Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00192 – 00194)

Доштампано 22. јула 2014. године. Годину дана доцније-
===
(00192)

Албум: Звишки сеоски мотиви - Иван Шишман, Бара на путу

Албум: Звишки сеоски мотиви – Иван Шишман, Бара на путу

*
(ЗАВЕТИНЕ Запис) Први сусрет чланова Групе ЗАВЕТИНЕ Запис (у време одржавања Београдског Сајма књига 2013)
…. Управник „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ и гл. Ур. Књ. часописа „ЗАВЕТИНЕ+“ Бела Тукадруз (алиас М. Лукић) , човек који верује у другачији Београд и другачију Србију, у различитост, позива, пре свега, чланове Групе ЗАВЕТИНЕ Запис да нађу времена током београдског Сајма књига 2013. и сусретну се и лично упознају и поразговарају о новим корацима и сасвим изгледном штампању на папиру следећег новог броја часописа „ЗАВЕТИНЕ+“ до краја ове године у респективном тиражу.
Замолио бих све оне који долазе на Сајам – из унутрањости Србије, или из иностранства, а и лично су заинтересовани за сасвим неформални сусрет, да се јаве на време, тј. најкасније до 19. октобра 2013. године, ради планирања сусрета…
Видети више: http://zavetinein.wordpress.com/2013/10/11/%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B0/
*

(ZAVETINE My Opera) Армагедон / Бела Тукадруз

Према хилијастичкој (миленаристичкој) интерпретацији хришћанства, месија (Исус Христ) ће се вратити на земљу и поразити Антихриста („Звер“) и Сатану у бици код Армагедона. Сатана ће затим бити бачен у амбис или рупу без дна на хиљаду година, током којих ће Исус владати на земљи. Након што буде ослобођен из амбиса, Сатана ће скупити Гога и Магога са сва четири краја Земље. Они ће се окружити логор „светих“ и „град љубазни“ (мисли се на Јерусалим). Са неба Бог ће на земљу бацити пламен која ће их прогутати. Ђаво, смрт, пакао и они који нису уписани у Књигу живота ће бити бачено у Гехену (огњено језеро које гори од сумпора). (из енциклопедије)
Ево књиге која никада неће бити објављена као књига.
До пре неколико година на писање овакве књиге могао се усудити неко ко је неурачунљив. Таква књига се тиче нечега што се догодило овде, она се може читати као увод у неке друге књиге које ће бити писане и објављиване у годинама које буду долазиле и ако већини буде стало до истине…..
Видети више: http://mezijainfo.wordpress.com/t-%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD/
*
(Салаш Севераца) Добрило, неопозиво / Мирослав Тодоровић
Избор из Преписке Добрило Ненадић ↔ Мирослав из Трешњевицe

Добрило Ненадић ↔ Мирослав Тодоровић
Богојављење, 2010.
Драги Мирославе,
шаљем ти овај текст о томе како је почео мој ход по трњу да га уклопиш у своју књигу ако нађеш да то тамо пасује.
Добрило
ХОД ПО ТРЊУ
До данас, дакле више од три деценије, за собом вучем ту клепетушу.
Прича је поучна па би је вредело подробно испричати као упечатљив пример наших загонетних нарави.
Да почнем испочетка ослањајући се на памћење, које је дабоме донекле мутно и колебљиво.
Година 1975.
Радим као референт за развој СОУР ”Воћаркооп” Београд, ООУР Ариље у Ариљу.
Сложена организација удруженог рада, Основна органи¬зација удруженог рада, Закон о Удруженом раду Едвард Кар¬дељ звани Бевц, далекометни пројекат осамостаљења Сло¬веније и глупи Срби који последњи сазнају шта им се спрема. А посао у тим временима апсурдан, ни једна свежа идеја се није могла пробити на светло, пројектована је била смрт а не живот.
Писање је одбрамбени рефлекс. …..
Видети више: https://znakprepoznavanja.wordpress.com/2013/10/11/%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%BE/
*
(Запис 7) МИРИС АПРИЛА У ПОЖАРЕВЦУ / Зоран М. Мандић
Почели смо са Џонијем
Он реферисањем делова приче о менаџеру
Свуда около
Испод небеског осврта на
Егзистенцијални видик
Као у Фасбиндеровим филмовима о
Маштању маште
Окупација Паланке у раскораку са
Циљевима предизборне хистерије
Покушај сећања на нека припадајућа
Лична имена на
Милоша, Миливоја, Васу
Губила су се у ритму грешака
Историјског памћења после
Другог Џонија
Конкретни свет је почео да личи
На грешника који је своје тело
Заборавио у хотелском ресторану
Морава, Млава и Дунав у
Браничевском округу
Незаинтересовано се врте у лажном речном
Кругу
Муке са Џонијем горе су од седења у
Забели у
Надама једних и сумњама других да ће
Успети у подучавању доктора историје и
Вечитих апсолвената
Један ветеринар ми је несебично на махове
Отварао прозоре запуштене куће тренутка
Разумео сам његову навијачку помаму за
Сликама самопрокламоване мисије на
ТВ
Били су то невешти нацрти антислика који су
Родитељским рукам из њега гурали оно
Што је хтео да каже ….
Видети више: http://zavetineaba.blogspot.com/2013/10/blog-post.html

