Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (0052- 0061)

 

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 17)

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 17)

(0052)

*

(ЛИТУРГИЈА)  „Бог је овде, славите га!“ ( осми наставак романа „Литургија“

 

То су кључне речи Литургије. Тај усклик открива саму
суштину богослужења – уводећи нас у присуство Божије.
Благопоклоњење и благослов обзнањују да су Бог и победа Његове воље и промисла крајњи циљеви свих наших жеља, полазна тачка наше побожности.
У храму Божјем, небу на земљи, месту на коме кроз
учествовање у Св. Литургији Цркве улазимо у општење (заједницу) са веком који долази, са Царством Божјим, човек „и нехотице у својој души чува дубоки утисак љубави према људима коју је Богочовек донео са неба. Нехотице постаје милостив и љубаван према потчињенима, ако има власт над другим људима. Ако је сам под влашћу другога, вољније и са љубављу му се потчињава, као самом Спаситељу. Ако
види некога ко тражи помоћ, срце му је више него икада расположено да помогне, са задовољством и љубављу даје …

Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/09/08/%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B3%D0%B0/

 

 

*

(ПОВЛЕНСКА КУГЛА)  ЗАГОНЕТКА ПОВЛЕНСКЕ КУГЛЕ

ТАЈНА ПОВЛЕНСКОГ ЗАПИСА

Године 1970, откривена је и камена кугла пречника око 1 м, и тежине око 3-4 тоне, у потоку Подздом крај села Мравињци у околини аљева, на надморској висини од око 1000 м. Откривач овог објекта био је радник Миленко Милојевић, који је потврдио да се сличне кугле, али мањег обима још могу наћи на обронцима планине Повлен…

Видети више: http://alternativnaistorija.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

 

*

(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ)  ЛАМЕНТ НАД ПЕШИЋЕМ

…Zašto je Vesna Jugović, šef parade u Sava centru htela da prizove te večeri “duh Radivoja Pešića”?

Zato što je on od one vrste srpskih genija koje slave širom sveta, a u zemlji se o njima, neobjašnjivo, ćuti. A profesor Pešić je još 1985. godine, u Milanu, dešifrovanjem vinčanskog pisma, pomoću etrurskog, napravio novu sistematizaciju drevnih pisama. Iz te sistematizacije jasno se videlo da prvo i najstarije ljudsko pismo nije nastalo u Mesopotamiji, nego u Podunavlju, na prostoru vinčanske civilizacije. Ovo otkriće pomerilo je nastanak drevne pismenosti DVE HILjADE GODINA unazad, pa je tako Pešićeva sistematizacija pokazala da, tek, posle vinčanskog pisma slede: protosumersko-piktografsko, pa sumersko klin pismo, zatim egipatsko-piktografsko, …

Видети више: http://m950.wordpress.com/2012/09/07/%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D0%BF%D0%B5%D1%88%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%BC/

*

(  ЗАПИСVII) Ђелем, Ђелем, Србенде, низ друм… / Александар Лукић

Идеја за изградњом заједнице – друштва без граница, „јединственог у лепоти различитости“, пројекат је достојан пажње. Ма колико да изградња таквог друштвеног, политичког, економског и културног пројекта протиче споро, ма колико да је оспораван у различитим државама унутар саме заједнице, као и код оних који се припремају да тој заједници приступе, ма какве „теорије завере“ да владају у појединим главама о њој као потенцијалном „Живом вампиру“, хегемонији великих народа над малим народима, такву заблуду треба свакодневно изводити на светлост дана из њених мрачних кутака, и гледати на њену корисну страну – предности које заједница нуди. За соло игру „да се иде раз света“ свака од држава има времена напретек…

Videti više: http://zavetineaba.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

*

(  ЗАПИС V) jebeš  umetnost i puste razgovore, posebno o odvratnoj poeziji / radivoj šajtinac

… Oni ,pak upravljaju,gazduju,uredjuju,planiraju ,troše,zaradjuju, svojim stranačkim  gnezdima uzvraćaju, biraju,promovišu ali pesnicke knjige s plebicitarnim animozitetom i  s  gadjenjem.Kakva korist od poezije,ko to čita i kupuje,slavi i nagradjuje,sem nekih kulturnih grupica i jadnika.

I , tako misle,rade i stvaraju bivši pesnici i još ponekad pesnici.

Nude honorare za  rukopis koji je poeta radio i nekoliko godina,valjda znaju i veruju koja je to muka,nude,rekoh, honorare u visini njihovih direktorsko uredničkih dnevnica za promociju i druge otužne kvaziprogramske izmišljotine i to tamo gde se to sve odvija po principu,e lepo skupismo se i domaći i gosti, samo da ketering uspe,jebeš  umetnost i puste razgovore, posebno o odvratnoj poeziji ….

Videti više: http://zavetineviki.blogspot.com/2012/09/jebes-umetnost-i-puste-razgovore.html

*

( ЗАПИСVI)   TEKST BEZ SENKE / Boško Tomašević

…Može li da postoji, pitamo se, takav tekst koji ostvaruje poruku subjekta i koji je istovremeno i poruka i subjekt, i otac i sin samome sebi? Postoji li, pitamo se, mogućnost «Vaskrsenja ostvarenog u znacima». Izvan opsega ovih pitanja postoji i jedan daleko širi koji, prema rečima Julije Kristeve, glasi: «predlo­žiti ili ne predložiti teorijske fikcije kako bi se proširile granice označiteljskog i pomerile međe sablasti, vizija, opsednutosti …?» Ukoliko se dâ zamisliti izvestan lingvistički algoritam Teksta koji je u teorijskoj misli i danas na snazi, postoji, verujemo, takođe, i izvesna antropološka konstanta teksta, njegova prirodna neposred­nost. Jer, kako veli Derida, „pre svakog određenja prirodnog znaka postoji zakonitost pojma prirode koja uspešno usmerava razgovor“ (Ž. Derida: O gramatologiji). Upravo na temelju te zakonitosti pokušaćemo da razmišljamo o jed­nom tekstu koga je Rolan Bart u delu Zadovoljstvo u tekstu (Le plaisir du texte, 1973) nazvao «tekst bez senke». …

Videti više: http://cjutanje.blogspot.com/2012/09/tekst-bez-senke-bosko-tomasevic.html

*

ИЗВОРНИК 2012 / Ристић, Дебељачки, Јеленковић, Сентић…

… ИЗВОРНИК 2012 , Смедеревска Паланка2012.

