доштампано 18. јула 2014-
=======
(00134)
(ЗАВЕТИНЕPress) Тимочка Крајина: Уместо кукуруза 150 плантажа тартуфа
НЕГОТИН – Уместо традиционалних ратарских култура, многи пољопривредници у Неготинској и Тимочкој Крајини овог пролећа одлучили су се за гајење тартуфа на лески. Најскупља гљива на свету, чија цена по килограму достиже и хиљаду евра, многи кажу да је и моћан афродизијак, нашле су у лешнику идеалног партнера, а у источној Србији, по мишљењу стручњака лондонског инвестиционог фонда “Грин лабораторис”, идеалне услове.
– Реч је о пилот-пројекту који се спроводи од прошле године. У јесењој кампањи на територији Србије подигнуто је 150 плантажа на укупној површини од 33 хектара. Овог пролећа, само на територији седам општина Борског и Зајечарског округа подићи ћемо око 15 плантажа површине од 10, 20 и 30 ари. Судећи по интересовању, већ на јесен тај број ће бити знатно већи – каже регионални координатор Миодраг Јаношевић, дипломирани инжењер пољопривреде.
Енглеска компанија са произвођачем дели добит тако што фармерима даје 70 одсто прихода, а задржава 30 одсто. Наводно, гајење ових засада није компликовано, а после три године у којима нема рода, може да донесе месечну добит и до 2.000 евра….
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/03/19/timocka-krajina-umesto-kukuruza-150-plantaza-tartufa-srbija-novosti-rs/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕЕ) Станић: Више нас поштују други
КАДА бисмо, трагом идеје о историји као учитељици живота, будућност умели да читамо из сопствене прошлости,поуку о српском јединству и слози могли бисмо да препознамо и у причи о шесторици трговаца и једном песнику и адвокату из Пеште. Они су 1826. године основали Матицу српску, прву књижевну, научну и културну институцију у нашем народу.
Матичини оснивачи поникли су са различитих простора – Јован Деметровић (Далмација), Петар Рајић (Банат), Андреј Розмировић (Срем), Јосиф Миловук (Славонија), Јован Хаџић (Бачка), Гаврило Бозитовац и Георгије Станковић (Пешта). Сви су, упркос великим разликама, па и међусобним свађама, били дубоко свесни потребе целовитости и јединства Српства….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/03/19/stanic-vise-nas-postuju-drugi/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Вишеград: Реконструкција ћуприје почиње 1. априла
ВИШЕГРАД – Од 1. априла ове године званично крећу радови на реконструкцији моста Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду, договорено је на састанку који су одржали представници Турске развојне агенције ТИКА са начелником општине Вишеград Славишом Мишковићем. У мост ће бити уграђен камен којим је ова грађевина подигнута пре скоро пет векова, биће замењена постојећа ограда, као и калдрма.
Од када је мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду 28. јуна 2008. године уврштен на Унескову листу светске културне баштине, воде се интензивне активности на његовој обнови. Од самог почетка Влада Турске је изразила жељу да финансира радове, али је процедура била дуготрајна, обављена су разна испитивања, подношене апликације и тражене дозволе. Према речима званичника ТИКЕ, ово је највећи пројекат ове agencije u Bosni i Hercegovini. Mostu bi trebalo da bude vraćen orginalan izgled….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/03/19/visegrad-rekonstrukcija-cuprije-pocinje-1-aprila/
*
(ЗАПИС XVI) ПОРАЖЕНА СНАГА / Мирослав Тодоровић
…
Пре неки дан сретнем једног школског друга, капацитет у школи био, завршио факултет, али се тако лепо уклопио у ово друштво да до сада није ни заснивао радни однос. Гледам га, оћелавио, одело предратног кроја, кравата демоде, али још луђи неко што га се сећам из школе. Био мало у Канади код рођака радио и зарадио неки динар. Питам га „бре, Ђоро, ко нам ово направи и чему ово води“?
Он као из топа: -Масони, буразеру, они су нам ово све направили. Видиш да су наши очеви мрзели своје очеве (Стрељали их због Карађорђеве звезде.) а доћи ће време да ћемо и ми мрзети наше и да ћемо, ако стигнемо, дићи руку на њих.
-Знам за то, рекох, али од куд масони, јебали те они.
А он ће ти мени: – Буразеру, они се сахрањују без амблема, а умешани су у пљачку нашег државног злата у време рата“.
Бленем у њега. Можда је у праву. Углавном, међу нама, као да никада нема мира и љубави, зато се отуђујемо један од другог. И зато смо догурали до дувара…
Ипак ћу да купим ту књигу о Масонима. Написао је онај Попоски што је писао о Принцу Ђорђу….
Видети више: http://najboljidrug.blogspot.com/2013/03/blog-post.html
*
(ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) Последњи коментари на Тодоровићев чланак о књижевним наградама у Србији
—И Драган Великић у тексту „Кланови и кухиње“(Политика, 15. 04. 2005.) истиче: „Кланови и кухиње су константа сваке књижевне сцене. Склапају се савези , „мале Антанте“ фаворизују сопствене пулене, промовишу моделе који за неко време представљају литерарни канон …
*
(ЗАВЕТИНЕ2010-YouToube) Белатукадруз.Рукопис „Несебичног музеја“. Пролеће, 2011.
Документарни филм о протоверзији рукописа антологије српске поезије 20. века „Несебични музеј“
Видети више: http://youtu.be/VBPMNlwf01Y
*
(ЗАВЕТИНЕ2010-YouToube) Пијачни дан / Иван Лукић
Отпремљено 28.04.2011..