*
( Речник немогућег) Један кос пјева / Мирослав Б. Душанић

Ја с муком присиљен морам све да прикријем,
и тако да чиним
и тако да живим,
као да су ови дани сасвим нормални.
Али ни један једини дан се не угаси
и ни једна једина ноћ,
без крвавих трагова у мом срцу.
Ја страхујем безгласно.
Ја ишчекујем…..
Видети више. http://recnikneoguceg.wordpress.com/2013/10/09/%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BA%D0%BE%D1%81-%D0%BF%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0/
*
( Запис 37) Четири песме / Зорица Јанакова

О ту све је

О ту све је. Никло па свикло.
Цвркут уз кукут.

Обрижало граор око.

О ту све је, зриком, риком.
И повиком.

Гузицу на пањ па, мекет крекет.

Кокот.
Окот.

О ту све је.

Никло где свикло,
Колико могло пружило ногу.

Видети више: http://fabrikamaslacaka.blogspot.com/2013/10/blog-post.html

*
(Сазвежђе З) Да ли сте чули (књижевне новости)
ХАРУКИ МУРАКАМИ ЈЕ ФАВОРИТ ЗА НОБЕЛОВУ НАГРАДУ ЗА КЊИЖЕВНОСТ

После година најава и ишчекивања, ово би могла да буде Муракамијева година за Нобелову награду – барем ако судите по кладионици Ледброукс, који је са шансама 3-1 фаворит.
Остали фаворити су америчка ауторка Џојс Керол Оутс (6-1), мађарски писац Петер Надаш (7-1), јужнокорејски песник Ко Ун (10-1), и Алис Монро, из Канаде (12-1)…..
Видети више. http://70simbolisz.blogspot.com/2013/10/blog-post.html
*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) ЖЕНЕ / Мирча Картареску (1956)
ЖЕНЕ

„жене су занимљиве
до 20-те и после 30-те
отприлике 5 испред и 5 иза
који дечак не жели, још док и не зна на шта личи она ствар,
жену од 30 година?
који ћелавко са својих 35-40 не жели несташну девојчицу?
када имаш дебелу, желиш витку, јер жене су занимљиве
нешто испод силуете и нешто изнад –
ако си имао ласцивну, не знам како, пожелиш
стидљиву, да то урадиш при угашеном светлу..

дору и дину (опрости му, Боже)
код динуа, једне ноћи забава генерације
у кухињи са чашама Cuba libre: мој господине,
шта је на свету лепше него јебати се?
Која је дрога јача, која ће те поема продрмати јаче?…
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/2013/10/10/%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%87%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BA%D1%83-1956/

*
(Сазвежђе З) Три приче / Стојан Богдановић

ВУКАШИН ЛОЗАНИЋ ЈОШ ПОКАЗУЈЕ СМЕР

Ову причу, знате већ, испричао ми је Цоне. Ви ћете проценити колико је занимљива. Моје је било да забележим. Цоне је већ био остарио и споро је причао, да не кажем разглабао је. Изгледало је као да се тешко присећао неких ствари, неких детаља, али то није било због старости, то сам приметио. Једноставно није волео да се тога сети, а ја сам наваљивао, као дете пред спавање, да ми исприча. Није имао куда, није могао да ме се отресе, па је почео:
Био сам мали и као свако сеоско дете волео сам да се примакнем тамо где седе људи, где пију ракију и воде озбиљне разговоре. Такозвана нова власт, како су је тада звали, се устоличила, али су непријатеље немилосрно гонили и прогањали. Измишљали су их и тамо где их је било и где их није било. Због тога људи нису волели да њиховим разговорима присуствују жене и деца. Сматрали су да жене и деца могу несмотрено да истртљају шта су чули, а ако то дође до ушију оних у кожним капутима ето ти белаја. Богме, многи су заглавили апсу…..
Видети више: http://70simbolisz.blogspot.com/2013/10/blog-post_11.html