После прва два “Изворника“ која су имала исту концепцију представљања радовачији су аутори чланови Књижевног клуба “21“ из Смедеревске Паланке, пред нама је трећи, који нам доноси нешто измењен приступ овом зборнику. Оно што примећујемо у првом делу збирке, оном препознатљивом у којем су заступљени чланови клуба, јесте то да у њему има нових имена. Ова целина чини мањи део књиге, али сасвим довољан да нам аутори у њему покажу у ком правцу иде њихово стваралаштво. Прекршено је неписано правило да су чланови клуба искључиво наши суграђани и то је добар знак…

Видети више: http://velikazavetina.blogspot.com/2012/09/2012.html

*

(  ЗАПИСIV) KAD PRVI PUT ZVONI /  Eson Jaos

Videti više :  http://zavetninovcegzavetina.blogspot.com/2012/09/to-jeta-caka-eson-jaos.html

*

(  ЗАПИСIX) ДРУШТВО МРТВИХ ПЕСНИКА  / М. Лукић

…Васовић, као песник не бежи од реалности, већ бежи одограниченог душтвеног и стваралачког идеала. Оно о чему је писао Винавер уочи Другог светског рата („Уверен сам да је духовна истина потребна целом нашем друштву да би се омогућио – ако ништа а оно бар то – наш унутрашњи живот и наша изражајна помоћна средства“, исто, већ наведени есеј, стр. 665), на известан начин као да је присутнои у ГОНГУ У ЖИТУ, као и у књизи СЕДАМ ЧУНОВА, тежња ка ДУХОВНОЈ ИСТИНИ (чак и у на око ситним појединостима, в. у циклусу МИТОЛОГИЈЕ одредницу Селисенка :  Расељен човек, емигрант, премешчаније лице, једвапобегуљац, исчелац. Или, просуто зрно међу зрнима још просутијим – стр. 54).

Књижевна редакција БИГЗа (нарочито уредник који је изабрао овај рукопис и предложио за штампу), учинила је праву ствар објавивши ову књигу, чију највећу вредност видим у књижевном смеру, опредељењу…

Видети више: http://bezpremca.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

 

*

(  ЗАПИС IV) NIŠKE ANIMOZOSTI / Miroljub Todorović

….. Za me­ne po­seb­no je bio in­te­re­san­tan i uz­bu­dljiv pr­vi deo hro­ni­ke ukojem se go­vo­ri o knji­žev­nom ži­vo­tu Ni­ša po­čet­kom i sre­di­nom pe­de­se­tih go­di­na; o bor­bi stva­ra­la­ca mo­der­ni­sta, na če­lu sa mla­dim, in­te­lek­tu­al­no ve­o­ma vi­spre­nim Mi­o­dra­gom Pe­tro­vi­ćem, pro­tiv ra­zno­ra­znih „po­li­ca­ja­ca du­ha“ i žda­no­vi­stič­ki na­stro­je­nih kul­tur­tre­ge­ra ko­ji su u pi­sa­nju ovog ta­len­to­va­nog kri­ti­ča­ra vi­de­li „lu­ta­nje po ide­a­li­stič­koj fi­lo­zof­skoj ma­gli ma­lo­gra­đan­šti­ne“, pod­me­ću­ći mu isto­vre­me­no „na­me­ru  da da ne­ga­tiv­nu ana­li­zu na­še stvar­no­sti“, od­no­sno op­tu­žu­ju­ći ga da nje­go­vi na­pi­si ima­ju za cilj „da kom­pro­mi­tu­ju po­sto­ja­nje slo­bo­de da­nas….“

Videti više: http://zavetninovcegzavetina.blogspot.com/2012/09/niske-anmoznosti-miroljub-todorovic.html

***

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 18)

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 18)

(0053)

*

(ЗАПИС  X) Чувени математичар Мика Алас свирао на београдским свадбама

О томе говоре фотографије и једно писмо чувеног математичара Михаила Петровића Аласа, упућено Сими Марковићу, војном чиновнику (и хармоникашу), 8. марта 1940….

Видетзи више: http://olovkamihailapterovica.blogspot.com/2011/05/blog-post.html

 

*

(АЛМАНАХ за живу традицију књижевност и алхемију) : АРХИВ АЛМНАХА (покретање новог архива)

 

Катедра  за  југословенску књижевност пре   1973
Горе:   Димитријевић, Глигорић,Вученов, Павловић,
             Латковић,Колендић, Пантић…

       Видети више: http://kn950.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%85%D0%B0/

 

*

(АЛМАНАХ за живу традицију књижевност и алхемију) Радомир Батуран КРИКОВИ ЕВРОПЕ

(Александар   Лукић,  Европа,   Време   књиге, Београд, 1995)

 

НАПОМЕНА (уредника) – Батуранов текст је  штампан у оквиру темата “Стара и нова Европа и Александар Лукић”, у  првом и на жалост и едином броју споменутог Алманаха, који је, узгред буди речено, штампан у симболичном броју примерака. Прештампавамо Батуранов текст, као што ћемо публиковати и неке друге текстове зато што су нам се последњих неколико година јављали како из Србије тако и из света неки наши читаоци и пријатељи, тражећи Алманах… Пошто је тираж Аламанаха исцрпљен још 1998. године, ово је једини начин да удовољимо заинтересованима. А постоји и прека културна потреба да се присећамо обимнога Алманаха, који је иако штампан у малом броју примерака, оставио известан траг у савременој српској књижевности… Тада нисмо могли ни сањати о овом данас, и тиражима које достиже   данашње “Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ”. Били смо осуђени, као издавачи, не само Алманаха, на гето – пре петнаестак – двадесетак година, и то је погодовало погубној књижевно- издавачкој клими… Која је на свој начин поспешивала бетонирање  неодрживе парохијалне и комунистичке слике света, кастрирајући друкчији развој, друкчију Србију, непокорну и инаџијску…

Видети више: http://kn950.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%85%D0%B0/%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD/

*

(АЛМАНАХ за живу традицију књижевност и алхемију)

ХЕЛЕНСКИ ЧАРОБНИ БРЕГ /    М. Лукић

… Био сам, дакле, први читалац Лукићевог рукописа Европе, и вероватно најзахвалнији читалац на читавој кугли земаљској у том тренутку, због свега оног што му је претходило.Читаоцима се знаним и незнаним ређе посвећују књиге ; можда је аутор то учинио према свом првом читаоцу не из пијетета према мом делу , углавном необјављеном – које је он имао прилике да прочита (мислим на Опус Рајска свећа, чије је објављивање у току, тек сада) ,већ зато што сам одмах схватио да је реч о књизи песимизма , који није “нужно знак опадања, пропадања, изопачености, заморених и ослабљених нагона” – напротив !…

НАПОМЕНА (Белатукадруз) : И овај текст је, као и Батуранов,  штампан у оквиру темата “Стара и нова Европа и Александар Лукић”, у  првом и на жалост и једином броју споменутог Алманаха, који је, узгред буди речено, штампан у симболичном броју примерака….

Видети више: http://kn950.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%85%D0%B0/%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD/%D1%85%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B3-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

*

(АЛМАНАХ за живу традицију књижевност и алхемију) У ТРАГАЊУ ЗА ЈЕДНОМ ЈЕДНОСТАВНОМ И ДУБОКОМ ПЕСМОМ

… Кукуруз куван или печен. Сладак кукуруз.

