Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (0048 – 0051)

У трагању за погдним местом за подизање музеја под ведрим небом (посвећеним Заветинама), тј. за “Салашом СЕВЕРАЦА” (прототип) . “Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 13

У трагању за погодним местом за подизање музеја под ведрим небом (посвећеном Заветинама), тј. за “Салашом СЕВЕРАЦА” (прототип) . “Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 13

(0048)

 

*

 

(ПИСМА)Prikupljanje fotografija kulturnih dobara u 36 zemalja širom sveta.

Srbija će ove godine po prvi put učestvovati od 1. do 30. septembra u velikom svetskom “Wiki Loves Monuments” foto-konkursu, organizovanom od strane lokalnih ogranaka Vikimedije. Žiri sastavljen od stručnjaka iz relevantnih oblasti, kao što su fotografija, arhitektura i istorija, odabraće 15 najboljih autorskih fotografija nepokretnih kulturnih dobara Srbije pod Creative Commons slobodnom licencom.

Cilj konkursa je podsticanje učesnika da svojim doprinosom obogate multimedijalnu bazu nepokretnih kulturnih dobara, kojih u našoj zemlji trenutno ima preko 2400 zavedenih….

Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2012/09/01/globalni-foto-konkurs/

*

(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ФОНД ЗАКОПАНОГ БЛАГА

Избор текстова из старих бројева „Заветина“  – оних од пре 12 година!

КЊИЖЕВНИ КАЛЕНДАР (2000)
Крај априла 2000. године.
Има једна Бодлерова мисао; прочитао сам је давно, али ми је тек синоћ њен  смисао постао јасан :
„Склоност ка стваралачкој усредсређености би, у зрела човека, требало да потисне склоност ка саморасипању“.

Среда, 26. април 2000. године, око  10 : 30 ч. Претходне ноћи је подметнут експлозив у стамбеној згради на Цераку. Ноћас је изрешетан директор ЈАТ – а. Јуче сам прочитао у „Политици“ образложења чланова жирија, приликом доделе књ. награде „Бранко Ћопић“ Н. Тадићу, М. Пантићу, Данилову – Светозара Кољевић и Антонија Исаковића. Сачувај ме , Боже, таквих похвала. Г – дин  Св. Кољевић – „мирођија у свакој чорби“. Врхунски и неизбежни специјалиста за доделу књиж. награда: „Витал“, „Бранко Ћопић“, НИН, етц.
Српском књижевношћу и културом влада  духовни гангстерај и књижевна лаж. ..

Видети више: http://m950.wordpress.com/2012/09/01/%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B4-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0/

*

(ОРЛУШИНА) СВРЗИСЛОВО / Иван Шишман

(Из рукописа пристиглих на јубиларни књижевни конкурс „Заветина“ пристиглих у последње време)

… Белина се раширила гиздава,
белина до бескраја,
али нема никог да је чита.

Више је оних што хоће да шкрабају
по белом видику целом.

И они записују по белини,
по већ написаном и невидљивом,
најчешће свој потпис,
као Деда.

Много има Сврзислова…

Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2012/09/01/%D1%81%D0%B2%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D1%88%D0%B8%D1%88%D0%BC%D0%B0%D0%BD/

*

(ОРЛУШИНА) RUPA U SRCU / Eson JAOS

Meni je najbolji prijatelj GROM.
On kad udari,on baš ne štedi.
Pa gde na prijatelju da štediš,
zato i postoje prijatelji.
Da udare kad treba.
A ne kad ne treba.
A znaju oni i gde treba.
Tamo gde najmanje boli,
zato su to prijatelji.
Ne boli njih za tebe….

Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2012/09/01/rupa-u-srcu-eson-jaos/

*

(Сазвежђе З) У трагању за погодним земљиштем… / Белатукадруз

(Прештампано из старијих бројева књижевног часописа „Заветине“, 5-14/2000)

 

БЕЗДАНИ ВЕКОВА

 

Царичин град, Прекопчелица

Зашто баш овде?

 

Унапред смо, зар, изгубили

битку с прецима,

са правим одговорима,

омађијани  дугим ноћима

под маском кумира?…

Видети више: http://sazvezdjez.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

 

*

(ВЕЛИКО  ВРАЋАЊЕ)  „U dolini zidova“ , knjiga A. Lukića na engleskom

(Poslednje poglavlje poeme U dolini zidova)

_______  The Speech on the Field of the Mars

How far did I come? You are given only one chance to learn how the stones speak.

He was given the chance to believe and to follow his teaching. To know how to fall out of the nest like a featherless young bird. That kind of the idler only knows how to narrate.

