Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00174 – 00177)

Доштампано 21. јула 2014 на дан Светог великомученика Прокопија . Годину доцније
===
(00174)

Албум: Звишки сеоски мотиви - Иван Шишман, 8

Албум: Звишки сеоски мотиви – Иван Шишман, 8

*
(ЗАВЕТИНЕ+) (ЗАПИС XXXVII) КОЛИКО СЕ ПОЗНАЈЕМО

(Стр. 51)
Колико познајемо Србију? Мало? Много? Половично. Слабо.
Колико познајемо севроисточну Србију? Звижд? Пек? Млаву? Хомоље.
Неки делови Србије су обрасли лишајевима и маховином.
Наше познавање је сумњиво.
Много тога о Србији не знамо.
А и оно што знамо често није сигурно …
Видети више: http://novinebuducnosti.files.њordpress.com/2013/06/zavetine-plus.pdf
*
(АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА) Писмо Сузане Танасковић:

Хвала за оно – „ренесансни дух“… такве људе и ја веома ценим.
Додуше, ја као бик (у хороскопу) имам предиспозиције за уметност… одувек сам су ме привлачиле уметности. Поред сликарства којим сам се веома успешно бавила (жао ми је што то нисам стигла усавршавати, јер је наступила криза 90-тих и морала сам да зарађујем на све стране да бих преживела…), веома сам лепо вајала, певала у градском хору духовну музику, завршила нижу музичку школу…клавир (и то од како сам отишла за Београд на студије, просто нисам имала где да наставим и вежбам…то сам тотално забаталила… Али слушам класику), на крају покушала сам да се бавим неком врстом науке, на факултету… (то ти је већ познато)… У саму психоанализу сам дубоко ушла, не само кроз интроспекцију, него и научно… свашта сам читала, чак и веома стручне студије и практикуме… И онда је неизбежно морала да уђе и филозофија, потом религија, помало метафизика (гнозу сам само загребала, и оставила за друго време) Те области тек полако исчитавам… А кренула сам од Берђајева… Он ми је навише легао….и највише пријао. И он је помало, као и Ниче, просто поетски филозоф,… чини ми се… Та област филозофије ме тек чека. Мислим да сам тек сад спремна да се озбиљније позабавим и тим темама…. само треба времена…ах! …хехехе, зато ти верујем на реч да би много тога желео још да урадиш….

Зашто сам ти испричала део моје исповести? Па просто да би схватио одакле је кренула моја потреба за писањем. Имала сам утисак да мислиш да се помало фемкам. Нисам другачије могла да докажем одакле ти извори у мени. И мислим да ће ти бити јасније да претпоставиш колико сам се унела у неке дубље слојеве мог бића, одакле црпим жељу да лепотом и љубављу разрешим све конфликте који у мени постоје. А то су већином предачки конфликти…. И веома јака амбиваленција…!!!….
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/kontakt-sa-lepencima/izpisamaovogzarkogleta
*
(ЗАПИС 65) Изашла је нова књига Миодрага Мркића
УВОДНА НАПОМЕНА

У овој књизи под насловом Трансцедентно савршенsтво сигнализма су:
– Краћи огледи о сигнализму,
– Тест белине и
– Прилози.
Неки од краћих огледа су и раније објављивани у часописима, а Тест белине, као и краћи огледи, објављен у електронској верзији ЗАВЕТИНА Мирослава Лукића, а овде је прво штампано издање као и део Прилога.
Дакле, поред четири објављене књиге о сигнализму (У тами знака, У тами знака 2, Ах + (крст), Богаљ Месија) овде сигнализму додајемо и Трансцедентно савршенство сигнализма.
Прва књига у овом тому доноси краће огледе о сигнализму….
Видети више: http://zavetinemobarovinstitut.blogspot.com/2013/07/blog-post.html

*
(САЗВЕЖЂЕ З) Књижевна награда Миодраг Борисављевић за 2013. годину
Додељена Оливери Шекуларац из Пригревице

Књижевна награда Миодраг Борисављевић за 2013. годину једногласно је додељена Оливери Шекуларац из Пригревице за кратку причу Мом деди Николи. Ову награду је 2010. године установио Културни центар Апатин и додељује се за кратку кричу, а као својеврсни омаж познатом српском приповедачу Миодрагу Борисављевић, који је добар део свог живота провео у Апатину, а посебно на лиману Лавач на Дунаву.
Видети више: http://70simbolisz.blogspot.com/2013/07/knjizevna-nagrada-miodrag-borisavljevic.html

*
(Sidney Gavin) Tango Flamenco (ARMIK)

Belíssimo tango tocado por ARMIK, com pares dançando o tango.
Отпремљено 13.11.2008..
Видело 2.342.442 посетилаца
Видети: http://youtu.be/UЊCmubP5h9c

