доштампано 18. јула 2014
===
(00149)
*
(МЕЗИЈА инфо) ДРАИНЧЕВА БРЕЗОВА МЕТЛА / Александар Лукић
… Тридесетих година минулог века Драинац, цитира
Стриндберга (Бога тражиш, а нађеш ђавола. То се мени до-
годило – А. Стриндберг, Инферно) и тако признаје у некој
грозници која му је ледила мозак, да је противу тога да се
заварава надама, да га је стид да похађа цркву, по којој хо-
дају трговци, да је безверник, и да би Богу могао прићи с
обзиром на стање у коме се налазио само са подлостима у
души, да се кукавички спасава. Каквом вером да се спа-
сава? Пита.
Упорним или крвавим трагањем за великом тајном.
Пишући: „Не тражим да ми нико ништа не опрашта.
Нека пређу ако могу преко чињеница наших бића… Јер
оно што остаје увек и свагда у првом плану, то ће увек би-
ти само живот наш, твој и мој, везан у мистериозним ду-
бинама трајања истим трагедијама, пожудама, сновима,
истом драмом неизрецивога…“, овако пишући, Драинац
се обраћа будућности, нама.
Да, Бога је тражио, а нашао је ђавола. То се Драинцу
догодило!
То није тешко доказивати. Хваљени романописци,
ловорикама овенчани у нашој књижевности са тим ста-
вом, свакако подстицајним, добили су бесплатно тему да
размишљају: каква би се књига о томе могла написати!
Али, слаба је вајда од њих била. Од већине, њачећих за-
водника. Неопозиво. …
Видети више: http://mezija.wordpress.com/%D1%83%D1%84%D1%85%D1%86%D1%87%D1%9B%D1%9F%D1%88/
*
(Библиотека ЗАВЕТИНЕ, 2) Канал ФИЛТРАI / Бела Тукадруз
Књижевне критике Мирослава Лукића. 5. књига Сабраних радова
Мирослав ЛУКИЋ : Канал ФИЛТРА I, Београд: Едиција ЗАВЕТИНЕ,2006 -2007. – 284 стр. – ( Сабрани радови, ЦД Вечити чудесни коренови; 5)
……Двадесети век се завршио, а када је реч о култури и поезији ствараној током тих сто година, недовољно знамо. Немамо ни довољно квалитетних антологија, монографија о појединим песничким опусима, о појединим књижевним или песничким групацијама. На прсте би се обе руке могли избројати ваљанији есеји – тумачења појединих песама појединих песника.Сами живи песници, који то заиста јесу, чине неопростив грех што ништа не чине: што не тумаче претходнике.
Јер они треба да дају добар пример. Они који су умели, доиста умели, да саставе једну песму, један ваљан роман, поему, драму, знају да их ваљано и раставе. Киш је то лепо показао. Живи песници, доиста, који су уз то добили и широко књижевно образовање, не треба да чекају више ни један једини дан некакву милост од официјелне књижевне критике. ….
Видети више: https://sites.google.com/site/velikazavetina/odabrane-kritike-o-pojedinim-srpskim-piscima/kanalfiltrai
*
(МАРИЈО. БЕЛА КУМРИЈО) Zov Bezdana
Зов бездны – Zov bezdana (2009)
Režija:
Aleksandar Meržanov
“Ako gledate dugo u bezdan, bezdan počinje zuriti u vas.”
~Fridrih Niče.
Bezdan – tajanstvena i zlokobna, zastrašujuća i atraktivna. Šta je to?
Kolektivno svjesno ili nesvjesno, informaciono polje ili mnogo više, nada za spasenje ili novo oružje, strašnije od svih do sada?…
Ko je nastanjuje i upravlja njome?
Ko su ljudi koji su se usudili da dodirnu njene tajne i da koriste njene bezgranične mogućnosti?
Препоручени филм, видети више: http://marijobelakumrijo.wordpress.com/2013/05/09/ako-gledate-dugo-u-bezdan-bezdan-pocinje-zuriti-u-vas-fridrih-nice/
Skajvok3r@gmail.com
*
(МАРИЈО. БЕЛА КУМРИЈО) Преписка чаробнице и Белатукадруза
Поздрав из Рамбујеа. Поздрав, мој драги Белатукадруз,
Долазе за вас, драги мој, многе позитивне промене са овом сјајном Магичном медаљом у вашим рукама …
Ја сам вам најавила корените промене у месецима који долазе, јер сам прочитала у будућности те године ће то коначно бити добре за вас!
