Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (0030)
________
POEZIJA JEDNOG KLOVNA APSOLUTA / Radivoj Satinac
(iz obimnijeg pesničkog rukopisa)___________________________
TREMA U AJNFORTU
Kako mene nikad nema u ovakvoj jasnoći
Zar samo zato što se ne vidi.
Ne čuje,
Što se uči u drugim svetovima
I što je skupo ko đavo na kristalnom kupalištu
Nije to za mene,brzo počinjem da izmišljam
Poziram na strmoj ivici,klatim se između volje i sna
Ovo su bivša bučna bogataška dvorišta
S velikim saksijama i poslišnom decom
Videti više: http://zavetineaneks.wordpress.com/%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2/poezija-jednog-klovna-apsoluta-radivoj-sajtinac/
*
Резиденцијални писци? (Поводом чланка КУЋА ЗА ПИСЦЕ НА РАВНОМ БРЕГУ…
Докле ће да нас збуњују страним речима и шареним лажама?
Шта то, молим вас, значи – резиденцијални писци?
Погледајте речник страних речи. Residere – засести ; место сталног боравка шефа државе или владе, а исто и тако и особе које заузимају високе управне положаје… Резидент значи дипломатски представник рангом нижи од посланика…
Зашто је господи организаторима, па и писцима новинских чланчића, овакве врсте потребно да ствар надувавају?
Videti više: http://zavetineaneks.wordpress.com/2012/07/24/%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8/
*
ПРОБЛЕМ ЗАВРШЕТКА РОМАНА–АНЕГДОТЕ / Мирољуб Милановић
О роману Живот и доживљаји војника Ивана Чонкина Владимира Војновича
(из најновије књиге огледа професора Милановића ПИСЦИ ОТПОРА, управо објављене у издању Едиције БРАНИЧЕВО, из Пожаревца)
…Да би одговорио на поменуто постављено питање: „Доживљаји – да, а где је ту живот?“, Војнович је морао да размисли о избору главног јунака и подвуче разлику према ликовима из дела својих савременика који су лагодно „пливали“ у водама још увек владајућег соцреализма. Главни лик изузетне памети и интелигенције био је немогућ, јер би брзо дошао у сукоб са нелогичностима система и тако пропао, као што ни потпуно глуп не би могао да испуни услове жанра романа-анегдоте. У избору лика Чонкина блиског народној представи будаластог Иванушке, Војнович је био на трагу једноставног лика који је енигматичан само носиоцима власти због њихове погрешне логике коју слепо следе и пословичне неповерљивости према свакоме који би, на неки начин, могао да угрози личност великог вође. Најзад, такав Чонкин био је најближи представи човека кога стаљинистичка свакодневица узнемирава. Чонкин заправо само то и хоће: да слободно живи. Ту се крије и одговор на други део постављеног питања. …
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/2012/07/24/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%B4%D0%BE%D1%82%D0%B5-%D0%BC/
*
ИЗАБРАНИ ЧЛАНАК – (Одабрао проф. Батуран) (SRBI KAO ZAMORCICI …KO JE ODGOVORAN ZA OVO??? ) СРБИМА ПРЕТЕ ….
БЕОГРАД – Антене ХААРП система инсталиране у селу Бељина код Барајева на свега 50 километара од Београда, о чему је „Правда“ детаљно писала претходних дана, не престају да интригирају српску јавност. Иако је овај систем пре неколико година постављен код Барајева, а од трећег маја ове године почео и званично са дејством, мало ко у нашој земљи зна шта је тачно ХААРП и које су његове последице.
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE/
*
Oraške magle / Svetozar N. Popović
VRIJEMESAZRIJEVAKOKRVUMOJIM ŽILAMA
DA POSNO MIRNO I SVE TIŠE UMIREMO OD GLADI
JER GLAD JE JEDNOM PROKLETA ZBOG SUNCA
PA ISPOSNIČKE AVETI DOZIDA
U STEPENICE KOJIMA POKLANJAMO DIO SVIH VRAĆANJA
Videti više: http://zavetinemansarda.blogspot.com/2012/07/oraske-magle-svetozar-n-popovic.html
*
ТЕСЛА, АНДРИЋ, БЕЛАТУКАДРУЗ / Белатукадуз
Демократски привиди,
Неописане трагедије,
Суша која све суши пред собом,
Наш истински живот и наш лажни,
Нашу горку судбину и нашу измишљену,
Језера усред кукуруза, села крај рајских река.