Пар белих пловака на дрвету које плута. Њихов одраз у води. Није то слика високог водостаја. То је увек нешто друго…

Нисам био слободан, али чезнух за слободом. А када је дошла; када је дошла? Да ли је дошла? Ако је дошла, зашто опет исти? Висок водостај политичке порнографије. Стално је надолазио и још увек надолази. Као катастрофа…Гомиле смећа…Алергичан сам на кратко памћење…

Видети више: http://kn950.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7-%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5/%D1%83-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%B7%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%B4%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/

*

(ЛИТУРГИЈА)  АРХИВ –  ново!!

Овде ће бити објављивана све оно што је у неку руку учинило да роман-литургија у Србији годинама буде књига без будућности, грађа вредна спомена као за млађе, тако и за иностране слависте, издаваче, и друге радознале духове, који нису ( баш тако – као коњи) –  ограничени, сапети својим предрасудама и јањичарским васпитањем. Захваљујући “пресвученим комунистима” многа су издавачка предузечћа и српске културне институције већ деценијама “окупиране”. Чини ми се да и ова грађа, која ће бити поступно објављивана, упућује на то, и шта се у ствари крије иза случаја око одбијања државних српских издавача да објаве “Литургију”  крајем 20. века…

Видети више:  http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/%D0%B4-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2/

*

(ЗАПИС XI)  АРХИВ У ОСНИВАЊУ У МИШЉЕНОВЦУ…

…Лукић је атомизовао завичајни простор, непознат свету – недовољно познат и у самој Србији. Тај свет који је обрастао маховином и јоргованима зрачи неком древном, непатвореном лепотом и монументалношћу. Како незванично сазнајемо. И. Лукић припрема још неколико позамашних албума слика, снимљених из једног…

Видети више: http://edicijazavetine.blogspot.com/2010/05/i.html

*

(РЕНЕСАНСА)  БУМЕРАНГ / Белатукадруз

… Први пут је текст “Бумеранг” објављен, штампан, у Алманаху за живу традицију, књижевност и алхемију, I, 1998, стр.403 – 414. Касније је прештампаван, углавном, у мојим књижицама књижевних критика, које су штампане као пилот-издања, не прелазећи тираже библиофилских издања. Значи, текст је остао скривен од јавности, недоступан широком аудиторијуму, због тога га овде прештампавам, нешто скраћеног, поготову у ово време – када је у току публиковање романа “Литургија” ( видети http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/09/08/%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B3%D0%B0/ ) више него пожељно, нужност. Проговарам о томе поново и на овај начин, пружајући солидну грађу на тему духа савремене српске књижевности, зашто овде није било лустрације и зашто се избегава превредновање? Какве смо ми имали уреднике? Овај текст опет нуди инспиративну грађу. Сад ће читаоци и посетиоци интернет локације “Литургија” моћи да провере и увере се својим очима – колико су тачне оцене неких уредника, попут оне смешне и бирократске оцене Д. Лакићевића о “Литургији”, да књига припада временима која су “иза”. Да ли?
Д. Лакићевић је парадигма, прототип свих тих уредника који су исти, и чак директни потомци и наследници оних које су заменили.

Предраг Пузић је објавио 2003. године одличну и документовано писану књигу “Ломача за SENSA”, у којој је штампао као додатак и “Записник ванредне скупштине СКЗ од 22. априла 1945. (скраћена верзија)” (стр. 108-129) из кога се лепо виде “профили” нових “окупатора”, чији су и Лакићевић и други, да им не спомињем имена настављачи. Ту књигу препоручујем, зато што су издавачка предузећа и институције по Србији после 1945. године узурпирали углавном “пиони”.
Ја о њима, као и о бирократској књижевности имам мишљење, употпунио сам га временом, довољно сам о томе писао; могу се прочитати подстицајни текстови на ту тему на интернет локацији “Златни Расуденац”. Не наводим намерно књижевне часописе, јер већина књижевних часописа у Србији је данас – мртва, тј. разговарају сами са собом, а не са читаоцима!
Ја се уздам у Бога, а не у српске издаваче, поготову не у СКЗ – ја сам за њих, али не само ја него и читав низ других савремених српских писаца критички настројених – Келт, Белатукадруз, дакако. Зашто би они штампали књиге једног Келта, рецимо? …

Видети више: http://principova.wordpress.com/%D0%B4-%D0%B1%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D1%80-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/%D0%B1%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B3-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

*

(ЗАПИС XII)  РАЈ ЗА ЛОПУРДЕ / Горан Марковић

Остап Бендер је јунак мог детињства. Одрастао сам у социјализму и то је био једини лик који се са тим крутим, озбиљним и претећим режимом озбиљно спрдао. У тим сивим временима Бендер је био наш једини заштитник, Зоро осветник нашег духовног живота. Његов хумор је био до те мере заводљив и непредвидив да му нико није могао одолети. Остап Бендер је прерастао у синоним за преваранта са стилом као што је својевремено „калодонт” постао синоним за пасту за зубе. А онда је, у међувремену, „велики комбинатор” заборављен. Данас скоро да нико не зна за Остапа Бендера, поготову млади људи….

Видети више: http://velikamagaza.blogspot.com/2010/05/blog-post.html

*

(Канал ФИЛТРА )  ДЕСТРУКТИВНА ЦРТА НЕЗАВИСНЕ СЛОВЕНСКЕ ПРОЗЕ / Белатукадруз

 

… Овај текст је у целини објављен у првом броју новпокренутог часописа  ”САВРЕМЕНИК плус”. Радо  бих последњу реченицу овога есеја – одстранио, данас, пет година доцније, дакле, током јесени 1997. године. Она не стоји, чини ми се. Што г. Глушац није објављивао своје рукописе, после књиге ВЛАЖНА ПАНОНИЈА, то није зато – како ми се чинило крајем 1991. године – што није имао среће, што је био “препознат”, у немилости. Не, сећам га се као функционера УКС – уствари врло нерадо и са извесном индигнацијом. Једноставно, писца је одвукло нешто друго од књижевности, не желим да овде именујем шта је то. (“Политика” је српској књижевности увек одвлачила писце на своју страну.)  Дакле, претерао сам у оцени у овог писца и у својим претпоставкама : Да је овај писац имао написаних књига после ВЛАЖНЕ ПАНОНИЈЕ могао их је објавити… (Октобар, 1997)

У нашој земљи Хармс је дуго био непознат писац. О минијатурама Данила Хармса пише А. Флакер (Форум, бр, 3-4, 1969). Тек 1982. године београдски часопис Знак објављује у својој библиотеци Хармсову књигу Случајеви. Преводилац и писац предговора овог издања пише: ” Откако је откривен крајем шездесетих година, цорпус обериутианум је извучен пре свега са становишта разграничавања конструктивног и деструктивног , као битних одредница авангарде уопште (дехијерархизација књижевних родова и врста , укидање карактеризације ликова  , оправданости мотива итд . ). Расветљена је , затим , повезаност обериута с наслеђем футуриста , пре свега Хлебњикова , и с посредним утицајем европске авангарде тога времена . Многи аутори нашли су се пред задатком да, предочавајући књижевно откриће , посегну за методом књижевне генеалогије: потребно је било установити порекло књижевности апсурда и црног хумора , књижевне претке пародије нонсен-се-фицтионе-а , гротеске и ‘ дечијег говора ;ваљало је најзад , истаћи које се појаве у европској књижевности средине века текстовима оберуитиа  антиципирапију”.На оберуите утицала је традиција нонсенс   литературе ( Соловјов,Сологуб,Ал. Толстој и браћа Жемчужников ).Нонсенс литература с краја деветнаестог века чекала је око педесет година  да би била прихваћена као као књижевно наслеђе “једног тока европске књижевности који је у делима   Јонеска, Бекета , Олбија, Пинтера, Мрожека, итд , почео нагло да се шири почетком шесте деценије”.ОБЕРУИТИ (Хармс поготову) свакодневицу нису видели НИМАЛО РУЖИЧАСТО. Метод ових писаца био је подређен намери да се разоткрије ,”идиотизам малог човека”. …