Велика субота у Кучеву 2011
Варош младости мога оца М. Лукића обрасла маховином и затрпана пластиком…
Видети више: http://youtu.be/0Sc5arWnaCo
*
(Речник НЕМОГУЋЕГ) ФРАГМЕНТИ / Душанић
никако да разумијем законе сјећања
гдје одлазе и нестају сјећања којих никако
више да се сјетимо
имају ли она своја стратишта, ратишта,
рај и пакао
како да се ускладе сјећања
да ли је за то потребна глава или је важније срце
да ли смо у стању да их (ипак) освјежимо
ако да – којом методом
а да не изгубимо ништа на вјеродостојности …
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0/%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8/
*
(ТАРАБИЋЕВЦИ.Коментари) Књижевна критика је данас у дубокој кризи / Радивоје Микић
Књижевна критика је данас, чини ми се, у дубокој кризи. Предстоји јој да изнова дефинише своју улогу и начине на које ће ту улогу да оствари. С једне стране су дошла велика теоријска сазнања, а са њима и један сложен и понекад мутан језик, неподесан за обраћање свима који нису књижевни стручњаци, док је са друге стране критичаре запљуснула велика књижевна продукција и издавачки и списатељски маркетинг који тражи голу апологију. Критика, то је моје мишљење, треба да обнови етичке постулате …
Видети више: http://zavetinebr1.wordpress.com/2013/03/20/%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D1%83-%D0%B4%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BA%D1%80/
*
(ПИСМА) ПОМЕН ЖРТВАМА НАТО- БОМБАРДОВАЊА СРБИЈЕ/ Млади, српске патриоте
Драги пријатељи, > Ево, опет, добих ово од младих српских патриота. > Са убедјењем зрелих година и солидарносцу са њиховом цасном младосцу, проследјујем Вам овај летак. > Додјите! > Видимо се у недељу испред Срамотне куце…..
Извор> Проследио> Радомир Батуран Недеља, 24. марта 2013. у 14 часова испред Америчке амбасаде Један од …
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2013/03/23/%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8/
==
(00135)
(ЗАВЕТИНЕ) „Месечева свадба“ – поклон књига „Заветина“ за март месец 2013. Роман као слика ужаса
Мирослав Лукић; МЕСЕЧЕВА СВАДБА; „Заветине“, Београд, 1999.
Сваки истински књижевни критичар пишући о књигама које је селективно прочитао, или пак неке читао више пута, без обзира на технику и суму сопственог начина читања, дакле праволинијског, а не дијагоналног читалачког искуства, мора да се у пољу тумачења креће линијом оне претпоставке по којој су читалачки доживљаји одређене кљиге различити, при чему та различитост иде до екстрема. Та претпоставка упозорава на објективност могућности по којој је свако тумачење доживљаја времена, света у њему и његових спољних и унутрашњих сензација књижевно бесмислено ако се темељи на језику који не открива своју одређеност и адекватност његових симбола.
Роман као најутицајнија жанровска институција у књижевности не трпи едсуство такве одређености ни њену конверзију у апстрактно ткиво текста. Слика је оно, каже Е. Паунд, чиме се у одређеном одсечку времена представља један интелектуални, емоционални и жанровски комплекс, без обзира на количину, интезитет и идеологију иницираности историјом и њеним интонацијама конкретног доживљаја, односно селектоване одређености…. (Зоран Мандић …)
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetine1/ociglednost/mesecevasvadba-poklonromanzavetinamart2013
*
(ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) Издавачу „Suhrkamp Verlag“ пријети пропаст / Душанић
Читам ових дана да овом издавачу, због унутрашњих власничких проблема пријети пропаст… На судском процесу у Франкфурту издавач Ула Унзелд-Беркевич је изгубила процес (пресуда није још правоснажна) и мора да плати 2,2 милиона евра на један концерн, који у увој издавачкој кући има 39 процената власничког удјела (власник Ханс Берлах)…Како ствари стоје ….
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8/%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%87%D1%83-suhrkamp-verlag-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0/
*
(ПРОТИВОТРОВ) Лажи као повод за бомбардовање СРЈ – немачки документарац
Ово је документарац WДР телевизије који је снимљен 2001. године и који је на ТВ-у приказан само једном. Овај филм разоткрива лажи које су званичницима Немачке, Америке и других западних сила послужиле као повод за напад на СРЈ.
Пре десет година у селу Рачак, 15. јануара 1999. године, убијено је 40 људи.
Вокер, шеф мисије ОЕБС-а на Косову, означио је као жртве албанске цивиле, а као починиоце злочина српске снаге…
Операција у Рачку, сукоб српске полиције и Ослободилачке војске Косова, била је иницијална каписла за одлуку о бомбардовању тадашње Југославије. …
*
(ЗАВЕТИНЕ + ) Fischer Verlage
(немачки издавачи) _______
Већи и значајнији издавач је Fischer Verlage основан још давне 1886. год. Сједиште му је у Франкфурту на Мајни.Један је од најважнијих издавача белетристике. Традиционални џепни формат (Fischer Taschenbuch), као и код других издавача. Али издају и у тврдом повезу (S Fischer). Почетком 60тих год. прошлог стољећа припада Verlagsgruppe Georg von Holtzbrinck. Данас у свом саставу има издаваче: Fischer Taschenbuch, Scherz Verlag са сједиштем у Берну/Швајцарска, Krüger Verlag, Fischer FJB и Schatzinsel.
Издаје од самих почетака савремену њем. и европску, касније свјетску литературу. Започео је са дјелима Золе. Толстоја, Достојевског,….