Scram! Archaeology, oh, unknown! Gloomy history. Autumn smudgier than the water colors. It threats. Man is walking all over the world bringing his shadow with him. Taught to narrate. He had let it screech like an aged bone. It looks like a rooster good for the soup. It is repeating the experiences we gave up on.  It is sputtering like stones, showing the wounds and the teeth that caused the wounds. I had years to reconcile the extremes that contradicted like the knife with two blades

Видети више: http://kamenipecatneolita.wordpress.com/u-dolini-zidova-knjiga-a-lukica-na-engleskom/

 

*

(АЛТЕРНАТИВНА ИСТОРИЈА) Udba je pobila elitu u emigraciji / Ivana Cvetković

– Prvi na listi za odstrel našli su se urednici listova i časopisa, pisci antikomunističkih pamfleta ili ugledni poslovni ljudi – kaže Kalabić ističući da tajnim agentima nisu bile interesantne kafanske patriote koje su eventualno vrbovali da za njih špijuniraju.

Žrtve su, kako piše u knjizi, ubice obično sačekivale u stanu, noću, kada su dolazile same, dok je za ubijanje korišćeno isključivo hladno oružje, jer je bilo važno da se „telo žrtve unakazi i izmrcvari“.

Kalabić pretpostavlja da je Udba zvanične tajne agente prestala da koristi nakon slučaja ekstremnog levičara Vlade Dapčevića, kojeg su agenti tajne policije u saradnji sa rumunskom tajnom službom Sekuritateom oteli u Bukureštu. Tom prilikom ubijena su dvojica Dapčevićevih pratilaca. ….

Видети више: http://alternativnaistorija.blogspot.com/2012/09/udba-je-pobila-elitu-u-emigraciji-ivana.html

*

(Канал ФИЛТРА) Књижевна критика или успомене на „1 – 2.Колекцију  НОМОКАНОН.1 -2“

Реч је о мојим – првим књижевним критикама, обједињеним и штампаним на једном месту, тј. у Алманаху за живу традицију, књижевност и алхемију, Београд, Заветине, I / 1998, у оквиру  споменуте колекције, стр. 254 – 382, великог формата. Заправо, реч је о књигама Метафизика у белом оделу и In continuo, 1. Тај број Алманаха одштампан је у симболичном броју примерака, данас је библиофилски раритет. Обе књиге беху под кровом једног наслова (НЕ)СЕБИЧАН МУЗЕЈ, подупртог вером у критику, речима  Настасијевића. Тако почиње та књига књижевних критика, тим речима…

НАПОМЕНА  после 14 година
Алманах је штампан у стотинак примерака; и још увек има пар комада непродатих! То значи, да је већина мојих књижевних критика остала далеко од очију српске јавности, посебно од књижевне јавности. Због тога би било добро, макар и после 14 година, учинити доступним, ако не све књижевне критике, а оно барем део оних штампаних у споменутом Алманаху. Дуго су чекале те књижевне критике, рецимо то без устезања, да допру до најширег круга прво српских, а онда и других читалаца по свету. И оне, ево стижу, не захваљујужи неком од официјелних српских издавача – погледајте шта и сада штампају разне лагуне, отоци, архипелази, гласници, и стубови-наметачи у Србији! – већ захваљујући „Сазвежђу Заветине“, уз подршку WORDPPRESSA i GOOGLa. …

Видети више: http://tajna2012.wordpress.com/2012/09/01/%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-1-2-%D0%BA%D0%BE%D0%BB/

*

(СУЗОВЦИ)  BASNA O MUDROSERIMA / Radivoj ŠAJTINAC

Malo,malo pa eto ti neki od njih da u povodu Svog isfoliranog samozamaranja prozbore koju o istrajnosti, inspiracji ,odležavanju i timarenju spram hiper pridukcije i onih koji pišu svakodnevno.Da se razumemo,ta druga krajnost, skribomanija, postoji i teško je uništiva, ali kad god se treba sadržajno posvetiti introspekciji i samoprosudjivanju onda je to kao kod onoga o dužnosti,odmah nam na um padnu drugi. …

Видети више: http://1983z.wordpress.com/

*

(АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА)  NEMO PROPHÉTA IN PATRIA / Miroljub Todorović