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/2012/07/24/%D1%82%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/
*
ТИШИНА, ИПАК ТИШИНА / Александар Лукић
Слутиш ли макар, како ми је било у паузама бомбардовања?
Та, тишина, око мене док је владала, тишина долазећа издалека;
читао сам Паунда узалуд. Његови есеји о стиховима простирућим
кроз векове не беху лековити, утеха, не никако;
ти есеји деловали су страшније од распрскавања Нато бомби.
Живот. Како је изгледао живот проведен под бомбама?
Можда је то био живот неке уплашене птице изненада
истеране из гнезда старих јабланова….
видети више: http://principova.wordpress.com/%D0%B3-%D0%B2%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8/%D1%82%D0%B8%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D0%BA-%D1%82%D0%B8%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B/
*
Из једног интервјуа Д. Ћосића / ПРАВДА
ЗАГРЕБ – Уз наднаслов „Разговор с великосрпским идеологом“, загребачки „Јутарњи лист“ објавио је интервју са српским писцем.
За књигу „Мој београдски дневник“ Дарко Худелист приредио је за „Магазин“ свој никад објављени интервју с Добрицом Ћосићем из 2011, који у „Магазину“ представљамо у скраћеном облику.
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE/%D0%B8%D0%B7-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B2%D1%98%D1%83%D0%B0-%D0%B4-%D1%9B%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%9B%D0%B0/
**
бела тукадруз, калемегдан, 2.04.14.из фотодокументације заветина. април 2014.
Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (0031)
ИЗБОР ИЗ ПРИСТИГЛИХ РВИХ РУКОПИСА НА ЈУБИЛАРНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС 2013:
И КАДА НЕ БИ БИО ОВАЈ СВЕТ
Слободан Бранковић
НАПОМЕНА Управника “Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ” : Рукопис С. Бранковића је ушао у конкуренцију, као регуларан, тј. необјављен у целини. Узгред, овом аутору смо публиковали књигу “Балада о белом креденцу”, као једном од победника на Великом књижевном конкурсу “Заветина” (2008. године).
Предлажемо ауторима, који тек спремају да пошаљу своје рукописе на Јубиларни књижевни конкурс 2013, да уз рукопис обавезно пошаљу мало исцрпнију био-библиогерафску белешку о себу и свом досадашњем раду, као и један избор својих фотографија, као и обавезну потврду, ауторско јамство, да рукопис нису објављивали у целини, ни публиковали ни штампали. Ако су делови публиковани или штампани, неизоставно навести где, када. Ми ћемо, обећавамо, редовније, из пристиглих рукописа, који су ушли у конкуренцију, публиковати одломке почев од августа до краја децембра 2012, када се конкурс окончава. Конкурс уопште нећемо продужавати. Да бисмо могли представљати ауторе, молимо – понављам – да нам обавезно пошаљу своје фотографије, како бисмо их што боље представили. Јер, конкурс, поред осталог, има и ту функцију да учини познатим непознато или сасвим непознато…
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/o/%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0-%D0%BD%D0%B0/*
ПОХВАЛА ВЕКУ УЖАСА / Мирољуб Милановић
Над књигом есеја Ода XX веку Беле Хамваша
Тешко је у двадесетом веку наћи мислиоца који је био у стању тако јасно, прецизно и блиставо да мискли и у често беизлазним животним условима изгради свој филозофски поглед на свет, упркос владајућем тоталитаризму и догми на којој се заснивао. Да уђе у срж социјалистичког друштвеног система и укаже на пукотине у којима се урушавао, пре свега по питању човекове слободе и животне истине. То могу само људи од интегритета и велике моралне и духовне снаге чија моћ уверења надилази тривијалност и приземност обичног живљења. Да погледају у очи веку који им је додељен и покажу какво му је лице. Бела Хамваш био је један од њих.