Видети више: http://akademijaalhemije.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B8/fischer-verlage/
*
(ЗАВЕТИНЕ + ) Издавачка група: Random House (Bertelsmann)
Luchterhand Literaturverlag – сједиште у Минхену, припада групи (концерну) Random House (Bertelsmann). Основан је у Bерлину 1924. год, али тек од 1954. издаје књижевна дјела, дотад су издавали стручне књиге из области права и пореза…
Велики успјех су постигли са Гинтер Грасом, који је код њих објавио свој „Лимени добош“. Код њих је објављивала Христа Волф, они су много допринијели успјехуСолжењицина… Издавач је мијењао власнике, сељакао, био продат холандској фирми па због огромног притиска и протеста аутора, један дио – онај за нас значајан,тј. литерарни – пресељен у Цирих, касније у Хамбург.
Свој данашњи изглед добија 1994. год. Те године се продајом обрео у Минхену и изгубио скоро све значајније ауторе. Касније им се враћа Христа Волф, Ана Енквист…
Свој пријашњи успјех и продор на тржиште постижу тек 2001. год. те су године успјели да етаблирају своја џепна издања, исте године су преузети од горе поменутог концерна. Они имају такође једну групу својих аутора, међу њима је између осталих Улрике Дрезнер (Ulrike Draesner),….
Видети више: http://akademijaalhemije.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B8/izdavacka-grupa-random-house-bertelsmann/
*
(ПРОТИВОТРОВ) ЈОШ И ЈОШ О БОМБАРДОВАЊУ / Душанић
Филм који је довео у питање објективност њемачких медија
Један од њем. тв-канала (WDR) je 08. фебруара 2001. год. у свом програму у емисији „Монитор“ је извјештавао и о наводном масакру у Рачку,
и цијелу причу око тога представио као исценирану. У наставку те емисије приказан је филм „Почело је са једном лажју“ (Es begann mit einer Lüge),
који су урадили Џо Ангерер (Jo Angerer) и Матијас Верт (Mathias Werth)… Изјаве које доводе у сумњу пријашње извјештаје о Рачку:
Судско-медицински патолог др. Хелен Рента – у новембру 1999. год. је вршила медицинско вјештачење убијених – изјавила је, да је „наводни
масакр“ само добро аранжирана представа. Она је те своје закључке предала и суду за ратне злочине у Хагу. Др. Хелен Рента је изјавила (цитат):
„Амбасадор Волкер (William Walker) је дошао у суботу у Рачак, и била је његова лична одлука да говори о једном масакру.“ Њене ријечи потврђује
генерал (у пензији) госп. Хајнц Локвај (Heinz Loquai): „Волкер је око себе скупио нешто око тридесетак новинара, са њима је тамо отпутовао,
и послије кратког времена изјавио, да се ту ради (да је ту ријеч) о српском масакру…
Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2013/03/24/%D1%98%D0%BE%D1%88-%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D1%88-%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B/
*
(ТАРАБИЋЕВЦИ.Коментари) За Зоране – побратиме, и друге песме и писма / Милош Јанковић
… НАКНАДНА ПАМЕТ
Некако сам се растом смањио,
телом згрбио, гласом утањио.
Дуго ми окраћало, кратко продужило,
уско раширило, широко се сузило.
Отежано памтим, све брже заборављам,
много пута морам исто да понављам.
Мисли се бркају, недостају ми речи,
одасвуд ме нешто притиска и гњечи.
Смета ми старо, ново – још више,
љути ме будуће, расплаче бивше,
У сваком јајету прво длаку тражим.
оним – што ме трује, тиме се снажим.
Што сам знао – не знам, што сам хтео – нећу,
стално истим очајем пуним исту врећу.
Како год да мерим – на моју је штету.
Изгледа да живим у погрешном свету.
Видети више: http://zavetinebr1.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B0/%D0%B7%D0%B0-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B5-%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%B8-%D0%BF%D0%B8/
*
(ЗАПИС XIX ) СТАРИ ДВОРАЦ / Радивој Шајтинац
Ово се одбија ко рој мушица
С кречног лица чувара објекта
-Само да детету разјасним
Причу о полилеју
Сам ћу,не треба ми нико
Потребна је стаклу људска помоћ
И кад га прави и кад га слаже
и кад га бруши,чисти и полира
Знам где је рупа у зиду
И у њој калем дебелог ужета
Којим се спушта и подиже ….
Видети више: http://intervjuzavetine.blogspot.com/2013/03/stari-dvorac-radivoj-sajtinac.html
*
(ЗАВЕТИНЕ +) Дописници из Европе и света јављају :
Пажња ! Пажња ! / georges konikovic
Ових дана, у Паризу, две насе познанице су биле опљачкане, на разним местима, у разно време
Али, техника је била слична. Приликом вађења новца из БАНКОМАТА, у моменту када су новчанице излазиле из апарата биле су брутално одгурнуте од мушкарца који је узео новац и нестао. У оба случаја била су уствари двојица. Један је седео на оближњој клупи, други несто читао, у близини.
Пре него приђете апарату, добро погледајте околину.
*
А сад несто ведрије. Један занимљив памфлет
Прошлог петка примим позив пријатеља, припрема парти. Поведи партнерку поручује…..
Видети више: http://akademijaalhemije.wordpress.com/%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8/
*
(ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) Зашто и ове године није додељена књижевна награда “Матијевић”?
Књижевна награда “Матијевић” основана је у знак сећања на песника, прозног писца, критичара, есејисту и преводиоца, др Шпира Матијевића (1943-1993), који је на трагично изгубио живот у ратним околностима у Тузли.
Године 2007. основана је Фондација “Др Шпиро Матијевић”, а њен оснивач и председник је пишчев брат, сада водећи привредник у области месне индустрије Петар Матијевић.