Можете очекивати изузетне промене да се десе од следећег пуног месеца, а посебно у благотворном периоду од 3 лунарна месеца…
Видети више: http://marijobelakumrijo.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B0/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B8-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B0/
*
(НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ) ПАНОРАМСКИ УЗДАХ / Радивој Шајтинац
Изнад наших плавих шума
увек су застајали облаци
како бели тако и тамно модри
исцртали краткотрајни хлад
шапнули кроз лишће
зашуштали кроз суву траву
збивало се тако
како се и на другим местима збива
али нас је дрвеће научило
да даљине не боле
неосвојиве и увек са онима
које не познајемо
они који су писали, певали,сликали
или стварали музику
о нашем пристаништу за облаке
све су то посипали меким изговором
самосагласници као да нису,збијени,
сметали једни другима
били су ко мирисне рупе у хлебу,
блистава празнина у старом сиру
невудљива огреботина на образу погаче
хитро засута труном шафрана,мака или кима
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%83%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%85-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D1%88%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86/
*
(МАГАЗИН ФАНИКА) ТРИ ПЕСМЕ ЈОВАНКЕ БАБИЋ ЈЕЛОВАЦ
Буди свуда
Буди свуда
да те нађем
на одласку изненадном.
Загрли ме
чвршће од времена,
љубављу без трајања,
срећом недосањаном
која личи само на тебе
и води у свијет хармоније,
гдје душе пјевају
без суза и јецаја…
Видети више: http://tamnivilajet.wordpress.com/2013/05/08/tri-pesme-jovanka-babic-jelovac/
*
(ТАРАБИЋЕВЦИ.Коментари) THE BALKAN WARS / ADRIAN A.MCQUEEN
Борба за истину. – Ову вест и снимак послао нам је стални сарадник часописа ”Људи говори” проф. Александар Петровић па је са задовољством делимо са Вама.
Радомир Батуран
Лажна пропаганда и лажи да се Срби “униште “
Adrian A.McQueen, млади Британац, направио је изузетно добар кратки документарни филм, веома добро документован у којем показује како су Срби неправедно на мети светских сила, светских медија и Ватикана.
04.05.2013. извори: ambassador-serbia, Adrian McQueen, ФБР превод Љиљана Јовановић,приредила уредник Биљана Диковић
Видети више: http://zavetinebr1.wordpress.com/2013/05/10/the-balkan-wars-adrian-a-mcqueen/
*
( ВИРТУЕЛНИ МУЗЕЈ) Књижевне награде “Заветина – ДРВО ЖИВОТА
Оснивач награде је најужа Фамилија Лукић.
Награда се додељује , кад се доделе све могуће награде у Србији и Југославији.
Награда се додељује оним књигама и ауторима који афирмишу, актуализују или проблематизују феномен изгубљене древне науке, спектар живе традиције, књижевности и алхемије, без обзира нажанр ( поезија, есеј, роман…).
Награду чини : Заштитна повеља Заветина, одговарајућа садница дрвета ( Бршљан, Багрем, Храст, Рајско дрво Звижда) , тестија препеченице, тестија прокупца; кафа са оснивачем награде; и, у понеким случајевима – објављивање новог рукописа ( до 100 стр. у Едицији Заштитна повеља). НАПОМЕНА:
Издавачи, аутори, критичари, или друга лица или институције, предлагачи, шаљу најмање 1 примерак књиге новообјављене у текућој години на адресу до 25. децембра најкасније:
Др Димитрије Лукић, 11000 Београд, Сердар Јанка Вукотића 1/13
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/knizevne-nagrade-zavetina/drvozivota
Видети више: http://knjizevnenagradezavetina.blogspot.com/2008/10/knjievne-nagrade-zavetina.html
*
( ВИРТУЕЛНИ МУЗЕЈ) Књижевне награде “Заветина – АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА
… Едиција ЗАВЕТИНЕ установљује књижевноуметничку награду АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА, која се додељује једном годишње савременим уметницима и њиховим делима, која припадају високој српској уметности и култури. Ова награда има своје симболично знамење : кругове. Око је први круг, а Хоризонт, коме оно даје облик, други. Тако се понавља свуда у природи, та првобитна фигура, без престанка. Она је највиши амблем тајног писма света…Свети Августин је представљао Божију природу као круг, чије је средиште свуда, а периферија нигде. То су речи једног великог мислиоца, Емерсона. Људи се читавог читавог живота баве тиме, да одгонетну загонетку многоструког значења тога пра – лика. Међутим, ова награда се не додељује само за тај установљени, циркуларни смисао карактера стваралачког рада….
…Награде ЗАВЕТИНА додељују се онима који су прележали велики кашаљ душе. Ове награде се додељују уметницима који су принели барем неколикожртви ономе чему их је вредело принети…
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/knizevne-nagrade-zavetina/amblemtajnogpismasveta
*
I. (ЗАПИС XLVI) Библиотека ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА
… Да ли можда, помало, и зато желим да оснујем Комплекс Спасово, да обновим и оснажим ону помоћ која је потребна нашем сиротом и непросвећеном народу у забитим крајевима?