Сабласти су га прогониле целог живота…..
Из нове, управо одштампане књиге ПИСЦИ ОТПОРА
Видети више: http://m950.wordpress.com/2012/07/28/%D0%BF%D0%BE%D1%85%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D1%83-%D1%83%D0%B6%D0%B0%D1%81%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/*
ПИЈЕТЕТ: У КИЈУКОВОЈ РАДНОЈ СОБИ …/ Владимир Димитријевић
…..Не можемо заменити Кијука, јер таквог више нигде нема; такви, који живе за друге и бдију над ближњима, ретки су и у бољим, а камоли у оваквим временима, временима охлократије и тријумфа ништавила, кад би наша елита, и духовна и световна, хтела да се „побугари“ (ко јачи, ми уз њега ), или потурчи, или, осим часних изузетака, ко зна шта још ….
Видети више: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2012/07/29/%D1%83-%D0%BA%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B8-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE-%D0%B2%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BD/*
POPOL VUH
Popol Vuh, «knjiga sa savetima», jeste dragulj majanske literature, gde su izložene izvanredne mističke, filozofske, umetničke i duboko naučne vrednosti.
Видети више: http://akademijaalhemije.wordpress.com/2012/07/29/popol-vuh/*
VOPUS ?
Oduvek, tokomvremenabilojemnogonjihkojisu želelidapodignuveotajniprebačenprekovelikihistinaegzistencije: odakledolazimoikudaidemo? Kojijeciljnašegpostojanja? Štasenalaziizvanmaterijalnogsveta? Štajeposlesmrti?
Tražećiodgovorenekisuseosvrnulikastarimmetafizikama, drugisuseokrenulidogmamaiverovanjimarazličitihcrkvi. Magijaovihjesamougasilanespokojstva, alinijedalaceluistinuinijeugasila žeđ kojajegorelausrcuiskrenogtražitelja. Aonikojisuodabralidoktrinuagnosticizmaimaterijalizma, negirajućiBoga, postalisurobovimaterije, fanatizmaiinstikata. ….
Видети више: http://akademijaalhemije.wordpress.com/2012/07/29/vopus/*
PRISTUPNA BESEDA / AKADEMIJA ALHEMIJE
Aleksandar Lukić: DELTA
Речни насип, земљана дебела салама
вијуга као живот док се не изгуби
у даљини, у шуми канадских топола.
Ка ушћу жури вода и вечност.
Гране сувих стабала дрвећа
окупирани црним птицама
причљивим шеширима са црним крилима. …..
Видети више:http://akademijaalhemije.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B5/
**
Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (0032)
$ $
Трагом вести ПОЛИТИКА МЕЊА ВЛАСНИКА
Како јавља дописник агенције Бета из Москве, стопроцентни власник „Ист медија групе“ је Александар Трбовић. Та фирма регистрована је 12. јануара ове године, са оснивачким капиталом од 10.000 рубаља, односно 250 евра. Извори упућени у медијску ситуацију у Русији рекли су агенцији Бета да је та фирма потпуно непозната и да нема никаквог утицаја у Русији. …
Видети више: http://tzvkulturnidodatak.blogspot.com/2012/07/blog-post.html
*
NAŠI LEKARI OPET IDU U LIBIJU?…
Naši lekari opet idu u Libiju, plata oko 2.000 evra
Dva meseca nakon što je završen građanski rat u Libiji, radnici iz Srbije ponovo se vraćaju u tu zemlju. Led su probili medicinari, sedmoro lekara i tehničara, koji su put Tripolija krenuli pre mesec dana. Druga grupa medicinskih radnika, njih osmoro iz Beograda, …
Videti više: http://velikazavetina.blogspot.com/2012/07/nasi-lekari-opet-idu-u-libiju.html
*
KOMENTARI NA КOMENTARE
УзБајићевчланчић „Ноћпредодлазак„
_______________________
Последњикоментари
Lj.K. Taylor | 26/07/2012 13:37
Gospodine Bajicu,
U vasem tekstu najavljujete snimanje nove serije. U ranijim najavama rekli ste da je rec o ravnogorskom pokretu i njegovoj ulozi u ratnim godinama 1941–1945 godine. Kada je vec rec o tome da li ce te u vasem delu govoriti i o Drinki Radovic iz Rajkovca, kojoj su Drazini cetnici ravnogorci na njene oci zaklali cerke Radmilu i Stanku, a zatim i nju – zato sto nisu izdale partizane sklonjene u zemunicu. O heroini Darinki Radovic dva velika pesnika Vasko Popa i Dobrica Eric ispevali su poeme ….
