Доштампано 20. јула 2014. Годину дана доцније
*
(ЗАВЕТИНЕ+) Песници света?
Читавог?Балкана?Европе?Азије?Африке?Америке?Русије? Аустралије? Заветине су покренуле пре неколико година Веб сајт, тј. Библиотеку Edition SECTIO CAESAREA – Едиција ЦАРСКИ РЕЗ, где је публикована поезија руских, француских, грчких, српских песника. Преводиоци су градитељи мостова између најразличитијиј језика и најудаљенијих култура; уредници визионари могу и подупиру изградњу тих мостова са уверењем да је читав свет једна једина држава. Овде ће бити откривани неки скоро непознати песници, наравно, по избору Бела Тукадруза…
Видети више: https://sites.google.com/site/sazvezdez/
*
(Сазвежђе З) Ведре песме / Благоје СВРКОТА
САМО ЈЕДАН ЖИВОТ
Једино љубав зна да откачи
Изазов добрих вибрација
На Мосту уздисаја у Венецији
Понор иза славне реке По
Није достизао до Јадранскога мора
Већ се прекинуо ненадано
Нема светлости драже од љубави
Нити среће веће од рођења
Јер је човек спојио две обале
Које га наводе у чврсту веру ускрснућа
Најбоље је кад нико не зна
Да је пепео пупчана врпца позорнице
Иза девет мора и девет гора
У игроказу који се зове само један живот
Видети више: https://sites.google.com/site/sazvezdez/mesecev-kosmos/vedrepesmeblagojesvrkota
*
(Сазвежђе З) Три песме Марине Цветајеве из 1922.
Понекад се те речи зачињу.
Узвишена права
Из слушних пустиња
Живот откуцава.
Можда — од рамена
Челом протиснутог.
Можда — од зрака пламена,
Дању невидљивог.
У залудну жицу
Прах — замах на плахту.
Данак страху својему
И праху својему.
Самовоља ватрених
Време — и молби најтиших.
Време братстава беземљашких,
Време бескућности светских.
11. јун 1922. Берлин
Видети више: https://sites.google.com/site/sazvezdez/zemnih-jada-do
*
(Сазвежђе З) ДАНИ II / Јоргос Сеферис
16. април
Дрво наспрам мог прозора је пропупело. Сећам се, када сам први пут дошао овде, било је потпуно зелено са неким ситним, црвеним плодовима. Посматрао сам га поподневима док сам писао прве странице Стратиса Таласиноса. Затим сам га, изненада, једног дана угледао огољено и сиво, само клупче грана. Поново цвета; време пролази.
*
Сеферисови Дани
… Године 1947. добија Паламасову награду „због уметничких, духовних и националних грчких квалитета“, а 1963. Но-белову награду с образложењем: „Iзванредно лирско песништво, надахнуто дубоким осећањем грчке културе“. После добијања ове друге награде веома много је превођен у иностранству, па нам се, ево, пружа прилика да преводом Дана II продужимо наше дружење са Сеферисом.
Оливера Чапрић
Видети више: https://sites.google.com/site/sazvezdez/iz-beleznica
*
(Сазвежђе З) (Необјављени рукописи) Четири писма Исака Бабеља из 1929.
Ф. А. Швехвељ-Бабељ и М. Е. Бабељ-Шапошникова Кијев, 20. II 1929.
Драге моје,
(…) Овде ћу вероватно остати до средине марта, а онда ћу отпутовати на Северни Кавказ.Потребна ми је промена ваздуха, душа ми чезне за променом ваздуха. Мој боравак у Кијеву изазван је јединственим у мом животу разлозима упорности и мудрости. Нисам веровао да бих био у стању да се покорим досадним и једноличним условима живота. Али сада сматрам да ми је тај режим користио исто као и лечење у добром санаторијуму, и да је захваљујући њему поново успостављена равнотежа у мом менталном и физич-ком здрављу. (…)
Видети више:
https://sites.google.com/site/sazvezdez/neobjavleni-rukopisi/cetiripismaisakababelaiz1929
*
(Сазвежђе З) CANTO XII / Езра Паунд
Џон Квин исприча:
»Био једном један сиромашан поштен морнар, тешка пијандура,
Загуљен, галамџија, шљокарош и
Пиће га на крају у болницу доведе,
Оперисаше га, а нека сирота курва
Баш тада у женском одељењу се породи, те они
Ошацоваше морнара, донесоше му дете
И рекоше му, кад се освести:
»Гледај шта смо у теби нашли!«
И он погледа, и придиже се,
И кад изиђе из болнице, излечен од пића,
И кад се сасвим окрепи
поново на брод ступи
И шпарао је, пару по пару,
без престанка, пару на пару, …
Видети више. https://sites.google.com/site/sazvezdez/zemnih-jada-do/cantoxiiezrapaund
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ИЗМЕЂУ МИТАРЕЊА ЧУДОВИШТА И УМЕТНОСТИ БУДУЋНОСТИ / Александар Лукић
Од 3. јула 2013. године доступно је у целини дигитално издање књиге А. Лукића истоветно са штампаним издањем…
….Лукићев песнички опус је ризница, добро осигурана и
утврђена. Не могу је опљачкати варвари и разбојници; то је од
брана песништва и истовремено испуњавање дужности срп
ских песника с краја XIX и XX века, дужности које они нису у
потпуности испунили: омогућавање високе културе стварањем база у родном језику и иживљавањем најзначајнијих и врховних чежњи. То што је створио, то је поклон будућим нараштајима. Јер, Лукић је истовремено и савременији но ико, и смелији и поноснији него други песници и тврдо иде са временом и није у његовом запећку. Он је и довољно модеран, и за Европу и за свет, јер је у читав свој рад уложио много напора, тешког понирања и благодарне екстазе, али је истовремено и древан. …
Видети више: http://m950.files.wordpress.com/2013/07/alukicizmedju1.pdf
*
(ОДАВДЕ ДОВДЕ) ДРУГА. ДРУКЧИЈА СРБИЈА / Б. Тукадруз
Одабрана места
Књига Прва
Напомена уз овај избор
Покренуо сам Библиотеку ЗАВЕТИНЕ My Opera: Канал Филтра.
