(0039)
*
„Kukavičluk“ – najnovija knjiga pesama Aleksandra Lukića. – POETIKA NARATIVNOSTI/ Milenković, Milisav
Aleksandar Lukić je ozbiljno pesničko ime, prepoznatljiv glas u savremenoj srpskoj poeziji. Romansijer i dramski pisac, prevodilac i kolumnista, on je pre svega pesnik koji se decenijama iz knjige u knjigu potvrđuje kao autentični tvorac poezije koja je stekla i stiče svoje mesto pod srpskim pesničkim nebom. Već svojom prvom knjigom U VAGONU ROZANOVA najavio je svoje nesvakidašnje i originalno stvaralaštvo, što je izborilo uglednu Brankovu nagradu. Potom su sledile pesničke knjige OSNIVAČ PODZEMNE PRESTONICE, EVROPA, BROD LUDAKA, LEGENDE O RAMONDAMA I RUŽIČASTOM PESKU MESEČEVOG SMAKNUĆA, U DOLINI ZIDOVA, JASPIS, NE SPOMINJI ĐAVOLA sa dobijenom nagradom „Rade Drainac“ za 2010., i SAVREMENI UŠKOPLjENICI.
Knjiga u vašim rukama imenovana je kao KUKAVIČLUK, što je izazovno poigravanje sa smislom i samim poetskim činom, ali u čijem značenju leži i svojevrsna moralna i humanistička zamka. Pesme su složene u dva ciklusa: BREGUNICE i DRUGI ŽIVOT.
Ovo je deseta pesnička knjiga Aleksandra Lukića i ona dolazi kao (ne) zakasneli odjek na događaje i vreme poslednje decenije XX veka u većini pesama, mada ima i onih koje su bliže jednoj setno, samo ponekad i oporoj,….
Videti više: http://principova.wordpress.com/2012/08/16/kukavicluk-najnovija-knjiga-pesama-aleksandra-lukica/
*
Друга, непозната Србија, у којој није згаснуо жар живе
традиције, него се провлачи и код необразована човека као танка
црвена нит, песничко је и религиозно поднебље, али из тога не треба
извлачити никакве политичко – расне програме, јер такво нешто никад
добро није донело. Традиционална култура је овде или прецењена или
сасвим потцењена, и то није учинио народ. То су учиниле тзв. учене
главе. Најчешће професори, скрибенти, ауторитети. Таквима никад
није било јасно да философија происходи, као Минерва из главе
Јупитерове, из поезије, религије, неугасле живе традиције. При том
увек треба рећи да жива традиција није само фолклор, да је сложен
феномен, поготову на Балкану, и посебно у североисточној Србији, где
су као суседи или измешано вековима живели Срби, Власи, Цигани –
да се не присећамо давне прошлости, оне од пре два миленијума. Када
су се многи заборављени и ишчезли народи са својим језицима и
обичајима овде измешали као карте у шпилу…
*
КУЋА / Благоје Свркота
Меркур, Венера, Марс голим оком
У срж костију дирају и немам мира
Кад се сабира сећање на тужне дане
Кад смо једва чекали да сване
И да видимо које ћемо да видамо ране
Видети више: http://bermetiardelija.blogspot.com/2012/08/blog-post.html ,
*
КАФА У ПЕПЕЛУ ЦАРСТВА / Белатукадруз
Да „У махалама историје има слатке шире“, како вели један
од највећих живих песника Румуније и значајан европски песник,
Мирча Динеску, и да је у њима „цар / нека врста старијег брата“, да
су у тим махалама историје „светиња – свиња и свињац “ и да су
фудбал „Његова висост и Аугуст“, а Слобода „обична глупост, /
замајавање светине / и мливо узалуд“ , увериће се сваки онај читалац
који је већ једном био ушао у Лавиринт царства Николаја Чаушескуа,
читајући изврсне мемоаре Јона Михаја Паћепе, бившег шефа
обавештајне службе Румуније, „Црвени хоризонти“.
Увериће се поново у то, читалац ако поново буде прочитао
Динескуову песму ЖДЕРОЊА ….
*
OPŠTI UVOD U MOJE PESNIČKO DELO / Boško Tomašević
- OPŠTI UVOD U MOJE PESNIČKO DELO
Moj razgovor sa samim sobom o sopstvenom pesničkom delu morao bi, pre svega, da bude razgovor o mom intelektualnom stasavanju. Naglašavam intelektualnom a ne, recimo, emocionalnom i duševnom, jer čvorište moje poezije jeste zasnovano na cerebralnosti, na ontološkom promišljanju odnosa bića i jezika, odnosno, još šire gledano, na mišljenju sveta života kao i na mojim odredjenjima spram smisla života uopšte. Uostalom, valja da kažem da i na širem planu svog zemaljskog obdelavanja i ne imajući pred očima samo segment toga čemu sam svoj život bio posvetio, naime književnosti, ja u nutrini svoga bića vidim dva osnovna pokretača, a to su: problematizovanje smisla i svrhâ života i namena čoveka u večnosti. Ova dva pokretača, pak, nisu povezana ni sa kakvom religijskom ortodoksijom, tako da kod mene problematizovanje smisla života ne nalazi svoj uvir u traženju Boga, niti se moje promišljanje namenâ čovekovih u večnosti, kako se ona manifestuju, recimo, kod ruskih bogotražitelja, odnosi na traženje spasenja. Pokušaji da se i jedan i drugi pokretač objasne u tome pravcu i u tome smislu bili bi mi potpuno strani i nikako…..