Не желим да ништа буде прецртано, заборављено. Пропадање све захвата, па и живу традицију…Ко о томе брине? И на какав начин? Заборав је једна ужасна, неморална и погубна ствар. Заборављајући и потискујући данас ово, сутра оно, ми и народ, налик смо на храстове записе који почну да се суше : од грана на врху, према гранчицама на дохвату руке…Заборав је црв који гризе и крошњу и ступове, док не стигне до корена, и корен. Заборав је гори од смрти…
( Petak, 3. marta 2000. godine, u Beogradu ) M. Lukic
Видети више: http://zavetineplusultra.blogspot.com/2008/06/biblioteka-posebna-porodina-zavetina.html
*
===
(00150)
*
(Канал ЗАВЕТИНЕ на YouToube) БЕЛО, ЦРНО, ЦРВЕНО.Плус ЗЕЛЕНО
Први, из серије филмова посвећених песнику Бела Тукадрузу (алиас Мирославу Лукићу, 1950. -)
Видети више: http://youtu.be/s0BtJTw2tUg
*
(ИМАТИ И НЕМАТИ) Имати и немати / Бела Тукадруз
…. Ко ми је послао овај Водич?Могу само да нагађам. У своје време сам ишао и средњу школу са извесним Иваном Јовићем. Да ли ми је он послао књигу? Не верујем. Или, можда, неко од чланова његове породице? Најстарији брат? Најмлађе сестра?Ко то зна? *Послушао сам непознатог пошиљаоца Водича. Играо на срећу и – губио.Годинама. Деценијама… Зашто мени шаљу – нумеролози и видовњаци ?
Ово сам записао 10. фебруара 1997: Човек ни једну људску улогу није одиграо, или их је већ одиграо све, а требало је прихватити само једну, или две, из мојих мана и порока, амбиција и слабости, као из мојих најбољих врлина, помаља се нешто неописиво и стварно,неизмерно као страва пространстава. Донели су тај Кош, коначно и у њега убацују стару фотељу, дотрајале телевизоре, епископе, дијапројекторе , бивше људе, опушке , гајтане, спајалице,прашину и пепео, садржај фијока безбројних ….
Видети више: http://mezijainfo.wordpress.com/%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Данојлић: Човек нема куда из себе
КЊИЖЕВНОСТ И ЖИВОТ – КАД би књиге биле довољне за мудро поступање и исправно држање ми, који окапавамо над њима, не бисмо правили толике глупости, чинили непромишљене потезе, улазили у немогуће љубавне односе, допуштали политици да нас вуче за нос. Књижевност, свакако, развија моралну осетљивост, прочишћава осећајност, али њени савети, у практичном животу, остају неделатни пред стихијом природних изазова. У најбољем случају, књиге нас подржавају на путу којим смо, по сили властитог сазревања, већ пошли – сматра писац…
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/05/12/danojlic-covek-nema-kuda-iz-sebe-kultura-novosti-rs/
*
(КОГИТО КЛУБ) ДНЕВНИК. 1 ОКТОБАР, НОВЕМБАР
…… Ја овде записујем ствари без много филовања.
Па чак и оне ствари о којима људи нерадо
говоре, а некмоли пишу. Под јаслама лежи
кокошка на јајима а нема перја на крилу; краве
су навалиле одмах на сено. Теле ме не познаје –
чак ме се плаши. У кокошињцу јаје на поду.
Кокошке купе семенке испале из снопова детелине,
када сам их бацио са тавана на земљу….
Пилићи црвени трче према новој кући (тако
зовемо кућу коју је отац зидао годинама мимо
својих реалних могућности, копирајући план
куће газда Драге Томиног. Јер газда Драга
Томин је у мишљеновачким оквирима био очева
„мера“.Када ће је завршити?). Трче преко песка
из кога се ништа не може ишчепркати. Јурим их.
Вракњица. Осећање блискости и стопљености
са природом. Магла, магла, магла.
Прва јесен коју после читаве једне деценије
проводим овде. Покушавам да оберем смокве,
али нема ни једне довољно меке и сочне. Смокве
ме подсећају на смокве у Додином дворишту у
Српцу ….
Видети више: https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/vodic-za-nepo-koleblive-i-radoznale-duhom/dnevnik1oktobarnovembar
*
(Edition SECTIO CAESAREA. Едиција ЦАРСКИ РЕЗ ) Ствар укуса / Небојша Васовић
Ако ме већ питате, рећи ћу вам.
Највише волим америчке песнике,
и то оне полуанонимне
и не-генијалне,
оне који не гаје бескрајну
љубав према поезији.
Сваке године срећем их
у Београду, на „Октобарским
сусретима писаца”.
Долете изненада као гаврани,
поједу све ћевапчиће, попију
све ружице, појебу све што се
по Београду појебати може, …
Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/dela-na-stranim-jezicima-srpskih-pisaca-koji-zive-izvan-srbije/stvarukusanebojsavasovic
*
( ППЗ) РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ.УСКРС У ЊУЈОРКУ Блеза Сандрара
….Лаж, прећуткивање, фалсифнковање, ћифтински дух, кљижевно силеџијство примерено духу књижевие парохије, има своје дубоке корене, не само у српском рационализму и псеудокласицизму, већ у српском менталитету. Има своје корене, бојим се, који су, тако се нонекад чини, дубљи и од врела исконске и живе српске културне традиције.
