред Мајера, у Бамбићевом документарцу говоре и његови другови из детињства.
Много тога показано је у овом филму – каже Алберт Мајер у разговору за „Новости“. – Мислим да је, ипак, најважније моје сећање на Перлез, на дивне пријатеље које је имала моја породица, на људе који су нам помогли. Било је, наравно, време када је моје сећање на те догађаје било мучно и страшно. Отац ми је страдао у логору на Уралу, ја сам са мајком и баком као дете такође био у логору. Али, у животу су увек вредније добре ствари – много више памтим госпођу Нену Терзић и њену породицу која нас је крила од Руса, и доктора Панића који нам је кријумчарио храну у логор, а могли су због тога да буду стрељани. Зато сам дошао натраг у Србију – ићу ћу у Перлез да видим кућу у којој сам рођен, у Книћане и Тител где сам ишао у школу и завршио малу матуру… Да волим Србију говори и то што још говорим српски – трудио сам се шездесет година да не заборавим тај језик, стално сам га негде чувао у себи. …
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/03/02/cetvorostruki-oskarovac-poreklom-iz-banata-albert-majer-gost-festa-kultura-novosti-rs/

*
(ГУВНО) Из књижевне заоставштине Достојевског
Међу документима у књижевној заоставштини Фјодора Михајловича Достојевског (1821–1881), једног од највећих светских писаца, нађена је забелешка: „Написати књигу о Исусу Христу”. Забелешка је настала по завршетку романа „Браћа Карамазови”, дакле пред саму смрт славног писца. Не зна се тачно какву је књигу Достојевски имао на уму: да ли наставак романа „Браћа Карамазови” или посебно дело о Исусу Христу. Тајну је писац однео у гроб.
Протођакон Љубомир Ранковић приредио је књигу „Достојевски – Књига о Исусу Христу” (издавач „Глас цркве” из Шапца), у коју је сабрао мисли Ф. М. Достојевског о Исусу Христу, пажљивим ишчитавањем свих његових дела. Достојевски, каже Ранковић, напустио је овај наш свет, а није знао да је „Књигу о Исусу Христу”, своје највеће животно дело, већ написао. Шта је друго његово колосално књижевно и уметничко стваралаштво, пита Ранковић, него једна величанствена хришћанска књига над књигама о господу Исусу Христу, сину Божјем, и сину човечјем? Може се слободно рећи да је дело Ф. М. Достојевског, у последњих 130 година, дакле, у времену највећих искушења за хришћанство, одиграло важну мисионарску и просветитељску улогу, исто колико и Библија. То дело је, збиља, својеврсно чудо над чудима, у чијој основи је Христос, и његове две највеће заповести: о љубави према Богу и љубави према ближњем. …
Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2013/03/03/%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE/
*
(БИФЕ „БРИОНИ) КОМУНИСТИЧКИ “ЈУРИШ” НА СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ (препоручено)

ПРОТОЈЕРЕЈ САВО Б. ЈОВИЋ
УТАМНИЧЕНА ЦРКВА
Страдање свештенства Српске Православне Цркве
од 1945. до 1985. године
Комунистички јуриш на Српску Православну Цркву био је заиста силовит и немилосрдан. Патријарх Гаврило Дожић (који је за време Другог светског рата ухапшен од стране Немаца и ослобођење, као једини верски поглавар, дочекао у Логору Дахау), по повратку у Отаџбину затекао је у затвору преко шездесет (60) свештеника и једног Архијереја.
У писму Јосипу Брозу, од 29. марта 1949. године, поред осталог, Патријарх каже: “У најновије време дешавају се невероватни случајеви протеривања свештеника са својих парохија у место рођења, и то свештеника који су на својој парохији као стални провели деценијама. У циљу заплашивања свештеника и деморалисања њнхове пастве извршено је низ грубих физичких нападаја на архијереје и свештенике.
Владика бачки Иринеј (Ћирић) гажен је и премлаћен у Оџацима на дан 16. августа 1946. године где је дошао ради канонске посете, а том приликом је свештеник Миленко Цвејанов избоден ножем од организоване руље.
Митрополит загребачки Дамаскин је физички нападнут и немилосрдно злостављан у Пакрацу, на дан 14. јула 1947. године, где је био дошао да преузме дужност администратора епархије, а до данашњег дана отежава му се да преузме своју митрополитску дужност у Загребу.
Митрополит скопски Јосиф је насилно истеран из Врања на дан 10. септембра 1947. године, а уз њега је протеран и Црквени суд Епархије скопске….
Видети више: http://zavetinebr1.wordpress.com/2013/03/03/komunisticki-juris-na-srpsku-pravoslavnu-crkvu-preporuceno/
*
(ЗАПИС ) КОНГРЕС ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА СРБИЈЕ
(шта штампа штампа. шта – не штампа?)
…. Друштвени, државни, социјални и политички догађаји у Србији у последњим годинама, а посебно у 2012. и 2013. довели су до потребе сазивања оваквог конгреса образованих и остварених стручних Срба, у разним областима живота и деловања у земљи и иностранству. Постављамо само једно једино питање свим образованим Србима ма где били у свету, част појединцима: ЗАШТО СТЕ ЋУТАЛИ ДО САДА?
Знамо, научили смо, да сваки велики пут почиње првим кораком…Остаје да видимо да ли ће од овог Конгреса и окупљања по једном општем државном и друштвеном питању ОПСТАНКА Срба, за саме Србе бити од конкретне помоћи у смислу очувања Србије, дефинисања државног и сваког другог интереса и напретка у неком будућем времену. (….)
*
КОНГРЕС ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА
пише : Бранко Драгаш, 28.02.2013
Најавио сам већ да сам позван на КОНГРЕС ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА у Доми Синдиката 27.02.2013 са почетком у 10,00 часова. Позив сам добио седам дана раније.
Нисам много размишљао да ли да идем или да не идем. Знао сам унапред шта ће се све догодити. Али сам, ипак, одлучио да идем. Зашто? Објашњене је врло једноставно. Да нисам отишао, онда би се наставила она прича, пријатеља који прате мој рад, да морамо да се удружујемо, да треба да пређемо преко личних сујета и нетрпељивости, да Србија тражи од нас, патриотских снага, да се ујединимо и да спасимо Србију, да морам лично ја – Бранко Драгаш, да нешто конкретно урадим, као да за ових 30 година мог јавног деловања нисам баш ништа урадио за ову државу и народ, што сам морао да одбраним у тексту- ЗАШТО? те да није време за надмудривања, свађе и препирке, него за конкретна деловања.
Добро, слажем се. Није време за свађе људи који тврде да су патриоте и да воле Србију. За мене је то довољно да будем кооперативан у добро организованом тиму који треба да спаси Србију пропасти. Отишао сам, дакле, из убеђења да морам да одем, упркос мом унутрашњем интелектуалном отпору том чину.
Постојала су и два проблема – сами назив Конгрес је накарадан. Други проблем је – ко је заиста интелектуалац? …. (….)