Крајем 2012.
Као прва књига Првог кола : тзв. Канала ФИЛТРА изашла је осма књига Миодрага Мркића ПОСЛЕДЊА СФЕРА МИСТИКЕ.
Неизвесно је, схватам, када ће изаћи оних преосталих седам књига које сам ја написао. Друштво у коме живим и стварам, како изгледа, неће ми помоћи да се објаве тих седам критичких књига, јер – смем ли да прећутим? – није наклоњено критичком духу. Помислио сам да би, можда, вредело да се сам помучим и да окупим на једном месту неке од критичких текстова које сам последњих неколико година штампао у пожаревачком књижевном часопису “Браничево“.. Ти текстови би чинили Прву књигу „ДРУГЕ.ДРУКЧИЈЕ СРБИЈЕ: Одабрана места“. Трећу књигу би била нешто скраћена верзија моје књиге „Из Карантина“, чију је прелиминарну верзију штампао нишки УНУСМУНДУС. Трећу књигу би чинио „Извештај из Манастира за спаваче“.
Како сада видим (средином априла 2013. године), Књигу Прву би чинили штампани текстови, са исправљеним уоченим шт. Грешкама, из „Браничева“ поређани овим редом:
НАПОМЕНА УЗ ОВАЈ ИЗБОР ( избор текстова за тематски број посвећен „Духу српске књижевности“ – „Браничево“, бр. 5-6/ 2012, стр. 131-134)
КОМЕНТАР И БИБЛИОГРАФСКА НАПОМЕНА (уз избор текстова за тематски број часописа посвећен теми „Да ли је Сава Савановић жив и данас?“ – „Браничево“, бр. 3-4/ 2010, стр. 77-83)
ПИТАЊЕ, ЧУЂЕЊА, НЕРВОЗЕ, (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊА (увод у тематски број часописа посвећен превредновању – „Браничево“, бр. 1-2/ 2011, стр. 7-10)
ГРАЂА КОЈА СЕ ПРВИ ПУТ ОБЈАВЉУЈЕ. О ДОМАЋЕМ ПАУКУ: Савест (исти број ч. „Браничево“, стр. 127 -142)
ГРАЂА ЗА ПРЕВРЕДНОВАЊЕ: СВЕДОЧАНСТВА, ОПОМЕНЕ (Напомене уз текстове Лазаревића, Младеновића, Лукића – исти број ч. „Браничево“, стр. 143 -145)
ДРУГА. ДРУКЧИЈА СРБИЈА. Одабрана места ( прилог у оквиру тематског броја посвећеног теми “Тражење Србије и њено изражавање“ – „Браничево“, бр. 1-2/ 2010, стр. 57-97)…..
Видети више: https://sites.google.com/site/odandedovde/prtlag/drugadrukcijasrbija
*
(SERBIAN PRESS CENTER) ЗАПИС, И ПОВОДОМ ЗАПИСА
… Ризично је сад пресадити огромно више векова старо дрво (Фото Завод за заштиту природе Србије)
Закрштени храст у селу Савинац код Такова, стар највероватније више од 600 година, могао би да доведе у питање радове на изградњи аутопута Београд–Прељина на Коридору 11. Милутин Игњатовић, директор Саобраћајног института ЦИП, каже да је немогуће препројектовати аутопут, јер се храст налази између два тунела. Осим тога, тврди он, на том делу трасе постоје и три моста за које су изливени стубови. Једино преостаје да стабло буде измештено.
– При пројектовању смо имали у виду столетни храст, али нисмо имали другог избора – тврди Игњатовић.
Алтернатива је била да траса аутопута иде кроз Овчар бању, што је првобитно и било планирано, али у том случају страдало би двадесетак манастира због минирања брда и пробијања тунела. Ради њиховог очувања трасу су пребацили на Таково…..
Слободан Ратковић ђ 03/07/2013 12:16
Један мој далеки предак је у 17.стољећу био присиљен да ради турског насиља измјести своју породицу у Црну Гору.Прије тога испод тог истог храста је накупио здравих жирева,завио их у свилену мараму и поут драгуља,а када је стигао на одредиште засадио по обронцима оближњег брда.Када је морао да тражи даљње уточиште,прво је у Билећи засадо 7 жирева,а потом у Стоцу,такодје 7,и на концу 7 у Невесињу.Од свих њих су изникли дивни храстови,осим једног у Билећи и једног у Стоцу.Тај храст из села Савинац мора бити спашен,јер ако буде уништен нашом небригом,уништит ћемо властито дрво живота.С.Р.
