доштампано 17. 07. 2014
===
(00130)
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Трагом спора о оригиналу тестамента Петра Првог Петровића
… Директор Музеја на Цетињу Ристо Драгићевић (ујак Данила Киша) је 1949. у часопису “Историјски записи” писао о том тестаменту као о изгубљеном документу. Десетак година касније нашао се у поседу Народне библиотеке, која га је купила по цени од тадашњих 30.000 динара (када су књиге у просеку куповане за 500-1.000 динара).
– Рукопис је купљен од Стевана Радосављевића из Земуна и у Библиотеци је заведен 8. августа 1959. – каже за “Новости” др Оливера Стефановић, начелник Одељења посебних фондова НБС. – До тада је сматрано да је оригинал тестамента изгубљен. Вероватно га је, ипак, са собом понео сам Сарајлија, а можда га је сачувао и Милорад Медаковић.
Претпоставља се да је Стеван Радосављевић потомак Медаковића и да је документ био у његовој заоставштини….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/03/05/tragom-spora-o-originalu-testamenta-petra-prvog-petrovica-kultura-novosti-rs/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ДАНИ БАЛКАНА / Торонто Новости
Седма по реду манифестација Дани Балкана која се одржава у Немачкој представља покушај успостављања дијалога између различитих култура, традиција и начина живота на полуострву Балкана.
Ове године се међу учесницима нашла и наша Јелена Бодражић…
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/03/07/%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Нерешена енигма патријархове смрти
ЖИВОТ последњег карловачког патријарха Лукијана Богдановића (1867-1913) биће преточен у документарно-играни филм чија ће прва клапа пасти у мају, а последња у септембру ове године.
Према сценарију новосадског историчара Срђана Ерцегана, У драматургији Милована Витезовића и режији Живорада Ајдачића, филм ће бити снимљен у продукцији новосадске куће “Димарт”. Радни наслов је “Патријарх Лукијан Богдановић – живот и последњи дани”.
Богдановић је изабран за патријарха 22. септембра 1908.године, ….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/03/08/neresena-enigma-patrijarhove-smrti-kultura-novosti-rs/
*
(ЗАВЕТИНЕPress) КОШТУНИЦА:ДАТУМ ЋЕ БТИ УЛТИМАТУМ
* Има ли Србија простора да начини још неки преговарачки уступак Приштини, како дијалог под окриљем Европске уније не би пропао?
– Мора се говорити потпуно јасно и отворено јер је Србија данас озбиљно угрожена држава. А угрожена је од Европске уније због њеног чврстог наума да раскомада Србију. Сада се поставља питање како Европска унија може бити непристрастан посредник у разговорима Београда и Приштине, када је управо Европска унија главни покровитељ стварања независног Косова. Зато је у најдубљем интересу Србије да лажни преговори под покровитељством ЕУ пропадну, да би се у будућности отворили прави преговори под мандатом Савета безбедности УН.
* Како би држава требало да се постави уколико услов за добијање датума за почетак приступних преговора са ЕУ буде – потпуно гашење ”паралелних” институција Србије на Косову и Метохији?
– Убијање српске државности на Косову је граница која се ни по коју цену не сме прећи. А када је реч о Европској унији, уверен сам да после свег зла и штете које нам је нанела инспиришући, а затим отворено и подржавајући албанске сепаратисте, Србија треба коначно да се захвали Бриселу и да се окрене својим државним, националним и привредним интересима….
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/03/07/kostunica-datum-ce-biti-ultimatum-politika-novosti-rs/
*
(МОБАРОВ ИНСТИТУТ) УБРЗАЊЕ / Милено Јовановић
1.
По скупој цени си платио
Време које ти даде Бог
И зато шкртариш са речима пријатељу
Гушчије перо и мастило нису део алата
Којим се служиш да мисао заокружиш
Упао у технолошку замку као црну рупу
Једва живу главу износиш из живог блата
Због неимања времена, скупљег од уранијума
Зато нема сандучића у који стиже твоје писмо
Никад написано,
Јер реч је ко восак или пчелињи млеч
На цени, а никад јефтинија у добу замаха
Петпарачке коренсподенције међу дворјанима
Заселим пред компјутерку икону….
Видети више: https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0/%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
*
(ЗАПИС XXIII) РАЗВОЈ САВАМАЛЕ, конкурс
… О пројекту:
Јединствени пројекат под називом Urban Incubator посвећен је развоју Савамале, дела Београда који је тренутно потпуно занемарен. У оквиру овог пројекта будућност Савамале неће градити урбанисти, политичари и инвеститори, већ уметници, архитекте и активисти различитог профила, који ће годину дана заједнички улагати напоре у ревитализацију ове четврти.
Десет локалних и међународних пројеката из области уметности, културе и друштвених збивања позвани су да буду активни у Савамали током целе 2013. године. Урбан Инцубатор функционисаће као пример за модел одрживог урбаног развоја који укључује грађане и град чини вредним живота у њему….
Видети више: http://mladisuzovci.blogspot.com/2013/03/razvoju-savamale.html
*
(БИФЕ „ТИТАНИК“) Партизанска пропаганда у рату – препоручени цитат
“Потребно је зато створити толико много бескућника, да ови бескућници буду већина у држави. Стога ми морамо да палимо.
> Припуцаћемо па ћемо се повући. Немци нас неће наћи, али ће из освете да пале села. Онда ће нам сељаци, који тамо остану без крова, сами доћи и ми ћемо имати народ уза се па ћемо на тај начин постати господари ситуације.
Они који немају ни куће ни земље ни стоке, брзо ће се и сами прикључити
нама, јер ћемо им обећати велику пљачку….
Видети више: http://zavetinebr1.wordpress.com/2013/03/09/%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0-%D1%83-%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83-%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82/
*
(ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) Више од 750 година једна књига путује кроз српску историју!