Имајмо мало више поверења у индивидуални таленат оних песника што заиста доносе обнову, јер обнову доносе појединци.
Бедни антологичари и још мизернији критичари размазили су не једног српског песника, стварајући од поједини мутаната тзв. модерне величине.
Колико је српских песника, кроз читав 20. век, за које се може рећи да се њихово дело завршава, заокружује Богом? Исконском религиозношћу?
Колико има, заиста, у српској поезији оног што би се могло мирне душе одредити као духовна поезија?
Духовност не искључује модерност. Овде су не једног песника етикетирали као модерног, чак аванградног, а колико су то они заиста? Упоредите их са једним Блезом Сандраром, са Жаром у Пепелу. Па ћете видети…
Сведочанства
«Године 1912, на Ускрс, већ десет месеци сам у Њујорку цркавао од глади. Умирао сам од глади јер нисам хтео да радим, а када човек неће да ради а није син милионера, он у Сједињеним Америчким Државама умире од глади као нигде другде, из простог разлога што тамо никада не сретнете неког присног пријатеља који би му понудио да се нечим заложи и да нешто попије, или би му позајмио пара – то тамо није обичај“, прича Сандрар Манолу у деветом разговору.“….
Видети више: https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/opalo-lisce-prodavnica-vazduha/religijapoezijeuskrsunujorku
*
(ЗАПИС XXXII ) МАЛО МОРЕ / Радивој Шајтинац
Сви наши јунаци
Стасали на овој обали
Не одвајајући се од ње
Омрзнути
Од властодржаца
Проповоденика и таштих учесника
Великих пловидби
Пре освита
Осмотрили су све, скупове,зборове,шпалире,
смотре златносвилених униформи
поднели залеђујуће патетични цујук сирене
ни макац кад се пропну
хладни,пенушави језици по пустом доку
срце овамо,сузе онамо,вез олује,
верности,ветрова и растанака
преживели су најупорније обичаје
лектиру
продају китове изнутруце на тргу испред капетаније
после дана ноћи сужањства и гладовања
мрака,акрепа,стеница
и чуварског завиривања
престали су да верују у плаву боју
Видети више: http://carskirez.blogspot.com/2013/05/blog-post.html
*
( ППЗ) УВОД У ПРЕВРЕДНОВАЊЕ / Бела Тукадруз
……Српска књижевност XX века, и уопште, живи заправо у анегдоти! Анегдота је – причица – о неуспелом животу. Овде су писци, имали успеха,о-хо-хо! Неанегдотске књиге о тим њиховим силним успесима тамне и бришу се брзо.НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ, 8. издање антологије, неанегдотска је књига.Анегдоте треба истраживати, скупити; ако ни због чега другог а оно зато што мире са стварношћу…Овде још нико није сакупио свеанегдоте о – томе: како су објављивани или одбијани рукописи књига, како су се делиле шаком и капом књижевне награде, привилегије.Како се улазило у САН, етс.Највећа анегдота – то је српска модерна поезија Наметног века! То је читава збирка анегдота!Како је српска култура била покрадена 1938.године. Или 1945. године. Или 1960. и неке?…Не, не допада ми се да седим за својим радним столом и да одлепљујем модерну српску поезију друге половине Наметног века, као фластер од своје длакаве ноге! Иако сам толико времена страћио на српску културу и поезијуXX века.Да би се српска поезија извела на нормални развојни пут, потребно је да сви Срби песници,па и они најхваљенији, најсујетнији, сви до последњег, изађу из региона бесмртних заблуда…..
Видети више: https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/classroom-news/thisweekisscienceweek
*
( ОРЛУШИНА) РАЗМИШЉАЊА О ОДВАЈАЊУ / Петар Деспотовић
Слушајући са осталима оно што је Златица рекла, Славка је освојила нека чудна туга, коју су нарочито изазвале (наравно, пошто их је извадио из контекста и дао им свој смисао) – следеће речи: „Па чак и ако морамо неког оштетити, ако друкчије не можемо према Богу одужити дуг који имамо према себи – нека то и учинимо“/!/.
Као да је овај говор дотакао то већ море од небројених суза дубоко у његовом бићу, јер је Славку бескрајно жао што живот мора да буде такав; што је истина таква, па и она њему дата – дата да је гледа кроз сопствени интерес. (Наравно, ма кроз коју призму посматрана, макар и алтруистичку, иста истина – противуречног изгледа, само зато што је њена целина, умност, недокучива.)
………………………………………………………………………………………………………………………………..