*
(ПИСМА) Из пистиглих писама у последње време,наставља се (3)
…..Изашао је и нови број Унуса. На списку си, и треба да га убрзо добијеш. Као што видиш Унус не посустаје… 45/ 2013ПРОЛЕЋЕЛЕТОСадржај:Илија Бакић, ПЕРФЕКТНИ ПЕРФЕКТ, 5Слободан Шкеровић, ИСКЛИЗНУТИ СВЕТ, 99Стеван Бошњак, ДОПИСНИЦЕ ИЗ НИГДИНЕ, 151Весна Васић Вујчић,РУСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, 175Мирослав Тодоровић, ШУМ и ЛАХОР, 199Жарко Ђуровић, ЖАНРОВСКИ КРУГОВИ, 253Лаза Лазић, КРИСТАЛИ, 299Мирољуб Тодоровић, РАСПОНИ НЕОАВАНГАРДЕ, 337Милан Р. Симић, ПРИВЕДЕНИ ПОСТОЈАЊУ ПРАВИ СУ ВЛАСНИЦИ ПРОЛАЗНОСТИ, 449Бошко Томашевић, У МРЕЖАМА ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ, 559Радомир Ђорђевић, ОСВРТИ, 609Ђорђе Штефан, КАКО СМО МАНИПУЛИСАНИ, 631
…
БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА за 2013. годину, Фондацијe Иванка Милошевић из Чикага, додељена је српском песнику Миловану Витезовићу (1944)….
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2013/07/02/%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD/
===
(00171)
Цветови из врта св. Петке (албум посвећен Н. Лукић, 1932-2002.), ynak prepoynavawa 11
*
(ЗАВЕТИНЕ+) (РЕНЕАНСА : Српска ренесанса) ПИСЦИ ОТПОРА
ОСТАТИ ЧОВЕК МЕЂУ ВУКОВИМА
Александар Солжењицин – Један дан
Ивана Денисовича/ Мирољуб Милановић
Идеју стварности као предлошка књижевног дела најбоље су реализовали руски писци дисиденти, непризнати од званичне совјетске књижевности. Поставши изгнаници из своје земље и језика , често без знања о модерним кретањима у западноевропским књижевностима, писали су о стварности свог времена без дистанце, готово из средишта пакла тоталитаристичке праксе и духа, и само захвљујући таленту и знању, не изневеривши истину, њихова дела остала су да трају и данас. На естетском плану, пре свега. Такав је и роман Један дан Ивана Денисовича Александра Сољжењицина. Што је то тако, један од разлога је и горка истина да су поједини видови тог духа и праксе и сада присутни у стварности земаља тзв. источног блока. Ко дубље прониче у садашњи тренутак не може га не препознати….
(стр.99)
Видети више: http://novinebuducnosti.files.wordpress.com/2013/06/zavetine-plus.pdf
*
(Библиотека ЗАВЕТИНЕ, 2) Сенке будућности / Миодраг Мркић
… У неком дивљењу према Лукићу који гледа и ОВДЕ и ТАМО налазио сам храбрости за мој напор 70.-то годишњака, или сам бар налазио неку пријатну самообману у смислености мога делања. Било ми је угодно у сенци будућности дела Мирослава Лукића – Светлости.
——-
Ево ме на извору обесмишљавања свих мојих подухвата оличених у дневном доживљавању. Романтична сета што ми питање не досеже до – шта је иза брда, и далеко од Бајкала. Ко зна можда је сета носталгична у пракоренима балканским?Балкајским?… бал…
Бежао ми је дух од књишког претенциозног питања од кога физиолошки ми се смути у глави до неког тамног бола питања које уобличујем са: Васељена па и шире. У подлим поетским замкама и духа Мирослава Лукића чекају нас ширине и миље патњи која може до речи истине, «све те речи» реч – светлости»
Видети више: https://sites.google.com/site/velikazavetina/nove-knige-zavetina/nenaslovlenpost
*
(ЗАПИС 59) СИБИЛЕ / Миодраг Павловић
(„Листајући „Књижевне новине“)
Сибиле на повратку
Долазе данас у заказан час
жене у јату
селице из далека
неколицина њих у светломе руху
подигнутог погледа
и разголићених руку
Где сам их ввдео
кад је то било
у Сијени на мраморном поду
напрегнуте у свом мозаику
измакле су Хермесу Трисмегисту
сада на путу ка Истоку
стижу до Београда
и православног здравља
Треба бити храбар и даровит
када профеткиње позову
да се на баршунаст одар уз њих легне
и понуде оном ко их љуби
да постане видовит
Видети више: http://zavetinealfaiomega.blogspot.com/2013/07/blog-post.html
*
(Запис 8. УЗЕНГИЈА. Људи и уметници друге српске ренесансе) „Велики обичан човек“ /. Радивој Шајтинац
Проклет да си велики обични човече
Ма где био , ма како,ма чији
Ма ко те сматрао
Ситнио у помену
Проклет био
Морална уседелицо
Полит- социјална флоскуло
Свакидашња јадиковко
Ноћна пошасти
дневна кантарушо
избледели
занемели
чемер и немаштина
под бескрајним питањем
земни изговор
проклета да си заразна измишљотино
птицо гракталицо,свакаква и свачија
песмо пре фајронта…
Видети више: http://velikazavetina.blogspot.com/2013/07/blog-post.html
*
(Аламанах СУЗ) (Библиотека Виртуелног музеја у оснивању „Суз“) Силфида / ВЛАДИМИР ОДОЈЕВСКИ
ИМПРОВИЗАТОР
Као пас живех, бос и наг!