Награда се додељивала – у новчаном износу од 10.000 евра у динарској противвредности, на дан рођења настрадалог писца, 24. фебруара.
Ове године награда још увек није додељена; шпекулише се да неће ни бити додељена из разлога који још увек нису доступни јавности…
===
(00136)
(ЗАВЕТИНЕ +) СТРАВА (нова страница) ДЕВЕТНАЕСТ НА ЈЕНОГА
На данашњи дан пре четрнаест година, 19 чланица НАТО-а започело је рат против СР Југославије који је трајао 78 дана, оставивши за собом хиљаде жртава, огромна разарања, затровану природну средину и Косово и Метохију под патронатом НАТО-а …
Видети више: http://akademijaalhemije.wordpress.com/%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Писмо мајора Бинела: Срби не смеју да забораве прошлост
… БОМБАРДУЈУЋИ Београд, као што су то чинили нацисти за време Другог светског рата, савезници су себе оцрнили за вечност. Тим речима, између осталих, бивши мајор Пјер Анри Бинел, ког су француске власти осудиле због шпијунаже у корист наше земље, упутио је, преко своје пријатељице из Париза Миле Алечковић, писмо подршке грађанима Србије, на четрнаесту годишњицу НАТО бомбардовања.
Пре четрнаест година, почела је НАТО агресија против поносног и слободног српског народа, драма која се догодила уз саучешће дела јавног мњења које су злоупотребили НАТО и његови сателити. Управо зато сам одлучио да осујетим такву несрећу. Био сам приморан да иза решетака француског затвора пратим даљи тог догађаја који ће његове учеснике и кривце задуго историјски обележити – истакао је у свом писму Бинел….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/03/26/pismo-majora-binela-srbi-ne-smeju-da-zaborave-proslost-reportaze-novosti-rs/
*
(ЗАВЕТИНЕ +) ЗАВЕТ И ЧИН / Јован Пејчић
Завет и чин
Милан Ракић на Косову
1905–1912.
Милан Ракић на Косову:
завет, песма, чин (2006)
Као што не настају случајно или саме од себе, тако књиге попут ове никада нису искључиви плод индивидуалног ауторског напора, научно-књижевне обдарености писца, личне воље за истином. Оне су, разуме се, пре свега то – јер једино захваљујући тим особинама стиче њихово биће право на постојање у времену, и на место у духовном поретку националне културе.Ту спора нема.
Ко, на другој страни, може оспорити чињеницу да, на известан посебан начин, заједно с наведеним изворима, основицу дела историјско- културног усмерења
(у каква спада Милан Ракић на Косову: завет, песма, чин) држи, додуше мало као са стране, још и постојан рад једне друкчије и присније, међутим невидљиве
заједнице зналаца ствари, прегалаца на сродном послу откривања, систематисања
и тумачења културне прошлости, успутних сарадника и помагача, пријатеља и радозналаца, такође оних које аутори најчешће нигде не спомињу, али које никад ни не заборављају.
(Светлост и дах рукописа, једине две припадности рада и стварања способне
да пренесу људску творевину из смртних дана у Време, да је уздигну до Дела,
најпоузданије су сведочанство о нетварноме присуству и једнога таквога тајног
дуга.) …
Видети више: http://akademijaalhemije.wordpress.com/%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0/%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D0%B8-%D1%87%D0%B8%D0%BD-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D0%B5%D1%98%D1%87%D0%B8%D1%9B/
*
(ЗАПИС XIII ) УРАНИЈУМ НАС УБИЈА / препоручени чланак
Радијација и у Београду
….Према извештају тела при УН Балкан Таск Форце (БТФ) из октобра 1999. године, НАТО је изјавио да је осиромашени уранијум кориштен током око 100 мисија, а према речима Лорда Робертсона – “није могуће прецизирати сваку локацију на коју је испаљена радиоактивна муниција“! Сумњу је потврдио новинар Скот Петерсон који је пронашао велике количине уранијума у Ђаковици, Врању и Бујановцу.
Преко пријатеља из Јапана добио сам дозиметар који је мерио кумулативну дозу током 24 сата радиоактивног зрачења на местима бомбардовања. Београд је такође показивао знаке радиоактивног зрачења, и то на Тошином Бунару – каже Ђорђевић и додаје да му није било дозвољено да мерење обави и код Амбасаде НР Кине и да је са тог места буквално уклоњен….
Видети више: http://zavetineatlantida.blogspot.com/2013/03/uranijum-nas-ubija-preporuceni-clanak.html
*
(ИЗ СЕНКЕ) ПОВОДОМ РУКОПИСА КОЈЕ НИКАДА НИСАМ ШТАМПАО / Бела Тукадруз
И који никада, по свему судећи, неће бити штампани!
….
Нећу штампати никада у целини позамашан рукопис дебеле књижурине – Пропаст ТИТОНИКА, написане током 1992. године, јер „болује“ од обзирности, као и толике друге тобож важне књиге које су се бавиле темом де – титоизације. Тај рукопис и иначе нико не би објавио, онда када је написан, а ни неколико година доцније; није се могао појавити ни као пишчево издање, ни у самиздату; и завршиће, можда, као и његов јунак, на ђубришту историје, где му је изгледа најбоље место. Из тога рукописа ћу истрзати најпикантније ствари, јер цитирати га у целини не да би било сулудо, већ и прилично себично и садистички и према евентуалном читаоцу и према накнадном приређивачу. …
Видети више: http://izsenke.blogspot.com/2013/03/blog-post.html
*
(ЗАВЕТИНЕ +) ИЗ ДНЕВНИКА ЧЛАНА КОГИТО КЛУБА / Бела Тукадруз
… Да ли ћу икада видети древни Јемен? Питао сам се то често у 21 години. Исто се питам и са педесет и неколико. Да ли ћу икад пловити Амазоном? Средоземним морем? Индијским океаном? Тихим?