Ето, барем је свестан што истину проноси; за разлику од многих који осећају тежину бремена али немају храбрости да виде и сјај истине. Који је, дакако, и њиховим животима на располагању….
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2013/05/12/razmisljanja-o-odvajanju-petar-despotovic/
*
(ЗАВЕТИНЕ Ново Сазвежђе) Ч Е Т И Р И С М Р Т И, кратке приче / Жана Живаљевић
Ове приче су настајале током година које су прохујале. Истине ради, од 2003. до 2010-е. Слутило се да ће их бити одређени број, колико и животних драма које су ме инспирисале и побудиле да их забележим. Та сећања су напор да се оправдају на први поглед, али само на први поглед крајње бесмислени животи и судбине. Испоставиће се да су они календари постојања.
Било је их је на самом почетку свега четири и отуда назив збирке, који се упорно, годинама наметао као, саливен, те је и опстао, одолевајући као ретко шта једном времену несталнијем од свих претходећих. И, верујем, будућих..
Своју споровозност у литератури правдам избором назјахтевније форме. Приче које су пред читаоцима мој су избор и покушај оправдања за вишедеценијски кукавичлук и успешно бекство од судбине, којој на крају, на жалост или на срећу, ипак нисам успела умаћи ….
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetineinfo/plus-ultra/cetirismrtikratkeprricezanazivalevic
===
(00151)
(ОРЛУШИНА) ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИЦА „ЗАВЕТИНА“
Ове – 2013. године биће тачно тридесет пуних година како постоје београдске Заветине.
За тих тридесет година Заветине су штампале на стотине књига и часописа, и на хиљаде електронских прилога савремених писаца, или пак оних мртвих песника, који су смрћу ушли у бесмртно Друштво песника свих векова.
Да би опстале, Заветине нису просјачиле, него су организовале својеврсну књижевну мобу како би сачувале слободно и независно острво писаца, који се никад нису додворавали ма којим властима. Из тога проистиче, да Заветине нису добијале никакву помоћ од државе за све време свог постојања, што се показало као добро и као начин жилавог трајања и опстанка.
Пре петнаестак година сатеране у издавачки гето, Заветине су, захваљујући интернету, то јест светској Мрежи, нашле начин да преживе, стварајући јединствено Сазвежђе ЗАВЕТИНА, које чини стотинак блогова, и на десетине сајтова, низ електронских књижевних листова, и канал документарних филмова на YouToube.
Сазвежђе ЗАВЕТИНА у целини узев остварило је последњих година вртоглаве бројке тиража и посета, о чему се некада могло само сањати. Развијајући се, првенствено, као електронски књижевни медиј, Сазвежђе је отворило на стотине прозора и према унутрашњости Србије, и према Европи, свету, Планети. Данас поједине блогове или сајтове Заветина не читају само у Србији, већ то чине многи посетиоци и читаоци из бивших југословенских република, широм Европе, целе Русије и Канаде, САД, Бразила, Аргентине, Аустралије, Аљаске, и других делова на земаљској кугли…..
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2012/07/10/zdravo-svete/
*
(Канал ЗАВЕТИНЕ: YuToube) ИЗГАНИК ИЗ РАЈА
….Да, ЛАКОМИЦА.
Ево, ту негде сам одрастао. У кругу од 300 метара. Ту је био наш салаш покрај Пека.
Лакомица је утиснута у мој живот, али је мало има у мојој поезији.
Погледајте те балоне маслачака…Тако је крхка у мојим сећањима та епизода, или лепота, коју можемо назвати Лакомица….
Видети више: http://youtu.be/chs7I-kqdOo
*
(Канал ЗАВЕТИНЕ: YuToube) “ПЕСМЕ БЕЛА ТУКАДРУЗА” — Песме. Говор песника уживо. Снимак из деведесетих минулог века.
Видети више: http://youtu.be/9Kw5bp8N46g
*
(batagileful•) 01 Violeta Marinovic svadba urovica batagileful
Видети више: http://youtu.be/rbAuQkZ-PKw
Виолета Мариновић – Свадба, Дубока 06.08. 2011год.
Видети више: http://youtu.be/yhOrplKXDqU
*
( tvstvusa ) Хомољски мотиви Кучево 2011
Отпремљено 29.08.2011..
Хомољски мотиви Кучево 2011. Први део
Видети више: http://youtu.be/ZebHUxQuQb8
*
(JPSluzbeniGlasnik) Избор љубавне поезије на португалском језику 24 10 2011 бг Сајам Књига
Видети више: http://youtu.be/fzHFPb150ZM
*
(Oriana Alves) Beijograd (making of) (Избор љубавне поезије на португалском језику )
Отпремљено 01.11.2011..
„Beijograd“ (fusão de beijo com Beograd) é uma selecção de poemas de amor de poetas de língua portuguesa de vários séculos, de Camões a Gonçalo M. Tavares, de Ferreira Gullar a Mia Couto, de Vinicius de Moraes a Viriato da Cruz, de Ana Paula Tavares a Miguel Martins.