Зато одлучих: бићу маг…
Гете
Салом су се орили громки аплаузи. Успех импровизатора превазишао је
очекивања слушалаца, као и његова сопствена. Тек што су му одредили предмет
песме – истог тренутка се из његових уста заорише високе мисли и дирљива
осећања, у форми разнозвучних стопа, као фантазмагорична привиђења из
чаробног жртвеника. Уметник се није колебао ни на тренутак: мисао се истог
трена рађала у његовој глави, пролазила све периоде сопственог разрастања и
претварала у израз. Одједном су се јављали и замишљена форма драме, и
поетички обрасци, и кицошки епитети, и послушна рима. Штавише:
истовремено, њему су задавали по две и три потпуно различите теме; он је
диктирао једну песму, писао другу, импровизовао трећу и свака је била предивна
у својој врсти; једна је дочаравала узбуђење, друга била дирљива, трећа
приморавала на смех до суза; изгледало је да се он само овлаш бави овим тешким
послом – непрестано се шалио и ћеретао с присутнима. Све стихије поетичког
саздавања имао је под прстима, и безбрижно их покретао, као фигуре на шаховској табли, онако како је требало……
Избор, превод и поговор Владимир ЈАГЛИЧИЋ (Доступно за читање и преузимање 28. 06. 2010)
Видети више: https://docs.google.com/vieњer?a=v&pid=sites&srcid=ZGVmYXVsdGRvbЊFpbnxhbG1hbmFoc3V6fGd4OjI1MЊI2ZjcxMjgyN2Y3MЊI
*
(Аламанах СУЗ) (Библиотека Виртуелног музеја у оснивању „Суз“) УНУТРАШЊА АКЦИЈА : Изабране песме / Калин Власије
ПРЕДГОВОР : ОД ХЕМИЈЕ ДО АЛХЕМИЈЕ / Миљурко Вукадиновић
Од романтичарске повезаности различитих ( и вере у поезију!) као њиховом срећном укрштају мало шта да је данас остало.
Модеран песник се приклања другим везама, изражајним техникама и посебностима своје изражјности, техничким па чак и технолошким
Па ипак, песник је врховни законодавац сам собом – самим текстом. И ћутањем / белином. Помажу му или одмажу сва чуда данашњице; наука га час уздиже, час ништи, час руши.
Песник покушава да успостави визију често прибегавајући „убрзавању“ у правцу сличном оном из утопистичких визија.
На том неовдашњем путу поступак „очишћења“ од свега поетичног и иманентно лирског и идиличног готово је обавезан.
Понекад скоро и погубан јер безмало доводи и саму материју песме у питање.
Чешће се уместо визије нуди сигнални доживљај – прва / непосредована реакција на окружје – доживљај несигуран, неизвестан, скоро привремен.
Песма је у том случају најбржи привидно једноставан запис на маргини опажаја, муњевита регистрација стања, чвор или знак, како би то лепо рекао наш Никита…..
Избор, превод и поговор Миљурко Вукадиновић, Марија Мутић (Доступно за читање и преузимање 28. 06. 2010)
Видети више: https://docs.google.com/vieњer?a=v&pid=sites&srcid=ZGVmYXVsdGRvbЊFpbnxhbG1hbmFoc3V6fGd4OjM3NЊE5MjJhM2YxYTliNTY
*
(SERBIAN PRESS CENTER) Изложба Ljiljane Lilly Otašević
Отварање је 18. јула у галерији Canadian Sculpture Centre, 500 Church Street u Torontu измеđu 6:30 – 9 увече….
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8/izlozba-ljiljane-lilly-otasevic-pozivnica/
*
(СЕБИЧАН МУЗЕЈ) МРТВАЦ СРБИЈОМ ОДИМ / Срба Митић
1.
Ето ја самртник опет рукама
Као кукама
Као чакљама
Као бакљама божијим
Ја црник земни
Ја тица разјаћена
Ја мукама вично пцето
Опет разапет
Опет избоден лето челом милујем
Ето ја опет зубима стење дробим
Сунац једем
Сред Србије пободен прут сам зелен
Као врба жилорастан
Као чемер као пелем горак и мирисав …
Видети више: http://belatukadruz.wordpress.com/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA/%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%9B/
*
(СЕБИЧАН МУЗЕЈ) Разговор са песником (Србом Митићем) / Крстивоје Илић
… Можда би било добро да овај разговор и завршимо говорењем о тим посебним осећањима. Знам, дружио си се са многим писцима, и са обичним људима, и са несрећницима и са моћницима. Али, кад је о сабраћи реч, који су ти најомиљенији, наравно, изузимајући „овде присутног“!
– Ја сам се дружио и са живим, и са мртвим. Можда са овим другим и највише. То су Достојевски и Миљковић. Од живих, као песник, најдражи ми је Брана Петровић. Наравно, изузимајући „овде присутног“. Зар је потребно напомињати колико ми је
драг човек Драгиша Витошевић. Управо од њега очекујем вести о мојој новој књизи, избору поезије, која излази у „Вуку Караџићу“. Боже, да ли ћу је дочекати!
Зар мораш! Ни многи други нису!