Видети више: http://m950.wordpress.com/%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE/opsti-uvod-u-moje-pesnicko-delo-bosko-tomasevic/ ,
*
НАКРИВЉЕНИ РЕД КЛАСИКА
Власници изд. предузећа Нова школа одлучили су да покрену нову едицију
Најбољи друг (Књига је најбољи друг), као поклон-књигу часописа НАЈ, и понудили
су ми да будем уредник те едиције. Зашто су понудили баш мени?Можда их је
привукао формат часописа који сам у то време издавао?Припреме за покретање едиције
трајале су током лета 2005. године. У септембру исте године уз београдски часопис
НАЈ бр. 31 била је одштампана и прва поклон-књига, књига првог кола.Тако је почело.
Објављена су два кола, тј. девет наслова током школске…..
*
ПРЕПОРУЧЕНИ ЧЛАНАК – ДЕЈВИД ГИПС (Батуран)
Видети више: http://zavetineoglasi.blogspot.com/2012/08/blog-post.html
*
О СМЕХУ, једином часном лицу / Белатукадруз
Бранислав Нушић спада у најплодније и најпопуларније српске
књижевнике.„Он није шаљивчина занатом, већ рођењем и
темпераментом, вјечно готов на шегу и бургију, пишући како
говори, говорећи како пише, а говорећи као роћени шармер и
освајач“, како је писао Матош, освајао је својом немогућом
оригиналношћу и неограниченом слободом козерије. Упркос свему
томе, није био миљеник књижевних критичара и историчара
књижевности1, скоро све до последње године свога живота. Умро је 19.
јануара 1938. године у Београду, у Шекспировој улици бр. 1, у 74.
години живота. ….
*
Библиотека ПРЕТЕК : Слатка тајна / из нових рукописа Зорана М. Мандића
Боже колико трке за чистотом у овом
згужваном прљавом свету у
насељу белих кућа које се врте око
Лирске куће Б.С,у којој Меркур
Венера и Марс голим оком дирају у
срж и одузимају мир
сабирају сећања на тужне дане када се
једва чекала зора да се
види које ће се лечити ране
Тешко је без Б.С. овом свету рећи ДА чак у
његовој кући НЕ
Напољу су птице са облацима и
сенкама почеле одбројавање
до тренутка појаве
Концерта из Вијене
Његове премијере на овододишњем
Сајму књига у Београду
У Апатину, 14. августа 2012. год.
Видети више: https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/home/iz-novih-rukopisa-zorana-mandica/slatkatajna ,
**
(0040)
*
DVE TABLE IZ VELIKE EGIPATSKE KNJIGE MRTVIH SA KOMENTARIMA
Glava 99 Tabla 1/Tabla 2
Predstava: Barka i Sesotris.
Opaska: Barka . Stupanje u uzvišeno stanje na Božjem tlu.
Pravedni Sesostris.
Izreka o privoženju skele Božjem tlu
govori pravedni Sesostris:
0 vi što vučete skelu1 po ovomu opasnom sprudu, privedite mi skelu
i pritegnite uže(vidjeti i glavu 100). U spokoj, u spokoju!
Hodite, bodite, pripravni budite!
Ja dolazim oca Ozirisa da vidim.
0 uzdodržitelju strasti2 što svjestan si sreće.
0 gospodaru oblaka, vladaru vjetrova,
0 ti, što prelazi preko Apopova3 pješčana spruda,
O ti, što glave spaja, vrat učvršćuje kada se s krvavog suda ide4.
O ti, što čuva tajanstvenu skelu i motri na Apopa, privezi mi skelu.
*
Odlomci iz Uvoda u Knjigu mrtvih / M. Višić
Misteriji i učenje o postanju kozmosa i života
1. Heliopoljski misterij: Nu i Atum
Vratimo se misterijima i razmotrimo što nam kažu o postanju Kozmosa i života. Najstariiii istodobno najčuveniji jeste heliopoliski misterii’, odnosno predanje nastalo u Heliopolju, centru boga sunca Ra (koga su Heleni nazivali Helios, odakle i naziv Heliopolis, Grad sunca), odnosno Atum-Ra, boga-tvorca. Ovaj misterij u prvi plan stavlja misaonu, metafizičku stranu Neter-Neteru u kojem se rađa zamisao, tj. duhovno postanje (time i istovremeno cijepanje Apsolutnog bića) svakog oblika života, u tom Počelu neograničenom prostorom i vremenom u našem smislu tih pojmova ….
*
Спруд Св. Јована Крститеља / Белатукадруз : Трагом „жабље свиле“ или Необјашњене везе спрудова, египатских и влашких
…. чини нам се да постоје дубље и древне везе између ових египатских стихова и спруда Св. Јована Крститеља са кога – по веровању – Власи одлазе са овог на онај свет.
Са спрудова Влајне у Љешници одмах испод бетонског моста пуштају воду мртвима за душу. Култови мртвих имају дубоку старину, по нечему су и сродни, иако се ради о великим раздаљинама у времену и простору…
Тако нас радозналост читалачка, нагони да кренувши трагом „жабље свиле“, стигнемо до наизглед необјашњивих веза спрудова египтаских, и влашких у Србији….