B. A. P. BE­ŽI U BA­ROK

Taj sme­šni, mi­zo­ni­stič­ki strah od ma­ši­ne i du­še­bri­žni­štvo nad to­bo­že ugro­že­nim hu­ma­ni­zmom i „iskon­skim ljud­skim vred­no­sti­ma” u osno­vi je svih po­to­njih na­pa­da tra­di­ci­o­na­li­sta i neo­tra­di­ci­o­na­li­sta na sig­na­li­zam. Ta­ko će glav­ni za­go­vor­nik, an­to­lo­gi­čar i du­hov­ni vođ tra­di­ci­o­na­li­sta Bog­dan A. Po­po­vić iste go­di­ne te­a­tral­no iz­ja­vi­ti: „od­bi­jam da ovu umet­nost pri­mim, da je usvo­jim, da se njo­me ba­vim. Ne­ću čak ni da znam za nju. (…) Ra­di­je sta­vljam na gla­vu na­pu­de­ri­sa­nu pe­ri­ku s lok­na­ma, obla­čim čip­ka­stu ko­šu­lju sa ža­bo­om, pr­sluk i ogr­tač, na­vla­čim pot­ko­le­ni­ce sa pod­ve­zi­ca­ma i pri­zna­jem: Odoh ja na­trag u ba­rok!”

Видети више: https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/nikola-jovanovic/od-iznenadnog-bola/nemoprophetainpatriamiroljubtodorovic

*

(ЗОНА ПРЕЛИВАЊА) ЧВОРОВИ / Срба Игњатовић

 (Зборник „ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ“ 2012  – Даривања)

За Елку и Валерија

Док сам на тераси Персеја у Варни испијао кафу, указао се занимљив призор: сред пута ка хотелу гавран је изнео чврсто свезану кесу с отпацима и упорно покушавао да је кљуном развеже….

   Видети више: http://zonaprelivanja.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

*

(ЛИТИЈА) Последње ристигле вести

Роман у стиховима ШТА БИ РЕКАО ЧЕ           аутора др Александра Милошевића… – ШАНТИЋЕВЕ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ 2012…

Видети више: http://litija1.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

***

У трагању за погодним местом за подизање музеја под ведрим небом (посвећеним Заветинама), тј. за “Салашом СЕВЕРАЦА” (прототип) . “Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 14

У трагању за погодним местом за подизање музеја под ведрим небом (посвећеном Заветинама), тј. за “Салашом СЕВЕРАЦА” (прототип) . “Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 14

(0049)

*

(ЛИТУРГИЈА) Фантастична кинеска игра са ковчежићима

(у току је публиковање романа-литургије, првог на свету!)

 

….Филип Сенковић је био написао причу о томе – о Сећању,
о Присуству, о Ишчекивању…
Зашто ту причу о Великој магази или о ДВЕ ХИЉАДЕ
ГОДИНА САМОЋЕ (што је исто) нису хтели да чују Сенковићеви савременици?
Рукопис је упућен једном, другом, трећем издавачу. Упућене
су и копије. Кренуле су на своје велико и неизвесно дугогодишње путовање.
То путовање се почетком календарског пролећа 1995. године
завршило лоше и – треба то да кажемо – то је био онај прави разлог мог доласка у Босиљковац. Рукопис Велике магазе или ДВЕ ХИЉАДЕ ГОДИНА САМОЋЕ у орманима најмоћнијег издавачког предузећа у Београду годинама је скупљао прашину. Уредници тамо нису волели промају, нису имали чистачице и метле, чак ни обичне крпе.
Саживели су се са прљавштином, пре свега прљавштином
бирократије и епохе, са најнижим облицима менталне хигијене.
Пили су лоша или екслузивна пића, пушили горе него Турци. И
једног поподнева, неко је од уредника, припит, креснуо палидрвцем, избио је пожар. У пожару су нестали – архива и рукописи писаца, ормани и столови. Све је горело као сува слама, све је било суво и труло, дотрајало. Нестали су у неизбежном пожару књижевна редакција, бивши уредници, столови и прљави прозори, али нестао је и рукопис Велике магазе.

Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/09/02/%D1%84%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%87%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D1%9B/

 

*

(АТЛАНТИДА) Грачаница све ближа потопу!/ Биљана Живковић

У својој држави, моћног енергокапацитета, Срби ће бити највећи глобални просјаци струје и воде. Срби ће постати, поред прадедовске земље бескућници, јер ће их ишчупати заједно са словенским и светосавским кореном „процесом” расељавања зарад нове „прерасподеле” природног богатства. Срби постају и духовни јадници, јер у 21. веку равнодушно допуштају уништавање својих светиња зарад нових брана и „забрана” …

      Видети више: http://zavetineatlantida.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

 

*

(ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА : Добитници књ. Награде „Заветине“)

КРИТИКА И ОДГОВОРНОСТ / Јован Пејчић

Сме ли се као кри­тич­ки узе­ти текст из ко­јег се, те­о­риј­ски и ло­гич­ки, не мо­же из­ве­сти по­јам књи­жев­не кри­ти­ке?