– Не морам. Одмах ме кажњаваш. Ех, Нарцис никад неће бити мртав! Али, те књиге. Нове. Као да се рађају, први, и последњи пут, синови! Забринут сам и за један рукопис у „Просвети“. Рекао сам нешто у њему о слободама. Упали смо у опака времена човековог самоуништења. Није то за песнике неважно. Није. Можда они то, у бујности свога здравља, мање осећају. Рат и смрт се, као ненормални љубавници, испијају. Померене су границе љубави на земаљском простору.
О љубави, тој општој, о најприснијој, о вољењу, нека буде реч последња, после свих ових исповести!
– После деце, природе, и можда смрти, љубав за жену, и сама жена, највеће је осећање. Од лепоте, до материнства. Ко то схвати, већ је у дванаестом кругу.
Ја више немам ништа да те питам. Не смем. Јер, у ствари, ….
Видети више: http://belatukadruz.wordpress.com/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA/%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%9B/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%BE%D0%BC-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%BC/
*
(СЕБИЧАН МУЗЕЈ) Писмо Р. Перићу и Поговор
…. Читајући љубавну поезију овога песника био сам у великој недоумици: треба ли је објавити или не? И учинило ми се, да је из моралних разлога још рано за то, али да је не треба сасвим заобићи, већ је бар огласити са пет песама, оних не посвећених. То сам и учинио.
Свакако да уз ову поезију следе и критички текстови и то они од најеминентнијих имена и најбољих тумача поезије овог песника, и ево: Драгиша Витошевић даје општи приказ Србине поезије, а Дамњан Антонијевић се понајвише бави Петим јахачем, и његову вредност акцентује. Владета Јеротић вреднује Стилите и Нове кључеве, и то врло афирмативно. А Срба Игњатовић говори о новој фантастици у Санописима из луде куће. …
Видети више: http://belatukadruz.wordpress.com/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA/%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%9B/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D1%80-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%9B%D1%83-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80/
===
(00172)
(ЗАВЕТИНЕ+) (Нулти број) (АЛМАНАХ за живу традицију књижевност и алхемију) Радомир Батуран КРИКОВИ ЕВРОПЕ
(Александар Лукић, Европа, Време књиге, Београд, 1995)
(стр.55)
НАПОМЕНА (уредника) – Батуранов текст је штампан у оквиру темата “Стара и нова Европа и Александар Лукић”, у првом и на жалост и едином броју споменутог Алманаха, који је, узгред буди речено, штампан у симболичном броју примерака. Прештампавамо Батуранов текст, као што ћемо публиковати и неке друге текстове зато што су нам се последњих неколико година јављали како из Србије тако и из света неки наши читаоци и пријатељи, тражећи Алманах… Пошто је тираж Аламанаха исцрпљен још 1998. године, ово је једини начин да удовољимо заинтересованима. А постоји и прека културна потреба да се присећамо обимнога Алманаха, који је иако штампан у малом броју примерака, оставио известан траг у савременој српској књижевности… Тада нисмо могли ни сањати о овом данас, и тиражима које достиже данашње “Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ”. Били смо осуђени, као издавачи, не само Алманаха, на гето – пре петнаестак – двадесетак година, и то је погодовало погубној књижевно- издавачкој клими… Која је на свој начин поспешивала бетонирање неодрживе парохијалне и комунистичке слике света, кастрирајући друкчији развој, друкчију Србију, непокорну и инаџијску…
Видети више: http://novinebuducnosti.files.wordpress.com/2013/06/zavetine-plus.pdf
*
(Библиотека ЗАВЕТИНЕ, 2) ОБРЕДИ ПОЕТИЧКОГ ЖИВОТА / Сава Бабић
Јединство поезије и есеја. – Сакралност света је велика тема Миодрага Павловића, подједнако изражена и поезијом и есејом, што показује и његова најновија књига у издању „Књижевне речи“ (Београд, 1998)….
Видети више: https://sites.google.com/site/velikazavetina/odabrane-kritike-o-pojedinim-srpskim-piscima/obredipoetickogzivotasavababic
*
(Мобаров институт:ЗАВЕТИНЕ) ЗНАЦИ ПРЕПОЗНАВАЊА
„ЗАветине“ су почевши од Спасовдана 2013. године основале Виртуелну библитеку „Знаци препознавања“, у којој ће читаоци, како они у Србији, тако и широм Европе моћи да читају, прелиставају и преузимају – без новчане надокнаде, поједине књиге или часописе „Заветина“. За почетак, моћи ће да упознају скоро непознату књигу писца Миодрага Мркића „Биографија Ђавола“, публиковану пре скоро деценију у оквиру Едиције „Знаци препознавања“ (у којој су штампани рукописи аутора победника на једном од конкурса „Заветина“ (Јагличић, Коли Ивањска, Лаура Барна и др.)