*
НИКОЛАЈ ГОГОЉ / Владимир Набоков
(…)
Какво му је било дечаштво? Незанимљиво. Одболовао је
обичне дечје болести:заушке, шарлах и дечју скрибоманију
(пуеритус сцрибенди). Био је мекушац, страшљив као миш, имао
је прљаве руке и масне увојке, а из ува му је цурио гној. Преједао се
лепљивих бомбона. Његови школски другови избегавали су да узму
у руке књиге којима се служио.Завршивши школовање у Нежину у
украјини, отпутио се у Петроград да потражи какав посао.
Долазак у престоницу покварила му је грдна прехлада, која је била
још неугоднија зато што није уопште осећаи прозебли нос...
*
ДЕСТИНИКА /Песме : Винко Шелога
ЛАПОТ
Мој отац помало особењак
направио нам сто
другачији но што прави столар
од грађе више случајне
да не кошта а буде тврд.
Био је поносан иако смо невољно
признавали мајсторство…..
*
Коли ИвањскаШОЛЕ
ЦаричинАмфитеатар
Прибирање претека
Уводна напомена
Видети више: http://malazavetina.blogspot.com/2012/08/blog-post.html
*
Поруџбина романа М. Лукића СЕВЕРЦИ
Роман се може поручити,одмах, директно од ЗАВЕТИНА по цени 520,00 дин. (само за Србију; урачунати и поштански трошкови слања примерка)
За иностранство 1000,00 дин плус поштански трошкови, зависно од земље у којој живи поручилац.
..
Јагличић: ПОВОДОМ РОМАНА „СЕВЕРЦИ“ …
Немогућа нада
Читао сам поезију Мирослава Лукића и био задовољан што та поезија не лаже. И сам тај квалитет важан је у нашој песничкој, и уопште књижевној, пракси, јер се код нас, још увек, шарена лажа прихвата за уметност (као да се прећутно подразумева да велика, истиноносна, литература – није за нас; такве писце редно, политички, одстрељују).
Лукић је говорио истину – и то о презреним стварима, пределима, људима, пословима, придајући им важност књижевног документа …
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetine2012/services/severciromanmiroslavlukic ,
**
(0041)
*
ГОРАК УКУС МАЛИНЕ / Мирослав Тодоровић
….Градском народу се преко ТВ поручује да без преке потребе не излази из стано-ва. Спусти ролетне, расхлађуј се, чекај да ова божја казна прође. А малинари? Берем, у јари причини ми се како се међу лишћем малина указа шипак. То се хладњачар руга ценом. Јављам визију писцу Мирку Лукићу: „Нешто о томе и пишем, а сам Бог зна да ли ће ишта од свега испасти. И „писмо“ завршим реченицом из Кочићеве приче „Тежак“ (1907): „На сукнено платно сеоског, замрлог, живота пада иње самоће и студи…Шта да ти, брате си мој слатки и медено љето моје, дуљим и набрајам! Толико ти још кажем да је наше тежачко живљење само једна, штоно веле, дуга тужбалица јада и чемера, патње сиње и невоље љуте.“
Бије јара, небо оловно сиво, нигде облачка. 13 јула у Ариљу упознам једног од берача код варошке чесме. Из Вршца је, Душан се зове, јуче брао у Грдовићима. Шта да береш када небо све убра? Има ли посла?- пита. Како да се врати у Вршац? Небо ведро, а сва се лица смркла. Сви забринути. Иако, штоно веле, није све тако црно како изгледа. Још је црње.
Понешто и о томе пишем. Али коме је више до књиге, слике, музике? Када си чуо да неко помиње књигу? …
*
ЗАВЕТИНЕ, уочи тридесетогодишњице свог постојања, отвориле АНТИКАВРНИЦУ
Пре тридесетак година, када су основане ЗАВЕТИНЕ, у Београду и Србији било је веома мало приватних књижара и антикварница. Нове наслове је тешко било „убацити“ у државне књижаре; једино „преко везе“ и уз зеленашки књижарски рабат.
Заветине онда нису могле отворити ни књижару ни антикварницу. Данас је нешто друкчије, не много боље. Кога још занимају половне књиге, пре свега – књиге поезије, романи, приповетке, есеји, речници, понека стара уљана слика, библиофилска издања? Ми отварамо ову антикварницу, поручујемо старим и новим пријатељима, јер се у нашим кућама накупило доста књига, неких и сасвим очуваних, које можда Ви немате у својој библиотеци, а овде их можете добити, по – надамо се – прихватљивим ценама….
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetine2012/antikvarnica
*
Листа понуда половних и веома старих вредних књига (0001)
…Ми верујемо да није добар онај издавач који објави два-три бестселера, већ је то онај што је штампао књиге које нису имале прођу у своје време, пре свега – књиге поезија, есеје, и који увек може да понуди, јер чува можда боље од библиотекара, сваки примерак како оних књига које је штампао, тако и сваки други примерак…
Видети Листу понуда: https://sites.google.com/site/zavetine2012/antikvarnica/listaponudapolovnihiveomastarihvrednihkniga0001 ,
*
DVE PESME RADIVOJA ŠAJTINCA
…. Sjajni rosni otrov,slepog hodača potomak
Sleđeni u istoj pesmi-skraćenici
Sad se proždiru u redosledu
Kivan je svaki vinovnik
Svaki znak
A s jedne strane božanstva
A s jedne strane putnici
Vrelina nepokretnih sazvežđa
Nevidljiv putokaz sjaj i užina
A Bog kasni i trava vene,
Niknuće meka bodlja iz hladnog uha
Želja će se niz nesanicu raspasti
Govor će biti samo zaštitna šupljina
Jer sve,inače, tone i tone…..