*
( SERBIAN PRESS CENTER) РЕЧ О КУЛТУРИ /Слободан Бранковић

Стање у култури Србије подстакло је протесте и расправе бројних културних посленика. Реакције се углавном односе на последице, не без разлика у самом поимању културе. Није то тако ретка појава, која не додирује узрок проблема, али ко би се уопште одважио да објави како нема квалитетних написа о култури. Пре би прошло нешто као Србија земља културе.
Средином прошлог века, два еминентна истраживача Кребер(A. Kroeber) и Клакхон(C. Kluckhohn) су на питање шта је култура добили 250 одређења и 161 дефиницију, а Кивилије(Armand Cuvillier) 20 различитих значења цивилизације….
Видети више: http://2003bz.њordpress.com/2013/07/13/%D1%80%D0%B5%D1%87-%D0%BE-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

*
( SERBIAN PRESS CENTER) КАКО МИСЛИЛИ, ГОВОРИЛИ И РАДИЛИ, ТАКО ВАМ БОГ ПОМОГАО! / Батуран
Господо,

И наш пагански, и наш хришћански народ живео је под овим светоназором:
КАКО МИСЛИЛИ, ГОВОРИЛИ И РАДИЛИ, ОНАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!
Упућујем ово и пробљњним и поробљивачима!
Радомир Батуран
ЦРНО НА БЕЛО ….
Видети више: http://2003bz.њordpress.com/2013/07/14/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE/

*
(ДВЕРИ СРПСКЕ) Обавезно чиповање: увођење диктатуре у Србији на мала врата
До сада видело 1902 посетиоца

Видети више: http://youtu.be/ag-nKumU7Љs

*
(ЗАВЕТИНЕ ) БУРЈАН ДО КРОВА, КИСЕЛО ДРВО ДО НЕБА

Филм Беле Тукадруза о вампирским уједима времена и влаге. Надирање дрвећа, киселог и другог.Угризи крвопија… слике из североисточне Србије

Време отпремања: 14. јул 2013. 16.45 Број приказа 9
Видети више: http://youtu.be/j9љATKamSЉk

*
(ПИСМА) Из пристиглих писама, наставља се (5) Ко лежи у овом гробу Миличића у Перуу)
Lorena Sayan Vasљuez:
Hello, i њrite about Сибе МИЛИЧИЋ or Sibe Milicic the poet, because i found in the cementery of my city a tomb of Sibe Milicic, and I think it’s your child, if I get to have one, њell, I’m from Perú and I send the photo of the grave, the truth is that I alњays њondered њho њas Сибе МИЛИЧИЋ the poet and I found some clues to the identity of the person in the grave. enclose the translation of a photo here:—-
Видети више: http://70653dotcom.њordpress.com/2013/07/16/%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-%D1%81%D0%B5-5/
*
===
(00175)

Албум: Звишки сеоски мотиви - Иван Шишман, 9

Албум: Свишки сеоски мотиви – Иван Шишман, 9

*
(ЗАВЕТИНЕ+) Чишћење библиотеке / Бела Тукадруз

… Овде ни најбоља књижевна критика не може да изврши вредновање и превредновање. То је изгледа задатак фатума, тј. смрти. Погледајте, где су сви ти бивши уредници и сарадници књ. часописа “Књижевност” – сада, ових дана. Неки су се преселили на гробље, неки у угодније фотеље, у заборав сасвим заслужен. Неки уживају “националну пензијицу”, дабоме, заслужену. Кад погледате шта су, као уредници потписивали, сасвим су је заслужили, наравно!
“Књижевност” је мртав часопис; већ годинама; и узалудно је шминкање тог мртваца. Али, у библиотеци треба да буде укоричених годишта, и “Књижевности”, и “Комуниста”, дабоме, и других тврдих режимских листова и часописа, као нека врста подсетника. Да нас не би учили памети и “изворном читању” тзв. “млади критичари” ”Књижевности”, да нам не би доказивали немогућност изворног читања и разумевања. У суштини, “Књижевност” је окупљала једну сјајну бирократску плејаду писаца самоуправног социјализма, не поричем им памет и начитаност, не, не. …
Видети више: http://novinebuducnosti.њordpress.com/2013/07/17/%D1%87%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

*
(ГУВНО) ПРЕ ДВАДЕСТ И ВИШЕ ГОДИНА. ЛИСТАЊЕ СТАРИХ НОВИНА И Б БИЛТЕНА („Заветине“ и „Борски сусрети балканских писаца“)

Покојни новинар и песник М. И. разговарао је са Александром Лукићем, песником и уредником “Заветина”.
Од читавог тог интервјуа, остао је, преживео је крупан наслов тог интервјуа…
“Заветине” су тада биле – десетогодишњак.
У науци и литератури, важно је поживети. Трајати…
То потврђује и следећи “документ”, вреди погледати. Аутентичан је. Реч је о Борским сусретима Балканских писаца 1989. године ….
Видети више: http://rukopisnaknjiga.њordpress.com/2013/07/17/%D0%BF%D1%80%D0%B5-%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82-%D0%B8-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%B0/

*
(ЕДИЦИЈА ЦАРСКИ РЕЗ) The Devil’s Њorkshop God’s Њorkshop – ЂАВОЛОВА РАДИОНИЦА БОЖЈА РАДИОНИЦА / Bela Tukadruz

(Одломци из романа „Доктор Смрт I – II“ у преводу на енглески: Александра Лукић)

The last encounter њith Djoka Djokić

For the last couple of nights I њas going to sleep earlier, before midnight. My dreams њere fuzzy. Three nights ago, around tњo o’clock in the morning, my phone rang beside my bed. I њoke up- thinking it њas my њakeup call, but then I remember I didn’t ordered any њakeup call! I њaited someone to say something , but he rapidly hung up. Maybe it њas a mistake? I laid doњn but I couldn’t fall asleep. During the ninties they њere calling me like last night њhen I stopped seeing Partridge. Still, I fell asleep. And forgot. …..