Видети више: http://tajna2012.wordpress.com/%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%83/%D0%B4%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%86%D1%80%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81/

*

(ЗАПИС XIII)  МОСКОПОЉЕ – уништена хришћанска варош у Албанији /  Јован Ф. Трифуноски

…. Западно од Корчанске котлине, у данашњој јужној Албанији, на поменутој планинској целини издиже се површ надморске висине од 1300 до 1400 м. То je у горњем делу слива реке Деволи. У центру те површи, а лево од једне речице, налази се Москопоље или Воскопоја, сада мали здравствено-лечилишни центар за смештај плућних болесника. Углавном je без стално насељених становника. Међутим, раније то je била велика и позната углавном цинцарска варош….

     Видети више: http://zavetineatlantida.blogspot.com/2011/04/blog-post_11.html

*

 

(ЗАПИС XIVDRUGA, DRUKČIJA, SKRIVENA SRBIJA / Su. Tanasković

….Tolikosmeha, zdraveduhovitosti, prostodušnostiiiskrenosti, bezimalolažnogispoljavanja, danepominjemgostoprimljivost, sumetolikorazgalilidanisamniosećalabolovekojisumemučili. Posle ručka sam otišla u staru kuću i odspavala malo. Bile su obetine (ili zavetine, kako se u vašem kraju kaže) – Bijeli petak…. Moraću da pročačkam zašto je „bijeli“ i šta znači…. Iako sam prvi put bila njihov gost, osećala sam se kao da sam došla kod nekih svojih… Uopšte, njihov susret sa mojim bratom i majkom, pre 5- 6 godina, je bio toliko spontan i srdačan, da su jedni kod drugih počeli i na slave ići. Mene stalno kritikuju i nazivaju lažovom, što ih nisam nikada posetila: „Lažovčino jedna, ako ti mi dođemo u Beograd, i vidimo da si tamo drukčija, da su te ovi pokvarili, sve ćemo s prutom da te nagnamo na našu Trešnjevicu, da malo provetriš mozak od te nauke….nemoj da zaboraviš Bijeli petak, lažovčino jedna…“, opominju me svaki put kad dođu na slavu.  I u petak sam samo zbog tog Bijelog petka otišla, da ne ispadnem totalni lažovčina, uprkos tome što je anestezija opustila moje bolove, pa nisam znala kud ću od nervoze. Istina, stalno obećavam, a nije ta Trešenjevica baš blizu….a u suštini treba samo dobre volje…. To je bilo posebno iznanađenje i oduševljenje za njih. Baba Ljeposava me je toliko zavolela  da me sve naziva Ludo dijete….“ludo dijete, vidi ti nju, a ja mislila, neka ozbiljna, ozbiljne škole izučila, pa će da se puva… a ono, ludo dijete, cccc, ko bi reko…“ …

Видети више: http://arhivuosnivanju.blogspot.com/2011/06/druga-drukcija-skrivena-srbija.html

*

(ЗАПИС XVУ тексту „Телевизија – пуцањ у језик” Жељко Филиповић пише: „Једна од најстрашнијих последица утицаја телевизије на масе је и измењени српски језик, који је постао следећа жртва телевизијског жрвња, парног ваљка и цунамија… /… Мирослав Тодоровић …

… А целовита верзија текста је нешто другачија и почиње овако:

 

ВРТ ЗВАНИ ЈЕЗИК

УРЕДИ СВОЈ ВРТ

О значају језика написане су библиотеке књига.  И даље се пишу као што се и језик с народом пење уз лествице напретка. И ка спознаји. Записано је  да је у искону народа и језика српског, реч језик значила и оно што данас под њом подразумевамо, али и народ. Дакле, нема народа без језика, нема ни  језика без народа. Српске земље је народ омеђавао својим језиком, и на тим просторима правио је своје државе. Дакле језик је и територија, језик је и граница. Језик је и тапија и када су размирице плавиле и таманиле, жариле, сатирале и затирале. Али језик је чувао као доказ чије је то што је отетео било. Склањао је у песму, у књигу у предање. Чуј, роде:

Хеј што се Србин јоште држи крај свих зала

Песма га је одржала њојзи хвала. …..

Видети више: http://cafebookzavetine.blogspot.com/2010/10/blog-post.html

***

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 19)

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 19)

(0054)

 

*

(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) : ЧУДЕСНА МОЋ УМЕТНОСТИ КАО ПОТВРДЕ ЧУДА ЖИВОТА / Мр Милица Јефтимијевић Лилић.

(Милисав Миленковић, Болест брестова, роман – фантазија у приповестима бајкама и записима,  „Прометеј“, 2008). – Уметност као моћ, ореол над животом, бујање духовности, силина уобразиље способне да понови чудо живота, ону снагу која се саздаје у судару страсти и смрти, да сазда нови свеобухватни живот који опија сугестивношћу и заводљивошћу испричаног јесте први утисак над прочитаном књигом Болест брестова, Милисава Миленковића. Стапање прозног текста и поетског заноса, стварног живота и проживљене уметности, патње и вере у смисао прегалачког ношења са авантуром живљења и стварања. …

Видети више: http://m950.wordpress.com/2012/09/11/%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D1%9B-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B2%D1%80%D0%B4%D0%B5-%D1%87%D1%83%D0%B4/

 

*

(ЗАПИС XVIII)  КУЋА СВЕТИХ РАТОВА / Белатукадруз

Колико познајемо Београд кроз литерарне изворе?Није ли тај период од деспота Стефана и Константина Философа,од позно средњевековног зенита једне централнобалканске, грађанске културе, до Доситеја и Вука,до полемика и памфлета устаничког Београда и зачетака нове српске књижевности,један од најтамнијих и најтрагичнијих периода у српској историји?

У једанаест поглавља Љубица Ћоровић нас упознаје с Београдом кроз литерарне изворе,од деспота Стефана и Константина Филозофа до Доситеја и Вука ….

Видети више: http://trecasrbija.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

*

(ЗАПИС XVII)  KAKO UPOKOJITI STID / Aleksandar Jerkov

Nije trivijalno isto što i umetničko, nije pisac isto što i zabavljač, nije književnica isto što i voditeljica, niti knjige roba kao patike, a knjižare tržnice. Mora se u ovoj pustinji urlati, makar i uzalud, na sve koji su se predali…..