Привукао ме је, признајем, буран живот Мирослављевог јеванђеља, српске црквене књиге из 12. века, чија је вредност
непроцењива. Вероватно да је тих јулских дана 1999. године било на стотине пречих, трагичнијих и страшнијих ствари о којима су српски писци, интелектуалци и новинари размишљали и писали, говорили и позивали на апел: ја сам наставио да размишљам и пишем о оном, што сам већ био започео прошлога новембра…
Многи знају о овој књизи да је написана крајем 12. века за Немањиног брата, хумског кнеза Мирослава. Кад је бјелопољски
манастир претворен у џамију “Јеванђеље” је стигло у Хиландар. Ту је књига доживела прво значајно оштећење : руски архимандрит отцепио јој је једну страну, која се данас чува у Санкт Петерсбургу.
Хиландарци су “Јеванђеље” поклонили Александру Обреновићу, у знак захвалности што је отплатио велике манастирске дугове. Прво фототипско издање, у Бечу, Србија је платила 300 дуката у злату.
Бечки мајстори су књигу оштетили, стављајући јој погрешан лепак. После убиства Александра Обреновића и Драге Машин, једно време “Јеванђеље” се водило као нестало. Прешло је Албанију, а Други светски рат провело закопано у манастиру Рача…
Није тачно утврђено када је написано Мирослављево јеванђеље 1169. или 1197, најчешће се као година настанка узима 1190.
Да ли га је хумски кнез наручио за своју задужбину, манастир Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу или за личну
употребу у двору? …
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/2013/03/09/%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-750-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%83%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%BE/
*
(РЕНЕСАНСА) ТАМНИ ВИЛАЈЕТ (једино могући увод) / Бела Тукадруз
САЊАО САМ сан и био бих га заборавио да нисам сањао месну цркву, у којој бејах крштен и уз коју сам одрастао, како се изнутра разрасла до монументалних размера највећих катедрала, и која − уместо олтара − има галерије, уздигнуте до свода у облику
сребрнопурпурне пирамиде…
Да, сањао сам цркву у завичају, малу и белу на брежуљку, коју саградише моји преци, чија су имена урезана златним словима на самом улазу у њу. У сну је то био исти брежуљак, и црква је споља била иста, осим што беше померена нешто северније, педесетак корака. Могао сам да се сетим околине цркве, видео сам камење разбацано по трави, и врло стари гроб обрастао кудравозеленом маховином. Обилазио сам око ње, пре него што закорачих унутра, што сам уобичавао у детињству. Кад уђох у цркву, у том тренутку (а ни све време сна ) не беше никога. У дну полутамног источног дела, узвисила се галерија, на коју је водило степениште уз које сам се пео. Зидови галерије су били прекривени сликама. На највећој од њих, могла се видети дворана усред које стоји Соломон са сребрном плочицом на којој пише :
Хиљаде сам јунака савладао,
Хиљаде краљева потукао,
Хиљадама земаља сам владао,
Али једну једину смрт − нисам могао!
Попех се степеништем и на другу галерију. И она је била исликана и пленила моју пажњу. Видех гомилу подављене војске у мору, и потопљеног циганског цара Фирауна на дну. По површини мора плива једна ћопава и престрављена Циганка, држећи се као дављеник за сламку, за препотопско стабло које плута препуштено ђаволу да га вуче према копну.
И трећа галерија беше пропорционално мања од друге: са те висине брод цркве ми се учини већим од најграндиознијих европских катедрала. Изнад степеништа које води на четврту галерију била је слика читавог јата крупних риба. И слика излаза из уста пећине у
шуми, пред којом се пропињу бела ждребад. Из пећине излазе непознати коњаници, са драгим камењем у руци које блиста јаче од звезда…
Видети више: http://principova.wordpress.com/2013/03/09/%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B8-%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%82-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE-%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B%D0%B8-%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D0%B1%D0%B5%D0%BB/
*
(ФОНД ЗАВЕТИНА) Одломак из романа „Велика испраћуша“ Александра Лукића
Ма¬е¬стро пи¬ше Књи¬гу без бу¬дућ¬но¬сти, са¬ња¬ју¬ћи сан о све¬о¬бу¬хват¬ној хро¬ни¬ци, ко¬ју ина¬че и по¬зва¬ни¬ји пре ње¬го¬вог ро¬ђе¬ња са¬ња¬ху, ре¬ци¬мо, отац и ћер¬ка, од ко¬јих оста¬ше са¬мо се¬ни. Те бив¬ше се¬ни уоча¬ва¬ле су ле¬то¬пи¬се слич¬них гра¬до¬ва, се¬ла и гро¬ба¬ља. Под слут¬њом да ће се за¬тр¬ти у тре¬ћој ге¬не¬ра¬ци¬ји ци¬ви¬ли¬зо¬ва¬не по¬ро¬ди¬це, а у дру¬гој шко¬ло¬ва¬них љу¬ди.
Ко не ве¬ру¬је, не¬ка пре¬ли¬ста По¬све¬ту књи¬ге, чи¬је пр¬во из¬да¬ње, Ма¬е¬стро по¬се¬ду¬је у ве¬ли¬кој по¬ро¬дич¬ној би¬бли¬о¬те¬ци: „Кро¬ни¬ка па¬ла¬нач¬ког гро¬бља“.