ДЕКЛАРАЦИЈА КОНГРЕСА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА: НЕ СМЕМО ОСТАТИ НЕМИ ПОСМАТРАЧИ ОПШТЕГ ТОЊЕЊА
нико не сме остати незаинтересован, пасиван, резигниран, беспомоћан док се криза продубљује, када општи слом постаје известан

1. Суочени смо са дубоком економском, социјалном, моралном и политичком кризом – којој се и не назире крај. Ово је једно озбиљно упозорење на блиску будућност великог продубљавања кризе – које нас очекује. (….)

Разговор са једним од учесника Конгреса интелектуалаца и др.
Александар Павић TVAVAX Отворено о свему 28.02.

*
(ПИСМА) ПИСМО ОШТЕЋЕНОГ / Балша Рајчевић

Поштовани,
мислим да се оправдано осећам оштећен ( не мислим само ја) поводом одлука о на
-ционалним пензијама, па Вас најлепше молим да прочиате овај кратак допис али пун убедљивих
биографских, доказних чињеница. Сликари Иванка Живковић и Бранислав Макеш су пензију добили а
ја нисам, зато Вас молим да прочитате текст који следи. Макешова биографија је слична Иванки –
ној, али, такође неупоредиво лошија од моје, a нарочито сликара Светозара Ђорђевића.Због простора
сад не наводим податке и о њима.
КОМПАРАТИВНИ БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ АК. ВЈАРА,СЛИКАРА , ПЕСНИКА И МР ИСТОРИЈЕ
УМЕТНОСТИ БАЛШЕ РАЈЧЕВИЋА И АК. СЛИКАРА И КОПИСТЕ ФРЕСАКА ИВАНКЕ ЖИВКОВИЋ …
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2013/03/04/336/
*
(РЕЧНИК НЕМОГУЋЕГ) УТОЧИШТЕ / Душанић
Ћутим у њему заточен, не говорим да донесох
велику празнину (а и како бих друкчије)
предјели с људима не бјеже –
У страху да ме нико не исмије или осуди
скривам празнину као змија ноге и кућим се –
Набавио сам двије столице: једну за мене
а једну за госта, којег још увијек нема
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0/%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5/
*
(МИТАРЕЊЕ ЧУДОВИШТА) ПОГЛЕДИ : Нишка забава у Константиновом руху / Мирослав Тодоровић
…Прилика је да те подсетим и на речи мог земљака, блаженопочившег Б ранислава Петровића, штамапане у НИН-у 1998.
“Какво је славно време, мора се рачунати и с читаоцима који не читају ни наслове, који у свом господству не читају ништа. Писац који не рачуна с читаоцима који не читају, неће се науживати успеха и књижевне славе. Од оних који читају, па још цепидлачки, ред по ред, као сајџије, само невоље. Зар су српски властодршци били глупави кад су у свим рачуницама и комбинацијама највише полагали на неписмене. И садашња власт највећу подршку има од неписмених и полуписмених грађана Србије. Нема тог lex specijalis-a, тих избора и рефе-рендума који би тако лако прошли да није полуписменог и неписменог становништва. У Србији нема куће без телевизора. Скупа справа али осиромашеном српском народу приступачна. Књиге се, међутим, веома ретко могу видети у кућама српских домаћина. “
Мину отад, ево 14 љета. Све мање је срспких домаћина, све више пустих села и празних кућа…Али то је већ друга прича
Видети више: http://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B8/

ЛеЗ 0007877   

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s