….Sada nam je namenjeno da živimo u potištenosti u kojoj nema čak ni onoga što ponekad uspeva uprskos svemu: velike književnosti. Kad nema velike književnosti, nema ni književnika, ostaju pisci kojima nije stalo do sebe pa im onda nije stalo ni do drugih…

Videti više: http://fatamorganeimajezavetine.blogspot.com/2012/09/kako-upokojiti-stid-aleksandar-jerkov.html

 

 

*

(ЗАПИС XXIV) Уметностпоукусулобија / БОРКАБОЖОВИЋ, ИСТОРИЧАРУМЕТНОСТИ, УМЕТНИЧКИДИРЕКТОРГАЛЕРИЈЕХАОС

_ Да ли вам је тај активизам у Демократској странци донео извесну предност
као галеристи?
– Искрено – не бих рекла. Лошије сам прола него што би се претпоставило. Кад је Министарство културе водила Демократска странка, од 14 програма с колико сам конкурисала у Министарству, средства су ми одобрена за један. Није ми понуђено ниједно
место у неком од управних одбора, ни у једном жирију или комисији, ни у каквој другој врсти културне делатности. То не сматрам скандалом већ одразом нашег менталитета.
_ Али ваше искуство је могло да буде од опште користи?
– Оно је било од опште користи мојим ангажманом у дипломатији. Али, ваљда сам ја једина
особа која је у пола мандата враћена јер је превише радила. Можда сам била сувише амбициозна на плану представљања наше културе у иностранству, радила сам на мењању тако поразног имиџа Србије.
_ Да ли је сад наступ Србије у свету на културном плану побољшан?
– Још смо сувише инертни. Култура је најјачи бренд, али то нису препознала министраства …

Видети више: http://alajbegovaslama.blogspot.com/2008/12/blog-post.html

 

*

(ЗАПИС XXV) : АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ ( у оснивању)

…..Академија алхемије је чедо српског ренесанса, који је у извесном засенку скоро читав минули век. Та Академија није ни Француска академија у Паризу, ни Енглеско краљевско друштво у Лондону, ни Руска царска академија у Петрограду, ни Српска академија наука и уметности у Београду.

Изгледа да је као могућност  обелодањена пре дванаестак година, у  једном позамашном зборнику, штампаном као библиофилско издање. Реч је о Алманаху за живу традицију, књижевност и алхемију, I, Београд: Заветине, 1998, 462 стр.; 30 цм. И о уводном тексту, Алманах алхемичара, штампаном на стр. 3-7……

Видети више: http://akademijaalhemije.blogspot.com/2011/02/blog-post_09.html

 

*

(ЗАПИС XXVI) :Osnivanje Asocijacije časopisa i publikacija za književnost….

… Posle zanimljivog i konstruktivnog razgovora konvencija je usvojila nekoliko predloga:

– Da u Asocijaciju treba uključiti sve časopise i publikacije u Srbiji (nezavisno od toga da li je časopis književnog, umetničkog ili naučnog karaktera)- Da Asocijaciju treba osnovati kao udruženje građana (nevladinu organizaciju) i da statut treba napraviti u skladu s pozitivnim zakonima Republike Srbije- Cilj Asocijacije da štiti esnafske interese časopisa i publikacija, da organizuje bolju međusobnu komunikaciju, da reprezentuje književna, umetnička, kulturološka izdanja kod državnih i lokalnih vlasti (da bude aktivan subjekt u Komisiji Ministarstva kulture Republike Srbije), da promoviše zakonitost i profesionalnu tačnost i posluje u svim domenima prava intelektualnih svojina.- Da se donese program rada koji bi uključio saradnju časopisa na zajedničkim promocijama, nastupu na sajmovima, saradnju na distribuciji časopisa kako u Srbiji, tako i inostranstvu i slavističkim centrima, zatim izradu sajta, preporuke oko visine autorskih honorara, itd…

Videti više: http://raskovnik.blogspot.com/2009/10/zanimljiva-ideja-osnivanje-acocijacije.html

 

*

(ЗАПИС XXVIII) : ОДЛОМАК из необјављене грађе / Б.

 

Шта то значи када се фаворизује гесло – у модерном друштву модерна култура? Када је то култура била модерна? Реаговао сам и написао подужи аналитичко полемички текст о односу индивидуалног талента и традиције и о томе шта одређује нечији уметнички ранг. Да бисмо схватили вредност ма ког дела, аутора, морамо га поставити међу мртве уметнике и песнике, и упоредити. …

Видети више: http://nesebicanmuzej.blogspot.com/2011/01/blog-post.html

 

*

(БИБЛИОТЕКА ЗАВЕТИНЕ 1 – „Листајући периодику, књиге, рукописе)  – Покренута нова страница посвећена читавом једном низу занемарених, игнорисаних  аутора…

… Такође у треће издање ове књиге није ушао и читав низ савремених песника :

Драгослав Андрић, Горан Бабић, Бранко Бајовић, Хусеин Башић, Мирослав Беловић, Радован Благојевић, Слободан Благојевић, Бошко Богетић, (…) Невена Витошевић, Петко Војнић Пурчар, Ђорђије Вуковић, Душка Врховец, Јанко Вујисић, Бећир Вуковић, Петар Вуковић, Слободан Вуксановић, Војислав Вулановић,  (..) Славомир Гвозденовић, Симон Грабовац, Душан Говедарица, Милорад Грујић, Мило Дор (Милутин Дорословац), Небојша Деветак, Ратко Делетић, Брана Димитријевић, Ратко Драгићевић, Татјана Дракулић, Драгиша Драшковић, Никола Дреновац, Будимир Дубак, Јован Дунђин, Зоран Ђерић, Драган Б. Ђоковић, Борислав Бора Ђорђевић , Новица Ђурић, Бошко Ивков, Мирко Иконић, Ленка Јакшић, Гојко Јањушевић, Петар Јевтовић, Драгољуб Јекнић, Војислав В. Јовановић, Бојан Јовановић, Данило Јокановић, Драган Коларевић, Исо Калач, Мирољуб Кешељевић, Иван Комарица, (…) Злата Коцић, Милисав Крсмановић, (..), Илија Лакушић, Драгослав Лацковић , (…) Младен Ломпар, Рајко Лукач, Зоран Мишић , Душан Маричић, (…), Момир Марковић, Предраг Марковић, Драгомир Матић, Милисав Миленковић, Бранко Маширевић ,  Божидар Мандић (1952),  Мирослав Цера Михаиловић , Милић од Мачве, Коља Мићевић, Станко – Ћаница Опачић (1903 – 1994),   Михајло Ал. Поповић (1908 – 1990), Владимир Пиштало,  Миленко Пајовић, Владимир Поповић, Сретен Перовић, Раша Попов, Павле Поповић, Бранислав Прелевић, Радомир Путник, Душан Радак, Ненад Радановић, Љубивоје Ршумовић (1939), Душан Радивојевић, Коста Радовић, Драгиша Радосављевић, Саша Радоњић,  Исмет Реброња, (…), Слободан Селенић, Петар Сарић, Драган Симовић, Вера Србиновић, (…) Милинко Тороман, Милан Узелац, Бора Ћосић, Велимир Ћургуз Казимир, Блажо Шћепановић (1934 – 1966),  Радивој Шајтинац, Раде Шербеџија, Божидар Шујица, Милослав Шутић ………………….           (  Списак овим није ицрпљен! …