A escolha é de Oriana Alves, Maja Španjević e André Cunha e o resultado um audiolivro publicado pela editora sérvia Službeni glasnik, com produção áudio da editora portuguesa Boca.
Na curta apresentação que aqui deixamos podem ver-se e ouvir-se excertos de 5 dos 42 poemas gravados, alguns deles em duetos sérvio-portugueses: „Maísa“, de Manuel Bandeira, dito por Fernando Alves e Goran Jankuloski; „O Amor“, de Mário de Sá-Carneiro, dito por Mrđjan Ognjanović (à mesa com Maja Španjević e André Cunha); „Meu amor é marinheiro“, de Manuel Alegre, dito por Aleksandra Nedeljković; „Um adeus português“, de Alexandre O’Neill, dito por Vladimir Petković; „Cosmocópula“, de Natália Correia, dito por Anja Ćalić. Aparecem ainda Mauro Mascioli (saxofone), Darko Golić (contrabaixo) e Tijana Krstič (flauta), alguns dos músicos que improvisaram os sons e melodias a partir dos quais Nuno Morão e Oriana Alves fizeram a sonoplastia.
A gravação e edição é de Nuno Morão e Oriana Alves, com Maja Španjević e André Cunha, e a masterização e mistura de Pedro Magalhães (no Golden Pony Studio).
A edição foi lançada na Feira do Livro de Belgrado que terminou a 30 de Outubro (com mais de 100 mil visitantes numa semana) e que este ano teve como país convidado a língua portuguesa, mérito da equipa do Centro de Língua Portuguesa de Belgrado, onde trabalham André Cunha e Maja Španjević.
Foi o livro mais vendido no pavilhão de língua portuguesa (entre mais de 30 títulos disponíveis) e o terceiro no da Sluzbeni glasnik, uma das maiores editoras sérvias.
Aqui deixamos também um registo do lançamento, com poema de Mário Cesariny: http://www.youtube.com/watch?v=fzHFPb…
Видети више: http://youtu.be/Fyde4GQeU9o
*
(АЛМАНАХ) ПИСМО СУ, ИЛИ О СРПСКОЈ ЛЕПОТИ
Мирославе,
Много ти хвала за последњи број Браничева. Твој есеј О СРПСКОЈ ЛЕПОТИ је сјајан. Још увек се чудим: да ли је могуће да те још увек заобилазе, да ли је могуће да у овој Србији нема умних људи који могу препознати таквог писца. Или је све отишло дођавола? Или је време једини критичар? Прерасподела сила, како велиш, је тренутно таква. И против тога се не може. Човек данас мора бити агресиван да би успео да нешто објави, уради или направи. Све је данас маркетиг. Уместо стручњака запослени су некакви менаџери који благе везе немају са стуком, па није ни чудо што нам је производња у земљи уништена.
Ових дана имам веома чудне ситуације са једним клијентом. Они који имају новац изигравају богове. Ни у архитектури се не гледа квалитет, ја сам само обична услужна делатност, која нема шансе ни да развија свој таленат, јер то никоме не треба. Не треба им чак ни моја љубазност, ни труд да им удовољим. Они су бахати. Андреа Паладио је био чувени ренесансни италијански архитекта. Имала сам среће да посетим његову родну Вићенцу и видим чувену вилу Ротонду. Али то никад не би постао да се није дружио са папом и кардиналима, без обзира на свој несумњиви таленат….
Видети више: http://kn950.wordpress.com/indeks-luks/pismo-su-ili-o-srpskoj-lepoti/
*
(ОРЛУШИНЕ) БЕКЕТ:ПОЕЗИЈА
ОРЛУШИНЕ (поезија)
(Штампано у тематском троброју чачанског часописа ГРАДАЦ, 143 – 145, 2002. стр. 25-26 и даље.)
ГНОМА*
Прођоше године учења и распрши се
Храброст за године лутања
Светом што уљудно се склања
Пред простаклуком знања
* Стихови први пут објављени у „Тhe Dublin Magazine« ;јули-септембар 1934, у време кад Бекет одустаје од универзитетске каријере на Тринити Колеџу, јер, како сам каже, „није више могао да подноси апсурд да подучава друге ономе што ни сам није знао” и путује по Немачкој и Италији. Отуда и ови стихови недвосмислено алудирају на Гетеовог Вилхелма Мајстера….