„За¬што гро¬бо¬ви ни¬су по¬но¬сни зна¬ци? за¬што наш свет бр¬зо про¬па¬да и ис¬тре¬бљу¬је се? за¬што шко¬ло¬ва¬ни и да¬ро¬ви¬ти де¬ге¬не¬ри¬шу или из¬у¬ми¬ру у дру¬гој и тре¬ћој ге¬не¬ра¬ци¬ји? за¬што се од по¬ро¬дич¬ног има¬ња не са¬чу¬ва бар при¬сто¬јан оста¬так, име¬на и ча¬сти ра¬ди? за¬што се здра¬вља та¬ко бр¬зо пот¬ко¬па¬ва¬ју? за¬што ро¬ди¬те¬љи не жр¬тву¬ју сво¬је стра¬сти, су¬је¬те и се¬бич¬но¬сти, ме¬сто да жр¬тву¬ју сво¬ју де¬цу? за¬што учи¬те¬љи не за¬па¬жа¬ју у ро¬ди¬тељ¬ској ку¬ћи не¬за¬па¬же¬ну спо¬соб¬ну де¬цу? за¬што шко¬ле не раз¬ли¬ку¬ју кад је у де¬те¬ту дар из ин¬те¬лек¬ту¬ал¬ног, а кад из мо¬рал¬ног из¬во¬ра? за¬што су¬гра¬ђа¬ни не при¬хва¬та¬ју си¬ро¬ма¬шну спо¬соб¬ну де¬цу, или си¬ро¬чад без ма¬те¬ра… за¬што је све то го¬ла исти¬на, а не ша¬ре¬на ла¬жа?“
Упра¬ва гро¬бља Дра¬ме има не¬прин¬чев¬ски, ки¬нич¬ки, пре¬пе¬че¬нич¬ки, калт¬ге¬штелт¬ски по¬глед на гро¬бо¬ве што (и по¬ред свих не¬до¬ста¬та¬ка) мо¬гу о ко¬је¬че¬му да по¬све¬до¬че. Управ¬ник гро¬бља, од¬су¬ству¬је са гро¬бља, гру¬бо на¬ру¬ша¬ва¬ју¬ћи од¬го¬вор¬ност функ¬ци¬је ко¬ја му при¬па¬да. Се¬дам да¬на ни¬ко не мо¬же од¬го¬нет¬ну¬ти куд је не¬стао. Кан¬це¬ла¬ри¬ја мр¬твог на¬се¬ља звр¬ји за¬кљу¬ча¬на, ни¬ко се не усу¬ђу¬је у њу да кро¬чи. Али, Дис¬ко¬бол Не¬по¬бе¬ди¬ви ће се по¬ја¬ви¬ти, без бри¬ге, ако ни¬ко дру¬ги у то си¬гу¬ран ни¬је, мр¬тве ду¬ше је¬су, и све ће би¬ти, опет, по ста¬ром, у пре¬ђа¬шњој си¬ли и сла¬ви…
Видети више: http://zavetinekruna.wordpress.com/2013/03/09/%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BA-%D0%B8%D0%B7-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%9B%D1%83%D1%88%D0%B0-%D0%B0/
===
(00131)
*
(ЗАВЕТИНЕПресс) Службе тровале патријархе
ФОРЕНЗИЧАРИ РЕШАВАЈУ ТАЈНУ – ПАТРИЈАРХ Варнава оставио је у аманет да га сахране у великом Спомен-храму Светог Саве када он буде завршен. – Архијереји на овогодишњем Сабору треба да расправе и одлуче да ли његови посмртни остаци треба да се пренесу из малог храма у крипту великог. У међувремену, могло би се захваљујући савременим медицинским достигнућима извршити анализа која би разјаснила да ли има остатака отрова у костима. У случају да их има, требало би патријарха прогласити за свештеномученика. У супротном, ставила би се тачка на ту историјску дилему – каже проф. др Ђурић.
ИЗА мистерије смрти двојице српска патријарха, Варнаве и Викентија, крију се разјашњења неких важних догађаја из наше недавне историје. Проф. др Вељко Ђурић каже да је наша историја у бурном 20. веку често личила на политичко-шпијунски трилер.
До данас нису оповргнуте претпоставке да су патријарси Варнава и Викентије отровани – наводи др Ђурић. – Сумња се да је патријарх Варнава убијен у ноћи 26. јула 1937, кад је југословенска скупштина изгласавала конкордат с Ватиканом, коме се он жестоко противио. Патријарх Викентије је умро под чудним околностима 1958. након Сабора архијереја СПЦ, а он је одбио да призна неканонску Македонску православну цркву…
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/03/10/sluzbe-trovale-patrijarhe-reportaze-novosti-rs/
*
(ЗАВЕТИНЕПресс) Карађорђевић: Испунићу завештање прадеде
КРАЉЕВСКА породица Карађорђевић је недавно службено на сајту објавила да ће се државна сахрана краља Петра Другог, краљице Александре и краљице Марије, који су живели и умрли у емиграцији, бити обављена у недељу, 26. маја у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу. Како нам је речено у Краљевском двору, престолонаследник Александар Други управо улаже велике напоре да у маузолеју Краљевске породице сахрани оца, мајку и баку, а потом и стрица Андреју…
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/03/10/karadordevic-ispunicu-zavestanje-pradede-reportaze-novosti-rs/
*
(МАРИЈО, БЕЛА КУМРИЈО) Коцкарско писмо Damjanovica (псеудоним)
Писмо говори разумљивим језиком страсног коцкара, из Монте Карла, 915. Коцкарско писмо Дамјановића, тј. Њ. К. В. Ђорђа Карађорђевића, Михаилу Петровићу Аласу, екслузивно, први пут се објављује, после скоро 100. година, факсимил; стр. 1-4 стр…
Видети више: http://marijobelakumrijo.wordpress.com/2013/03/10/%D0%BA%D0%BE%D1%86%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-damjanovica-%D0%BF%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC/
*
(ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) Тајкуни купују за три кинте/ Ејдус
Брине ме што је у последњих 20 година политичка елита све некомпетентнија. Појављује се негативна селекција из године у годину. Брину ме и младих нараштаји. Ово је заправо комад о тунелу транзиције у којем је радништво, радници. Жена јесте у првом плану, али у питању је нестајање радничке класе, односно извесни неоробовласнички систем који је овде тако брутално спроведен, од пада комунизма па надаље. Радничка класа сада постаје синоним за највеће и најстрашније губитнике у данашњем времену. Тема није нова, али драма има посебну поетику која том комаду даје тужни и трагични ореол пропадања не само радништва, него генерално свих нас. Та изгубљеност у времену, у транзицијском тунелу….