Последњи сусрет са Ђоком Ђокићем

Последњих неколико ноћи легао сам раније, пре дванаест.
Сањао сам мутне снове. Пре једно три ноћи, око два, звони телефон,
крај мог кревета. Будим се – мислим служба буђења, али, сетих се, ја
нисам поручио буђење! Чекам да се огласи онај који је позвао, али он
брзо прекида везу. Можда је неко погрешио? Легнем, али не могу да
заспим. Тако су ми телефонирали пре неколико година, кад сам престао
Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/prozori-zavetina/thedevilsњorkshopgodsњorkshopbelatukadruz

*
( РЕЧНИК НЕМОГУЋЕГ) ГРОБАРИ / Душанић

виђао сам гробаре са лопатама и полуиспијеним флашама
како тумарају између гробова и сасушених вијенаца
ружа и каранфила
док трава шушка испод њихови стопала
како се каче и спотичу на камене плоче и дрвене крстаче
једина сјећања на човјека ….
Видети више: http://recnikneoguceg.њordpress.com/2013/07/16/%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B8/

*
(ТРОЛГНОЛ) Др. Зоран Коцић – Ртањ је највећа пирамида планете 1/7

Отпремљено 01.07.2010..
Легенда каже да некада давно Ртањ није био планина. На његовом месту је живео велики чаробњак у дворцу који је чувао целу околину и делио људима око себе –свакоме по заслузи, некима добро, а некима богами и зло. Онда се једнога дана изненада подигла цела планина Ртањ, а чаробњак је остао да живи испод планине где до дана данасњег помаже свима онима који верују у њега.

Предпоставља се да је Ртањ пирамида настала пре чак 500.000 година.Поред приче да крије дворац препун злата и дијаманата и да је то, у ствари, пирамида коју су нам у наслеђе оставиле древне цивилизације, најзанимљије легенде везане су за ванземаљске активности . Наводно, изнад врха се појављују ватрене кугле јер су ванземљци направили подземни хелиодром чија се тајна врата отварају само у кишним данима када је врх дубоко у облацима.
Број посета 32.899
Видети више: http://youtu.be/-vhjfљe_R6Y

*
(ИМАТИ И НЕМАТИ) НИЈЕ ЖИВОТ ЗАМИШЉАЊЕ / Соња Ковчевић

видим трава видим шљунак видим брег
у две димензије виртуелних поза
смењује се наизглед неправилан след
поглед упрегнут у недоглед
и привид створен да моје тако је тако и јесте
за све а не само моје а није
целулоидна трака
што пушта почетак разраду свршетак
онда заспеш
из вечности бачена није живот сен
врућа измаглица
поглед што лебди од јаре човек ко слеп
тетура титра на прашњави сеоски вијуга пут
искрица чари Андерсенове бајке
и не гризе се само реп
узроци порађају последице плод једу
само се обнављају
и није живот замишљање
сукно од маште које тка
нестварних ствари
зла и нестална уобразиља
зла ткаља….
Видети више: http://mezijainfo.њordpress.com/%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8/%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%BE%D1%9A%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

*
(Едиција ЦАРСКИ РЕЗ) (Поезија Балкана) Стари вашар / Валери Манолов

Извор:Валери Манолов: ПУЖЕВА СПИРАЛА. – Врање: КЗ „Борисав Станковић“, 1995. – ст. 64.- ПреводМила Васов.
СТАРИ ВАШАР

То jе вашар – сви га видите.
Није онакав какав смо очекивали да буде
Стигао је загонетан као знамење
из најудаљеније галаксије.

Сада опет старац седи крај свог вергла,
али вашар је као циганска черга дроњав.
На тезгама поломљеним прашина говори,
а мушкарци, необријани, споро сунце допијају…
Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/poezija-balkana/starivasarvalerimanolov
*
(СУНЧАНИ СПЕКТАР) О Ередији / Владимир Јагличић
Жозе Марија де Ередија је један од песника које је по смрти сустигла зла коб. Има једна закономерност у судбинама песничким: доживе ли славу за живота, по смрти буду заборављени. И обрнуто: ако су кроз живот довољно поражени, после смрти заузимају места победника.
Ова закономерност често је праведна, а чешће — не.
Уклети салонски песник
Ередијино име, као и име Готјеово, или име Леконта де Лила, гурано је на споредни колосек, а у први план су истицани „уклети песници” — Бодлер, Рембо, Верлен, Маларме, Корбијер, Лафорг, Лотреамон. Овим песницима нико не може оспорити вредност. Са изузетком Корбијера, остале „уклетнике” савремени српски читалац могао је добро упознати у лепим преводима Коље Мићевића, Владете Р. Кошутића, Николе Бертолина, Бранимира Живојиновића и других — све до најмлађе, Весне Цакељић. Ередија је, на том еписку прошао рђаво — са свега неколико песама.
Његово песништво, а посебице главно песничко дело — цветник сонета „Трофеји”, сада се први пут у потпуности представља српскоме читаоцу …
Видети више: http://trgovcisvetloscu.њordpress.com/2013/07/18/%D0%BE-%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B/
*
(Едиција ЦАРСКИ РЕЗ) (Европска поезија) ТРОФЕЈИ / Жозе Марија де Ердија

Епифанија

Валтазар, Мелхиор и Гашпар — мудраци
с товарима сребра, с емајлом у блеску,
праћени поворком камила по песку
језде, ко на слици, док их прже зраци.