Видети више: https://sites.google.com/site/inicijativalukic/listajuci-periodiku-knige

*

(БИБЛИОТЕКА ЗАВЕТИНЕ 1 ) „ТО ЈЕ ОНАЈ КОГА НЕПРЕСТАНО НАДВИКУЈУ“ / Радован Бели Марковић

(Милисав Миленковић, писац великог и жанровски веома разуђеног дела)

 

…Милисав Миленковић, грађански гледано а према поузданом нашем знању, адресу и у Престоници славној има, одавно, али је, по свему судећи, пропустио подворење да учини онима који се без рачуна задужују, отимају и поткупљују, а покадшто се и на туђе књиге потписују….

Видети више: https://sites.google.com/site/inicijativalukic/listajuci-periodiku-knige/milisavmilenkovic

*

(Библиотека ЗАВЕТИНЕ 2)  КАЛЕМЉЕНА ТРЕШЊА ЈАЛАВА НИКЛАЈЕВИЧА / Милисав Миленковић

–          Целог живота само  се свађате са смрћу. Час јој се удварате, час је мржњом обасипате, а понекад јој се и умиљавате. Гледам вас и слушам, како говорите, како дишете и увек, непрестано чујем да се са њом спорите. И онда када је била далеко од вас и сада, овде у Астапову. Неухватљиви сте Љовочка! – Нежно, али благо прекорно говори Лаву Николајевичу Људмила Савељева, девојче које је он однеговао. ….

ЗРЕЛИ ПЛОДОВИ СА КАЛЕМЉЕНИХ ТРЕШАЊА МИЛИСАВА МИЛЕНКОВИЋА / Љубиша Д. Јовановић

Пред нама је збирка од четрнаест приповедака Милисава Миленковића са називом „КАЛЕМЉЕНА ТРЕШЊА ЛАВА НИКОЛАЈЕВИЧА“, именована тако по врхунској поетској причи из ове књиге. Међутим, свака приповетка, препуна концентрисаном и кристализованом поетиком, код читаоца изазива неодољиву визију посебне калемљене трешње са зрелим плодовима специфичног састава, боје, укуса и мириса, својства које је у њих надахнуто уградио Милисав Миленковић, песник и приповедач као калемар. Уместо калемарског ножа Миленковић је употребио свој књижевни дар који је дивље али слабо родне или неродне трешње са снагом земље и дивљих гена у себи плодоносним пелцерима или калемовима духа спојио и оплеменио својом стваралачком свешћу у родне литерарне воћке са многобројним драгоценим својствима и моћима …

Видети више: https://sites.google.com/site/velikazavetina/odabrane-kritike-o-pojedinim-srpskim-piscima/kalemlenatresnalavanikolajevica%E2%80%9Cmilisavmilenkovic

 

*

(ЗАПИС  XXXI)  МОЈ ПРЕДАК ЈЕ ДРВО, најновија књига песама С. Гароње… /  Анђелко Анушић

(Славица Гароња: Мој предак је дрво, Књижевно друштво «Свети Сава», Београд 2007)  –  Неко је давно написао, и биће да је то био неко из света књижевности, да је песник по много чему сличан дрвету: са егзистенцијом (телом) на земљи, коренима у архетипском и предачком, духовним стремљењима и визијама у небеском. Дрво, као и песник, умире усправно, и њихова смрт не може остати неопажена. Она доноси извесне потресе у животном миљеу култура којима припадају. Наравно, оних култура које имају свест о пунини и дијалектичком јединству животних и духовних потенција, свест о вертикали и целини …

        Видети више: http://kapijazavetina.blogspot.com/2008/12/blog-post.html

*

(ЛИТУРГИЈА)  Колона мрава је текла као
црна речица према Великој магази

Наставак 9. романа „ЛИТУРГИЈА“

НИШТА нас је дочекало на почетку, тј. уочи Великог Четвртка 1995. године, по доласку у Босиљковац.
НИКО не треба да живи само од својих речи. Зар не, Филипе Сенковићу, свакоме писцу треба забранити да зарађује новац продавањем својих речи и мисли?
Било би добро да сваки писац буде по занату нешто друго и орач по наследству. Да живот не би пролазио тек тако, сваки човек нека ради неки посао користан и опипљив. Нека буде земљоделац, пекар, обућар, ковач, златар, професор, лекар, библиотекар, архивар, археолог или дипломата. Јер речи и мисли нису неко занимање него животворна музика сваког занимања. …

Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/09/12/%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D1%87/

***

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 20)

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 20)

(0055)

*

(Едиција ЦАРСКИ РЕЗ – препеви – Руска поезија )  ОПЕТ МАРИЈА КОЛОСОВА, песник Беле гарде

 

…Дорогой Мирослав, я прочитал стихи на Вашем сайте https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/ruska-poezija/marijanakolosova1903-1964
Перевод «Хлеб и кут» мне очень понравился. К сожалению, я не смогу перевести на сербский язык стихи Марианны Колосовой – для этого надо быть поэтом.
Вот еще несколько стихотворений М. Колосовой:

ОБЫВАТЕЛЬСКИЙ ТЫЛ
Клянемся гранитом традиций
И сумраком братских могил,
Что мы не отступим с позиций
В глухой обывательский тыл!
И солнце не видит незрячий,
И песню не слышит глухой…
Победу и боль неудачи
Разделим мы между собой.
Так было и будет. И вечно,…

Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/ruska-poezija/opetmarijakolosovapesnikbelegarde

 

*

(Едиција ЦАРСКИ РЕЗ – препеви – Прозори ЗАВЕТИНА )  ПРЕПЕВИ дела српских песника на друге језике , Александар Лукић

      Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/prozori-zavetina/aleksandarlukic

 

*

(Едиција ЦАРСКИ РЕЗ – препеви – Дела на страним језицима писаца који живе изван Србије)  Ђорђе Николић

 

….Као студент, у Америци је седамдесетих и осамдесетих година сарађивао са елитним руским и пољским емигрантским књижевницима-дисидентима Чаславом Милошем, Тимотеушем Карповичем и Јосифом Бродским, у Паризу са Андрејом Сињавским, Владимиром Максимовим, Александром Галичем, Наталијом Горбаневскајом и у Цириху са Лазом Костићем. …

Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/dela-na-stranim-jezicima-srpskih-pisaca-koji-zive-izvan-srbije/dhordenikolic

 

Видети: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/

 