Некад сам мислио да је Мајаковски значајан песник (јер нисам имао прилике да читам друге руске песнике).
Радије сам ишао у Кинотеку да погледам Буњуелове филмове него да читам Х. Хесеа. Кажу да има и занимљивих песама?
Некад сам мислио да је ** велики прозни писац…
Рушим мостове за собом. Нисам написао песму о Љермонтову….
Видети више: http://akademijaalhemije.wordpress.com/%D0%BA%D1%99%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8/%D0%B8%D0%B7-%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%BE-%D0%BA%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83/
*
(КОВИОНА) НЕВЕСЕЛИ ЗАПИСИ О ЖИВОТУ / Вујица Бојовић
Наслов збирке делује као симболичка апстракција или асоцира на песме Новице Тадића, а ради се о опипљивој свакодневници Србије, материјалној стварности и њеном духовном и моралном лицу. Аутор у 46 текстова, од два реда до четири странице, сведочи о људским мукама и несрећама, о људској равнодушности, себичности и нечовечности, на тако упечатљив начин да је тешко читати рутинирано, попут већине књига.
У овај сандук М. Тодоровић је похранио оно што му се најјаче урезало у морално осетило, зато је у овим записима, наизглед, мало има литерарне стилизације. У сандуку су животне појаве, са непатвореним јунацима, њиховом животном позорницом и говором. Записи су, формом и тематиком, врло разноврсни, од изрека, цитата из књига, кратких записа, анегдота, сатиричних цртица, репортажа, до песама и правих књижевних прича. Сваки написани ред нека је мера живота, било трајања, брзог пролажења, патње, било моралности и духовности.
После читања емоционално најдуже трепере приче/записи о старим особама, нарочито сељанкама, које су данас широм Србије велике мученице. Усамљене у некој забити, болесне и беспомоћне, ….
Видети више: http://zavetinekruna1.wordpress.com/2013/03/26/%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8-%D0%BE-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D1%83-%D0%B2%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%BE%D0%B2/
*
(СРЖ) под крушком кантарушом / мирослав тодоровић
ниш-ТА, 26. март 20123.
Драги Имењаче, БелаТУкадрузе, Мирко, МиросЛАВЕ…..,
Уместо писма, уз ове читалачке утиске о мом раду и јаду, шаљем ти и неколико реченица о „мом оданом читаоцу“ песнику Винку Шелоги. Овом кратком белешчицом желим да у-кажем на муке списатељске па ако је можно иницирам и друге теме. Шелогу сам упознао у Смедереву (Песничка јесен, 2010). Нашли смо се у избору пет песама за Златну струну: Андрија Радуловић, Винко Шелога, Миљурко Вукадиновић, Мирослав Тодоровић, Снежана Радуловић.
Вест да је моја песма уврштена међу пет од којих ће једна бити награђена нашла ме је у Трешњевици, под крушком кантарушом. Ето, шта све може модерна техника. Обрадовах се, али ми доцнија СМС порука од Ј. лечка онеспокоји….
Видети више: http://fabrikamaslacaka.blogspot.com/2013/03/blog-post.html
*
( ЗАПИС LXIV ) (Хомољски мотиви) АЛБУМ СЛИКА 006 / Б. Тукадруз
44. Песник на ветру, на чистини. Пригрнуо сам бели монтгомери мантил; ветар ме је откопчавао; растуривши ми дугу косу. Иза , у измаглици, у даљини, у долини види се бивша шљункара у Сени, Пек и јабланови на обалама, и обрис сивих брегова у предпролећном буђењу. (Снимак М. Аничића, 1972) 45. Уметници на чистом и смарагдном источнику. Ручак изнад испосничке пештере манастира Тумани( испод Црног Врха, у близини Голупца). Под јаворовима. Микан и ја седимо крај кладенца и пијемо воду са кладенца, из кога вода отиче дрвеним коритом издубљеном у стаблу букве. Једна од маршута на север: Мишљеновац, друм према Кучеву, Љешничка река, Црни Врх, Туманска река, манастир Тумани, Голубац – Тврђава (пешке). Повратак аутобусом : Голубац, Зеленичка Греда, Зеленик, Вуковић, Српце, Љешница, Мишљеновац. Видели смо у манастиру старог исповедника ; нисмо знали ко је он (отац Тадеј, један од последњих ученика епископа Николаја Велимировића). Микан је сликао рајску панораму са величанственог Црног врха ; одушевљавао се гласно, као Петрарка, обрисима карпатских планина на североистоку, и после, старим стаблима сасвим умотаним у кудраву и чупаву зелену маховину. Силазили смо са врха према манастиру кроз нетакнуту девичанску природу; зачули смо звук клепетуше и усред букове шуме угледали овна предводника испред стада, и месног пастира налик на оне древне; стадо се зауставило у близини извора. Пастир нам је пришао у тежињавој кошуљи и гаћама, у опанцима од свињске коже, белобрад, усамљен као Бог. Док овце пију из корита, пастир нам без устезања тражи папир, и кад му га пружимо, он вади из јанxика дуван, и савија цигару, затим креше огњилом о кремен. Мирис упаљеног труда што се шири буковом шумом кроз коју пирка топли поветарац има укус печурака, омамљујући.На локвице у зеленој трави испод буковог корита слећу пчеле. На слици се не види јасно шумска стаза и правац из кога су дошли стадо и пастир, али ја се и сад сећам утабане стазе испод букава, којом се распрострла нека чудна, мирна светлост, без извора…
Видети више: http://homoljskimotivi.blogspot.de/2009/01/006.html
*
( Фонд ЗАВЕТИНА ) СРПСКИ АГЕНТ РУСКОГ ЦАРА / Руска реч
… После догађаја 1712. царски агент Милорадовић није остао у родној Херцеговини. Поново је отишао у Русију, где га је лично император дарежљиво наградио за успешно обављен задатак. Тако је један огранак Милорадовића заувек остао у Русији, примивши малоруско племство. А по владици Данилу, који је допутовао у Русију, руски цар је послао у Црну Гору новац и друге богате дарове, намењене обнављању земље после турског разарања, у знак захвалности за то што су хришћани на његов позив пожртвовано кренули у борбу за ослобођење.