Видети више: https://znakprepoznavanja.wordpress.com/
*
(ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ) Липа БЛОК / Бела Тукадруз
Предлажем да се овде зауставимо.Нисам некрофил, о не. На гробље ме је водила, поподне – током пролећа и лета, крајем шесдесетих Клаудија Кардинале. Откуд она у овој малој вароши на Пеку? Пала са неба – лепотица, двојница КК. Изгледа да је тај, мени непознати покојник, С. Ф. Био више него пријатељ, то јест несуђена љубав КК. Када сам то све преписивао, тј. уписивао у мало блокче, које сам сачувао? Током пролећа, лета 1969. године? Или, коју годину касније, након што је Клаудија Кардинале отишла у Европу, неповратно? Липа Блок IV, који има педесетак листова, већином неисписаних. Нема, нема ни један датум који би потврдио када сам све то писао… Факсимил прве странице блокчета, тј. нека врста плана, можда индиректно наводи на помисао, да је све то писано почетком седамесетих минулог века, у некој фази – грубо речено – Ex ponta, тј. Упорних враћања на места неизбрисивих успомена, каква су гробља, вароши или места наше младости. Видим, бележио сам називе катастарске – Ћерана (где сам провео четири неизбрисиве године), Печанац, Војиловац, Трошарина, Лазина воденица, Црвено брдо, Чаршија, Стадион (ФК „Звижд“), „Бачина кафана“, Стари Биоскоп (Радиша), СЕШ, Гимназија, (стари) Дом културе (Библиотека), Бања…Нерићска мала, Лачевица, Бањско поље, Бранковаш, Код Багера, Крш, Клисура Јоргована, Јелењска стена, Железничка станица Кучево, ШИК, Ђула…
Види више: http://marijobelakumrijo.wordpress.com/2013/07/06/lipablok-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/
*
(АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА) Домаћи паук / Б. Тукадруз
…. ПОНОЋ. Зашто бих је, и може ли се, бескрајна, описати?
Маховинастим сагом хоризонта каскају јелени. Поноћна роса, припев
славуја у воћњаку – пробијам се кроз све то, полако корачајући према
имању крај Пека. …
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/domaci-pauk/domacipauk
*
(САВКОНИ) Свети Јован Крститељ – Певница манастира Рукумија
Отпремљено 18.01.2012..
Опис није доступан.
Видети више : http://youtu.be/SbhCyAaU2k8
*
(Библиотека ЗАВЕТИНЕ, 1) ЗАТУРЕН / Мирослав Душанић
Шта чекамо овде на агори окупљени?
Кавафи
у очима које стражаре
пред огледалом
у мрклини
у сновима
у свитања
у вјетру с југа
иза друге стране облака
у крошњама храстова
у њиховим сјенкама
у камену
у прашини и пепелу
и никад на истом мјесту
… долазе варвари
Видети више: https://sites.google.com/site/inicijativalukic/identitet/zaturenmiroslavdusanic
https://sites.google.com/site/inicijativalukic/Home
*
(МАДОНЕ ОДЈЕКА) ФАТАМОРГАНЕ / Б. Тукадруз
ФАТАМОРГАНE ХРАСТОВА КРАЈ ПРОСЈАНСКОГ ПУТА
УЗУРПАТОР
Мали, ситни, дволични
Бркати службеник судбине…
Узурпатор. Шегрт ђаволов.
Узео ми је најлепше године.
Највредније илузије.
Узео ми је вашар, ђерам,
Хоризонт и Итаку.
Чак и могућност повратка.
Узео ми је упориште,
Голубарнике, наду, багрем.
Ведрину, топовско ђуле, гнездо.
Свет, читав један свет….
Видети више: https://sites.google.com/site/vlaskamagija/neprocenivo-blago/maglenacereteru
*
(ЗАВЕТИНЕПресс) Шта се дешавало иза кулиса суперфинала „Фарме“ | Ријалити
уместо чланка, прочитајте коентар, који је ту највреднији:
мирослав 08. јул 2013. 21:51 #2546927
Вас репортер це ускоро,нема сумње,затразити од уредника Новости да буде преместен на неки мање стресан и тезак задатак,попут известавања из Сирије или Египта.Цовек је издрзао и Станијине промене располозења и Љубине поздраве упуцене децку и церки,све сто Милан Тарот казе или уради,али сада је доста!Пошаљите га у Сирију,да се коначно осети као људско бице.
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/07/09/sta-se-desavalo-iza-kulisa-superfinala-farme-rijaliti-novosti-rs/
*
(ВИРТУЕЛНИ МУЗЕЈ) На обалама Лете, стање је непроменљиво, иначе / Александар Лукић
ДОБОШ НА ВЕТРУ – УВОД У ТРАГЕДИЈУ
Сисе нечије жене пробијају из грања.
Из зеленог лишћа плодови брадавица,
зрелих мушмула, обзнањују се, споменице
титоистичке чесме, намах, узми или остави.
Пиј до миле воље. Женски светац, гуштер
слободних назора сопственик државне
територије боји троугао заузет на брзину.
Хероина не чује жамор мангупа опчињених
њеним храмом или се претвара.
Нико не примећује одрану животињу
окачену за ноге, о грану близу земље,
са њушком пободеном у суварке. Нити да
сунце греје животињски леш, од самог јутра,
прљећи га жешће од фењера. Леш се надуо
обешен, прети да пукне. Добош на ветру….
===
(00173)
(ЗАВЕТИНЕ +) ПИСАЊЕ КАО НАГРАДА / Александар Лукић
ПИСАЊЕ ЈЕ МОЈА ПРАВА И ПРВА НАГРАДА*
(Стр. 145)
Иза ковчега Достојевског хтели су студенти да носе његове окове.Умро је у радничкој четврти, на четвртом спрату, куће – са много станова за издавање.Ове речи записује у свом дневнику Франц Кафка 15. марта 1914. године.