*

(ОРЛУШИНА)  ОДГОВОР  НА  ПИСМО/ Бранка Војиновић Јегдић

Прказ  књиге пјесама: ,,ПИСМА ИЗ СРБИЈЕ – BREV FRAN SERBIENСлободана Бранковића

Писање писама је некада био прави изазов у коме смо показивали свој краснопис и познавање језика.Савремена средства комуницирања избацише из употребе тај диван начин општења и замијенише га бржим али сувопарнијим порукама.Остасмо ускраћени на љепоти ишчекивања писма од пријатеља које нас је увијек обрадовало.Ипак, ових дана добих изненада на поклон писмо, чак више њих и  прочитах их са великим задовољством. …

Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2012/09/13/%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%98%D0%B5/

*

(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Poetička ekcplicitnost … o knjizi „Kukavičluk“ A. Lukića / Šajtinac

Poetička eksplicitnost,izgovaranje i ozvučavanje „sadržajne mučnine”. Verizam kao tvrdnja i kvalifikacija koja odzvanja,odjekuje čak  i kad je Znak ili grč,metaforično oteto od usporavajuće retorike.Poezija neukroćene preosetljivosti ali i  žestokih čulnih uzoraka.Dokaz da poezija nije lirski aforizam ali  ni  klozetski grafit,tripovanje i repovanje ali ni trbuzboračka i mumlajuća samodovoljnost.

Dokaz da je poezija   IZNAD. Bez obzira kako to ko shvatao ili ne…

Видети више: http://m950.wordpress.com/2012/09/13/poeticka-ekcplicitnost-o-knjizi-kukavicluk-a-lukica-sajtinac/

*

(ЗАПИС XXXII ) OДСУСТВО ЦЕЛИНЕ / Милица Лилић Јефтимијевић

ВЕРА У ИСЦЕЉЕЊЕ
Св. Василију
Са овом „ рибљом кости у грлу“
Ослабљена сам
На могу даље
А пустиња бескрајна.
Нигде речи утешне.
Само звери около, гладне.
Пред силом љубави у мом оку
Приђоше припитомљене
Јер обожи их твој лик.
Устрајно чекам
Да својом моћном руком
Донесеш исцељење
И избавиш ме,…

Видети више: http://carskirez.blogspot.com/2012/09/o.html

*

(ЗАПИС XXXIII )  P A S T I R / Svetozar N.Popović

I Isusa su razapeli na krstu

O čemu je razmišljao ostalo je da nagadjamo

Zašto su ga razapeli piše u Bibliji

Koju slabo ili nikako ne čitamo …

Videti više: http://administracijanecistekrvi.blogspot.com/2012/09/p-s-t-i-r-svetozar-npopovic.html

*

(ЗАПИС XXXIV )   HERAKLITOV LOGOS. JEDNA PESMA /  Boško Tomašević

Ono što mi u našem privatnom životu i u jednoj na­mernoj i oprostivoj naivnosti nazivamo lógosom kazuju nam glagoli sa značenjem stvarati i čuvati kojima se na­goveštava da je on, u jednom sinonimnom shvatanju, jed­na kružna forma Reči pa stoga može biti nazvan pesrnom, pričom, bajkom, dramom, epom ili, opet, poemom, roma­nom, sagom, legendom, liturgijom. Takođe – i najopštije – Govorom, Pismom, Smislom, Merom, Merom. U tom svom (po)zvanju on sakuplja ono rečno (worthafte) istori­jskog vremena od Heraklita do Hajdegera i Deride, od Par­menida do Vitgenštajna i Blanšoa na putu kojim su prošli Augustin, Dante, Bokačo, Rable, Šekspir, Stern, Servan­tes, Kant, Ruso, Kits, Helder1in, Hegel, Novalis, Šopenhau­er, Niče, Rembo, Malarme, Valeri, Breton, Borhes, Sveto pismo i Kabala, Kuran i Knjiga postanja, Ilijada i Eneida, Gilgameš i Farsalija, „Komedija“ i neizbrojani kružni lik Pisma-odgode sagledan u ličnostima raznih Amadisa pre i posle Don Kihota, e da bi svi spisi iz „prošlosti, sadašnos­ti i budućnosti bili epizode ili fragmenti jednog jedinog bes­konačnog Spisa Koga grade svi pisci koji su ikada posto­jali …

Videti više: http://zavetinekruna.blogspot.com/2012/09/heraklitov-logos-jedna-pesma-bosko.html

*

(Библиотека ЗАВЕТИНЕ 1) КАТАСТАР, АНЂЕО И СМРТ / Живодраг Живковић

Из књиге Живодраг Живковић : ИЗАБРАНЕ И НОВЕ ПЕСМЕ; Јефимија, Крагујевац, 2001, 228 стр.; стр. 148-149

… Наклобучено лице Анђела личи на цваст

Лице тамно од бдења на коме се сјаји

Само сенка Земљомера (обриси у злату!)

Треба му помоћи да одврне славину

И у аков потекне прасак винограда

И да у муљању измери сваки зев плода …

Видети више: https://sites.google.com/site/inicijativalukic/listajuci-periodiku-knige/zivodragzivkovic

*

(ЗАПИС XXXVI )   ЗАВЕТИНЕ  од вечерас  на ЈУ ТУБУ

9. октобра 2002. године тачно у 12: 05 ч. почела је Конеференција за штампу поводом изласка нових бројева часописа „ЗАВЕТИНЕ Плус ултра“, 1- 4 / 2000. и УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА, 3 – 6 / 2002. и изласка ДЕЛА Мирослава Лукића Опус Уметност махагонија.

Програм. – I : ЗАВЕТИНЕ, 1-4 / 2000.

(Музички прилог; Свилен конац… Драган Лаушевић, проф. музике.) 1. ЖИР И ЧИР (1) (ученик) (чита Тијана Остојић, ученица 8-3) 2. Садржај ЗАВЕТИНА, кратки историјат – уредник М. Лукић&; 3. Белешка о Одојевском (ученик, стр. 31 – 32) (чита Дина Сајех, учница 8-3). 4. Наталијин врт (Лукић, стр. 56 – 57) (чита Наташа Јанковић, ученица 8-3). 5….

Видети ише: http://malazavetina.blogspot.com/2010/08/blog-post_04.html

*

(ЗАПИС  XXXVII) КОЛИКО СЕ ПОЗНАЈЕМО

Колико познајемо Србију?  Мало? Много? Половично. Слабо.
Колико познајемо севроисточну Србију? Звижд? Пек? Млаву? Хомоље.
Неки делови Србије су обрасли лишајевима и маховином.
Наше познавање је сумњиво.
Много тога о Србији не знамо.
А и оно што знамо често није сигурно …

Videti više: http://misljen.blogspot.com/2010/06/blog-post.html

*

(ЛИТУРГИЈА)  Успешнија је на земљи организована глупост него дезорганизована памет.