Videti > http://krmikovac.wordpress.com/2012/08/18/dve-pesme-radivoja-sajtinca/
*
МАЈСТОРСТВО.Мајсторство приповедача? / Белатукадруз
Шта то беше?
Најкраће речено: способност да се ствар запази и вештина
да се запажено каже.1
Стота годишњица Матавуљевог рођења беше добар повод за
Андрића да проведе неколико дана у давној али незаборављеној
атмосфери ђачких дана,2 окружен свескама Матавуљевих
приповедака објављених за пишчева живота. Читао је Матавуљеву
прозу после дужег времена, дакле, и уочио добре ствари.3
Гледао је како започиње Матавуљева приповетка Амин и како
завршава њена главна сцена.4 Уочивши Матавуљев дар да у једној
реченици, једној добро нађеној слици изнесе пресек читавог једног
времена.5 Потврдио је да је Матавуљ проширио географску основицу
српске приповетке, дотле искључиво балканске и средњоевропске, и
у њу унео елементе поморског живота, мора и свих даљина и
могућности које море човеку отвара.6
Сусретао је Андрић, пажљиво ишчитавајући и друга слична
жива места добро нађених слика које осветљавају сивље површине око
себе и воде радњу приповетке напред, и све то без самодопадљивог
подвлачења, без наметљивости и дидактике, без застајања и загледања….
*
ZABORAV IZVORNOG ODREĐENJA POEZIJE / Boško Tomašević
Započinjući pisanje ovoga rada nalazimo se u prilici da na jedan abrevijaturan način ponovimo ono za šta smo se tokom poslednjih dvadesetak godina zalagali, naime da potvrdimo svoje pesničko i poetičko uverenje da je poezija na pesnički način uređena ontologija koja, kao i „prva filosofija“, propituje izvorni odnos bivstvovanja prema bivstvujućem. Pojam ontologije, njeno ime, ovde, dakle, označava jedno „ispitivanje i određivanje usmereno na bivstvovanje kao takvo“, odnosno na ono ispitivanje koje je unutar pesničke problematike odlučujuće, naime problematike tubivstvovanja iz koga i za koga ne samo da filosofija jeste1, već i poezija. Ukazivanje na ovakvu baštinu poezije jeste zapravo ukazivanje na sveprisutni zaborav njenog izvornog određenja koji, koliko i filosofiju, prožima tokom dva i po milenijuma trajanja zapadnog mišljenja i pevanja…
*
(Atlantida🙂 TRI PESME / Robert Tili
BESCILJNO, BESMISLENO, BEZNADEŽNO
Živim-živim
Li?…..
Videti više: http://zavetineatlantida.blogspot.com/2012/08/robert-tili-tri-pesme.html
*
Једно мишљење на „Dve pesme Radivoja Šajtinca“
v. više: http://krmikovac.wordpress.com/2012/08/18/dve-pesme-radivoja-sajtinca/
*
Стјепан Митров Љубиша / Белатукадруз
Напомена уредника уз овај избор1
Тај свет који приказује Стјепан Митров Љубиша2 у својим
приповестима, није монолитна маса сељаштва; у том свету има и ситних
трговаца,калуђера, млетачких чиновника, однарођених племића и
њихових прирепака. Љубиша је својим приповестима захватио све
слојеве црногорске и приморске средине приказујући их преко
рељефних, упечатљивих …..
*
ЧЕТИРИ ПЕСМЕ ИЗ НАЈНОВИЈЕ КЊИГЕ „КУКАВИЧЛУК“ / Александар Лукић
НАКАЗЕ
Размишљајући о вредностима живота нисам далеко доспео.
Некако ми се чини да стојим од почетка на истом месту.
Куповина намирница на пијаци, ценкање са продавцима,
вести о току рата, мајка која наочиглед пролазника на улици
шамара синове близанце, бачена штака вири испод киоска заједно
са банкнотом новчанице која је некад важила.
Сад се за ту новчаницу нико не сагиње…..
Видети више: http://bezdanaumetnost.blogspot.com/2012/08/blog-post.html
*
Vida Nenadić
AKO SAM SAMO
MISAO
Vida Nenadic
IF I AM JUST A
THOUGHT
publikovane pre nekoliko godina u izdanju „Zavetina“. Knjiga se može preuzeti, kao i dvadesetak drugih knjiga autora, čiji su rukopisi odabrani na Velikom medjunarodnom konkursu Zavetina (2008), na stranicama sajta ZAVETINE Novo Sazvežđe na stranicama posvećenim rezultatima spomenutog književnog konkursa. Videti više: http://mladisuzovci.blogspot.com/2012/08/posle-svega-vida-nenadic.html
**
(0042)
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) БOЈАНА НИКОЛИЋ : A CAPPELLA
Rakija ili liker?
– Iako bi uz moj terenski rad i bavljenje seoskom kulturom više odgovarala rakija, ipak biram liker koji je mnogo blaži i meni lepši.
*
HRVATSKI NUŠIĆ – VEROVALI ILI NE
Vedrana Rudan
Ne zvuči vjerojatno ali je istina. Večeras na Brionima igra Nušićev “Pokojnik” u režiji Lenke Udovički. To možda i ne bi bila neka vijest da Nušić za hrvatske potrebe nije ijekaviziran.