Више: http://krmikovac.wordpress.com/%D0%B1%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0/
*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ ) Људи месечеве светлости / Ненад Идризовић
Почетком XX века, руски писци, песници и философи формирали су покрет који је садржавао идеју симболизма. Та идеја издвајала их је од осталих покрета. Учесници покрета више су волели да кажу како је то посебан начин живота, а не неки уметнички метод или философски систем. Један од главних проблема симболиста био је проблем пола. Први ко је са својим јединственим стилом поставио пол као интелектуални проблем који треба разматрати у виду читања и писања био је Василиј Розанов. Његова особеност била је та што је излагао своје еротске фантазије, не да узбуди, него да запањи читаоца. Поседовао је невероватан књижевни дар који му је омогућио да у своје књиге унесе спознања до којих се тешко долази. Розанов је обоготворио пол, зашао је у проблем пола и све то записао у једној књизи која оставља неизбрисив и прогањајући утисак на читаоца и која има необичан назив: “ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ(Метафизика Хришћанства).“ То је књига после чијег читања свако постаје упознат са проблемом пола, не остајући индиферентан према себи и другима јер после ове књиге свет и људи се гледају другим очима.
Мора се узети у обзир и то да је Розанов ову књигу писао са малим примесама острашћености, јер он сам је имао проблем са самим собом ….
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/about/%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/
===
(00152)
(Канал ЗАВЕТИНЕ: YuToube) РАЗГОВОР СА ПЕСНИКОМ БЕЛАТУКАДРУЗОМ
Разговор са песником БЕЛАТУКАДРУЗОМ
Крајем августа 2012. изашла је из штампе у издању пожаревачке „Едиције БРАНИЧЕВО“ нова књига песника БЕЛАТУКАДРУЗА „Мoara parasita“ („Пуста воденица“). Тим поводом је Иван ШИШМАН, аутор једне од првих библиографских књига о богатом опусу Белатукадруза, замолио аутора да каже нешто о најновијијој књизи и можда прочита једну песму по свом избору…
7. септембар 2012
Видети више: http://youtu.be/5TgwYJ5vR-8
*
(УЗДУЖ И ПОПРЕКО) ПИШЧЕВА ИЗДАЊА Улога писца у историји српске књижевности / Маринко Арсић Ивков
Српска књижевност је изашла (и излази) из шињела који се зове пишчево издање. Она је, у ствари, огрнута у њега.
То уклето пишчево издање чини, врло чврст, темељ историје српске књижевности. Без тог темеља историја српске књижевности била би и много тања, и много краћа, и много униформисанија.
Много је, сувише много, великих и значајних дела српске књижевности и културе изишло у пишчевом издању. Много је дела, којима се данас дичимо и гурамо их свету, било пишчева приватна ствар, његов проблем, за који нису (и нисмо) хтели да знају, у који нико није хтео да се меша. Историја српске књижевности је у великој мери приватна ствар, и чудном, а праведном, игром судбине, и буквално пишчево издање.
У историји српске књижевности пишчева издања имају часно место. Она су део културне историје и њено огледало. Судбина је њихова увек иста: писац је као издавач губио, не успевши да од продаје сакупи паре уложене у штампање, често западао у дугове….
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/2012/06/12/%D0%BF%D0%B8%D1%88%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B0-%D1%83-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8/
*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) МРКИЋЕВА ПРЕПОРУКА
… «Понекада ми се чини: можда је Скерлић, пишући негативне критике о појединим нашим писцима (Милица Стојадиновић, Владислав Петковић – ДИС, Исидора Секулић…) више урадио но сви потоњи критичари пишући позитивне критике? Тако и Мирослав Лукић. Заоравши бразду превредновања у нашој литератури, првенствено антологијом “Несебичан музеј”, као и пратећим есејистичким књигама- које су настајале током рада на састављању антологије српске поезије 20. века (“Уметност маховине”, 2003;“Нечиста Србија I, 2006; “Послодавац Кеопс I, 2006; и “Рушење дућана лажи”, 2006), Лукић је – што није прихваћено ни у књижевној ни у најширој јавности, из врло разумљивих разлога – писао најотвореније о томе како је издаја стигла у Русију, и другде, и овде. Лукић није опевао ђаволе који долазе, он их је раскринкавао и писао више о ђаволима који одлазе. Овај писац је идући трагом великих спавача долазио до вредних открића и до разлога за превредновање. Раскринкавао је лажове и удворице,саучеснике и приушнике, доминаторе и наредбодавце, децу страве; указивао на пакао српске душе, на суштину хуманизма и демократизма…
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/2013/05/15/%D0%BC%D1%80%D0%BA%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0/
*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) ЈЕК / Владимир Јагличић
Горо, јек тобом усправно векује
с јелама витим: нису их помели.
Где људског гласа нема, где не кује
поткову ковач, где устукну смели:
ветар узвратни поздрав очекује,
од отпоздрава само трен га дели:
сва шума јеком давним одјекује
где стег су српства четници пронели ….