*
(EXTRAVAGLIOO999 ) MEDITERRANEO – LA STORIA – TRIBUTO

Отпремљено 03.03.2008..
UN TRIBUTO AL FILM VINCITORE DELL’OSCAR NEL 1990 „MEDITERRANEO“ DI GABRIELE SALVATORES

Видети више: http://youtu.be/RsYcGdhfptU
Видело: 221.020

===
(00193)

Албум: Звишки сеоски мотиви - Иван Шишман, Велика магаза

Албум: Звишки сеоски мотиви – Иван Шишман, Велика магаза

*
( SERBIAN PRESS CENTER) Кратак историјат и хронолошки преглед активности Српске националне академије у Канада од њеног оснивања до данас / Рајко Радојевић

Српска Национална Академија у Канади основана је 1981. године, а 1982. добила је повељу од канадске владе када је уписана у регистар добротворних организација. Оснивачи и први чланови управе били су адвокат Никола Пашић, унук нашег славног државника Николе Пашића, Софија Шкорић, библиотекарка универзитета у Торонту, Душан Бијелић, магистар историје уметности, Никола Алексејченко, инжењер грађевине и професор Павле Павловић, директор средње школе у Торонту.

Као што и приличи једној академији, основни циљеви су били и остали искључиво културног и просветног карактера:

1. да помаже развој српског језика, књижевности, историје, образовања, музике, уметности и фолклора, укључујући и све остале делатности у области друштвених наука у вези са српским културним наслеђем;

2. да помогне развој, координацију и финансирање српских студија, истраживања и објављивање публикација;

3. да помогне успостављању и развоју креативног и стимулативног контакта међу научницима, књижевницима, уметницима и другим експертима у оквиру студија о Србима;

4. да организује предавања, конференције, семинаре, радне групе, изложбе, концерте и остале културне и образовне активности сличне врсте;

5. да штампа радове од вредности за чување и развој српског наслеђа као и да промовише такве кљиге, часописе, књижевност, филмове, музику, фолклор и остала средства комуникације и информисања;

6. да помаже стварање и развој студија о Србима на канадском универзитету и другим образовним установама. Да одржава односе са сличним центрима, институцијама и организацијама ван Канаде и помаже размену научника и студената;

7. да сакупља, чува и омогућава употребу писане и усмене историје српске нације. ….
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/2013/10/13/%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82-%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BB%D0%B5/

*
(МИТАРЕЊЕ ЧУДОВИШТА) Без српског становишта и српске културне политике срљамо у самопорицање и нестајање / Радомир Батуран

Самопорицањe код Срба

У сваком послу гаранција успеха јесте љубав и промишљеност
са којом приступамо том послу. А креативни рад у култури свог
народа, без љубави и према том народу и према његовој култури,
без јасно утврђене нациооналне политика – странпутица је којом
незадрживо срљамо у самопорицање и нестајање.
Самопорицање је феномен свесног одрицања од сопствене су-
штине; настојање у свести и у поступцима да се побегне од себе са-
мог: од своје традиције, вере, нације, културе, језика и писма; поку-
шај да се постане неко други. То уман човек не чини, него се труди
да што свестраније и што дубље спозна своју суштину, да је наоб-
рази, надгради, оплемени вером, љубављу, васпитањем и лепим
понашањем и утврди се у њој са високим осећајем за етику, истину
и правду да би могао природно, без лажи у грудима, да се понаша
и дела. Истовремено, самопорицање је и оно што нам сопствена
свест казује о вредностима наше суштине. Самопорицатељ опе-
рише сасвим супротним вредносним категоријама….
Видети више: http://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2013/10/13/%D0%B1%D0%B5%D0%B7-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83/
*
(СРПСКА ДИЈАСПОРА) КРИВОТВОРЕНА ИСТОРИЈА / садржај рубрике књижевног часописа „Људи говоре“ , 19-20 / 2013