За заслуге у „мисији монтенегринској“ руски император је Михаилу Милорадовићу дао да командује пуком запорошких козака. Цар је желео да држи под контролом слободољубиве козаке и за то му је било потребно да међу козачким старешинама има поуздане људе, а таквим је Петар Велики сматрао херцеговачког Србина који се заувек преселио у Малорусију заједно са својом браћом Александром и Гаврилом. ….
Видети више: http://zavetinekruna.wordpress.com/2013/03/26/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D1%87/
*
(ОДАНДЕ ДОВДЕ) Дневник публиковања једног мог романа / Бела Тукадруз
9.09.2012.Ова се свеска не сме цепати, удаљавати, уништавати. – То је било написано у једној свесци, коју сам поцепао, уништио, удаљио за сва времена.Остале су само ове 4 странице. Мало пре дошао из центра града. Све је компликовано. Саобраћај… Синоћ сам публиковао наставак бр. 8.Враћајући се на Лабудово брдо, запазио сам, да у градском аутобусу има 17 путника плус шофер. Док смо пролазили крај цркве на Чукаричкој падини, видео сам да су се прекрстили само три путника. 1/6. То је факат. (Више од сто година је трајало обезбожавање!) (Накнадно дописана напомена: то је била најнепопуларнија интернет-локација „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, та на којој сам почео да публикујем први роман-литургију на свету. Ма, кога брига …
Видети више: https://sites.google.com/site/odandedovde/
===
(00137)
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Srbija ima prednosti / Forbs
….Forbs je takođe rekao da će njegova poseta Srbiji sigurno privući strane investitore u Srbiju, ali da ne može da garantuje kada.
“Mogu da garantujem da će se to desiti, ali ne i kada. A nadam se, ne samo jedan“, rekao je Forbs za RTS, odgovarajući na pitanje da li će njegova poseta privući bar jednog milijardera da ulaže u Srbiju.
Komentarišući važnost puta Srbije ka Evropskoj uniji sa gledišta stranih investitora, Forbs je rekao da ne može da priča u ime svih investitora, jer nije siguran koliko je to od vitalne važnosti za američke ili investitore iz Azije.
On je naveo da Srbija već ima neke prednosti, kao Fijat koji je italijanska kompanija koja izvozi širom sveta, a radi i za lokalno tržište, i sve to kada Srbija još nije u EU. …
Видети: http://m950.wordpress.com/2013/03/28/srbija-ima-prednosti-%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%B1%D1%81/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) МУЗИКА КОЈА ЈЕ УЗДРМАЛА СВЕТ
… ……Прошле седмице навршило се пола века од изласка Плеасе плеасе ме, прве лонг-плеј плоче ливерпулских чупаваца, а “Клио” је тим поводом објавио књигу Ијана Макдоналда “Револуција у глави – песме Битлса и шездесете”. Ово није класично биографско штиво о “Бубама”, већ кроз три целине (пут ка врху, врх и силазак) анализира све објављене и необјављене песме “Битлса”, али и свет који се мењао заједно са њима. Макдоналд, британски музички критичар, аналитичар, аутор и некадашњи уредник “Њу мјузикал експреса”, мада обожавалац “Битлса”, помало је претеривао и био строг критичар у покушају да буде објективан. …
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/03/30/muzika-koja-je-uzdrmala-svet/
*
(ЗАВЕТИНЕ+) Преписка Томашевић – Матијевић, поводом Данила Киша
….Boško TOMAŠEVIĆ: DEO INTERVJUA OBJAVLJENOG U LISTU „DANAS“ 21.-22- APRILA 2012.
Kako vidite savremenu srpsku književnost?
– Dobra i valjana srpska književnost nije ona koja se u javnosti neposredno vidi. Ona je skrivena kao skriveni Bog. Od vidljivosti je čuvaju mediji, koji ciljano proizvode nevrednosti. Tome, takođe, doprinose strogo vođene strasti prosečnih pisaca, njihove diluvijalne i atavističke ambicije. Ciljano proizvođenje nevrednosti takođe je sastavni deo strategije aktuelnog političkog polja. Veliki pisac u Srbiji je onaj koji je poslušnik jedne stranke. U skladu sa tim on biva nagrađen da može pristupiti javnim medijima, koliko i da oni o njemu imaju dozvolu da govore. Srbijom danas vlada stranačka književnost, državna književnost, par excellence. Vučje ćudi stranačkih književnika i kritičara sklonile su sa svakog videla dobru i valjanu srpsku književnost, koje, dakako, ima. Kao što je na Eriha Koša pao pravedan zaborav, tako će na današnje Basare, Velikiće, Bajce, Ognjenovićke pasti poricanje već sledeće generacije pisaca. Idol „uspelog“ srpskog književnog establišmenta, Danilo Kiš, za koga bi možda vredele reči Emila Siorana – biti jalov sa toliko žara – već ih sam po sebi poriče, i to unapred. Glas Kiša od pre četrdeset godina nije onaj od danas. To govori da je stvarao književnost za „ono“ vreme, ne i za ovo. On se ne obnavlja. Njegove poruke su umrle onda kad se pokazalo da se i posle holokausta piše sasvim dobra književnost i da se, štaviše, mora pisati. Kiš je osamdesetih godina bio jedna posleratna moda koja je dolazila iz Nemačke dok se ista zemlja „prala“ od zločina učinjenih u Drugom svetskom ratu. Tema je Kišu donela slavu, ne stil, i nikako ne njegovo romansijersko umeće. Stoga, njegova prolazeća slava je utešan primer za danas sklonjene i negirane autore. Od Kišovih romana i pripovesti ostala je samo njegova Poetika i njegov traktat Čas anatomije kojim se branio od optužbi za plagijat, dakle ništa od proze. ….