С Оријента носе највласнија права
на ноге Божијем сину, који лечи
бол свега живога мудром својом речи;
Црни паж њихове хаље придржава.

У штали где свети Јосиф бди, при свећи,
један препокорно круну вође нуди
детенцету које смеши се и чуди.

Октавијан Август и не слути рашта
дођоше, зачине и мирту носећи,
мудраци Валтазар, Мелхиор и Гашпар.
Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/evropska-poezija/trofejizozemarijadeeredija
*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) ЧЕЖЊА И ГНЕВ / Радивој Станивук

За мном ће остати само чежња и гнев,
и неке речи, што сам их, годинама,
за себе самога слагао,
као за неког другог, што доћи ће, после мене,
као коначна, неизбрисива награда
или казна, за охолог.
Презрео, прозрео сам, створа и цвет.
Мој лет ће бити упамћен, као стреловит и кратак,
као пад, нагнутог, с балкона небодера.
Биће записано, да ништа мерљиво овде нисам нашао,
ништа пристојно, ништа, што би ме одредило,
што би се могло назвати људским или божанским.
За мном неће остати жена, ни њен плод,
ни земље и реке, за мном, неће бити….
Видети више: http://novinebuducnosti.њordpress.com/%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0/%D1%87%D0%B5%D0%B6%D1%9A-%D0%B0-%D0%B8-%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D0%B2-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D1%83%D0%BA/

===
(00176)

Албум: Звишки сеоски мотиви - Иван Шишман, 13

Албум: Звишки сеоски мотиви – Иван Шишман, 13

*
(НАЈЛЕПШИ СТИХОВИ) (Отворен нови стални књижевни конкурс „Заветина“ за поезију) Најлепши стихови – Победници из маја 1969. године

Сада су на реду неки други аутори, који долазе, из најнеочекиванијих праваца

….
СЕНКА СУСТИЖЕ СЕНКУ

Киша лије испред застакљених зеница
у жедна недра земље.
Нокти орошени бисерима очију
другују са сенкама по зидовима.

Врисак згрчених прстију
хтео би бол да заледи.
Светлост је непостојана
под овом таваницом.
Звезде гасну под пазухом.

Сенка сустиже сенку.
На бедрима шума гори.
Метеором плове олује,
до вира ватромета.
Испод ножног палца свиће Сунце.

… Ушће прети на видику.
Непожељна је пустош,
коју оставља за собом незауздан извор.
Оседео сан вреба из заседе.
Радмила ЛАЗИЋ Београд
Овде се публикују прилози по 3 одабрана аутора, победника на заједничком популарном књижевном конкурсу Радио Београда и листа „Младост“, штампана у истоименој књизи маја 1969. године. Публикујемо ове прилоге као подсећање, у ишчекивању победника на сталном књижевном конкурсу „Заветина“ за најлепше стихове прве недеље августа 2013. године
Видети више: http://malazavetina.blogspot.com/2013/07/1969.html

*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) (Есеј) Ламент над шумадијским сељацима / Видосав Стевановић

Шумадијски сељаци листом су гласали за комунисте.« Пре месец дана ово би личило на неслану шалу. Данас је нимало шаљива чињеница над којом треба да се замисле сами сељаци, читава опозиција, лидери, етнолози и антрополози. Јер, власт или владајућа партија одавно су се замислили, људску природу (међуморавску варијанту) протумачили на свој песимистичан, приземан начин — и победили.
Рођен сам у шумадијском селу. Памтим питомину пејсажа, мирисе трава и цвећа, зуј пчела, слаткоћу грожда, валовиту благост предела који личи на тек заталасано, окамењено море. Да ми неко одузме то памћење, био бих као биће без чула, угашени комад материје. Памтим појање у цркви недељом, сахране после којих се једе и пије као на свадбама и свадбе које су се понекад завршавале сахранама, саборе на којима се играло задихано и до падања с ногу, славе и свечано избријана лица стараца. И памтим своју бабу како го-вори да не треба увредити сироче, отети удовици и како треба нахранити просјака и намерника….
Видети више: http://novinebuducnosti.њordpress.com/%D1%80-%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%98/%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE/