До пој­ма кри­ти­ке не­ће се, ме­ђу­тим, до­спе­ти уко­ли­ко осно­ви­цу или са­му су­шти­ну кри­тич­ко­га тек­ста не гра­ди (уко­ли­ко у из­град­њи ове осно­ви­це не су­де­лу­је) јед­на ја­сна и стро­га свест о то­ме шта је кри­ти­ка и ка­да кри­ти­ка је­сте.

По­гле­дај­мо из­бли­за до­ба у ко­јем жи­ви­мо. Шта ће­­мо ви­де­ти?

Два­де­се­то сто­ле­ће не по­зна­је је­дин­ствен, тач­но опи­сан, сви­ма ра­зу­мљив и од свих при­хва­ћен по­јам књи­жев­не кри­ти­ке. Два­де­се­ти век, на­про­тив, ка­рак­те­ри­ше јед­но го­то­во ани­мал­но мно­же­ње док­три­на о кри­ти­ци – док­три­на ко­је, као да ни­су по­сре­ди иде­је већ ми­кро­би и ће­ли­је, не пре­ста­ју да се ме­ђу со­бом гло­же и про­жди­ру….

Видети више: https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/dobitnici-knizevnih-nagrada-zavetina/kritikaiodgovornostjovanpejcic

 

*

(ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА : Добитници књ. Награде „Заветине“)

ELIPSA ELlPSE / Boško Tomašević

Svaki tekst izgovoren ili napisan može biti ili već jeste kanonski. Apokrifnost ove rečenice, očita je. Rečenica je, pak, proizvedena da bi se mogla tumačiti. Interpolacija te rečenice u sve moguće do sada napisane rečenice beskonačna je. Moguće je, takođe, da je ova rečenica pre nego što je napisana u njenom beskonačnom ponavljanju postojala neko vreme bez vremena, u nekom „nijednom vremenu“, o kome govori Borhes. Tada bi se ista čitala kao verzija jednog regressus in infinitum-a, prenoseći se u ono što slavni pisac naziva nikadnost (Neveness) ili, još bolje, prenoseći se u Prethodnu Večnost, to jest u aetenitas a parte ante. Izvesnosti radi, može se reći da smo prvu rečenicu ovoga teksta napisali poduhvativši se zadatka da na način interpretacije ponovimo jedan kratak tekst iz Deridine sada već čuvene knjige L’ écriture et la différence koji nosi naslov Elipsa. Ponašaćemo se …

Видети више: https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/dobitnici-knizevnih-nagrada-zavetina/elipsaellpseboskotomasevic

 

*

(ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА) ŠTA JE SIGNALIZAM DONEO  SRPSKOJ POEZIJI?

EKS­PE­RI­MENT

U po­me­nu­tom pam­fle­tu Apo­ri­je avan­gar­de osnov­na stvar ko­ju En­cen­sber­ger po­ku­ša­va da ospo­ri je avan­gard­ni eks­pe­ri­ment, od­no­sno li­te­rar­ni eks­pe­ri­ment uop­šte kao je­dan od na­či­na pe­snič­kog is­tra­ži­va­nja i stva­ra­nja. Za nje­ga je eks­pe­ri­ment „blef” a sam „po­jam eks­pe­ri­men­ta be­smi­slen i ne­u­po­tre­bljiv”. Po­la­ze­ći od eti­mo­lo­škog ko­re­na re­či eks­pe­ri­ment (la­tin­ski ex­pe­ri­men­tum) što je u stva­ri zna­či­lo „sa­zna­va­nje is­ku­stvom”, En­cen­sber­ger za­klju­ču­je —

Видети више: https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/assignments/stajesignalizamdoneosrpskojpoezijimiroljubtodorovic

https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/

*

(Канал ФИЛТРА)  Бог ником дужан не остаје / Белатукадруз

 

… На Косову Срби говоре: Правда је танка али дугачка  и Правду и да ју закопаш, па ће да никне.
Срби сељаци, уопште говорећи, веровали су да је самосаздани Бог створио свет, анђеле и људе. Они су дубоко веровали да Бог о сваком и свачем има старање. Да све памти и да ништа не заборавља. …

Видети више: http://tajna2012.wordpress.com/2012/04/25/zdravo-svete/

 

*

(Канал ФИЛТРА)   (Метфизика у белом оделу) СЕБИЧНИ МУЗЕЈ: Растко Петровић,  1898 – 1949.