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/about/%D1%98%D0%B5%D0%BA-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B/
*
(ЗАВЕТИНЕ Ново Сазвежђе) Резултати Јубиларног књижевноуметничког конкурса 2013, расписаног поводом 30 година постојања „ЗАВЕТИНА“
… Одабрани су следећи рукописи:
ЧЕКАМ ДА ПРОГОВОРИМ / Соња Ковачевић (песме, афоризми, фрагменти),
ВИЗАНТИЈСКИ ВИШЕБОЈ / Никола Александар Марић, рукопис песама,
МОЈА ОСТАВИНА / Драгица Бека Савић, збирка песама,
БЕШЧАСНО СРЦЕ / Петар Деспотовић, рукопис романа, и
И КАДА НЕ БИ БИО ОВАЈ СВЕТ / Слободан Бранковић, песме
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetineinfo/novi-jubilarni-knizevni-konkurs/rezultatijubilarnogknizevnoumetnickogkonkursa2013
*
(ОРЛУШИНА) ОДАБРАНИ СУ СЛЕДЕЋИ РУКОПИСИ
Ко су нови, аутори одабраних рукописа?
Соња Ковачевић је рођена 1962 г.Удата је и има три сина.Запослена је у Центру за социјални рад у Кули као социјални радник.
Живи у Црвенки.
“Ово дело је једино , осим синова, што сам створила и до сада нигде није објављивано“, написала је о свом рукопису…..
*
(ПИСМА) OVO JE STRASNO!!! Како да васпитате децу!/ Р. Батуран
Волфрам Мас:
СРБИ ДА ОБЈАСНЕ СВОЈОЈ ДЕЦИ ДА ЈЕ БОМБАРДОВАЊЕ БИЛО ИСПРАВНО
Л Ужас!
И даље нас бомбардују, само ментално!!!
+++
Волфраме…
Пријатељу…
Ми тебе не мрзимо.
Али,
позелимо понекад да будеш у прилици да ти то својој деци тако објашњаваш.
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2013/05/15/ovo-je-strasno-kako-da-vaspitate-decu-r-baturan/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ОДЛУКА СКУПШТИНЕ КЛУБА “ЉУДИ ГОВОРЕ” ДА ИЗДАВАЧ ЧАСОПИСА БУДЕ СРПСКА НАЦИОНАЛНА АКАДЕМИЈА КАНАДЕ
Драги чланови Културног клуба часописа ”Људи говоре”, Подсећам вас још једном да ће се одржати Годишња скупштина Клуба у недељу, 19. маја, у 11 часова у Српском центру при Цркви Сабора светих Срба у Мисисаги. Сви претплатници на часопис ”Људи говоре” су и чланови Клуба часописа ”Људи говоре” којима је важно да одлуче шта ће …
Видети више: http://m950.wordpress.com/
*
(Библиотека ОБРЕНОВАЦ) „Сећања обреновачке домаћице“
Музеолошка поставка „Сећања обреновачке домаћице“ посвећена је заборављеним а традиционалним вредностима у периоду од 50-тих до 80-тих година минулог века. Реч је о предметима и фото-документарном материјалу који осликава начин живота жене: како су бринуле о кући, деци, како су се улепшавале и чиме су се неговале, каква јела су припремале… Акценат је стављен на експонате пронађене на територији Обреновца и околине. Један део поставке чине сада већ заборављени кухињски предмети, делови намештаја, вежене куварице, кецеље, рецепти за колаче и зимницу, апарати за одржавање хигијене у кући, ручно израђени одевни предмети, предмети за неговање… Различити временски периоди представљени су и значајним бројем фотографија, часописима, књигама и посебно припремљеним кратким филмом. Планирано је да током вечери старије Обреновчанке припремају нека стара јела и посластице (пите, шљивани колач, салчићи, крофне, уштипци, штрудла)и на тај начин млађима пренесу своја знања. Изложбу ће пратити и сценско-музички програм.Старији посетиоци изложбе ће моћи да се кроз изложбу и пратеће садржаје подсете на време у коме су живели, а млађи да виде како је то некада изледало. Значај овог пројекта је приказивање начина живљења у одређеном историјском раздобљу и потреби да се укаже на некадашње вредности које данас постоје само у сећањима.
По рецепту из бакиног кувара Планирано је да током вечери старије Обреновчанке припремају нека стара јела и посластице (развлачење пите, крофне, уштипци)и на тај начин млађима пренесу своја знања.
Извор: https://www.facebook.com/events/463512190394873/?notif_t=plan_user_invited
Ноћ музеја на три локације у граду
Видети више:
*
(ЗАВЕТИНЕPress) НЕЗАПОСЛЕНА ТРЕЋИНА СРБИЈЕ
КРИТИЧНО МЕЂУ МЛАДИМА СТОПА незапослености међу младима је била 46,1 одсто у 2010. години када је Влада састављала десетогодишњу агенду за смањење ових процената. Тада је зацртано да ће у 2020. ова стопа бити преполовљена и да ће износити 23,3 одсто. Данас је, међутим, сваки други „омладинац“ у Србији – без посла. АМБИЦИОЗНИ план државе …
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/05/16/nezaposlena-trecina-srbije/
***
ЛеЗ 0007900
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 