*
(Едиција ЦАРСКИ РЕЗ) ЖИВОТ ЖОЗЕ МАРИЈЕ ДЕ ЕРЕДИЈЕ
1842,22. новембар — На породичном имању „Фортуна“, на Куби, у близини Сантјага де Кубе, рођен је Жозе Марија де Ередија, син Доминга де Ередије и Лујзе Жирар. Са очеве стране, Ередије потичу од породице шпанских плантажера из Сент Доминика, која је из Шпаније емигрирала.
1801. Са мајчине стране, песник води порекло из старе нормандијске породице. Жозе Марија је последњи од четворо Домингове деце из другог брака. Имао је три сестре: Марију Франциску, Марију Жозефу и Марију Долорес, као и четири брата и сестре из првог очевог брака. Хиспаноамерички песник Хозе Марија Ередија је
Његов брат од стрица.
1849, 15. аирил — Смрт Доминга де Ередије, песниковог оца, на броду „Север“ који је пловио за Француску.
1851,октобар — Пошто је девет година живео на свом породичном имању, Жозе Марија се укрцао на брод за Француску у друштву породичног пријатеља Николаса Фовела. Постао је ђак интерната при колеџу СентВинсент де Сенли. Његово име је, ортографски, уве-дено као Жозеф-Мари. Он се одликује познавањем латинског и старогрчког језика, историје и француске књижевности. Ередија ће читавог живота остати привржен свом колеџу, и радо ће присуствова ти, као почасни председник, банкетима бивших ђака.
1852,фебруар — Породична кућа „Фортуна“ разорена је у земљотресу. ….
Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/evropska-poezija/trofejizozemarijadeeredija
*
(Фењер Диогена из Синопе) Живот у загрљају песме / Мирослав Тодоровић
Над збирком песма Љубише Ђидића ЉУВЕНЕ

Укоричене између две песме, пролошке Све ћу поновити и завршне Кад дође час находе се изабране (1965 – 2012) и нове песме именоване као Љувене. Скоро по столећа ткање од лирских трептаја душе уверљиво потврђују да је поезија честица која уздиже човеково биће (Хазлит) и да је све што вреди забележити у живота његова поезија. Прави песник бележи собом песму што памти, дочим песма у својој васколикости чува од људског заборава све што земаљском животу даје виши смисао. Отуда песник заветује Све ћу поновити…и твори стихове Поново ћу те истински љубити љубави. То поново остварује песмама које окупљене као Љувене представљају поему љубави и животу чији универзални смисаони обухват потврђује поезију и као непрекидну свежину света (Матић).
Срце ове збирке Љубав (песникова) има и значење метафоре свеколиког дискурса…
Видети више: http://fabrikamaslacakla.blogspot.com/2013/07/blog-post.html

*
(ПИСМА) Из пристиглих писама, наставља се (6)

Драги Мирославе,
Упркос годинама које су се наслагале и већ, ево, и накривиле, упркос поукама најбоље учитељице – искуства, ја још увек знам само шта је мућак…те такво ми и писање..није ово, није оно…а шта јесте ? то ја не знам.
Можда зато и пишемо, можда сазнамо…
Свако вам добро желим, Соња…
Видети више: http://70653dotcom.њordpress.com/2013/07/19/%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-%D1%81%D0%B5-6/

*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Сви Његошеви грехови / Матија Бећковић

ПРЕПУШТЕН ФРАНЦУСКОЈ 7ЊЕГОШ је, по Бећковићевим речима, своја дела за живота потписивао без имена – „Пустињак цетињски“, или именом и иницијалима уз које је редовно наводио звање – „Владика црногорски“.
– На књигама објављеним после његове смрти звање је избрисано. А његово занимање није било споредно ни за оно о чему је писао, ни како је писао ни како је читано, тумачено и доживљавано оно што је написано. Временом није само црква одвојена од државе, него је и најзначајнији српски владика после Светог Саве, одвајан од свог владичанства. Као да га је и Црква чији је владика прећутно препуштала Француској 7 – рекао је Матија….
Видети више: http://m950.њordpress.com/2013/07/19/matija-beckovic-svi-njegosevi-grehovi/

*
(ИМАТИ И НЕМАТИ) Нова Пантологија Пеленгирике / Станислав Винавер

Живојиновић (Муссака).
Мој живот.
– Покушај интимне ботанике. –
Живот је мој без јединог зрачка
Ја личим на цвет од маслачка.
Живот је мој туробан и без правца
Ја личим на лист од здравца.
Живот је мој тужан и мек ко бурек
Ја личим на зелени кукурек. ….
Видети више: http://mezijainfo.њordpress.com/2013/07/20/nova-pantologija-pelengirike-stanislav-vinaver/

*
(МЕЗИЈА) Народно благо. Скупио Вук Караџић / Станислав Винавер

Вампир-вода.
Неки човек заноћи у граду чији се цар повампирио те су телали по улицама викали: који се јунак намери да избави град од вампира даће му се пола царства. Кад је било око пола ноћи човек устане умије се водом са девет извора одене у одело од чохе нерезане опаше се сабљом са два сечива па пође лутати по граду. У томе сретне Арапина а овај кад га виде повиче: Богом брате незнана делијо дај ми једно чудотворно влакно твога одела јер ме вија ћоса па се бојим утећи му нећу. Онај му човек радо да што је тражио а Арапин му каже: кад ти буде до невоље ти само викни:
“Арапче бело капче
Зелено жапче
Ћелаво врапче.”
а ја ћу долетети са мојих седамдесет и седам хиљада Арапа….
Видети више: http://mezija.њordpress.com/2013/07/20/narodno-blago-skupio-vuk-karadzic-stanislav-vinaver/