Nušićev “Pokojnik” koji govori o čovjeku koji je zabunom proglašen mrtvim pa se onda vraća u svoj grad, Jergović drži toliko tipično hrvatskom pričom da je treba slušati na jeziku koga svaki Hrvat može da razume.
Mi Hrvati smo očito osuđeni na zločine širokoga spektra bez mogućnosti ikakve obrane. Gule nas banke, lažu političari a sad nam još i bolesnici pokojnoga Nušića oživljavaju infuzijom ijekavice.
Kao da Nušić nije pisac za sva vremena, za sve ljude. Umjesto da nam vrhunski srpski glumci Jelisaveta Seka Sablić i Miodrag Krivokapić i vrhunski svjetski glumac Zijah Sokolović govore Nušićevim jezikom oni će na Brionima nekolicini šminkera recitirati Jergovićev prijevod.
Otvori se crna zemljo! Projekat nije samo glup nego i uvredljiv. I za Nušića i za građane Hrvatske. Jergović nam poručuje kako se strahote o kojima je autor “Pokojnika” pisao događaju samo danas i samo u Hrvatskoj.
Dok je Nušić pisao Srbija mu je pružala azil? Ni slučajno mu nije bila inspiracija? Treba ijekavizirati Nušića da ne bi kojim slučajem Srbi pomislili kako je pokojnik dok je pisao “Pokojnika” mislio i na Srbiju danas?
*
Nagrada za totalni fijasko : Profesor Srbijanka Turlajić
…Kada joj je prošle nedelje dodeljena nagrada „Osvajanje slobode“, profesorka Elektrotehničkog fakulteta Srbijanka Turajlić rekla je da joj je to „prvi put da dobija nagradu za totalni fijasko“. „Ako sam ja zaista osvajala slobodu, a mi pogledamo zemlju u kojoj živimo, onda je to izvesno najneuspešniji posao koji sam u životu obavila“, objasnila je dobitnica, osvrnuvši se još na „drakonski zakon o medijima“ i konstatujući da su „u ovoj zemlji slobodni samo ljudi koji su optuženi za ratne zločine“. Mediji koji su pratili ovaj događaj naveli su da je u pitanju bio „zanimljiv način zahvaljivanja žiriju“….
….Uprkos energiji i smelosti, čak ni u to doba profesorka Turajlić nije se ubrajala među „usijane glave“ spremne na sve. U tom smislu, ostao je upamćen govor koji je održala u maju 2000. na Filozofskom fakultetu: „Ja neću da vam kažem: ‘Nemojte se suprotstavljati vlasti.’ Ali vam savetujem, radite to na pametan način. Svakako se trudite da izbegnete sukob sa policijom. Čuvajte se, strahovito ste nam važni. Ne treba nam 1300 kaplara. To je ovu zemlju već jednom upropastilo. Nama su potrebni pametni, zdravi i mudri mladi ljudi.“
*
B. MOJA IDEJA POEZIJE I NJEN UTICAJ NA MOJE PESNIČKO DELO / Boško Tomašević
Ako bih morao da govorim o ideji moje poezije taj govor bi bio nužno smešten na jednoj sredokraći izmedju govora o mojoj viziji poezije uopšte i tumačenja moje sopstvene poetike. Iz tih razloga odlučio sam se na korak koji, s jedne strane, u sebi sadrži mogućnost da pretstavim ono što zamišljam da poezija treba da bude i, s druge, da uobličim (artikulišem) mogućnost jedne corrigenda moje poetike.
Svoje pesmovanje započeo sam iz muke. Iz provalije. Ali, ne iz sopstvene muke, ne iz sopstvene provalije, jer ih još nisam, kao mladić, bio stekao. Život je tek bio predamnom. Pevao sam iz tudje muke, iz tudjeg bezdna, ali sam znao, i tada, da se samo iz bezdna i može pevati i, još i više, da se još bolje peva onda kada jad bezdna imamo već iza nas. Da su pesme iskustva, to mi je govorio meni tada omiljeni Rilke. Ali, ja ga nisam mogao imati. Stoga sam ja više od četiristotine mojih pesama napisanih bez njega, svojevremeno, i uz dobar savet jednog velikog znalca poezije, sklonio na ono mesto koje će samo radoznali arhivar moći jednog dana da pronadje. Dakle, ipak ih nisam uništio, niti je to bilo potrebno. Toliko loše one nisu bile. Nastale su u trenutku kada mi je nadrealistička poetika bila bliska Reči nisam birao ….
*
PEVANJE BITNOG MIŠLJENJA / Boško Tomašević
Jovici Aćinu
POEZIJA može biti samo ontologija: izlaganje bîti bitka bića. Stoga je pisanje poezije preispitivanje izvora. Hajdegerovom bitnom mišljenju u filozofiji, odgovara u poeziji pevanje bitnog. Pesništvo bitnog začinjâ izvor. Ono je melopeja bitka. Pevanje unutar pesništva bitnog jeste pevanje o bivstvujućem sa stanovišta istine o bivstvujućem. Ono peva opstanak na tragu logosa bitka-po-sebi-bivstvujućeg.
*
БЕЛЕШКЕ О ТВОРЦУ ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА / Белатукадруз
КРАЋИ УВОД
Горски вијенац је објављен као прва књига Другог кола, током марта 2006.
године.Један део тиража је објављен са мојим поговором, други део тиража без мога
поговора!!Одабране прилоге, неко је изоставио, не обавестивши ме. Главни уредник
листа – Д. Ћук?