Текстови Владимира Умељића ( „Немачка ревизија историје Балкана на крају 20. и почетка 21. века“) (Франкфурт) , Беле Тукадруза ( Тајна професора Младеновића) (Београд) и проф. Славице Гароње (ИН МЕМОРИАМ – проф. Др Живомир Младеновић, 1910-2011) (Н. Београд) ,штампани у најновијем броју књ. часописа „Људи говоре“, могу се читати у целини на локацијама „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“…
Видети: http://sazvezdjezavetina.files.wordpress.com/2013/10/ljg-19-20_krivotvorena-istorija.pdf
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ПРЕВРЕДНОВАЊЕ – НЕИЗБЕЖНО / Бела Тукадруз

… ________ НАПОМЕНА уредника:
Последњи параграф из одломка Ломпарове критике из 2005. године веома је објективан, у односу на оно што се уопште могло прочитати и чути о критичким напорима Небојше Васовића. Нарочито последња реченица. Међутим, већина Васовићевох критичара , мислим на официјелну, бирократску и академску књижевну критику, није имала нити може имати слуха за право вредновање и превредновање. Ретки међу њима, присетиће се да су и Скерлић и Вујић (пред сам Други светски рат) сматрали да се у српској књижевности мора временом започети са превредновањем, али практично тај посао једва да је започет последњих година. Официјелна књижевна критика се радије бави хвалоспевима, стварањем и одржавањем канона и шаблона, јер је то лакше и безболније. И уносније! Та официјелна књижевна критика много личи на српско друштво онакво какво оно стварно јесте. Није чудно што се на тешки, аргатски посао превредновања усудио баш један писац, какав је Васовић. Већ од првих својих есејистичких књига, од књиге о Кодеру, видело се да је Васовићу дража истина од некаквих митова о српским књижевним величинама (сетите се Васовићевих критика о Михизу, или о другим „миљеницима“ времена и прилика). …
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/10/15/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%BE/
*
(Запис 63. ) Три нове песме / Александар Лукић
ПУСТА КРАЈИНА

Са дна вира, пркосе плаве камене плоче
јата скобаља искрећу тела полеђушке у страну,
рибља крљушт – огледало окренуто сунцу
баца светлосне бодеже у очи двојици песника.

Лето одмакло

Све је речено, изгледа. А ипак нејасноће
пробијају одасвуд до нас – млади штенци.
Пупољци са грана трешања набубрели
чим ојужи. Траг грешних духова кружи
ваздухом. Писмо са Понта послато нама.

Новчићи златни брује из мешине кошне торбе.
Видети више: http://bezdanaumetnost.blogspot.com/2013/10/blog-post.html
*
(Ковчег безразложних успомена) Из Бележница / Бела Тукадруз
Растурање магле. – Док смо се дајцом пели на врх једног каменитог виса с пушкама М48 међу коленима, околни брегови беху у магли, која се
полако разилазила, све док се сваки жбун, кућа или чемпрес, грм нара или јаблан није оцртао тако јасно да се чинило да га можеш таћи руком, као цртеж нацртан сувим угљеном, иако је све стварно било далеко, дубоко доле…
Јабланови. Јабланови. Јабланови.
Преливи винове лозе, бакарни, и црвенило и жуто зеленило дивљих нарова, голубије ивице врхова што су нас на североистоку уоквиривале као рам слику; ретке куће испод врхова брегова ту и тамо – све је то моје мисли одвлачило далеко, углавном према Јадрану, медитеранским пејсажима, Вергилију, Волту Витмену и Паундовим фрагментима…
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2013/10/15/%D0%B8%D0%B7-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) НУКЛЕАРНИ ОТПАД

Венецуела не лаже
У Венецуели 1974.године писано је у врло озбиљном листу, да су Албанија, Бугарска, Румунија и Србија одређене за светско сметлиште, у Европи је, а није Европа, а и народ је интелигентан и веома брзо прихвата нове технологије (одлагања отпада). Такође, стандард ће (наводно) много да скочи, али ће цена бити велика: смањује се животни век на 30 година. Као што видите, све се планира много унапред. И ништа они не крију, само ако има ко да прочита. “Теорија завера” заиста не постоји, јер за њом нема потребе. Могу ситни и безначајни да се завере против виших од себе, а да се они који воде све заверавају против ситне бораније – то је нонсенс. Они само имају свој план (АГЕНДА – како га они зову) и врло приљежно раде на његовом провођењу. И, за разлику од нас, где све мора да буде готово сутра, да ја мазнем лову и турим у шлајпик, њихови планови се простиру на стотине година, и није важно да га тренутно живи остваре, већ сви раде на томе, а неки њихови ће га и доживети….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/10/13/fwd-fwd-nuklearni-otpad/
*
(Фењер Диогена из Синопе: ) СПИСАТЕЉИ И КЊИГЕ У НЕДОБА / Мирослав Тодоровић