Videti vise> http://fatamorganeimajezavetine.blogspot.com/2012/07/blog-post.html
*
ФРАГМЕНТ (генеалошка скица) / Влах Белатукадруз
“Ово није оно што су они имали на уму”,
каже Деда. “Ту међу и тај отпад
Може померити само апсурд,
Модерна реч , бесмислица, немогуће
И они одозго, уз помоћ оних
Што ходају по облацима. И духова
Страшних поплава и обнова“ .
Поплаве су овуда и провале облака
Озбиљно пословале, апсурд и они духови
Сишли са звезда или из мистерија.
Тишина пљушти као киша, и шумски мир,
Неочекивана и неизрецива лепота
Припрема је за створења из шуме, из магле, из влаге,
Што су освајале парцеле слуга-лутки,
Дрвених жена и дрвених људи…
Уз древни поклич:
“Ви сте злостављали нас
сада па ћемо вас појести! “ …..
Видети више: http://zavetinekruna1.wordpress.com/2012/07/30/%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%85-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0/ *
Документарни филм ЗАВЕТИНА ФРАГМЕНТ (генеалошка скица) / Влах Белатукадруз
VLAH BELATUKADRUZ, 1 :Filmska poezija
___________________________________
То је било пре почетка,
Када није било ове реке,
Овог спруда,
Овог дрвећа,
Ове бистре воде,
Ових риба,
Ових пањева,
Ових жила,
Ових јова и брестова.
Овде је било само небо, без краја.
Овде је било дно мора, без краја.
Није постојало ништа више,
Није било звука, ни покрета.
Само небо и море,
Дубина и дух дубине,
А ово су његова имена: Бела, Тукадруз,
Вир, Расуденац.
И њему није дато, као ма ком другом, да говори у своје име.
Нити он може да приповеда своју легенду.
Јер дубини и духу дубине није поверено да негује
Своју величину, већ величину самог стварања.
Видети више: http://youtu.be/Bu3kAniaCP8 *
КРАЈ КЊИГЕ „ПИСЦИ ОТПОРА“ Мирољуба Милановића
У делима писаца отпора мисао о богу заузима значајно, а понекад и пресудно место. Та мисао је често нераскидива од самог дела, али је различито интерпретирана. Како је реч о писцима из источног, православног хришћанства, разлике према западним су значајне и уочљиве.
„Ја прихватам бога, и не само радо, него још и више“… „него овај свет што га је он створио не прихватам, нити могу пристати да га прихватим“[1], каже Иван Карамазов брату Аљоши. Наводи и разлог: супротности између замисли и реализације, раскорак између речи и дела. Из овога следи следеће: ако прихвата бога али негира његово дело, Иван негира и смисао живота оличен у богу. Апсурд је рођен. Питање је колико се у њему може издржати.
Скоро век касније, али сада теже, нељудскије и без наде, опет Сибир, ледени Сибир! Гради се некаква зграда, и то на минус двадесет седам целзијусових, за кога, зашта, то ни наручилац не зна, а не зна се, богме, ни ко је он. Зар мајка Русија тако поступа према својој деци? Уместо напретка и лепшег живота, лед и смрзавање!? Иван Денисович Шухов, високо на прични, израчунава биланс тог „Једног дана“. Случајно помиње бога. ……
Видети више. http://zavetine.wordpress.com/2012/07/30/%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB/
Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ (0033)
**
ОТКРИЋЕ АКВАДУКТА (можда једфиног на Балкану?)