Ево шта је изостављено на унутрашњој страни корица:
“…Његош као песник пре свега није постао, него је рођен онако као што
је бор никао. И као што поникли бор не постаје под спољашњим утицајима ни
липа ни јела, но остаје бор, тако је дух Његошев песнички од рођења, па развијао
се он под околностима Црне Горе или Бретање, био он под монашком ризом или
војводском доламом. Ако одиста још има људи, који држе да околина и околности
чине песника песником, ти би се људи извесно поколебали у свом мишљењу, ако би
имали воље да оду и виде Црну Гору и ако би знали српски, да после тога
прочитају Његошеву поезију.Велики владика је самоук…
Ловћенски пустињак…није остао неосетљив према лепоти природе, но
ни кратковид према дивљем позоришту, које та лепота скрива. Он је прозрео како
одржање те лепоте безгранично скупо стаје; он је проценио средства, којима се
она у ваздашњем савршенству оджава…
…Његошев је живот испуњен борбом против неправде и проповеђу
правде. Горски Вијенац је најсјајнија проповед и највеличанственија глорификација
правде на српском језику…
…Толстој и Његош то су два сасвим супротна света, негативни и
позитивни електрицитет словенске расе, два сасвим супротна идеала: Иван дурак
и Милош Обилић. Који је идеал хришћански? Хришћанска су оба, но ниједан
искључиво није Христов…” (Николај Велимировић)…
*
КЊИГА ПЕПЕЛА, ВЕЛИКОГ ВРАЋАЊА, СНОВА И СВЕТЛОСТИ …
ИЗ НАЈНОВИЈЕГ РУКОПИСА РОМАНА „Анђујка“ („Младост без старости и живот без смрти“) / Белатукадруз
Сан је колевка, а историја (повест) гробница Поезије.
Витез − алхемичар, онај који је можда написао све ово, јер све
ово има и свога Коаутора, невидљивог и непотписаног, базајући мрачним собама некадање Куће светих ратова, у трагању за трговцима светлошћу ( светлошћу − понављам, јер то је једино што човек треба упити) и значењима снова, врховним богом, газио је по мору пепела.
Ишчезли су, у пепео се занавек распршили…
Ишао је лавиринтима удовишта подземног света, праћен хиљадоруким полипом, преплетеним клупком крилатих змија, безумником.
Чуо је оно што збори сунчани бог и оно што збори ђаво,живот и смрт.
Нит која је водила, кроз истину и лаж, добро и зло, светло и таму ужасну, држао је у својим рукама хермафродит од памтивека.
…господар жаба, које живе у води и успињу се на копно, чији хор громко одјекује у подне и у поноћ…
У њему је било, обиље што тежи уједињењу с празнином, љубав и њен убица, светац и његов издајник, најсјајније светло дана и најмрклија ноћ лудила…
*
(СЕВЕР ЈУГ ИСТОК ЗАПАД) СУВА ПЛАНИНА, ТРЕМ
… U neko doba voz se dovukao do Niša gde su nas na stanici dočekali Dobri koji je sveže stigao iz Sofije i naš drugar Kika, jedan od niških domaćina.
Na niškoj tvrđavi, na dogovorenom mestu, ispod starog hrasta čekao nas je ostatak ekipe. Sada nas je bilo oko tridesetak.
E onda je nastala frka trka panika… Autobus koji je trebao da nas odnese do sela Donja Studena je kretao za nepunih 45minuta a mi nismo bili ni na pola puta sa kupovinom potrepština za kampovanje. Veću trku i gungulu grad Niš nije video još otkako su Turci otišli. Konvoj od tridesetak ljudi teško natovarenih rancima, šatorima, hranom i po kojom flašom zakrčio je ulice grada. Na kraju je jedan deo putnika uleteo u bus, a drugi okupirao najveći travnjak na tvrđavi i, sa slamkom u zubima, krenuo stručno da se izležava u debeloj ‘ladovini.
Donja Studena (grupa 1) … Naravno, stigli smo trčeći do autobusa u poluraspadu koji je već kretao —-
ВИДЕТИ ВИШЕ: http://najboljidrug.blogspot.com/2012/08/suva-planina-trem.html
*
(СТАЗЕ И БОГАЗЕ) ВРАЊ (884 м) геокеш
…. Ovaj geokeš nije teško pronaći kada se već nađete na vrhu Vranja, ali nije tako lako popeti se do gore, s obzirom da je Vranj jedan od stenovitijih i teže pristupačnih vrhova Homolja. Ipak, zahvaljujući centralnoj poziciji među zapadnim vrhovima Homoljskih planina i njegovim eksponiranim liticama, vidici koji se odozgo pružaju su fascinantni; kao na dlanu, pred vama je ogromna šuma Trest, preko puta je Štubej, zapadni susedi su Kobilja glava, Vrata, Veliki i Mali Sumorovac, a u daljini se naziru i Veliki i Mali Vukan i Ježevac. Na drugoj strani, nastavlja se greben Homoljskih planina vrhovima Pojana Tresnita, Kupinova Glava, Zdravča, Oman…
ВИДЕТИ ВИШЕ: http://cafebookzavetine.blogspot.com/2012/08/vranj-geokes.html
*
(Рехабилитација) ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ / Белатукадруз
После 1903. године Прва Србија је кренула према Другој
Србији, која није на небу, већ на земљи, али је опет историја, поплава
догађаја, трагичних, спречила да се усправи – Друга Србија; тако да је
Друга Србија, коју су крајем другог миленијума многи призивали као
спас, остала више пука химера, згажена влат траве.