…Писац Владимир Кирда Болхорвес је штампао белешку:Нешто сасвим лично. Пише: „Извињавам се својим најближима, супрузи, деци и унуцима, због тога што им, у њиховом рвању са поретком и нередом свакодневице, и настојању да остваре мање и веће властите снове, не помажем онако како то чине ваљани мужеви, очеви и дедови, него им (супрузи и деци деценијама, унуцима тек неколико година) загорчавам живот. Манијачка жеља да се реализујем
као творац хеутеранизма, романсијер и песник, и да своје рукописе видим претворене у књиге, скромно моје (пензионерске) приходе преусмерава са кућног буџета на задоваљавање ексцентричних личних илузија.“ Пакет са својим делима од Владимира сам добио поштом на дар…..
Видети више: http://fabrikamaslacakla.blogspot.com/2013/10/blog-post_15.html

*
(Правда) Погача и проја изгубиле сласт / Миландин Малишић
ЉУБОВИЈА – Чувених азбуковачких и рађевских воденица поточара ускоро ће се мало ко сећати, јер уместо њих жито данас мељу прекрупачи, а велики индустријски млинови ничу на све стране.
Не тако давно, средње Подриње надалеко је било познато по воденицама на планинским потоцима, рекама и брашну које се у њима млело. Рачуна се да је пре две-три деценије у околини Љубовије, Крупња, Малог Зворника и Бајине Баште било око 250 воденица.
– Воденце је уништио прогрес. У целом крају их није остало једва двадесетак, а и оне не раде пуним капацитетом. Е, некад је било лепо када се одлазило у воденицу ради мељаве пшенице, кукуруза осмака, белог и жутог. Запамтио сам одлазак са својим оцем Војиславом у воденицу док сам био десетогодишњак. Ишли смо волујским колима, са пуним џаковима кукуруза и пшенице, у воденицу Новице Севића на реци Љубовиђи у селу Горња Љубовиђа – каже Милинко Арсеновић, пензионер из Љубовије.
Он додаје да је та воденица имала два воденична камена, један је млео само пшеницу, а други кукуруз.
– Да би се обавила мељава, у воденици се остајало два дана и једну ноћ, па је мој отац носио торбу пуну хране за нас двојицу, у којој је била порција сира и кајмака, печена кокош и комад сланине. Наравно, и флаша шљивовице препеченице. У воденици је воденичар умесио и испекао повелику погачу, па смо заједно јели у сласт на трави испред воденице и слушали чекетање вретена, које је поскакивало на воденичном камену – прича Арсеновић.
Воденице поточаре су вековима горштацима на Бобији, Медведнику, Јагодњи, Мачковом Камену и Борањи и другим планинама и висоравнима значиле живот. Оно мало жита, које роди на посној планинској земљи, сељаци су млели у њима и имали хлеба до следеће жетве. Доласком струје и у последње неосветљено село у Подрињу све је почело да се мења. Електрични млинови и прекрупачи су потиснули воденице у други план…..
Видети више: http://www.pravda.rs/2012/03/15/pogaca-i-proja-izgubile-slast/
*
(Магазин / Политика) Игра воде и речњака /Драган Боснић
…. Новембар, децембар и јануар су месеци које сунце ретко посећује, а влага, магла, кишаи снег се немилосрдно завлачеи испод најтоплије ветровке. Могли бисмо, дакле, да фотоапарат оставимо на дно ормана, да седнемо поред пећи и уз кувано вино и сарму сачекамо пролеће. Али сад је право време да се водопади у Србији виде у правом издању. Нису импресивни као у земљама са великим планинским масивима, али нису ништа мање лепи. Тешко их је све набројати, па вамовде представљамо самонеколико најзанимљивијих.
1.ПИСКИ СКОК НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ је са висином од 65 метара вероватно међу највишим у Србији. Кажем вероватно, јер пастир који ми је показао тај водопад тврди да у околини постоје два још виша. Релативно добар макадамски пут пролази неколико стотина метара испод водопада, а један његов крак пролази баш поред места одакле се вода обрушава у понор. То је најлепши и највиши део Старе планине, који само повремено посећују ретки планинари и шумари.
2.РИПАЉКА КОД СОКОБАЊЕ званично је највиши водопад код нас, иако је водени стуб краћи за око 20 метара од Писког скока. Рипаљка је, међутим, активна само током раног пролећа или после дужих кишних периода.
3.ТУПАВИЦА није много висока, али је можда најлепши водопад код нас. Налази се у непосредној близини пута који од Дојкинаца води ка Топлом Долу на делу Старе планине који се зове Висок. Иако је од пута удаљен стотинак метара, без искусног водича га је тешко пронаћи . Најпоузданији оријентир за скретање ка водопаду су Лилина чесма и брвно преко реке у њеној непосредној близини….
Видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Igra-vode-i-krechnjaka.sr.html
*
===
(00194)