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/2013/03/10/%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BA%D1%83%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%83%D1%98%D1%83-%D0%B7%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B8-%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5-%D0%B5%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%81/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ПОВОДОМ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ СМРТИ ЗОРАНА ЂИНЂИЋА
У региону где кризе и афере смењују једна другу, сећање траје кратко чак и о личностима и дешавањима која се и те како тичу властитих живота. Али, насупрот већинском мишљењу и доминантном осећају индиферентности, Зоран Ђинђић је ипак на македонској политичкој сцени присутнији него што би многи веровали.
Када сам поменула да сам позвана да напишем текст поводом десетогодишњице смрти Зорана Ђинђића, пријатељи су ме запањено погледали. Усред свега што се тренутно догађа у Македонији, што се нас тиче овај догађај? Какав је, и да ли је уопште постојао некакав утицај овог харизматичног политичара на регион, и посебно на Македонију?
Чујем да се чак и у Србији име Зорана Ђинђића, како пролазе године, спомиње све више наменски, уз годишњицу, па да се и тамо као и овде најчешће стане на сигурно тло: о покојницима све најбоље! И брзо их се заборави. Осим када се људи лупе у главу театарском представом као што је Фрљићева, када се изазову емоције, стид, гнушање или гнев, а највише страх од суочавања с прошлошћу и одговорношћу….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/03/11/povodom-desetogodisnjice-smrti-zorana-dindica/
*
(ДРЖАВА „ЗАВЕТИНЕ“) Из разговора са Јагличићем
….. Шта је данас родољубива поезија, којим се темама бави?
Ја у таквој поезији, данас, видим историчност и мисаоност најскупље запитаности о голоме опстанку човековом на планети Земљи. Мом, и твом. Јер, ако нисам мало човечанство, нико сам, и ништа. Бранећи се, ја браним првог и последњег човека на Земљи. Ко то не види, тешко да је ишта видео. А ко то види, земаљски вид му и не треба, као Хомеру, Луису Борхесу или Вишњићу.
Често нам замерају да поразе славимо као победе. Живи ли српски народ у историјским заблудама?
Наш народ се бори, колико је то могуће, то је све. А да би човек опстао и остао човеком потребан је свакодневни надљудски напор – од првог плача, до последњег даха. Заблуда је да се може живети лако, лако се може само умрети.
Видети више: http://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2013/03/10/220/
*
(ОРЛУШИНА) Из најновије књиге Вл. Јагличића
Црној Гори
1
Бирај европски пут, што краћи,
с берлинским зидом према браћи;
признањем иноплеменика
на уштрб својте и верника,
обезбожену цркву нову
дижи, да срушиш ту основу
на којој ниче све што ваља.
Признај лопужу за свог краља.
Зашто дочека баш ти, данас,
с ненашег мора бесни талас,
хиљадугођа чврсти план
да порушиш за један дан?
У вековима, част где стече,
од те, срамоте нема веће:
некад – тврђ српска сред свемира,
сад – недостојна и презира.
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2013/03/10/%D0%B8%D0%B7-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D0%B2%D0%BB-%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0/
*
(РЕЧНИК НЕМОГУЋЕГ) Успутни записи / Душанић
С друге стране свједочанства
када снове своје заборавим
кад прежалим прохујала љета
кад ми тијело из гроба устане
кад се на југ вратим једног дана
кад се нађем пред кућом незиданом
кад отворим врата забрављена
кад загрлим умрлу родбину
кад прегледам слике којих нема
кад ишчитам писма неписана
кад зажелим одмор од ничега
кад прошетам стазом загубљеном
кад удахнем под крушком посјеченом
кад отворим књигу нештампану….
видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0/%D1%83%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8/
*
(ЗАПИС 61) Tour en l’air или (Старци у шетњи) / Радивој Шајтинац
Изашли или испали
Из куће,из собе у дну ходника
Безбедно удаљени и почаствовани од деце
с неколико зидова и неколико празнина
одвојени од њих и улице
ево их под небом,грајом и дрворедом
једно поред другог
без дохваћених шака,пазуха
прстију,дланова и додира
одмакнути
сад су ван своје шкољке
без прашине,иконе и мушеме
музике с радија која се слива низ потамнели креч
не прикупља их не садржи
ћелијска опна друштва
поцепаних џепова,поруба и сећања
трпе отровно пенушање
живе која клија под непознатим притиском
увек с унуцима мерача и справама
на бескрајну отплату ….
Видети више: http://muzejnemogucegratara.blogspot.com/2013/03/tour-en-lair.html
*
(ЗАПИС 2. ) ЗМИЈУ ЗА ГЛАВУ / Соња Ковачевић
тајну
узалуд чува
мисао твоја
а главом већ
измилелом
мили
низ непца
мигољи
откуд моја
јури да јави
да заврши у
језику
излаз
палацаво
тражи
да се обуче телом
том хаљином лажи …
Видети више: http://bermetiardelija.blogspot.com/2013/03/blog-post.html
===
(00132)
(Канал ФИЛТРА) ДАНИ СЕЋАЊА 1977 – 6. део / Дејан Медаковић
УВЕЧЕ, телефонира Жика Стојковић. Ради на коментарима из дела Исидоре Секулић, која приређује за “Вук Караџић”. Занима га моје сведочење, поводом рукописа о Горском вијенцу, који је Исидора Секулић спалила, разгневљена Ђиласовом књигом “Легенда о Његошу”. Жика зна за ту причу, али се сећа да сам му и ја о томе причао. Па сад скупља сведоке за своју белешку.