*
(КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА) Милош Црњански. С пута по Ломбардији / Станислав Винавер

a) 1. Равена.
„Lorsk, la grande, Byron, alle љuitte Ravenne
Et cherzhes, sur les, mers, kelk plague loentenne“…
Alfredo du Misse
Лутам, још, модар
По, брежуљцима, рујним
Лутам, још, бодар
По видицима, нечујним.
Видици све су, ми тешњи
У гримизу: и агату
И сањам, о једној тихој трешњи
Ураслој у тарчужак и „лепу кату“
Што расте – баш у овоме сату –
Тамо далеко, у Банату.
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.њordpress.com/2013/07/20/milos-crnjanski-s-puta-po-lombardiji-stanislav-vinaver/

*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ ) (ПМ) Богдан Поповић. Монолог владике Данила. – анализа једног песимизма / Станислав Винавер

У српској књижевности патриотска поезија чини нарочиту категорију, врло омиљену и пуну красних ствари. Међу патриотске ствари те врсте спада и монолог који горе исписасмо. Све главне особине које карактеришу лепо уметничко дело могу се наћи у овоме монологу (мислим да га је написао црногорски владика Петар Његош).
Одмах од прве реченице песник удара тачну ноту пуну осећања:
Виђи врага су седам бињишах
Су два мача а су двије круне
Праунука Туркова с кораном!
Значајне појединости, пробране у циљу да се покаже ко су били Турци.
За њим јата проклетога кота
Да опусте земљу свеколику
Ко скакавац што поље опусти….
Видети више: http://novinebuducnosti.њordpress.com/%D0%BF%D0%BC/bogdan-popovic-monolog-vladike-danila-analiza-jednog-pesimizma-stanislav-vinaver/

===
(00177)

Албум: Звишки сеоски мотиви - Иван Шишман, 16

Албум: Звишки сеоски мотиви – Иван Шишман, 16

*
(Ковчег безразложних успомена) ШАЉАПИНОВИ НИСУ РУСИ / Бела Тукадруз

Из бележница: “Златно Руно” (Отпад)
Без наслова, без датума. Гомила папира, писана мојом руком, можда деведесетих? Моја мајка је била жива, она прича ову причу, вероватно поводом смрти сусетке преко пута? – Моја баба по мајци је умрла кад је теби било пет година, једне зиме, баш на свадбу Радета Десе Љубиног….
То се моја мајка мени обраћа, подвлачим – мени прича. Моја мајка је умрла 2002. године, пре једанаест година, а ево, запис је оживљава. Прича испричана и записана тако побеђује смрт.
– Сећаш ли се, била је то велика, лепа, права сеоска свадба? Деци су делили меса и колача, а људима и женама, врућу ракију из бардака и вино из плетених балона.
Била је и баба Љуба на тој свадби, предноћ, свратила код нас. Па кад се вратила са свадбе, виче: „Еј, шта радите?“ Пошто је свекар умро пре два месеца, ми смо још били у жалости и нисмо одлазили на игриште. Свекар умро око Митровдана, а Деса Љубина женила сина на Светога Саву..
Шаљапинови нису Руси. …
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.њordpress.com/%D1%83-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%B7%D0%B0-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%BC/%D1%88%D0%B0%D1%99%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%83-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

*
(ЗАВЕТИНЕ ) Филм „Златно руно ( у трагању за плавим златом) / Б. Тукадруз
– Људи, има ли злата?…

Видети више: http://youtu.be/fZOF-D-4bCk

*
(УЗЕНГИЈА) КО ПРАВИ ТЕ СПИСКОВЕ?/ Радивој Шајтинац

КАО У СВИМ НЕИЖИВЉЕНИМ И АУТИСТИЧНИМ
ЗАБРАНИМА ТАКО И ОВДЕ МНОГЕ
МАНИФЕСТАЦИЈЕ,ФЕСТИВАЛИ,
СМОТРЕ
САБОРИ,ДАНИ, ЗАЧИЊУ НА ПРЕТХОДНО УТРАПЉЕНИМ
СПИСКОВИМА.
У БУРАЗЕРСКИМ ИНСТИТУЦИЈАМА,ГДЕ ИЗМЕЂУ
РУКОВОДСТВА И ЧЛАНСТВА ВЛАДА
СМРАДНА САМОУПУЋЕНОСТ И КОМИЧНО КОРИСТОЉУБЉЕ, ….
Видети више: http://velikazavetina.blogspot.com/2013/07/blog-post_21.html