Како незванично сазнајемо ових дана од наших старих раданских пријатеља, проф Вујадин Иванишевић који и ове године руководи ископавањима на Царичином Граду, са екипом својих сарадника , користећи савремену технологију снимања и сондирања терена, дошао је до фасцинантног открића : доказао је постојање аквадукта којим је вода из Раданских извора спроведена у Јустинијану Приму. Дужина водовода је око 20 км.—
Видети више: http://principova.wordpress.com/about/%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%9B%D0%B5-%D0%B0%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%83%D0%BA%D1%82%D0%B0/
**
РЕАКЦИЈЕ НА ЧЛАНАК
←Politikin „Dodatak“ / Boško Tomašević
Винко Шелога: Мислим да Томашевићев текст заслужује озбиљну пажњу. У Србији недостаје дијалога у свим сферама јавног деловања па и уобласти културе и уметности, а чим нема дијалога, не може бити равноправног сучељавања идеја, стилова, поетика. Србија ће и даље остати најсиромашнија у “културном капиталу”. “Политика” и њен “Додатак” репрезентују учмалу, недемократску и политикантску Србију. Претерано бирократизована држава, тобож у име јединства нације, тежи да све има на једном месту, под својом шапом. Све је у Београду, на видику и на платном списку. Таква држава има своје листове, писце, редитеље, уреднике, директоре, преко којих контролише и област духовног стваралаштва. За коју деценију Београду ће Србија бити потребна само у изборним кампањама….
Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2012/07/30/%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB/#comments
**
ДУХ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ – ЧАСОПИС „БРАНИЧЕВО“ јесењи број
Избор текстова на ову тему из књижевног часописа Браничево, јесењег броја који је тренутно у фази припремеСазвежђе ЗАВЕТИНА публиковало је позив на сарадњу пожаревачког часописа БРАНИЧЕВО, у тематском броју посвећеном духу српске књижевности, у врло утицајном и посећеном сајту ОПАЛО ЛИШЋЕ
http://antologijaol.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD/%D0%B4%D1%83%D1%85-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/почетком маја 2012. Тај текст је штампан и у дневном листу ПОЛИТИКА у културном додатку од 12. маја.
Тамо су наведени ближи услов о учешћу у том броју, који је у припреми, и из кога публикујемо, ексклузивно, неколико текстова, који могу занимати најшири могући круг читалаца. Захваљујемо се уреднику „Браничева“ А. Лукићу на дозволи да публикујемо текстове из тога часописа у припреми пре него што изађе из штампе –око овогодишњег београдског сајма књига…
*
Р. М. ЕМЕРСОН
ДУХ
За праву теорију природе и човека битно је да садржи нешто будућности окренуто и отворено. Сврхе које су исцрпене или које би то могле бити, и чињенице које се завршавају у изјави, не могу бити све што је истинито о овом врлом конаку где човек пребива и где све његове способности налазе подесну и бесконачну могућност упражњавања. И све функције природе могу се сажети у једну, која човеку признаје неограничен распон. Кроз сва своја царства, до рубова и слепе стране ствари, она је верна узроку у којем је њено порекло. Она увек говори Духом. Она навешћује апсолут. Она је трајна последица. Она је велика сенка указујући увек на сунце иза нас.
Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2012/07/31/%D0%B4%D1%83%D1%85-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8/
**
НИКОЛАЈ БЕРЂАЈЕВ РУСКА РЕВОЛУЦИЈА
Бучно сте устали у одбрану схватљивих људских циљева у животу а против тајанствених циљева, устали сте у одбрану човека против Бога; устали сте против жртава које захтева све што је тајанствено и велико. У име схватљивог и рационалног ви дижете устанке и изводите револуције, у име малограђанских утопија, схватљивог и маленог земаљског благостања за сваког и за све, ви одбацујете највеће вредности и светиње. Ви сте над-људским вредностима супротставили људску корист за свакога и све. Тако су се сударила два непомирљива погледа на свет, два непомирљива осећања живота….