Питање гласи: Да ли је Исидора Секулић спалила рукопис, или је то мистификација? Истина је да је рукопис спаљен, нема разлога да сумњам у истинитост њеног казивања. Са огорчењем је говорила о Ђиласу и његовом памфлету …
Видети више: http://tajna2012.wordpress.com/%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/dani-secanja-1977-6-deo-dejan-medakovic/
*
(ЗАВЕТИНЕ Пресс) ЂИНЂИЋ: БИО ЈЕ БРЖИ ОД ВРЕМЕНА
ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА И ШЕТЊА ЧЛАНОВИ Владе у уторак у 11 сати обележиће десетогодишњицу убиства Зорана Ђинђића полагањем венаца у Немањиној 11 на место на којем је премијер убијен. Сат касније са Теразија кренуће „Шетња за Зорана“, коју ове године заједно организују Демократска странка и Либерално-демократска партија. Поворка ће се кретати улицама Краља Милана и Кнеза Милоша до Владе Србије, где ће бити положени венци. Шетња ће потом бити настављена према Новом гробљу. Академија под називом „Зоран Ђинђић живи“ биће одржана у Сава центру од 17 сати. На академији ће, између осталих, говорити председник ДС Драган Ђилас….
JOŠ O ĐINĐIĆU* Tekst Zorana Đinđića o perspektivama Srbije pogledajte OVDE
* Tekst o svedočenjima članova porodice Zorana Đinđića pogledajte OVDE
* Đinđićevu strategiju za Kosovo i Metohiju pogledajte OVDE
* Tekst o sudskom epilogu i političkioj pozadini atentata na Đinđića pogledajte OVDE
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/03/12/dindic-bio-je-brzi-od-vremena/
*
(ПРОТИВОТРОВ) Тзв. професионални, сцијентистички кодификовани траг Делића савремене српске херменеутичке праксе / Радивој Шајтинац
НЕМА КОНТЕКСТА КОЈИ ОВО МОЖЕ ДА ЗАЛЕЧИ ИЗРЕЧЕНА ОКОЛИНА НИ ИЗРЕЧЕНОГА КОЈИ СЕ МОЖЕ ОСЛОНИТИ НА ОВАКАВ “КОНТЕКСТ”
ДОТЕРАТИ СВИЊЕ ПРЕД БИСЕРЕ
(Скраћено и посувраћено ово је све професионални,сцијентистички кодификовани траг
Делића савремене српске хеременеутичке праксе
Само у третману поезије и песништва)
Као видовити ерос ,поезија на радост созерцавању у језику,објава боголиког чина
Бесмртности у епи-фанијској светлости речи.
Чекајући га лирски субјект шета без циља да прекратри време (оно време које јесте насрећније време њеног живота)
Ова тежња прожима све песме збирке,али је она пре свега важна за самог песника.
У више семантичких нивоа које ишчитавамо на плану значења…
Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2013/03/12/tzv-profesionalni-scijentisticki-kodifikovani-trag-delica-savremene-srpske-hermeneuticke-prakse-radivoj-sajtinac/
*
(УЗДУЖ И ПОПРЕКО) Три нове песме Милоша Јанковића
ЗНАЧАЈНА КЊИЖЕВНА ПОЈАВА
Духовним растом нижи од ивичњака,
од образовања – туце великих одмора,
песме су му налик каријесу очњака,
а романи брису из малигних тумора.
Члан је комитета, комисија и форума,
разних редакција, жирија и одбора,
уместо образа ђон, уместо кичме гума,
од хијене се лако преобрази у твора.
Част му је исказива у свакој валути,
реч му вреди колико и мртвацу брада,
не зна да домисли, не може да наслути,
не сме да одлучи, не уме да се нада.
О свему све зна, сем о оном о чему пише,
просуђује и вреднује по туђој памети,
беседе су му празне, промишљања клише,
једино су му сујети бескрајни домети….
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/o/%D1%82%D1%80%D0%B8-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ОТВАРАЈУ ТИТОВ СЕФ
Отварању ће присуствовати само чланови државне комисије
СКРИВАЛИ ТАЈНУ ИЛИ ЗАБОРАВИЛИ ВРЕЋЕ Јосип Броз Тито умро је 4. маја 1980. Непосредно после његове смрти, тадашња комисија, коју је формирало Председништво СФРЈ, пописала је ствари које је затекла у његовој резиденцији, у Ужичкој 15. Верује се да су управо те ствари деценијама чамиле у сефовима НБС. Увидом у списак ствари у сефовима, после 33 године, знаће се и зашто су они тако дуго били запечаћени – да ли је у питању, с разлогом добро скривана, државна тајна, или је власт просто на ове вреће заборавила.
ДРЖАВНА комисија отвориће до краја месеца сефове у Народној банци Србије у којима је некадашње Председништво СФРЈ похранило ствари Јосипа Броза Тита после његове смрти.
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/03/12/otvaraju-titov-sef/
*
(ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) ЛЕПОТА ЖЕНЕ У МАГИЧНОМ КРУГУ ЛИКОВНИХ ИНСПИРАЦИЈА / Зоран М. Мандић
Идеја међународне изложбе, која је 8. марта, у организацији Ликовне колоније КОЛУТ-МАНДИЋ, отворена под насловом Лепота жене отворена у Студију М Радио-телевизије Војводине, тематски је фокусирана на фасцинантан, у оку историје уметности, развој акта лепоте лика фигуре женског тела. Она је посвећена изазовима актера у свету савремених ликовних и вајарских инспирација, диљем Србије и Европе, у којима је мотив култа лепоте жене оркестриран и кроз имагинирање представа «равнотеже контраста» хармоније и пропорције линија и одраза њеног лица и тела. И то са употребом искустава којима су се служили бројни сликари и вајари од Микеланђела, Леонарда, Ренбранта, Ботичелиа и Рубенса до Далиа, Пикаса и Гоје. У магичном кругу тих инспирација доминира акт као уређена тематска целина са жељом да се сачува говор женског тела, као искра сазнања произашла ….