*
(ФАТАМОРГАНА) (Поклон књига. 5 дигитално планетарно изд.) Музеј Немогућег Ратара / М. Л.
Увод
Да ли ми је Бог послао Фатаморгану Комплекса
Спасово да би последње године мога живота ставио на
највећа могућа искушења?
Понекада ми се чини да ћу и на другом свету
сањати МУЗЕЈ НЕМОГУЋЕГ РАТАРА, ако не успем да га
оснујем на овом.
Треће издање МУЗЕЈА НЕМОГУЋЕГ РАТАРА
било је припремљена за штампу средином јесени 1999.
године. Из финансијских разлога није објављена крајем
исте године.
Сам наслов књиге је веома привлачан; могао би ,
једнога дана, бити и назив новог часописа.
То је прва књига мојих објављених есеја; сва
три издања се разликују. Могуће да ће се и четврто
издање, ако једнога дана до њега дође, разликовати од
овог трећег; али је сасвим сигурно, да ће ово треће бити
основа или језгро за сва будућа. То је прва моја књига
која је доживела и треће издање.
Прво издање је имало своју адресу.
Било је упућено –
Непознатим и познатим.
Данашњим и будућим.
Племенитим. Паметним. Богатим.
Предузимљивим и далековидим. Визионарима…

Прво издање Музеја Немогућег Ратара (Београд : Заветине, 1996) отишло је брзо и неповратно у свет, и било је посвећено људима, за које се писац надао да ће
прихватити Оснивачеву идеју као своју.
Друго издање је објављено, као библиофилско, у симболичном броју примерака.
И оно је развејано као семе пшенице.
Ово дигитално издање, публикује се, као планетарно, како би доспело до најширег могућег круга. Све друго о овој књизи налази се у самој књизи, која се може листати, читати и преузимати до миле воље…
Видети више:. http://mezijainfo.files.wordpress.com/2013/07/miroslav-lukic-muzej-nemoguceg-ratara.pdf

*
(ФАТАМОРГАНЕ) (Муљ и чичак) СТВАРНОСТ НАДИЛАЗИ ФАНТАСТИКУ / Б. Т.

Божић, сређује утиске. И прича шта му се догодило у граду.
– Стопирали смо, повезли нас неки момци. Унутра женске;
дигле ноге на седишта, па изазивају. Момци нас зезају, веле – дирајте
их! Гледам, нас двојица, њих двојица. Кад дирнем онако пијан ону
млађу, онај што вози, он ме лупи по руци: туп, не! Девојке се
интересују: одакле смо? Босанци. – Чуле смо да су Босанци слаби
јебачи… И онда нас питају : Колико је дуг теби, а теби?…
Видети више: http://mezijainfo.wordpress.com/%D0%BC%D1%83%D1%99-%D0%B8-%D1%87%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BA/

*
(ХОМЕР) Томас Транстремер: Природа је моја црква

…. Недавно је у природњачком музеју у Стокхолму приказана изложба песникове колекције инсеката из детињства, а поводом његовог 80. рођендана једна мала буба откривена на Готланду, највећем шведском острву на Балтичком мору, названа је по њему, и сада се зове “Морделлистена транстроемериана”.
– Тешко је знати како нове генерације доживљавају и користе природу. Одређено научно разумевање природе је без сумње нестало, и замењено нечим другим. Ипак, у Шведској свако дели традиционално право да “приступа природи”, да лута слободно, без наилазака на ограде или на ознаке “приватно власништво”, да открива нова места, чак и да се изгуби па поново пронађе свој пут. Слично уласку у поезију онлајн, о коме сам говорио, овај улазак нуди наду за разумевање природе – закључује нобеловац Томас Транстремер…..

Видети више:
http://pudinadolina.wordpress.com/2013/07/22/tomas-transtremer-priroda-je-moja-crkva-kultura-novosti-rs/

*
(ЗАПИС 63) (Бездана уметност) Две песме из Аркадије/ Александар Лукић

ВИЈУН

На брштоку тик уз вир бејах
годинама сакривен за старим стаблима
врба одакле осматрах бутине девојака,
старијих коју годину од мене.
Толико дуго крчмих ту слику
у маштаријама. Те светле женске бутине
углачане кундаке у памћењу.
Оне са вретеном у руци одмотаваше
конац низ таласе реке,
младе и гиздаве жељне љубави,
беху одреда.
Изворчић са водом зеленом а над њим леска,
зрневље лешника са грана. Златна икра.
Ту је чист крај.
Речна трава подсећа на дечије чуперке,
у брзацима врхови јова налазе огледало.
Након свега ја сам онај крупни коњски зуб
избачен после поводња на спруд златаст,
песковит, оцеђен.
Мрешћење риба у плићаку Пека,
узмућен муљ, кључање воде за рибљим перајима
наличи мом сећању.
Вијун из муља,
помаља главу….
Видети више: http://bezdanaumetnost.blogspot.com/2013/07/blog-post.html

*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) Трговинска преписка о валутном питању / МИД (Мита Димитријевић),
БЕЛЕШКА уз трговинску преписку…