Друга Србија је остала загонетка, више неостварени сан и
илузија, која, можда, може постати збиља једног дана, кад сваки њен
грађанин преузме своје бреме одговорности на своју душу. Ако се то
догоди, родиће се Трећа Србија, која ће свету показати златне
ризнице оне Друге, придављене и углавном непознате Србије.
Док ово пишем, Трећа Србија је понајближе метафори и
далеко од Идеала…
**
(0043)
Веома Поштовани пријатељи,
„Заветине“ шаљу сажети Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ једном ширем кругу пријатеља који су изразили жељу да им то шаљемо.
У исто време, „Заветине“ публикују – да подсетимо – скоро идентичан Билтен на следећим интернет страницама http://my.opera.com/zavetine/blog/
*
(Virtuelni muzej) MALO IZNAD PATOSA / Radivoj Šajtinac
Uglješi,banatskom vetru i kineskom zmaju
Ležeći položaj nije za žive.Bar ne ovakav u kom telo kao kožnokoštana libela miruje ledeći ili okamenjujuću nepomičnost.Umesto onog šetajućeg mehura,lice sa sklopljenim očima, suvim ustima,nozdrvama bez vazduha,hladnim špicom brade,prašnjavim pramenom kose.Ali,ovaj je položaj jedini moguć,ovde i sada, jer sve su sad ovo predmeti,mrtva priroda, telo bez toplote i pokreta, bez sprava za zvuke mirise i dodire,bez ikakve potrebe i bez ikakvog osećaja,kost u mesu, meso pod kožom, koža po pamučnoj tkanini, tkanina po drvenim pritkama i daskama, glave eksera srasle s tkaninim i drvetom,konci, niti,paučina i iverje,trošne materije i mračne praznine, ko bi rekao da se za života ovde,na svemu ovome, moglo ikad i išta sanjati.
Sad je to nekako jasnije,kao sve što je jasnije jer svaka pa i najmanja jasnoća ovde i sada nema ni cilja ni povoda, ni smisla ni razloga.Ovo je odar.
https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/
*
(CRTEŽ L.Š.) MAHANJE BLESNOM RUKOM / Radivoj Šajtinac
Ako ćete tek tako besom tužnog srca
Ili srcem tužnog besa
Otići na onu stranu nejasnoće
Gde se više ništa
Ni ne čuje ni ne govori
Gde vlada neosetljiva milostinja
Gde vam doček na ispraćaju
Već priprema večni tajac
Videti više: http://zavetineplusultra.blogspot.com/2012/08/mahanje-bolesnom-rukom-radivoj-sajtinac.html
*
(КРУГОВИ) Emrljo, mrljo…/ ESON JAOS
Šta ti ostaje od života
osim ostatka.
Vreme ja da sabiraš.
——————————–
Iluzionisti slikaju stvarnost
uljanim bojama,
zato je tako razlivena.
E mrljo,mrljo.
…..
Dok prelaziš zebru
čuvaj se da tebe
ne predje magarac.
Razlikuj rasu.
—————————–
Neke stvari moraš da prećutiš
neke da izgovoriš.
Ja volim knedle sa šljivama.
…
Trla baba lan
da joj prodje dan,
da joj prodje,da joj prodje,
i stvarno nikako da joj prodje.
Stalno je nekako u njoj.
Videti više: http://krugovi.blogspot.com/2012/08/e-mrljomrljo-sonja-kovacevic.html
*
(Писма) ТРЕЗВЕНА ПРЕПИСКА / Вујица Бојовић
21. авг. 2012.
Драги Мирославе, прочитао сам у билтену „Заветина“ твој текст „Горак укус малина“ са осећањем физичке тегобе. Стицајем околности имао сам прошле године прилику да се у мојим Голешима упознам са мукама малинарским. Покушавао сам на припеци да рођакама помогнем у брању, слушао сам њихово јадање, возио се међу гајбама до Прибоја.
Да је живот земљоделаца лак и леп, села се не би празнила, остајала пуста. Речи село, сељак, су погрдне, сељаци презрен друштвени слој.
*
МОДРО БЛАГО / Белатукадруз
(Васељенске новине) Белешка уз роман МОДРО БЛАГО
Душан Костић рођен је 23. јануара 1917. године у Пећи. Оца
није запамтио, јер је умро неколико месеци после Душановог рођења.
Растао је поред мајке, која је била праља и шваља и поред ујака Миљана ковача. Гладовало се и живело сиротињски, како сам писац рече једном. Школовао се у Плаву, Колашину, Подгорици, Гусињу, Беранама. Почео је да објављује прве песме, као гимназијалац.
Студирао је до 1941. године на београдском Филозофском факултету југословенску књижевност и српски језик, а онда отишао у партизане.
После рата је радио у Танјугу, у Борби, Радио Београду, листовима и часописима Младост, Књижевност, Књижевне новине, Савременик.
У Политици ради од 1951. године до пензије 1968.
Објавио је низ песничких књига: Пјесме (1947, Земљи
вољеној (1948), Поема о граду и љубави (1950), Прољеће над ровом(1951), Говор земље (1951), Зов лишћа (1954), Мреже (1955), Шлеп уморне воде (1968), Лирика југа (1977 ), Архипелаг (1978), …
*
РАСПРОДАЈА ПИШЧЕВИХ ИЗДАЊА, листа (002)
Титоник: Есеји / Мирослав Лукић. – Београд: ЗАВЕТИНЕ: Мобаров институт, 2004. – 176 стр.; 20 цм.; брош повез. – Колекција Три пауна, књ. 2. (Релативно очувано).