Видети више: http://akademijaalhemije.wordpress.com/%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE/
*
(ЗАВЕТИНЕ+) АМАЗОН. НЕИЗРЕЦИВО, НЕМОГУЋЕ. БЕЗДАН…
Из рукописа књиге Свеска САХАРА АМЗОН, која је штамшана недавно.
Реч је о двојезичном издању песама (српско-енглеском) песника Бела Тукадруза (алиас Мирослава Лукића…).
То је било нешто најлепше што сам икада чуо,
рачунајући и најфилигранскије медаљоне Моцарта,
звук окарина или пастирских тугованки на фрули у даљини.
Оклевао сам , јер пробудио сам се у туђем дому, туђој постељи.
Био је још увек мрак у пространој соби, и нисам знао да ли је седам
или осам сати, јер су завесе биле навучене до краја, непровидне. У
чврстом сну, склупчана као јеж,
лепотица је спавала топла после незаборавне ноћи…
Учинило ми се да сам чуо и црквена звона…
Да, звонило је на оближњој Вознесенској цркви,
али то није било оно из чега сам се пренуо:
звоњава је била близу: клокотала је низ
Принципову улицу као пљусак јутарњи.
А песма коју сам чуо одјекивала је у даљини,
као да је певају раздрагане
девојке у чамцу на језеру, у магли,
или хорови анђела…
Видети више: http://akademijaalhemije.wordpress.com/2011/10/24/%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD-%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%BD/
*
(Едиција ЦАРСКИ РЕЗ) Свеска САХАРА АМАЗОН/ Notebook SAHARA AMAZON Слике песмом тумачене/ Paintings seen through poems / Бела Тукадруз
Поклон-књига „Заветина“ за април месец 2013. године. Двојезично издање песама Бела Тукадруза (енглеско- српско – библиофилско издање!)
AWAKENING
(Verses from a dream…)
Legendary substance of creation has no epilogue!
Memory grazes succulent grass like the sheep, to the roots, details glisten in the dark like fireflies.
Moss and lichen shining in the dream
as if in a spotlight.
That is how Unity, God, makes itself known.
When the time comes for the poet to ruminate, like the sheep,
the paintings he grazed looking across the sparkling
reefs. Like wrinkled sheets, shone the log,
flowers, seeds… Moonlight shining over desert sand,
rock – rock on the shore, or at the bottom of the river,
round, polished…
(Excerpt from Awakening (Verses from a dream…) …
Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/belatukadruz-na-stranim-jezicima/notebooksaharaamazon
*
(ПИСМА) САВЕТ ЈАПАНУ / ХЕРБЕРТ СПЕНСЕР… и др.
…. Цитат из дела Лафкадиа Херна, “Јапан покушај тумачења 2″ , који је превела Соња Вишњић Жижовић, а издала издавачка кућа “
КОКОРО”. Текст је писан пре 110 година, али је и даље актуелан.
БЕЛА НЕСРЕЋА / историја се понавља
ХЕРБЕРТ СПЕНСЕРОВ САВЕТ ЈАПАНУ
Пре пет година, један амерички професор, који је тада живео у Токију, рекао ми је да ће се након смрти Херберта Спенсера објавити његово писмо-савет које је професор упутио једном јапанском државнику, а које се тиче политике коју би царство (Јапан) требало да одржи у циљу очувања своје независности.
…Хербер Спенсер је преминуо 8. децембра изјутра 1903. године (док сам још увек писао ову књигу), а писмо, упућено барону Канеко Кентароу, под околностима са којима је јавност већ била упозната, објављено је у лондонском „Тајмсу“, 18. јануара 1904. године. ….
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2013/03/28/%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82-%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2-%D0%B8-%D0%B4%D1%80/
*
(ПРЕТЕК,1) ЛЕПША СЛИКА / Радивој Шајтинац
Није стигло писмо,нити је пријао доручак,
Чак је и та мрка мрља
На чистој пижами
Од кафе посркане на брзину
Пред колибом,под тршчаним кровом
Осмех се попут даха
Тешко и смешно подиже
Спајајући лице и црева
Залудност свежа
сад је пригодни цвркут
Била би добра и целодневна
Јер нема кише,све су суши,
Из ситних тршчаних шупљина нечујно клизе
Капи пролазећи дуго,ко
Присилни залогаји
Али све су то на крају косе стрмине
Блиставе капи бесплатног театра ….
Видети више: https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/radivoj-sajtinac/lepsaslika
*
(Библиотека ПРЕТЕК,1) Наставак разговора са М. Лукићем (1)
…..- Чињеница је да у рату долази до ослобађања од лажи,привида и илузија, долази до прелома у животу појединаца, народа,до погрома и геноцида, али истовремено и до отрежњења, отварања
и стварања нових животних путева, како за појединце тако и за народе; како каже народна мудрост: “ Не пада снег да покрије брег,
већ да свака звер покаже траг“?