1) ТРГОВИНСКУ ПРЕПИСКУ О ВАЛУТНОМ ПИТАЊУ/СЕКСУАЛНИ ЕКИЛИБР НОВЦА, нашао сам у архиву Љубомира Мицића (под инв. бројем ЉМ 311). На фронтиспису ова књига има важну дедикацију која гласи: „ГОСПОДИНУ БРАНКУ ВЕ ПОЉАНСКОМ ОД ПЕСНИКА АПСОЛУТНО НИЧЕГА МИТА ДИМИТРИЈЕВИЋ МИД“.
Књига се може (и мора) читати у оба смера: с почетка према крају —> или од Трговинске преписке о валутном питању па до Сексуалног екилибра новца – односно с краја према почетку …
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0/%D0%B8%D0%B7-%D1%82%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BE-%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%B8%D1%82/
*
(ФАТАМОРГАНЕ) Шта вам говоре ове одабране странице? / Б. Тукадруз
Уз осам одабраних страница из Сајамског каталога „Просвете“ за 1972. годину
… Да ли вам ишта говоре ове странице, после 41 годину? Ако вам нешто сувисло и значајно говоре, пишите нам. Нама се чини, и на основу Садржаја, да је реч о једном несумњивом издавачком џину титоистичких времена, који би могао бити занимљива грађа и за историчаре књижевности, али и за истраживаче тзв. културне прошлости. Да ли вам се чини да је овај издавачки џин био “претплаћен” на скоро све комунистичке награде у СФРЈ? Или је то оптичка варка? Могли бисте да погледате, и каталоге, рецимо, “Нолита”, из тога времана, Матице Српске такође. Чикамо неког итраживача да напише малу историју српске књижевности друге половине 20 века на основу реалног и разумног, критичког сагледавања свих тих књижевних награда, пописаних у споменутом прилогу “Просвете” из 1972. године. Хало, има ли кога тамо? – Време је, прошло је много година, и треба да се пише нова, отрежњујућа,недеретићевска историја српске књижевности….
Видети више: http://mezijainfo.wordpress.com/2013/07/22/%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D0%BC-%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5-%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) „Српска књижевност у европском контексту“ / Миливој Сребро
Реч је о зборнику радова са међународног научног скупа који је наш саговорник организовао на Универзитету у Бордоу. Аутори су афирмисани научни истраживачи са универзитета из Француске, Србије, Енглеске, Немачке, Италије, Русије, Пољске, Украјине. Овај скуп и зборник су део активности на чијој реализацији ради екипа истраживача окупљених око пројекта „Сербика“.
– Пројекат је заправо плод мојих дугогодишњих размишљања како да се отворе могућности за успешнију промоцију наше књижевности у франкофонском свету. Схватио сам да се уласком у еру „електронске цивилизације“ – интернета, електронске књиге и ајфона – указују и нове могућности за промоцију тзв. „малих књижевности“, међу које спада и српска. Зато сам, пре неколико година, осмислио пројекат „Serbica.fr“ у форми својервсне „електронске књижевне енциклопедије“, што је, као иновативан приступ истраживачком раду, одмах наишло на подршку одговорних са универзитета – истиче Сребро.
Недавно су покренули и сопствени електронски часопис. С обзиром да у Француској, после гашења две ревије више није постојала ниједна периодична публикација посвећена српској књижевности.
– Наш електронски часопис је до сада објавио више тематских бројева који су побудили пажњу француске академске јавности, као што су темати о Андрићу, Павићу, Стерији, српској средњовековној књижевности, а управо се појавио и специјални број посвећен Светлани Велмар-Јанковић. За ову годину планирано је да објавимо још и тематске бројеве о стваралаштву Његоша и Црњанског – каже наш саговорник.
Ови пројекти су покушај да се надокнади постојећа празнина с обзиром да је, како истиче Сребро, српска литература данас недовољно позната Французима.
-То је чињеница над којим би требало да се замисле пре свега они који су у Србији задужени да се баве промоцијом националне културе у свету. Захваљујући ентузијазму преводилаца, објављено је доста савремених аутора, али српска књижевност је и данас тамо где је била пре двадесет-тридесет година: на маргини француске књижевне сцене – каже Сребро. – Неопходно је, да релевантне државне институције пруже финансијску подршку, с једне стране, преводиоцима који су истински амбасадори наше културе и, с друге стране, свим оним иновативним пројектима чији је циљ да нашу културу учине доступнијом у иностранству. Из искуства у раду на пројекту „Сербика“ знам да је ентузијазам важан, чак неопходан, али се само са њим не може далеко стићи. …
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/07/22/zbornik-popunjava-prazninu/

*
(УЗДУЖ И ПОПРЕКО) Нулти број књижевног часописа “Самиздат”

Петровац на Млави, 1997. године. Примерак сам нашао на једном буњишту околини места издања.
Што се тиче одговорности, идејни покретач је – Микић Драган, како пише на једној од последњих страница. Одговорни уредник Николић Н. Ненад. Никад чуо. Уводни чланак је написао, Бранко Манас (професор гимназије, преминуо)…
Питам се је ли то и једини број тога часописа? Вероватно јесте? Међутим, можда је часопис могао да понесе и неки други наслов? Чуди ме да први пут чујем за тај нулти број; да ми моји тамошњи пријатељи нису причали о том покушају у своје време….
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/2013/07/22/%D0%BD%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%B7%D0%B4/
*
(ПИСМА) Из пристиглих писама, наставља се (7)
Једно преварантско писмо.

Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2013/07/22/%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-%D1%81%D0%B5-7/

*
===

Албум: Звишки сеоски мотиви - Иван Шишман, 20

Албум: Звишки сеоски мотиви – Иван Шишман, 20

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s