Албум: Звишки сеоски мотиви - Иван Шишман, Невесела слика

Албум: Звишки сеоски мотиви – Иван Шишман, Невесела слика

(ZAVETINE My Opera ~ инфо ) Самоме себи / Марко Аурелије

ДРУГА КЊИГА

1. У зору реци самоме себи: Данас ћу наићи на наметљивог, неблагодарног, дрског, препреде-ног, склоног клеветама и недружељубивог човека. Све те особине имају људи, јеп не знају шта је добро и зло. Мени, међутим, зато што знам да је суштина доброг у лепом, а суштина зла у ружном, да је и чо-век који греши у сродству са мном – можда не по крви и по зачетку, али по духу и по томе што је божанског порекла – мени ниједан од њих не може наудити, јеп не може нико да ме наведе на срамно дело. Ја се не могу љутити или бити непријатељски расположен ни према рођаку. Јер смо ми створени за за-једнички рад, као руке, ноге и трепавице, и као горњи и доњи зуби. Кад бисмо радили један против другога, било би то противно природи: а људи раде један против другога ако се један на другога љуте или се међусобно избегавају….
Видети више: http://mezijainfo.wordpress.com/2013/10/22/samome-sebi-marko-aurelije/

*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) Одломак из “Пораза мишљења” / Ален Филкенкрот
РАСА И КУЛТУРА

Културни идентитет има две црне овце: индивидуализам и космополитизам. Послу&тјмо јоС једаред Франца Фанона: “КЈасична, готово уродена слабост националне свести неразви-јених земаља није само последица сакаћцња колонизованог поданика од стране колонијалног режима. Она је и резултат лености националне буржоазије, њеног немара, дубоко костнополитског образовања њенога духа”.34
С независношћу, дакле, ниСта није коначно реСено: претњи унутраСњим распадом придодаје се опасност од потајног по-вратка странца, па се национална држава, тек 5то је изашиа из стања неизвесности, мора трајно борити на два фронта: будном цензуром она мора ђа обезбеди стапање појединачних воља, а особену колективност која јој је поверена треба да оћ?ива од било каквог патворења. Још су немачки романтичари го-ворили да “све Сто је туђе, све што сц бцз неког дубљег разиога увукио у живот једног народа, постаје за њ узрок болештине и мора да баде искорењено жели ли он да очува своје здра-вље”. На исти начин, тежња за културним идентитетом одме-њује колонијалну ароганцију страхом од мешања, опседну-тошћу чистотом, обузетошћу загађивањем.
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/2013/10/22/odlomak-iz-poraza-misljenja-alen-filkenkrot/

*
(МИТАРЕЊЕ ЧУДОВИШТА) ПОСЛЕДЊА ВЕСТ: ЈОВАНКА БРОЗ…

ВЛАДА Србије је на управо завршеној седници одлучила да се испоштује лична жеља Јованке Броз и да она буде сахрањена у Кући цвећа, у просторији поред оне у којој је сахрањен Јосип Броз Тито.
На седници основан и Организациони одбор на чијем челу је Расим Љајић, потпредседник Владе:
– Данас у 15 часова одржаћему прву седницу организационог одбора. Њој ће присуствовати и чланови породице и заједно ћемо донети одлуку о датуму и времену сахране – потврдио је Љајић за “Новости”.
ДАЧИЋ: ИСПРАВЉАМО НЕПРАВДУ ПРЕМА ЈОВАНКИ БРОЗ
Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је да сматра да смрт Јованке Броз представља одлазак једног, последњег истакнутог, можда и најбољег сведока историје бивше Југославије. …
Видети више: http://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2013/10/21/poslednja-vest-jovanka-broz-bice-sahranjena-u-kuci-cveca/

*
(МИТАРЕЊЕ ЧУДОВИШТА) ЈОВАНКА БРОЗ: ЖИВИМ КАО У ЛОГОРУ...