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/2013/03/13/%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3%D1%83-%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85/
*
(ЗАВЕТИНЕPress ) ШЕТЊА ЗА ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ ТРЧАО… И КОМЕНТАРИ
ХИЉАДЕ грађана шетале су јуче улицама Београда за убијеног премијера Зорана Ђинђића, човека који је кроз живот трчао. И по много чему био испред свих. На десетогодишњицу атентата, у подне, колона је кренула са Теразија, централним градским улицама до Владе Србије. Шетња је завршена на Новом гробљу, где су се учесници поклонили пред гробом покојног председника владе, запалили свеће и положили цвеће и венце. …
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/03/13/setnja-za-coveka-koji-je-trcao/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ ) СКД о додели националних пензија: Резултат наопаке праксе
ЉИЉАНА Шоп, Лаза Лазић, Симон Симоновић, Предраг Чудић, Љиљана Ђурђић, Божо Копривица, Јаков Гробаров, Мирјана Стефановић, Богдан А. Поповић, Бранко Кукић, Љубица Мркаљ, Маја Херман Секулић. Нажалост, ово није списак учесника на репрезентативној књижевној вечери или списак имена која би се нашла у некој антологији савремене српске књижевности, већ је реч о списку имена наших еминентних књижевника и књижевница који ове године нису добили фамозну “националну пензију” иако су се у року пријавили на позив Министарства цултуре…
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/03/13/skd-o-dodeli-nacionalnih-penzija-rezultat-naopake-prakse/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Аргентинац Хорхе Марио Бергољо нови папа!
….”Имамо папу” – Хабемус Папам – објављено је са балкона Базилике светог Петра, уз звукове звона на свим римским црквама, а изненађење људи који су испунили ватикански трг било је видљиво када се чуло име кардинала Бергоља. Нико га није спомињао као фаворита, па се по ко зна који пута поновило да кардинали бирају за папу оног ко уопште није фаворит пре конклаве! Први пута и након 1.300 година папа је постао кардинал који није из Европе.
” Браћо и сестре, добро вече. Знате да је дужност ове конклаве била да се изабере римски бискуп и изгледа да су га моја браћа кардинали ишли наћи на крај света. Хвала што сте ме прихватили”, казао је уз смешак нови папа, обучен у белу, кардиналску одећу. Одмах после избора повукао се у малу капелицу, а након тога прихватио избор и узео име које до сада није користио ниједан папа. Тумачи се то као порука да ће се нови папа борити за сиромашне.
”Свет треба да крене путем љубави”, казао је нови папа, за којег се зна да воли танго и фудбал ….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/03/14/argentinac-horhe-mario-bergoljo-novi-papa-svet-novosti-rs/
*
(КУЛА БЕЛА ТУКАДРУЗ) Одломак из романа “Пасија по Амарилису” / Бела Тукадруз
… На адресу часописа Тамни вилајет, крајем септембра 2004. године (и након што је објављен последњи наставак тзв. Историј jучерашњег дана, стигла је нова пошиљка – Долона Мосиног алиас Мирче Жодиног алиас пуковника Амарилиса: Пасија по Амарилису (Крај). Препоручена пошиљка је упућена са земунске поште. Уредник Роман Орфелин је, прочитавши садржај те нове пошиљке – отишао до споменуте поште, покушавши да сазна нешто више о евентуалном пошиљаоцу. Имао је среће да разговара са службеником који је примио пошиљку, и који се сећао пошиљаоца. То су, у ствари, били једна елегантна госпођа средњих година и господин који јој је правио друштво, који није имао више од педесет и пет година. Службеник се присетио да је госпођа у једном тренутку ословила свога каваљера по надимку, можда Лента, можда Левента, или Мента? Нова пошиљка (човека који је упорно и вешто скривао свој идентитет од уредништва) садржала је четири невелике целине, уредништво објављује понешто од тога…
Видети више: http://s1957.wordpress.com/2013/03/11/%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BA-%D0%B8%D0%B7-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%BE-%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%83/
*
(ABC AMARILIS ONLINE) Прича о Баба Марти, бабиним јарцима и једној ласти
У она давна времена, о којима нам причају приче, тако старе да понекад залутају у сумраку сећања, година је почињала са буђењем природе. Као што астролошки циклус започиње у марту са хороскопским знаком Овна, тако је код наших предака буђење пролећа означавало почетак новог животног циклуса.
Нови годишњи циклус је започињао у месецу, који се данас, углавном широм света, назива по богу Марсу….
Видети више: Priča o Baba Marti, babinim jarcima i jednoj lasti
Извор : http://abc.amarilisonline.com/pretkosovki-ciklus-u-slici-i-reci/
*
(ТАРАБИЋЕВЦИ.Коментари) Избори коментара читалаца публикованих на чланке у дневној штампи
Гашина страна. – Тарабицевиц 13. март 2013. 20:07
Вец сам 100-пута написао да домаци изводаци радова у лику политиканата на власти вредају здрав мозак, дрзаву,законе и народ? Да ми је само знати ко им писе овако глуп сценарио по којем играју а нико им не верује, цак ни сами !?
Реакција на чланак: Све пада ако Тачи не попусти
Видети више: http://zavetinebr1.wordpress.com/%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D1%86%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8/
===
(00133)
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ДРУГА, НЕПОЗНАТА СРБИЈА / Белатукадруз
Друга, непозната Србија, у којој није згаснуо жар живе
традиције, него се провлачи и код необразована човека као танка
црвена нит, песничко је и религиозно поднебље, али из тога не треба
извлачити никакве политичко – расне програме, јер такво нешто никад
добро није донело. Традиционална култура је овде или прецењена или
сасвим потцењена, и то није учинио народ. То су учиниле тзв. учене
главе. Најчешће професори, скрибенти, ауторитети. Таквима никад
није било јасно да философија происходи, као Минерва из главе
Јупитерове, из поезије, религије, неугасле живе традиције. При том
увек треба рећи да жива традиција није само фолклор, да је сложен
феномен, поготову на Балкану, и посебно у североисточној Србији, где
су као суседи или измешано вековима живели Срби, Власи, Цигани –
да се не присећамо давне прошлости, оне од пре два миленијума. Када
су се многи заборављени и ишчезли народи са својим језицима и
обичајима овде измешали као карте у шпилу. Повест или историја није
ништа друго радила до мешала карте пред неку нову партију. Потомци
памте, велика већина, то мешање карата, игре, победе и поразе, рецке,
а о било којој карти у игри појма немају. Тиме се не бави ни
философија; тајнама се бави поезија и религија. У ризницама живе
традиције сачувало се понешто, понеко златно зрнце. У оријашком
обичају дубочких Русаља, Великих и малих, сачувао се редукован
спомен на елеусинске мистерије, које су овде вероватно донели
јелински рудари испирајући злато у Пеку, и не само у Пеку. Само биће
Лепоте – хераклитовско ЈЕДНО, КОЈЕ СЕ У СЕБИ РАЗЛИКУЈЕ,
било је прво пронађено у поезији и религији. Грци су дочекали да
процвета цвет, који је недостајао свету. БЕСКРАЈНО –
ЈЕДИНСТВЕНО. Песнички и религиозни народ живео је са небом
и са земљом у истој љубави и узвраћеној љубави ….