Видети више: http://principova.wordpress.com/2012/07/31/%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98-%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%92%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/
**
ВАСИЛИЈ РОЗАНОВ БАВЕЋИ СЕ НУМИЗМАТИКОМ
(Одломци. Из јесењег броја књижевног часописа БРАНИЧЕВО, 2012, посвећеног Духу српске књижевности)
Из „средишта тужних запажања“ током многих година књижевног рада, примећивао сам, видео, посматрао на основу књиге прихода-расхода појединих издања, на основу „мишљења штампе“ – чим напишеш нешто подсмешљиво, злобно, рушилачко, убиствено – људи се одмах жудно лаћају књиге, чланка.
– И крене и крене… Али ма са коликом љубављу, од чистог срца написали ви књигу или чланак са позитивном садржином – то лежи мртво и нико се чак не потруди да отвори чланак, да расече брошуру, књигу.
– „Баш ми се не чита“ – овде; „досадно је, досадило је“.
– Ама шта вам је „досадило“? Ма нисте ни читали?
– „Свеједно нам је досадило. Знамо унапред…“
– „Јуримо. Ловимо. Захваљујемо“ – тамо.
– На чему „захваљујете“? Та срушило се и смождило је или ће се срушити и смождити?
– „Свеједно… Весело је. Веселије је да се живи.“ Људи воле пожар. – Воле циркус. Лов. Чак и кад се неко дави – у ствари воле да гледају: нагрну.
У томе је ствар.
И Књижевност ми се огадила….
Видети више: http://poglediiskosa.wordpress.com/2012/07/31/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98-%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2-%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%BD%D1%83%D0%BC%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA/
**
[СЕВЕР ЈУГ ИСТОК ЗАПАД] УПРАВО ПРИМЉЕНЕ НОВОСТИ
ВЛАДИМИР ЈАГЛИЧИЋ НА РУСКОМ
Руски часопис „Литаратурније знакомства“ који излази у Москви, у свом најновијем, јунском броју, објавио је циклус од девет…
Видети више: http://najboljidrug.blogspot.com/2012/07/blog-post.html
Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (0034)
**
Nikola TESLA / Jelena Bodrazic
Budimsekaoisvakojutrosvesnasebe , prostoraokomeneigledamnebokojejezacudobilovedroisvetloicelimtelommejeispunilamilinaiosecajugodnosti….
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2012/08/01/nikola-tesla-jelena-bodrazic/
**
РЕХАБИЛИТАЦИЈА
На дан доношења судског решења о рехабилитацији, следеће године у Београду окупиће се Алексићи, потомци учитеља Милорада из целог света
Светлана Спасојевић из Београда, рођена у Бајној Башти, није запамтила свога деду Милорада Алексића који је био један од најистакнутијих српских учитеља , био је и школски надзорник Рачанског и Црногорског среза. Милорад Алексић је такодје био један од оснивача задружног покрета почетком двадесетог века у Србији, учесник је ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918. године, ратник на Солунском фронту, и носилац више одликовања.
Видети више: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/about/
**
Слободан БРАНКОВИЋ ТАКО СЕ САЊА, НЕ УМИРЕ
Кад изгуби и болнички кревет и остане сам,
Размишља о свему, највише о томе где је погрешио.
Тетура годинама уназад, претура по загонеткама,
Набаса и на оно што никад није било.
Тако би, са свим што је натоварио на себе,
Да похита напред, ако је напред одавде тамо.
Живот, сваким даном, заузима све мањи простор.
Шта све не стане у малу собу, још више у тачку екрана.
Стари скептик, тек што би кликнуо,
Ето, у трену, чуди се свету,
Као да је то каква игрица за доконе, на пропутовању до оностраног.
Видети више: http://zivotjesenisan.blogspot.com/2012/08/blog-post.html
**
SLUČAJ ŽANKE STOKIĆ
Okružni sud u Beogradu rehabilitirao je Živanu Žanku Stokić i utvrdio da je presuda Suda za suđenja zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti od 3. 2. 1945. godine ništava od trenutka donošenja i da su ništave sve njene pravne posljedice.