Где је и како умро Србољуб Митић, знамо. Или многи и то не знају?
Говоре о њему као уклетом песнику, а он је био самоук и песник – необичне судбине. Стасао је и израстао из мита и традиције краја у коме је рођен. Припадао је свом народу у најисконскијем смислу као уосталом и Вук Караџић. Није се дао завести на странпутицу. Та већ се зна, XX век је врвио од песника мутаната у нашем језику који су опонашали и апсорбовали утицаје страних песника.
Он није објавио за живота, све што је написао. Његове најбоље књиге изађоше на светлост дана посмртно.
И данас вреди поновити: њему нису објављена ни изабрана, ни сабрана дела.
Мој старији брат Мирослав Лукић, као есејист и антологичар, високо је вредновао поезију Србољуба Митића. То потврђује песникова заступљеност у “Несебичном музеју”, антологији поезије 1938 – 2000, као и у “Антологији ФЕНИКС”.
Ја сам, пак, као уредника часописа и Едиције БРАНИЧЕВО, 1994. године, објавио песников спев “Стилити”, једну од изванредних књига српске поезије XX века. Његови рукописи посмртно објављени показују да је он писац најбољих спевова после Његоша. Песник који је своје дело заокружио сведочењем о трагизму људског постојања. У трагању за Богом песник га је заокружио налазећи смисао у Богу. Та религиозна поезија, или ако више волите – поезија, стреми небеском, Богу. Оно што је најбоље, по мом осећању, у опусу песника Србољуба Митића, у времену будућем ће расти и разрастати се.
Као што су песника Србољуба Митића, поезија а и читање песника, одржавали до последњег часа. Србољуб Митић је, верујем, слутио, као и Кафка, да је писање слатка и дивна награда, али за шта?
Кафка је мислио једне ноћи да је писање награда за службу ђаволу…Можда има и друкчијег писања, ја познајем само ово; ноћу, кад не могу да спавам од страха…
_______
Беседа изговорена приликом примања књижевне награде “Србољуб Митић” у М. Црнићу (2002) (Објављено у књ. овог песника: Између митарења чудовишта и уметости будућности, Пожаревац, Едиција Браничево, 2010, стр. 6-7)
Видети више: http://novinebuducnosti.files.wordpress.com/2013/06/zavetine-plus.pdf
*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) Сито и решето / Мали подсетник Заветина
… Издавање часописа, јуче и данас (у Београду) – није лако. Свакако је добар показатељ. Из више разлога.Српски књижевни гласник, на пример, који је створио извесну школу, систем и идеју, налазио се – према речима Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој,жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном, две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало, прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплетаГласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње -рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничка и научна мисао којој се, по опсегу, може да стави као упоређење, само наш романтизам. …
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%BE-%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%BE/
*
(ПИСМА) Из пристиглих писама, наставља се (4)
Оживљен прећутани, и данас актуелни есеј из 1995!
Драги пријатељи,
Јутрос ме подсетио колега Мирослав Лукић из Београда, уредник и власник једног од највеће издавачке куће на интернету ЗАВЕТИНЕ+ новине будућности … на есеј ”Крикови Европе” из 1995. који сам и сам заборавио, а књижевна јавност у Србији прећутала, иако је и данас изузетно актуелан…
Неизмерно сам захвалан колеги Лукићу, а Вас молим да га прочитате. Пренели смо ”Крикови Европе” на сајт нашег часописа ”Људи говоре”: . …
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2013/07/09/%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-%D1%81%D0%B5-4/
*
(Мобаров институт: ЗАВЕТИНЕ) УЗ ДИГИТАЛИЗОВАНИ ПЕТОБРОЈ „ТРЕЋЕ СРБИЈЕ“ 16-20/(24. октобар 2005)
После овог петоброја „Трећа Србија“ се – угасила. Престао сам да штампам овај часопис, поред осталог, и услед недостатка новца за штампање. Евентуална публика којој је овај часопис стремио, треба признати, није ме подржала. Доказ за то су и тридесетак непродатих примерака. Па, ако још увек постоји тих 30-ак непродатих примерака, чему ново издање, дигитално? Разлога за то има барем два. …
Трећа Србија
САДРЖАЈ – 24. октобар 2005. – 4. ДА САМ ПРЕДСЕДНИК …Иван Лукић 5 ДУХОВНИ ЖИВОТ … 6 Дрво живота 7 АКАТИСТ Чесном и Животворном Крсту Господњем 12 МИШЉЕНОВАЦ …Михаило Лукић 26 НОВИ МАРТИРИ ИЗ ДОСИЈЕА …Владимир Јагличић 55 НЕИСЦРПНИ БУНАР.Фолклор. Подсећање. Једно мишљење. НАША СТАРОСТ И МЛАДОСТ Станислав ВИНАВЕР 57 ОДБИЈЕНИ ТЕКСТОВИ …. ПИР Александар Лукић 74 ДНЕВНИК ПИСЦА … Прољетна рапсодија Владана Деснице (М. Л.) 77 Колекција СРПСКИ КАНТАР … Прештампано ДР. СМР. / Срба Игњатовић: БЕЛЕЖНИЦА, 12, Савременик, 119 – 120/ 2004 ; 120 – 141 стр.; стр. 140 – 141 80 О махерима и махеродима 83 О ИСПОВЕСТИ КАО МЕТОДУ 85 ЗАНАТ ГУТАЊА ЖАБА или ТЗВ. КРИТИКА 90 НОВЕ КЊИГЕ Јагличића, Ј. Пољакова 91 ИЗБОР. Велико чудо Мајке Божје у Сирији 93 Један несвакодневни случај 96 ПРЕТЕК… Обавештавамо поштоване читаоце….