Варвари воде ратове; ратови су варварски. Човек и народ мора да се брани од великог зла, да брани свој живот и имовину. Устанци или ратови српски вођени за крст часни и слободу златну, били су оправдани, и често су заливени српском крвљу. Понекада српски
народ није имао избора; и ризиковао је у рату губљење биолошке масе.
Нека српска села називају се Удовице; у мом родном месту више од осамдесет њих није се вратило са Солунског фронта; толики су остали на Сремском фронту, или на поприштима у Босни…Колико је јединаца изгинуло из Невесиња у последњем унутрашњем југословенском необјављеном рату, у Босни, у Србији? Кад јединац умре, кућа се затире. У мом родном месту, у последњих педесетак година, затрло се више од стотинак кућа. Како је тек у другим селима и местима? Често сам разговарао са мојим оцем, истинољубивим човеком, расним типом наших српских сељака и писара (јер он је требало да буде општински деловођа, што је као младић и био), о пустоши која се сручила на многе српске куће у другој половини ХХ века. У селу вам је све на оку, не може се скрити као у градовима, великим. На селу се види она права Србија, она друга, непозната, придављена, она жилава и вечна.Нефотогенична Србија. Она чека свога писца, али и свога обновитеља. Неће је обновити култура новог незнабоштва, ново идолопоклонство, светска идолатрија, већ побожна и радина генерација која ће доћи. Србија је опустошена земља. Успавана земља. Средином јануара је „Политика“, тај лист који је као ниједан други играо онако како се свира, објавио из рукопсне заоставштине Васка Попе пар стихова који подсећају на закаснело пророчанство:“ Живећемо у доба ножа//Велики нож ће пресећи на двоје/ Све чега се дотакне / Па и нас саме // Доживећемо да се нож / Набоде на свој сопствени вршак / И да буде посечен / Од својих оштрица…“
Ето најсажетије изречене истине о Србима у ХХ веку, о њиховој судбини, о оном што им се догодило. Колико је био у служби речима, овај песник је био и у служби, на жалост, метафорично речено, ножа о којем говори….
Видети више: https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/otkrivane
*
(ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА) (Писма) Непослато писмо / Бела Тукадруз
Не, нећу да пошаљем то писмо које сам написао,
јер писати неком после осамнаест година,
или после само три године,
значи писати непознатом и равнодушном –
некоме коме је свет и успех преча ствар.
Најгоре је имати илузију о старим пријатељима.
Већина мојих пријатеља припада оном свету или забораву.
Нестали су у пепелу, и не могу се појавити подмлађени
из пепела…
Нису више ни страшила… Страшила у пољу.
Циганке из Комше, што лове рибу у реци
рукама, као Индијанке у филмовима,
искреније су од… Могу да им довикнем,
да се нашалим мрсно… И неће ми узети за зло…
Видети више: http://katalogop.wordpress.com/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0-%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B0/
*
(ПРОТИВОТРОВ) И ИЗДАВАЧИ НА ГУБИТКУ / НЕВИЂЕНО
Позоришни живот Републике Србије, а самим тим и један од најрепрезентативнијих сегмената домаћег савременог стваралаштва, озбиљно је угрожен новим Законом о јавним набавкама. Поменути закон није уважио елементарне чињенице на којима се темељи пракса позоришног рада свуда у свету, те овдашњим театрима налаже, између осталог, и спровођење јавних набавки у случају ангажовања уметничких стваралаца (писаца, редитеља, глумаца, оперских певача, композитора, сценографа…). Ово се наводи у писму које ће данас бити упућено премијеру Ивици Дачићу, а поводом ступања на снагу Закона о јавним набавкама 1. априла.
Писмо су иницирали и потписали Југословенско драмско позориште, Београдско драмско позориште, Атеље 212, Битеф театар, Звездара театар, Народно позориште из Ужица, позориште „Тоша Јовановић” из Зрењанина, Народна библиотека Србије, као и друге установе културе, са апелом да им премијер Дачић омогући да се у оквиру законских могућности обезбеди изузимање програма установа културе из примене новог закона о јавним набавкама. Биће послато и Министарству финансија и привреде, Управи за јавне набавке, Министарству културе и информисања, Секретаријату за културу града Београда…
Спровођење јавних набавки, наводи се у писму, у директној је супротности са логиком уметничког, креативног рада …
Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2013/03/30/%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D1%83-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%BE/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Партија шаха: Лењин и Хитлер – Беч 1909; Зашто смо ратовали деведесетих?
Партија шаха: Лењин и Хитлер – Беч 1909.
Аутор ове графике, која је 2009. године продата на аукцији у Лондону, је Хитлерова професорка цртања, јеврејка Ема Ловенстрам која је посматрала игру.
Слика, која на полеђини има потписе двојице диктатора, настала је 1909. године у Бечу где је млади Хитлер учио сликарство, а Лењин био у изгнанству – док су чекали инструкције за преузимање својих улога.
хттп://www.телеграпх.цо.ук/цултуре/цултуренеwс/6130672/Пицтуред-Хитлер-плаyинг-цхесс-wитх-Ленин.хтмл
Обојица су имали истог газду – Језуитског генерала (погледај књигу у додатку). Лењин је умро од сифилиса, а Хитлер од старости у Аргентини, у месту Мендоза, 1962 године, у вили Ресиденциа Иналцо, имању на језеру Нахуел Хуапи у аргентинској Патагонији …..
Видети више: http://m950.wordpress.com/%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BA-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/partija-saha-lenjin-i-hitler-bec-1909-zasto-smo-ratovali-devedesetih/
ЛеЗ 0007882
(002) Архив ДИБИДрУС 