Видети више: http://m950.wordpress.com/%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BA-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83/
*
(УЗДУЖ И ПОПРЕКО) Прилог нац. Култури / Радивој Шајтинац
Може се десити да ће нови министар културе бити писац славан и вечан по
овом цитату из свога ТВ опуса „Драгораде, једи говна“
МАСНО И ЖАЛОСНО
Приђоше свиње бисерима
Плачу
Јак се одсјај трпи у очима
Чак ни глад не помаже
У мрсном свету болно је одгонетање
Тешке су и несавладиве тегобе наглог разочарања
Толико је папака,чекиње и мозга,
крила од снежног сала
Снага у њушци и бурагу
А ето непријатеља
Ето сјаја
Ето нечег што не разуме наум
Чији је трон увек блистао
На зидинама валова у свакој рупи и одеротини
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/2013/03/16/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%B0%D1%86-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D1%88%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86/
*
(ПРЕТЕК,3) О „ИЗДАЈИ ПРАВА, ЖИВОТА, СЛОБОДЕ И ИСТИНЕ“ / Лаковић
Александар Лукић, Кукавичлук, Браничевско-стишка књижевна заједница: Удружење књижевника Србије: Библиотека „Србољуб Митић“; Петровац на Млави: Београд: Мало Црниће, 2012 Песник Ал. Лукић, са оцем у Мишљеновцу, лето 2010 (фотодокументација „Заветина“)И у најновијој песничкој књизи Александра Лукића (р. 1957) симболичног и транспарентног наслова Кукавичлук очитују се незадовољство, осећање непотребности, безнађа и неснађености („Страх буди у мени пакао свакодневице“; „Мој живот, твој живот – једва каменчићи-огрлице\ затурени у недођији“; „подвргнут да припадам гомили … где смо се сабијени претварали у мрљу“) као тематски стожери, што је било очигледно и у његовом досадашњем песништву, нарочито у књигама Не спомињи ђавола (2009) и Савремени ушкопљеници (2010). На питање о дужини трајања таквих спознаја друштвених непогода песник времепловски одговара —
Видети више: https://sites.google.com/site/tragovi1/
https://sites.google.com/site/tragovi1/pesnici-kriticari/oizdajipravazivotaslobodeiistinelakovic
*
(МИТАРЕЊЕ ЧУДОВИШТА) Чурљанис/ Винавер
После толиких лутања, не знам ког. већ, осећам измењеног Чурљањиса. Његова визија наставила је да живи у мени.
Ја више не знам, чак ни у колико је Чурљанис — сликар. Још један тако, који можда није сликар, али који се дочепао платна и умео да се послужи бојама, линијама — живео је у моме мозгу.
Колико је мене вијао Гистав Моро, и колико сам ја и себе и њега мрзео када је он најзад завладао неким центром у мени. Као да је непријатељски војсковођа ушао у главни стан, све оставио по старом, али управљачи левога и деснога крила добијају заповести, за које знају да су као од злих волшебника. Они морају да извршавају заповести, јер су и печат и гласник они стари. Све оно спољашње — старо. Неки формализам убија њихову интуицију. А они верују војнички, да је старији:
спољашни свет печата и гласника. Па корак даље: Чинило ми се да је непријатељ продро у мој мозак, али да се понаша онако, како прилике захтевају, прилике га стварају, подстичу, охрабрују, преображавају.
Да, Моро је на крају крајева ипак велики сликар, јер је морао, и поред своје литературе, да изврши мисију. Моро је живео у мени. Све, куда сам пошао, претварало се у групе, у групице људи, хероја, извора зракова, утока пламена. Увек се маса образовала, у неколико жижа, које су означавале напредак, даље идење маглина материје, која се уобличује.
Ја се годинама нисам могао спасти обсесија Гистава Моро. Ја сам замишљао себи, да прави пламен неки, не сме трајати, да он има да пробукти бићима, а не да се у њима задржи, укотви, и окраљушти и оклопи ….
Видети више: http://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/kosmicki-institut-kopelius-stanislava-vinavera/curljanjis-vinaver/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Руси снимају Хашки трибунал
МНОГО је разлога због којих Хашки трибунал не може да носи часно име суда, почев од незаконитог оснивања, преко доношења прописа и примене процесног и материјалног права, до селективног оптуживања, казнене политике и нехуманог извршења кривичних санкција. Сви, иоле озбиљни теоретичари права и историчари изричу озбиљне критике на трибунал, који нема никакве међународно-правне и историјске везе с Нирнбершким судом, већ представља правну фарсу и политички инструмент креатора лажне историје, рекао је проф др Оливер Антић, саветник председника Србије, на прошлонедељној промоцији књиге “Од Нирнберга до Хага” у Руском дому у Београду.