Tom presudom optužena Žanka Stokić oglašena je krivom jer je za vrijeme okupacije, kao članica beogradskog Narodnog pozorišta, sudjelovala u “Veseljacima” i “Centrali za humor”, koje su bile pod blagonaklonom zaštitom njemačkog okupatora, a posebno zbog učešća u programima Radio Beograda u okviru dnevne emisije “Šareno popodne”, čime je “kulturno i umjetnički” surađivala s okupatorom i domaćim izdajnicima, pa je osuđena na kaznu gubitka srpske nacionalne časti u trajanju od osam godina. Molbe za pomilovanje Žanke Stokić podnošene nakon izricanja kazne bile su odbijene od strane Predsjedništva Narodne skupštine. Žanka Stokić preminula je 20. 7. 1947. godine.
Videti više: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2012/08/01/slucaj-zanke-stokic-vreme/ ,
**
SLUCAJ BORISLAVA PEKICA
Okružni sud u Beogradu 17. decembra 2007. donio je odluku kojom se utvrđuje da su presuda Okružnog suda u Beogradu K.br.147/49 od 14. 5. 1949. godine i presuda Vrhovnog suda Srbije Kž.br.600/49 od 20.07.1949. godine ništave od trenutka njihovog donošenja i da su ništave sve njihove pravne posljedice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine, a rehabilitirani Borislav Pekić smatra se neosuđivanim…..
Videti vise: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2012/08/01/slucaj-borislava-pekica-vreme/ ,
**
МИЛАН КАШАНИН СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
2. август 2012. · од m950 · inЕкспрес ЗАВЕТИНЕ, дух српске књижевности, жир, одабрано, преиспитивање прошлости, пљускови, симболи(Јесењи темат књ. часописа БРАНИЧЕВО, 2012, ДУХ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ )
Са истим задовољством прича он и како му је отац разорио византијске градове. Наводећи их по имену, син Немањин пише: „Те градове поруши и до краја темеља их искорени… И претвори славу њихову у пустош, истреби грчко име, да се никако не помиње име њихово у тој области.“ У жељама и замислима средњовековни људи су још свирепији него у делима. …..
Видети више: http://1983z.wordpress.com/2012/08/02/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D0%BA%D0%B0%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B5/ ,
**
Ј.В. ГЕТЕ СРПСКЕ ПЕСМЕ (Јесењи темат књ. часописа БРАНИЧЕВО, 2012, ДУХ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ )
Други део превода српских песама, за који имамо да захвалимо истрајном савесном труду наше младе пријатељице, могао би ми дати повода да изложим своје мисли о тој народној поезији коју и ја толико ценим. И већ сам био у том циљу многошта припремио кад сам у часопису GöttingischeAnzeigen, Nr. 192. 1826, наишао на једну рецензију која ме разрешава свих даљих изјава….
Видети више: http://kamenipecatneolita.wordpress.com/2012/08/02/%D1%98-%D0%B2-%D0%B3%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5/ ,
**
ВАСКО ПОПА ОД ЗЛАТА ЈАБУКА (Јесењи темат књ. часописа БРАНИЧЕВО, 2012, ДУХ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ )
Наша народна поезија цветала је и сазревала у самом срцу столетних ноћи. У току тамних векова створен је златни век наше књижевности. Наша класика једина и права. Раздобље наше литературе које из непојамних даљина сјаји својом чудесном лепотом и које није престало и неће никад престати да обасјава песничко стварање на овој шаци земље под овим небом.
Народни песник као да још чини једно с природом око себе, још чује како цвеће расте, како се пиле леже из јајета, како се звезде множе. У његовој песми сама земља и сунце срце отворе и огласе се људским гласом. Његови ритмови изражавају и саму игру сунчевих зракова и ветрова и грана. Његовим очима и сам камен и дрво прогледају и стасају како само он, човек-песник, уме да стаса.