…У есеју Шта све може послужити за будући наш народни балет, Р. Петровић пише о народним играма, играма око мртвог, играма освете, пролетњим играма, витешким играма, играма пророка и епилептика, тарантела, свестан да наш фолклор може много пружити „једном уметничком балету“. И поново се враћа на феномен ЗВИШКИХ РУСАЉА:  „Чуднија свакако од свих, мистичнија, чулнија, а сад већ ваљда једина своје врсте у Европи је она игра русаља која се код нас у пожаревачком округу, у селу Дубоком игра сваке године о Духовима. Име игре имало би на влашком да значи: духови, пошто се играчи сматрају под мистичном влашћу духа, падајући стално после игре у стварне неуропатске екстазе, проричући и имајући визије као сви надахнути. Овој обичајној бољци подлежу жене, али такође и деца и људи. Играчи, састављени од три човека, млада краља с мачевима, и од четири девојке, – три краљице и једна дворкиња – врше читав мистички обред играња са оболелим:  водећи га до речице, укрштавајући га мачевима, силом му трпајући у уста ижватане траве, све до његовог коначног повраћања у свест. Њине песме су застареле, језиве и неразумљиве;  њихово сујеверје непојмљиво“ (исто, стр. 334- 335).
„Наше народне песме забележио је Вук, музичке мотиве Мокрањац, кореографски још нико није забележио народне игре које су биле у сталној опасности да се тако потпуно једног дана избришу из обичаја“, пише Растко. Није ли у тим есејима у одбрану живе традиције, у размишљањима и бризи Растка Петровића, садржан и позив о оснивању и подизању МУЗЕЈА ЖИВЕ ТРАДИЦИЈЕ?

Видети више: http://tajna2012.wordpress.com/%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%83/

 

*

(ХОМОЉСКИ МОТИВИ) ОБЈАШЊЕЊЕ / М. Лукић

 

АЛБУМ СЛИКА, формирао сам од слика које сам поседовао новембра месеца 1979. године, када сам имао пуних 29 година: тада сам становао у гарсоњери самачког хотела у Дубровачкој улици , у Београду. Радио сам, као библиотекар ( у близини). Легенде уз слике довршио сам 19. новембра 1979. године. Зашто сам то учинио? Знам да сам све то ставио у један велики коверат и затворио га, и одложио на неодређено време, као што сам имао обичај да одлажем и сваку од бележница, када бих је испунио белешкама.
Тај коверат сам отворио крајем лета, као по обичају, трагајући за нечим другим. Слике су сачувале, заувек, нешто што би иначе припало бездану заборава.
Слике једног периода (1899 – 1977). Легенде уз слике се завршавају констатацијом: „То је све“, али ја знам да је то само хиљадити део свега….

Видети више: http://homoljskimotivi.blogspot.com/2009/01/blog-post_19.html

 

*

(ЗАВЕТНИК) TO JE TA  CAKA / Eson Jaos

PREKO GLAVE GOVANA

Kuc, kuc,

Udje covek. Istovari. Ode.

                                 Kuc, kuc,

                                 Udje zena. Istovari. Ode.

                                 Opet covek, opet zena, opet covek….

                                 Tovare li tovare.

Видети више: http://zavetninovcegzavetina.blogspot.com/2012/09/to-jeta-caka-eson-jaos.html

 

*

(ЗАВЕТИНЕ Алинеја) : НОВИ СУСРЕТ СА ПОЕЗИЈОМ  ПОЉСКЕ

Видети више: http://zavetinealineja.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

 

*

(ЗАВЕТИНЕ Алинеја) : ПУТ ПРЕМА ДРУКЧИЈОЈ СРБИЈИ : Одабрана места

 

… Да би се стекло име у књижевности у тзв. другој и трећој Србији није више неопходно писати добре књиге.Довољно је да сте написали књигу о којој ће писати на сав глас вечерња и жута штампа, на којој ће славни писац моћи да спава! Колико је славе у Србији на тај начин, без сумње неправедно, стечено?

Али Србија мора да одговори на толика друга питања. Па и на питање праведности, макар и правда не била потпуна, јер изгледа да је таква немогућа. Оног тренутка када је Србија поставила историју на престо уместо Бога, кренула је према нечему варварском и несвом. И она је још увек на том путу.