Ексклузивно: Титова удовица о провали у њену кућу, притисцима, застрашивању, изолацији, имовини… Неке тајне из Титовог времена чији сам сведок још су вруће. Украли су ми вазу Минг, накит, преписку… Тридесет година сам провела у самици
НИСУ ме опљачкали обични лопови, већ људи који су тачно знали шта траже. Њих су послали они који се боје ствари које знам и којима сам била сведок током дуго година које сам била уз Тита – узбуђено говори Јованка Броз о провали у њену кућу, која се догодила пре неколико дана.
У ексклузивној исповести за “Новости” каже да ова провала није ни прва ни једина у “привременом смештају” у којем живи дуже од 30 година, откако су је с пиштољем под грлом, како тврди, истерали из куће у којој је живела с Титом.
– Није истина да ми из куће ништа није нестало, како је објављено. Украли су ми вазу “Минг”, венчани дар од покојног кинеског председника Мао Цедунга. Још нисам побројала шта је све нестало, али засада сигурно знам да су ми украдени накит, новац, али и белешке. Украдена је преписка с неким важним личностима, на пример с Цвијетином Мијатовићем и генералом Долничарем који ми три и по године пошто сам истерана из куће није вратио одећу.
Док резигнирано констатује да “живи како мора и како други хоће”, тврди да је деценијама подвргнута застрашивању и исцрпљивању, јер су неке тајне Титовог времена још “вруће”.
– Безбедносне снаге, по налогу неких људи, нису дозволиле да било која информација одавде изађе, деценијама. …
Видети више: http://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2013/10/21/jovanka-broz-zivim-kao-da-sam-u-logoru/

*
(ПРОТИВОТРОВ) И писци плаћају улаз на Сајам књига…

ЗВУЧИ невероватно, али писци, без којих Сајам књига не би постојао, следеће недеље мораће да плате улазницу уколико одлуче да посете ову велику манифестацију писане речи. Чак и ако желе да виде своју књигу или као аутори учествују у њеној промоцији!
Са друге стране, организатори Београдског сајма књига, који почиње у недељу и траје до 27. октобра, и овога пута ставиће у касу више од пола милиона евра. Из те касе, нажалост, као и ранијих година, ни динар неће добити – ни писци, ни књига!
Ове вести обзнањене су у петак у Удружењу књижевника Србије (УКС), на скупу посвећеном нашој највећој смотри писане речи, а коме су присуствовали представници оба удружења, Удружења писаца и Удружења издавача и књижара Србије (УИКС).
Књига полако губи статус културног добра и постаје роба. Већина наших писаца живи за књиге, а само пет процената живи од ње. Због лоших финансијских околности, многи писци су принуђени да траже спонзоре за своја издања, а сад морају да плате и улазницу за сајам да би их видели. Изједначили су их са обичним посетиоцима, а то је недопустиво – истакао је Радомир Андрић, председник УКС. …
Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2013/10/21/i-pisci-placaju-ulaz-na-sajam-knjiga/

*
(ЗАВЕТИНЕPress) Последња фолксдојчерка ….

У СЕЛУ Јабука код Панчева пезионерка Ана Рупић и њен пријатељ Јосеф Јергер из Немачке започели су припреме за дочек нове групе од двадесет фолксдојчера у ово мало банатско село. Управо праве спискове фолксдојчера из двадесетак немачких градова који желе да посете Банат. То је пракса већ десетак година, колико банатске Швабе из Немачке долазе сваког пролећа у Јабуку, где их дочекује Ана Рупић, последња Швабица у селу.
– Моје Швабе долазе да обиђу свој родни крај, да оживе сећања на детињство и младост проведене у Србији и да одају почаст члановима породице који су страдали у рату на обе стране. Дође њих двадесетак са својим потомцима и три дана обилазе Јабуку, гробља и споменике, али и своје некадашње куће и посебно шеталиште поред Тамиша… Немачке новине су објавиле неколико лепих репортажа о томе како су „фолксдојчери посетили село Јабуку“ и како су „фолксдојчери дошли у Банат да траже своје корене“ – прича нам Ана Рупић, док показује фотографије са последње посете….
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/10/21/poslednja-folksdojcerka-iz-sela-jabuka-dovodi-svabe-svake-godine/