Видети више: https://znakprepoznavanja.wordpress.com/2013/07/10/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BA-%D1%83%D0%B7-%D0%B4%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98/
*
(Сазвежђе З) КУМ 1999. / Слободан Бранковић
У рано пролеће,
Тек што рат почео,
Бежећи од томахавке,
Шмугнем у ормар на ђубришту.
Из супротног угла, у полумраку,
Хладан метални врх
Шашка ме за вратом.
Помислих уперена цев?
Не дуго затим промукао глас:
Куме, дај једну цигару!
Видети више: https://sites.google.com/site/sazvezdez/zemnih-jada-do/kum1999slobodanbrankovic
https://sites.google.com/site/sazvezdez/zemnih-jada-do/kum1999slobodanbrankovic
*
(ГУВНО) НИЈЕ ЖИВОТ ХОТЕЛ / Соња Ковачевић
Није живот хотел
на улазу звездице
чим угледаш одма да знаш
три четири пет
на шта да рачунаш
Пекинг Париз Кан
није место битно
дал Женева дал Буж Ел Араб
изван конкуренције
де лукс можда хотел Гранд
кочијама до њега да стигнеш
обувен уђеш
слуга ливрејисани да ти буде
од јутра до сутра
са смешком на услузи
по жељи да те чешља брије
свлачи и облачи
ноге пере
и уши чак чисти
пешкире молим замените
за дезерт, данас, шта има?
Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2013/07/09/%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BB-%D1%81%D0%BE%D1%9A%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
*
(јунак777 ) ТВ ДОКУМЕНТ ТВ БН – Др Јован Деретић
Српска античка историја, истраживања
Шта знамо а шта не знамо о историји Српског народа?
Објављено у 22.05.2012.
22.мај 2012.
Видети више: http://youtu.be/3OrPQegN0FU
*
(МЕЗИЈА) ЧАРОЛИЈЕ РИМСКЕ ИСТОРИЈЕ / Драган Јацановић
Милорад Стојић: Свако ко прочита песме из ове збирке неће више доживљавати
називе „Виминацијум град“, Ледерата, Маргум, Пинкум – као једва
видљиве трагове подсећања на римски урбани живот са почетка
нове ере – већ као инспирацију која већ скоро два миленијума
подстиче машту и креативност становника од ушћа троме Мораве
до ђердапских врата….
…..
___Из писма аутора:
Драги Мирко,
Хвала на јављању и лепим речима.
Довољно ми је то.
Имаћу током изложбе Константин у Народном музеју у Београду промоцију. Јавићу ти датум.
Објавио сам један текст “Топографско-космолошка анализа Космаја” у последњем броју Митолошког зборника. Послаћу ти текст.
Пуно поздрава и СРЕЋНО!
________ Видети више: http://mezija.wordpress.com/%D0%B8%D1%98%D0%BA/70-2/
*
(Сазвежђе З) И бесконачно ја / Душанић
да ли ја путујем из овог града
с вртлогом носим
ужарене очи свих ових жена
можда уз сијевање и грмљавину
наручујем свјеже венус шкољке
што више тим сланија моја уста
између кућа осамљен олујно се
спуштам до жељезничке станице …
Видети више:
https://sites.google.com/site/sazvezdez/zemnih-jada-do/ibeskonacnojadusanic
*
(ЗАВЕТИНЕ YouTube) ВЕСИНЦИ 1
Отпремљено 25.02.2012.. – ТРУБЕ. ХАРМОНИКЕ
(Остаци рукописа, који украдоше кошмари…) …Само Цигани умеју да нађу место у срцу, па да све одједном пукне ко кристална чаша! Волим Цигане трубаче, али и Влахе гајдаше и бандаше, јер су они мајстори, и могу да нас саставе, да саставе све те крхотине у нама! Шта Кустурица тражи по планинама Западне Србије? Шта ја тражим по планинама и манастирима српским? Живот, незабораван, вечан, усијан као гвожђе, као музика трубача? – Живот ти се само једном деси, кажу цигани трубачи. – Ви Срби почели некуд да журите. Никад не стигнеш кад некуд појуриш. Стани, бре, стани, Ибар водо! Куда журиш? Трубе неће да побегну…
(из часописа ТРЕЋА СРБИЈА, 1- 3 / 2002.стр. 5 – 10) Овај документарни филм је је сачињен од немонтираног филмског материјала фотографа Жошке, према жељи М. Соколовић (организатору „Златне свадбе“ и „Сребрног рођендана“, крајем августа 2010).
Продуцент др Димитрије Лукић. Уредник Ив. Лукић.
Филм је посвећен у целини сећању на све оне који су учествовали на златној свадби и сребрном рођендану, а у међувремену преминули, а пре свега, пок. певачу Пери Николићу из Лебана, познатијем као Пера „Певаљка“, и пок. Николи Соколовићу…
Видети више: http://www.youtube.com/watch?v=2B4mW_KTHTw&feature=share&list=LLiS2FdwHA3QmwCSBxD2NSsg
===
ЛеЗ 0007940
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 