Видети више: http://zavetinebr1.wordpress.com/2012/08/02/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%B0/ ,
**
У РУМУНСКОМ КЊИЖЕВНОМ ЧАСОПИСУ „РАМУРИ“ ПОЕЗИЈА ИГОРАРЕМСАПрестижни румунски књижевни часопис „Рамури“ представио је упоследњем броју (јул 2012.) поезију Игора Ремса, пјесника и сликара изБара. У књижевном часопису објављене су Ремсове пјесме „Бело“, „Риба“,„Мој Сликар“, „Винсет Ван Гог“, „Корте“ и „Булоњ“. Пјесме је превела сафранцуског и енглеског на румунски Никулина Опреа, књижевни критичар,писац …. Видети више: http://identitet2007.blogspot.com/2012/08/blog-post.html
**
АТЛАНТИДА : КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ЗЛАТКО КРАСНИ
Видети више : http://zavetineatlantida.blogspot.com/2012/08/blog-post.html ,
**
ОРЛУШИНА : ИЗ ПРИСТИГЛИХ ПИСАМА НА ЈУБИЛАРНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУР „ЗАВЕТИНА“ (Вујица Поповић, Стеван Шарчевић)
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2012/08/04/%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BD/ ,
**
ЛИТИЈА: ДВАДЕСЕТ И ПЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ СМРТИ Д. ВИТОШЕВИЋА
КЊИГА У ШТАМПИ: _Непотписани Скерлић _(откривени непознати текстови Јована Скерлића у _Српском књижевном гласнику_ и обимна пратећа студија), приредила Невена Витошевић Ћеклић, Службени гласник, Београд
видети више: http://litija1.blogspot.com/2012/08/blog-post.html ,
**
Јован ДУЧИЋ О НАШОЈ КЊИЖЕВНОСТИ, НОВИНАРСТВУ И О УЛОЗИ ЈАВНЕ РЕЧИ У ДУХОВНОМ ИЗГРАЂИВАЊУ НАРОДА
То двоје – рекао је г. Дучић – новинарство и књижевност, требало би не само да се одваја, већ да се допуњује. Јавна реч је увек само једна; то јест, увек или само племенита или само злочеста. Новинар пише за један дан, поводом једнога случаја, или за један општи друштвени степен; књижевник се обраћа увек само духовима себи равнима. Пише, ако је могућно, за вечност и не говори о једном случају него о једном интегралном животу. Та два човека, новинар и писац, немају заједничког, него само средство којим се служе, а то је јавна реч и аудиторијум, а то су људи који говоре њиховим језиком и живе на истом тлу.
Видети више: http://zavetinekruna1.wordpress.com/2012/08/04/%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82-%D0%B3-%D0%B4%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0/ ,
**
ФЕНОМЕНАЛНИ БЕЛУТАК : БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ: Неколико дана из „Дневника једног никога“
Дух нема почетка. Нема га ни тело. Кад се нечим мора почети, чиме ће се другим отпочети него, одмах – завезати један чвор. Тај чвор обично узимамо да није у питању. Јер ако хоћемо да се питамо, онда се не може ни почети. Почиње се декартовски: Ето, то је тело; ово, пак, дух је: ово што опипавам, и ово чиме пипам. Јер, ваљда, пипам и осећам духом? Или, можда, ко зна како?
Видети више: https://znakprepoznavanja.wordpress.com/2012/08/04/%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-%D0%B4/ ,
**
Бранко ЛАЗАРЕВИЋ ИЗ НЕОБЈАВЉЕНОГ ДНЕВНИКА 17. септембар 1943.
Пробуди ме ноћас ова мисао: потребно је ослободити се свега и пустити мисао да тече апсолутно слободно. Свака људска мисао је окована. Одозго је теологија, одоздо је материја, и са свих других страна су неке копче које укопчавају мисао у традицију, обичаје, нарави, системе, доктрине, схеме, социјално, политичко, расно, класно, верско, национално… Пуно је родослова, крштеница, тапија. Мисао је у читавом низу кврга, ланаца, котви. И сама реч је један фосил, једна окаменотина. Разговарате са неким лепим духом, и осетите јасно како му глава удара у неку школу, о какву доктрину. Дух је само теолошки, економски, политички, социјалан; само то и, чак и кад је све то заједно, крила су му везана и мисао спутана. Одасвуд је неки Дамоклов мач који му сече главу…. Видети више: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2012/08/04/%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B8%D0%B7-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%BD%D0%B5/
(002) Архив ДИБИДрУС 