Таква Србија онемогућује саму себе, ону бољу, друкчију…

Видети више: http://zavetinealineja.blogspot.com/2010/03/blog-post_25.html

***

У трагању за погодним местом за подизање музеја под ведрим небом (посвећеним Заветинама), тј. за “Салашом СЕВЕРАЦА” (прототип) . “Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 15

У трагању за погодним местом за подизање музеја под ведрим небом (посвећеном Заветинама), тј. за “Салашом СЕВЕРАЦА” (прототип) . “Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 15

(0050)

*

(Капија ЗАВЕТИНА)  ЧАЈ С МАЈМУНИМА / Јелена Стојанчић  (препоручено)

 

Mi sa Balkana pijemo čaj samo kad smo bolesni, a drugi su izgradili životnu filozofiju i biznis na njemu. Evo na primer Šri Lanka, koja se davno nekada zvala Cejlon.

Šri Lanka nije domovina čaja ….

Видети више: http://kapijazavetina.blogspot.com/2012/09/caj-s-majmunima-jelena.html

 

*

 

(NERVOZE) NEĆE GROM U KOPRIVU / Eson JAOS

 

Nikada nisam volela poeziju

i retko sam je citala.

Znam za oblake da su kadgod tmasti

i Sunce da za njih zadje.

I kise i oluje i valovi i smetovi,

sve to u njima svoje mesto nadje.

I inje i granje i sanje i igranje.

Al ja ipak ne volim poeziju

kad sve stima pa se umiljava,

kad ti naruku kao sve krene….

videti više: http://trgovcisvetloscu.wordpress.com/%D0%B7%D0%BE%D0%BA%D1%81/nece-grom-u-koprivu-eson-jaos/

 

*

(Едиција ЦАРСКИ РЕЗ : Руска поезија)  Маријана Колосова (1903-1964)

Пошто је 1949. године Шангај пао у руке кинеских комуниста, Покровски и Колосова беже, најпре на Филипине, одатле у Бразил и, напокон, 1957. године долазе у престоницу Чилеа Сантјаго да Чиле, где живе сиромашким животом. Имали су библиотеку од четири хиљаде руских књига које су биле једини њихов иметак и коју су изнајмљивали малобројним руским читаоцима. Маријана Колосова  је умрла 6. октобра 1963. године и сахрањена у предграђу Сантјага да Чилеа Пуенте Алту. На гробу, на којем стоји “руска национална песникиња“, урезани су њени стихови:

Смртни смо и ти, и ја.
Склопимо уморне веђе.
Ал живи моја Русија.
И сада – и навек ће.

Арсениј Несмјелов је писао да су стихови Маријане Колосове пре свега грађански. Ценили су је у харбинској песничкој околини – песници Перелешин, Ачајир, и други…. (В, Јагличић)….

 

Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/ruska-poezija/marijanakolosova1903-1964

 

*

(Мајдан БОДЛЕР) Између митарења чудовишта и уетности будућности / Александар Лукић

 

…Мени није било потребно да позајмљујем стихове из древних песама Срба, Руса или Кинеза, да бих стварно изразио истину. Имао сам стрпљења да сачекам да ме пробуди цветање кромпира. А потом да спознам да свако усамљено дрво преко реке на брегу, на падинама кадифеним, јасније је од стотина књига песника које су младићи прогутали у младости, рачунајући и књиге оних које историчари поезије светске, европске и националне убрајају у важније. Усамљено стабло преко реке на брегу није било само од оног тренутка када сам га обухватио погледом и удубио се у њега. Самоћа ме је гонила да постављам и одговарам на питања. Кад песник може да пише све, о свему, зашто да пише којешта? Постоји прогрес душе, и у њега се морамо поуздати до краја. Оно што је у српској или балканској поезији било лепо и примамљиво, треба и мора да се замени и истисне само нечим лепшим и тако даље све лепшим од лепшега до у вечност! Песник на овом свету мора да зна да има барем неколико сведока који имају много пријатеља, али да његова патња нема пријатеља.

Мене не одушевљава колективни напор за устоличењем тзв. великог уметника. Та бледа контура обездуховљености, има алтернативу. Поезију бездане уметности.

Ако песник не изражава истину, онда ту не може бити говора о стваралачкој личности …

Видети више: http://majdanbodler.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

*

(СЕВЕРОИСТОК-ЈУГОИСТОК)  АНТОЛОГИЈА САВРЕМЕНЕ АРГЕНТИНСКЕ ПРИЧЕ: БОРХЕСОВА ДЕЦА

„ Као и шездесетих и деведесетих година прошлог века, аргентинска приповетка и данас доминира Латинском Америком. не би било лако наћи јој равне ни у ширем контексту. Аргентинци и даље пишу много, а кад то раде добор, најчешће исписују приповетке….