*
(ЗАВЕТИНЕ Запис) Соња Ковачевић

БЕКСТВО У ЗАТВОР

Пијем јер хоћу да другачије буде све
Пијем јер све и даље непромењено остаје
Пијем јер и млад и стар и окорео и наиван
Само сам слаб, крх и мизеран
Цовек сам!
Мој отров, мој спас, мој лек,
Мој бег!….
Видети више: http://zavetinein.wordpress.com/%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8/%D1%81%D0%BE%D1%9A%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

*
(Запис 7) Три песме / Зоран М. Мандић

КАДА УМРЕМ

Када умрем
Смрт да ме не изда
Црну торбу нек однесу
Не, другачије
Опасно је отворити
Врата на почетку
Да се различитости не би
Разбежале
На тајном месту нека ме
Сахране
Да не знају када
Храним своје јадно
Срце
Мене живог има најмање
Ниједан отворен пут
Није у мени тражио
Ушће
Само пустиња бејах
Унутра ….

Видети више: http://zavetineaba.blogspot.com/2013/10/blog-post_19.html

*

( „Актер“) ) ДВОБОЈ СА РАЗЛОГОМ (Тијанић – Тасовац)

„Поштоване даме и господо, чланови Колегијума РТС, Поштовани господине генерални директоре РТС,
Иако бих веома радо одговорио на интригу из Вашег отвореног писма да ли је нови помоћник у Министарству културе и информисања господин Саша Мирковић киднаповао ’Сулејмана Величанственог’ са једне телевизије и изручио га другој, мораћу овог одговора да ускратим и Вас и онај део јавности који се напаја интригама.
На тако поступање обавезује ме дигнитет институције на чијем челу се налазим, као што верујем да би на слично поступање Колегијум и генералног директора РТС морала да наводи институција коју представљају. Институционални начин поступања отуда не познаје категорију наводног – како стоји у Вашем отвореном писму –’вишка нерасположења’ господина Мирковића према РТС, али познаје категорију законитог деловања на позицији на коју га је изабрала Влада Републике Србије.
Истовремено, институционални начин поступања, до кога веома држим, налаже ми да питања из отвореног писма Колегијума и генералног директора РТС оставим без одговора, будући да држим како институције понекад могу бити смешне, али чак ни тада не служе за увесељавање народа.
Другим речима, молим Колегијум и генералног директора РТС да питања и нејасноће у вези са господином Мирковићем која су у надлежности Министарства поставе на начин који приличи институционалној комуникацији – званичним дописом дакле – и јасан одговор на њих Министарство ће схватити као своју обавезу првог реда…..
Видети више: http://www.akter.co.rs/weekly/33-politika/57365-dvoboj-sa-razlogom.html

*

(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) У току је припрема броја 2. часописа „ЗАВЕТИНЕ+“

То ће бити последњи број у 2013. години, штампан и на папиру, формата таблоида („Политике“). Надамо се да ће изаћи пре средине децембра 2013. Прикупио сам 3/5 новца потребног за штампање броја 2. У овој земљи у којој се штампа уз помоћ друштва, заједнице, државе преко 500 листова и часописа, „Заветине“ су „сироче“, тј. не добијају никакву новчану помоћ. Позивамо све оне који су у могућности да нам помогну да штампамо како следећи број, тако и оне бројеве који следе у следећој 2014. години.
Новац се према могућностима пријатеља шаље директно уреднику поштанском упутницом (ово важи за све оне који живе у Србији), сви остали, изван земље новац могу послати према својим могућностима преко WESTERN UNIONA. – За све непознанице и нејасноће, обратити се директно уреднику путем интернет поште ……
Видети: http://novinebuducnosti.wordpress.com/

*
===

Албум: Звишки сеоски мотиви - Иван Шишман, исто невесело

Албум: Звишки сеоски мотиви – Иван Шишман, исто невесело

ЛеЗ 0007944 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s