Вашар привида и лажи (уместо поговора овој књизи)
Лаж титоизма има хиљаду обличја.
Многи у овој земљи и не знају и не слуте шта се догодило у минулом веку, између два фатална бродолома Титаника и – Титоника.
Тај период – Наметног века – Наметних људи, полако се заборавља.
(…)
Кад су почели вишестраначки избори на територији СФРЈ, а затим и распад земље, нисам се учланио ни у једну од новоформираних политичких странака (ни у СПО, ни у Демократску)…Пре почетка рата унутрашњег који ће завити просторе бивше Југославије у Црно, када је Милошевићева полиција сузавцем растеривала масе демонстраната, пре него што су 9. марта тенкови на београдским улицама затутњали, мени је било јасно: Каква демократија!
Југословенска политичка криза је комунисшичка криза. Распад земље је започео распадом Савеза комуниста Југославије. Милиони људи то нису разумели…
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetine2012/antikvarnica/rasprodajapiscevihizdanalista002#
*
(ЗАВЕТИНЕ Донације) НОВЧАНИ ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра.
Видети више: http://zavetinedonacije.blogspot.com/2012/08/2012.html
*
O BITNOM PESNIŠTVU, PONOVO / Boško Tomašević
Imajući u vidu prirodno susedovanje pevanja i mišljenja, bitno pesništvo stoji veoma blizu bitnog mišljenja, pa ga stoga određujemo pre svega kao pesmovanje koje tematizuje ne samo pitanje o biću (Seinsfrage) i, paralelno s tim, sprovodi pevanje o bitnom ustrojstvu samog opstanka tubića (Dasein), već, istovremeno, ono kazuje i nešto o odnosu bića i pesmovanja te, zahvaljujući istom zajedništvu sadržanom u grčkom pojmu lógosa, zasniva susedovanje s mišljenjem. U okviru rečenog odnosa bića i pesmovanja proishodi više činjenica odjednom. Najpre, taj odnos pokazuje u kakvom se „sticaju“ nalaze biće i kazivanje, iznoseći na videlo da se taj odnos u ranogrčkom mišljenju povezuje sa jednom reči: lógos. Ova reč, naime, kako nas Hajdeger potseća, govori ujedno kako ime za biće, tako i ime za kazivanje. Taj odnos donosi nam iskustvo o tome kako, s jedne strane, stoji stvar s mišljenjem, a kako, s druge, s pesmovanjem. Oba procesa ljudske delatnosti, pesmovanje i mišljenje, iznose na videlo svoj odnos s jezikom. U tom njihovom odnosu s jezikom proishodi naknadno razumevanje šta stoji u biti susedovanja pesmovanja i mišljenja. I pesmovanje i mišljenje na temelju iskustva s jezikom izlažu bitan odnos koji postoji između stvari i reči …
*
Отпор официјелној критици и поједностављеном тумачењу и поимању културе и књижевности
(Обешене новине) Kada će biti organizovana izložba u Srbiji „Degenerisana poezija „? / Sanda Ristić-Stojanović
Komentar na tekst Dragana Hamovića „ Molitva i poslednji dani „ objavljen u Pečatu br. 69, 26 jun 2009
Na početku teksta se pominje molitva a da nije baš jasno šta se pod tim pojmom podrazumeva. Hamović nam dalje saopštava da smo „kultura diskontinuiteta, makar ozbiljno narušenih veza sa svojim počecima“. Na kakve li Hamović to početke misli, kao filozofu to pitanje početka u Hamovićevoj formulaciji mi je jako čudno i on …
Videti više: http://zavetineaneks.wordpress.com/%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%80/
*
(ШИБАЊЕ) Početak 21 veka u poeziji i umetnosti / Sanda Ristić-Stojanović
Šta nam donosi 21 vek kada su poezija i umetnost u pitanju? Zavladalo je doba interpretacije, može se reći ludilo interpretacije. Umetnost sama po sebi izgleda nedovoljna. Tumačenja, interpretacije su gotovo postale produžetak pesme i umetnosti. Zašto je to tako ? Pisati o poeziji, o umetnosti, tumačiti je , potrebno je, ali gomile beskorisnih kritika se pišu o još beskorisnijoj i bezvrednoj „ umetnosti „.Razlozi za to su mnogostruki. Jedan od njih leži i u nepoznavanju Estetike i Filozofije koja nam veoma jasno objašnjava samu suštinu umetnosti…
*
(Обешене новине) IZREKE BITNOG PESNIŠTVA / Boško Tomašević
Ontološke pesništvo (bitno pesništvo) nije ništa drugo nego pesništvo koje „objavljuje izvornu istinu bitka“.
Pevanje u bitnom pesništvu jeste pevanje o bivstvujućem sa stanovišta istine o bivstvujućem: „Jer mišljenje bitka je izvorni način pevanja“ (Martin Hajdeger).
Bitno mišljenje je izvor i uvir bitnog pesništva. Ovo pesništvo je, po svojoj suštini, ontološko ….
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%80/izreke-bitnog-pesnistva-bosko-tomasevic/
**
ЛеЗ 0007837
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 