Видети више: http://arhivuosnivanju.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

*

(Канал ФИЛТРА : Метафизика у белом оделу)  УМЕТНОСТ  РАДИ ДУШЕ… М. Настасјевић

Настасијевић је веома сложена и богата личност; штета је за српску књижевност што је његов живот прекинут прерано.Судбина и болест су уграбили не само једног изванредног песника, већ и више него обдареног есејисту.Поново треба читати есеје Настасијевића, због много чега.У једном од својих одличних есеја Настасијевић пише: “Уметност нема за сврху неку апстрактну лепоту   засновану на законима разума, дакле геометрије.Она је, напротив, у својој битности религија, и као она тежи да скине вео са непробојне стварности, те открије истину постојања”.Тако је, чини ми се, и Новица Петковић, пишући ове своје огледе о Настасијевићу, учинио највише могуће: скинуо је велове са непробојне мистификације око једног од најзначајнијих модерних српских песника.Песника – подсетимо још једном – који је своје изузетне лирске кругове штампао о свом трошку!Тако је још једном проговорила она друга, прећутана историја српске књижевности и дела која су изашла из шињела пишчевих издања.Петковићева књига, дакле, представља , убудуће незаобилазан, продор у Настасијевићеву мистику, со уметности.  
Или, ако тако више волите, приближивши се суштини и циљу Настасијевићеве уметности, најинтимнијој природи свега (лепоти), начелу спајања (мосту између коначног и бесконачног, појмљивог и непојмљивог), СВЕТУ ТАЈНИ, књига Новице Петковића је више од поузданог водича, баш зато што није писана с претенциозноћу непогрешне науке, или са лажним самопоуздањем и смешним нарцизмом и одурном игноранцијом тзв. постмодерниста. Петковићева књига је писана најједноставнијим (најсложенијим) стилом (а он је, како писаше Настасијевић, први и најсигурнији знак оригиналности). Петковић, иако је универзитетски професор књижевности, ни у једном тренутку није заборављао (чини се) да покушава да приближи и да схвати нешто ШТО ЈЕ РАЗУМОМ НЕМЕРЉИВО И НЕИЗМЕРНО…

      Видети више: http://tajna2012.wordpress.com/%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%83/%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

*

(Оркестар СУЗ : Цјеломудрија)  UZNEMIRENE VODE IZA POVRŠINE RALJENOG OGLEDALA (Čitajući Pesoa) /  Su Tanasković

“Ne želeti sve, znači dovesti sve u pitanje”, rekao je jednom jedan francuski filozof – XX vek . Pesnik se pita i sve dovodi u pitanje.  Čovek je biće želje roditelja da čovek bude, pa kasnije on nastavlja da želi da bude, i to celog života. Da bude Ličnost. “Biću ono što želim da budem. Ali treba da želim da budem ono što ću biti”. Mučan put do Ličnosti i Pesoa oseća pokušavajući da se pronađe i izvan nje? A prezime Pesoa znači Ličnost. Da li je moguće pronaći sebe i izvan sebe, možda u sopstvenom odrazu iza ogledala. Sumnja intelektualizma? Kako isprazniti mozak i razum privesti umu kroz srce? Pesoa se odriče želja, osim “želja stvari što postoje, a ne vremena koje ih meri”. One su  ipak prisutne, ali obojene čežnjom…..

Videti više: https://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/orkestar/uznemirenevodeizapovrsineuramljenogogledala

*

(Оркестар СУЗ )  NE­MO PROPHÉTA IN PA­TRIA  (Pevci sa Bajlon-skvera) /  Miroljub Todorović

KLI­KER-ŠTRI­KE­RAJ JA­SMI­NE LU­KIĆ

EPI­GON SIG­NA­LI­ZMA

“OTKRIĆE“ SLO­BO­DANA RA­KI­TIĆA

Videti  više: https://sites.google.com/site/orkestarsuz/knizevna-filoksera/pevcisabajlon-skveraimojafrkasanjimamiroljubtodorovic

*

(ЛИТУРГИЈА)  Дубраве, „држава Мишљеновића“…

(Нови  наставак романа Литургија)

Сенковићи су имање у Дубравама (које је Божана Сенковић
наследила од свог покојног брата Боре Мишљеновића, као једини наследник) , полако почели да обнављају и претварају у оно што је био: некадашња „држава Мишљеновића“, након што је Милисав Сенковић постао пензионер (1985). Обновили су салаш, вајат.Практично пролеће, лето и јесен проводили су тамо. Жариште живота било је у Дубравама. То је једини салаш у Босиљковцу, који се одржава и данас.
Филип Сенковић ме је водио да видим друге салаше – на десетине запуштених: из њих већ расте дрвеће, зова, дивље крушке и трешње, – делују аветињски. …

Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/09/04/%D0%B4%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B2e-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0/

*

(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ)  KURGAN (pojam)

Još četrdesetih godina ovog sloleća dokumentovano je utvrdeno da su Sloveni imali svoju pismennst daleko pre pojave, Ćirila i Metodija. Deo ove dokumentacije nialazi se i u Vatikanu i pristupačan je za sva paleografska i paleolingvističkaistraživanja.   Ali  i  paleografi  i  linvisti  i  istoriografi  ostali su pri svojoj tezi o nepismenosti Slovena pre Ćirila i Metodija i tu svoju tezu nude kao naučnu istinu, nenaučno omalovažavajući svaki napor rušenja jedne zablude, koja se pogubnoodrazila na duhovni razvoj Slovena…

Видети више: http://m950.wordpress.com/2012/09/04/kurgan-pojam/

***

У трагању за погодним местом за подизање музеја под ведрим небом (посвећеним Заветинама), тј. за “Салашом СЕВЕРАЦА” (прототип) . “Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 16

У трагању за погодним местом за подизање музеја под ведрим небом (посвећеном Заветинама), тј. за “Салашом СЕВЕРАЦА” (прототип) . “Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 16

(0051)

*

(ЛИТУРГИЈА)  ЛИТУРГИЈА И ЖИВОТ (седми наставак романа „Литургија“) / Белатукадруз

 

Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/09/07/%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82/

 

 

*

(Едиција БРАНИЧЕВО)  Каталог Едиције БРАНИЧЕВО за 2012

 

Видети више: http://edicijabranicevo.blogspot.com/2012/09/2012.html

 

*

(ЗАПИС II) ДВА ГОРКА СРПСКА ПЕСНИКА

Шајтинац: Ту чак ни поезија не помаже

Бранковић: Мисао

Видети више: http://bermetiardelija.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

 

*

(ЗАПИС I ) АФОРИЗМИ / Малколм де Шазал (1902 – 1981),

Данте је велики стога што разуме оно што већина писаца не зна: речи су живи створови. Потребно их је промешати, рашчланити и вратити их на њихово место да би се извукао склад из гласова и слика, али не заборавља се никада како је свака реч једно биће …

Видети више: http://simbolzavetina.blogspot.com/2012/09/1902-1981.html

 

 

*

(Канал ФИЛТРА , Метафизика у белом оделу)     МЕЛАНХОЛИЈА : ВАРИЈАЦИЈЕ / М. Л.

 

…Новински чланак, у суштини, не може заменити непосредно сведочанство.
Припремајући сусрет са Црњанским, пок. проф. Бандић ме је замолио да саставим круг питања за писца. Зашто је замолио мене? Да ли зато што је мој семинарски рад о Дневнику о Чарнојевићу сматрао успешним? Зашто није препустио осталим студентима да писца директно питају оно што их занима? Не знам.  Прихватио сам здраво за готово и саставио педесетак питања – Црњански је углавном само на та моја питања одговарао. Велика сала Једанаестица беше пуна студената, и других поштовалаца талента М. Црњанског. После сусрета, проф. Бандић је са Црњанским отишао у свој кабинет. Никог од студената није позвао. Ни мене.
Три године после тога, Милош Црњански је умро. Сећам се тога поподнева; беше лапавица. Нисам отишао на спровод. Професор Бандић је надживео Црњанског осамнаест година…

 

Видети ише: http://tajna2012.wordpress.com/%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%83/%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/

 

*

 

(ЈЕДИНСТВЕНО САЗВЕЖЂЕ / Кућа са двеста прозора)  PLAGIRANI PLAGIJATOR ILI PATAŠON-PRELAZ MIODRAGA PERIŠIĆA / М. Тодоровић

Ali, za­tojepo­treb­nopro­ko­men­ta­ri­sa­tine­ketek­sto­vedru­gogPe­tro­vi­će­vogkri­ti­ča­ra, ov­deveć do­staspo­mi­nja­nogMi­o­dra­gaPe­ri­ši­ća, čo­ve­kako­jijepre­u­zeove­o­ma „ča­snu” ulo­gupo­li­cij­skogis­tra­ži­te­lja, is­tre­blji­va­čaonihko­ji, ponje­go­vojoce­ni, sle­deilikra­duovogsig­na­li­stič­kogepi­go­na. …

Видети више: https://sites.google.com/site/zavetineagregat/faqs/plagiraniplagijatorilipatason-prelazmiodragaperisicamiroljubtodorovic

***

ЛеЗ 0007839 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s