Реч је о зборнику радова са истоимене међународне научне конференције одржане 2011. у организацији “Београдског форума за свет равноправних”….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/03/17/rusi-snimaju-haski-tribunal/
*
(ЗАВЕТИНЕПресс) Сећање на мартовски погром – Игуманија Анастасија: И саме смо у тој ватри гореле
— КРИЈЕМО СУЗЕ НАШ народ се не враћа – говори тихо игуманија. – Разапет је између доживљеног погрома и неизвесног повратка. Будућности потомства на свом, вековном прагу. Ко може да им гарантује било шта у ово време? Нико! Кад о манастирској слави дођу овде људи, разговарамо дуго. Слушам ја њих. Слушају они мене. У неко доба, разиђемо се. А кријемо сузе. И они, и ја. …
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/03/17/secanje-na-martovski-pogrom-igumanija-anastasija-i-same-smo-u-toj-vatri-gorele-drustvo-novosti-rs/
*
(ДРЖАВА „ЗАВЕТИНЕ) Студија о Нушићу поново пред читаоцима
ПОЧЕТНИЧКИ и младићки посао, али заслужује сваку пажњу. Са нешто коректуре и прераде ваљана принова оригиналној драми. Обраћам пажњу управи да са пуно обзира прихвати младога писца који обећава будућег кореографа – записао је у једној од првих критика о Нушићу (заправо рецензији на омоту рукописа „Народног посланика“ 1883. године) Лаза Лазаревић, препознајући у деветнаестогодишњем, још непознатом аутору, новог комедиографа.
Писцу, који не само да је „обећавао“ него и више од очекиваног остварио, Милан Ђоковић посветио је целу студију „Бранислав Нушић“, која се први пут појавила 1964. године у издању „Нолита“, а однедавно је поново пред читаоцима, овог пута као наслов у „Фондацији Милан Ђоковић“……..
ФОНДАЦИЈА
ПРЕ неколико година основао сам Фондацију „Милан Ђоковић“ са жељом да негује дело мојих родитеља, Милана и Дивне, као и да у оквирима својих могућности помаже младим и талентованим људима – каже Душан Ђоковић, директор Фондације, оснивач и председник Академије уметности у Београду. – До сада смо објавили „Изабране драме“ Милана Ђоковића, „Систем Станиславски“ у његовом преводу, „Онај стари Београд“, а после „Бранислава Нушића“ (чија је промоција 22. марта у Музеју Народног позоришта), планирамо и пету књигу – „Дневнике из Југословенског драмског позоришта“.
Видети више: http://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2013/03/17/studija-o-nusicu-ponovo-pred-citaocima-kultura-novosti-rs/
*
(Архив БЕЛАТУКАДРУЗ) Поклон књиге Белатукадруза
ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ…
( 23. август 1971. године )
Лепо си све то смислио, Боже,
у тихо сунчано летње поподне.
Изненадни долазак и одлазак анђела,
спуштање завеса, скидање коже.
Мрак шуме непрегледне, непроходне.
Сласт и бол дрхтавих тела.
Судар тела кратак, разоткрио
је право стање ствари.
Титрави пламичак свеће
плану: не тело, већ душа – крвари.
Анђео је исчезао кроз капију родног дома,
упекла је над двориштем и сокаком звезда псећа.
Чини ми се да је сенка дуда преко пута
била пребачена преко плота, као врећа.
Видети више: https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/kontakt
ВАШАРИ ХИПЕРБОРЕЈЕ
ДИЈАЛОГ ИЗМЕЂУ ТОРКВАТА ТАСАИ ЊЕГОВОГ ДОМАЋЕГ ДУХА.СПОМЕН НА РУВАРЦА1- Како си, Торквато? – упитао је једном домаћи духталијанског песника.- Ти знаш добро како може да се осећа у тамници и уневољама до гуше.Велики италијански песник са краја ренесансе (1544 -1595), аутор Ослобођеног Јерусалима и Аминте, био језатворен у болници Свете Ане у Ферари. Према Мансовојкњизи „Тасов живот“ и Мураторијевој расправи „Снагачовекове маште“, Тасо је за време свог лудила уобразио да гапосећује домаћи дух са којим је разговарао.Несрећна судбина Таса утицала је на ЂакомаЛеопардија да направи извештај о тим разговорима.Тасо се поверава Домаћем Духу.- … О, кад бих могао поново видети своју …
Видети више: https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/kontakt
*
(Магазин ФАНИКА: Сузовци) Развој Савамале
URBAN INCUBATOR: BELGRADE Јединствени пројекат под називом Urban Incubator посвећен је развоју Савамале, дела Београда који је тренутно потпуно занемарен. У оквиру овог пројекта будућност Савамале неће градити урбанисти, политичари и инвеститори, већ уметници, архитекте и активисти различитог профила, који ће годину дана заједнички улагати напоре у ревитализацију ове четврти.
ПРОЈЕКТИ Локални и интернационални пројекти из области уметности, културе и социјалних питања позвани су у Савамалу, да током целе 2013-те буду активни у овом кварту: Raumlabor Berlin; ETH Zirih; 3Бгд (Трећи Београд); Факултет ликовних уметности из Хамбурга; Универзитет уметности у Цириху; Београдски универзитет; NextHamburg; Gingerensemble, Zirih/Bern; “Camenzind” (BHSF, Zirih); Маја Поповић и Боба Станић (Београд/Ротердам); Goethe-Guerilla и многи други…
Видети више: http://tamnivilajet.wordpress.com/2013/03/15/razvoj-savamale/
*
(ОПАЛО ЛИШЋЕ) POST SCRIPTUM : ДАЖДЕВЊАВКА / Божидар Тимотијевић
Душа која у богатом нереду спава,
у којој се одмара ђаво са децом,
душа у калу Земље, у кљуну василиска,
она која је некад певала под месецом ;
њу је нашао један стари даждевњак
и чувао је испод хладног жутог стомака,
није се мицао од ње из пећине и мемле,
љубио је љигавим језиком као јединца мајка.
Пазио је да јој се шта не деси,
да је не украду неки бездушни људи,
да не дођу хијене и однесу је деци
и певао јој је даждевњавке да се не пробуди.
Видети више: http://antologijaol.wordpress.com/2011/08/03/%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
ЛеЗ 0007881
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 