Десети наставак романа „Литургија“

… Све ја важно, али је храм најважнији. На њему се вреди
задржати, на Вознесењу Господњем, јер „храм је језгро у којем је сабијено све што је учествовало у стварању света. Али само стварање је једна наглост, налик на отварање врата. Тако и преображај који се догоди у храму значи да биће добија нову снагу која га преображава, уздиже, али и покреће. …

Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/09/13/%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%B5%D1%88%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B8-%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%BB/

***

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 21)

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 21)

(0056) 

*

(ЗАПИС XL) Egerićev  antologičarski avanturizam/ Zoran m. Mandić

Poređenje i neizbežan zaključak…

Videti više: http://zavetineabovo.blogspot.com/2008/11/egeriev-antologiarski-avanturizam-zoran.html

 

*

 

(ЗАПИС XXXIX) МЕСТО ПОД СУНЦЕМ / Владимир Јагличић

Ненаду Милосављевићу

1

Јура је ушао у моју собу сав свечан, као упарађен.

– Да частиш!

Опет, помислих. Јура је увек имао неки разлог због којег бих га частио.

Упитно га погледах.

– Нашао сам ти ухљебије!

– Ја имам ухљебије, Јура – рекох тужно – Добро знаш да га имам. Већ сутра хватам аутобус за Варварин. Као и толико пута пре тога.

– То што си имао до данас, окачи мачку о реп. Имам прави посао за тебе! ….

Видети више: http://dalekoodsunca.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

*

(ЗАПИС XLII) : »Ветар понад гора« Mирослава Тодоровића / Адам Пуслојић

… Рекао бих да песма  „Стихови висина“ представља бисер-пример поетске творевине захвалне за конкретније видове анализирања  Тодоровићеве поетике ове најновије, можда уједно и најбитније фазе песништва, а поготово оног који захвално може илустровати принцип трансформације „описа“ у тиху нотацију, својствену искуству и симболу зрело-сти песничког бића. Синтагма после свега сад узлеће  у – понад!

Спис и опис раније фазе Тодоровићевог певања сад постаје меморијски камен тихе нотације искуства, завршни акорд бића. Готово као код Бетовена.

Видети више:  http://pismoizkarantina.blogspot.com/2011/02/blog-post.html

 

*

(Канал ФИЛТРА)  Закључни осврт / Белатукадруз

…     Већ сам био завршио једну своју књигу есеја, крајем лета, у коју су ушли, махом, моји објављени текстови (објављивани последњих неколико година у нашим листовима и часописима), и писао сам Поговор за ту књигу. Позајмио сам наслов за ту књигу из опуса Николаја Велимировића. Писао сам о књижевним темама и ауторима чија дела се нису бавила револуционарима и трагедијом Европе (а- „Револуционари носе барјак смрти са насликаном главом мртвачком. Зашто? Зато што верују у вечну смрт и привремен живот на супрот цркви која верује у вечни живот и превремену смрт“, б – „Трагедија Европе је у томе што се приволела царству смрти, које сматра вечним а одбацила царство Живота вечнога. Ухватила је савез са смрћу. А чим се везала са смрћу, она се везала  и са паклом и пакленим својствима, тј. са лажју и преваром и грабежом и отмицом и убиством и мржњом и сујетом и сваком другом сујетом, и сваким другим гробним смрадом“ – Велимировић). Тај поговор који  сам писао и написао, пре него што сам прочитао Јеротићеву књигу, није ме чинило задовољним, напротив. Он ми се једноставно „отео“, прерастао у увод у другу започету књигу мојих есеја (ЂАВОЛИ ОДЛАЗЕ, МАЈМУНИ ДОЛАЗЕ, за коју сам као окосницу, већ у првој половини 1994. године, написао неколико есеја о Ј.Бродском, М.Булатовићу ,Данилу Кишу и Александру Лукићу); Јеротићева књига ми је помогла нарочито његови разговори са оцем Тадејом, да се помирим са тим да мојој припремљеној, првој књизи есеја, једнодтавно није потребан никакав поговор, да се поговор који сам написао може прелити као вода у спојеним судовима, у наредну књигу есеја…

Видети више: http://tajna2012.wordpress.com/%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%83/%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D1%99%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D1%80%D1%82/

 

*

(ЗАПИС  L ) Веб издање „СЛЕПИ ВИДЕ“ – непознате драме познатог песника

Када су 1962, пре више од три дeценије, Миодраг Павловић и Светозар Бркић, у редовном LХ колу СКЗ објавили песме Радомира Продановића под насловом Глас,наша јавност је открила једног значајног српског песника, који је био мртав већ осамнаест година Штампањем његове драме Слепи виде наша позоришна јавност добија драму која је више од пола века у рукопису остала загубљена и која се сада нуди машти неког савременог редитеља.

Да ова драма постоји остало је записано у „Напомени“ штампаној у поменутој збирци песама. Међу сачуваним рукописима, од драмских текстова наводе се под бројем 7 – Снови, драма у три чина (сачувана су само два чина), под бр.  13. план за драму о хварској буни, под бр. 14 план за драму Беда, а под бр. 15. драма – Слепи виде (у целости)….

Видети више: http://zavetine.blogspot.com/2010/07/blog-post.html

 

*

(ЗАПИС  XLIV )KRSTOVI ZLATOMIRA STEVIĆA

KUČEVO – U nedovršenoj crkvi Vaznesenja gospodnjeg u Mišljenovcu kod Kučeva vladika braničevski Ignjatije prekjuče je osveštao krstove, poklon bravara Zlatomira Stevića (46), rodom iz susednog sela Srpci. Stević je krstove sam izradio, u radionici u Švajcarskoj, po odobrenju vlasnika fabrike kod San Galena, u kojoj je već 19 godina zaposlen. Veći krst, visine 1,90 metara, biće postavljen na centralnu kupolu, a manji, visine 1,70 metara, na crkveni zvonik. Izrađeni su od nerđajućeg čelika, teški po 50 kilograma, a njihova vrednost je oko 3.500 evra.

Ova donacija samo je jedna od mnogih, kojima Stević već godinama pomaže svoj rodni kraj ….

Videti više: http://kompleksspasovo.blogspot.com/2008/07/krstovi-zlatomira-stevia.html

 

*

(ЗАПИСXLVI )  Biblioteka POSEBNA PORODIČNA ZAVETINA

… Da li će život koji mi je Bogom dat i zadat biti dovoljno dug i doneti očekivane plodove, da mogu, zaista, i osnovati, sazidati Muzej Nemogućeg Ratara?
I ono o čemu sam sanjao godinama, o čemu ni sada ne prestajem da sanjam : osnivanje Kompleksa Spasovo?
Život je ipak prekratak; lete godine i decenije. Srpski pisac, koji je imao nesreću da živi krajem drugog i prvih decenija trećeg milenijuma na Balkanu, i to pisac koji nije bio u blizinama vlasti, i čija dela svet nije štampao štedro, nije mogao da, odvajajući od usta svoje dece, i od svojih, započne izgradnju ni Kompleksa Spasovo, ni Muzeja Nemogućeg Ratara.
Ono jedino što bi mogao, i što se stvarno može, to je, da osnuje jednu biblioteku, ne baš impozantnu poput biblioteka koje osnivaju predsednici SAD, ili drugi bogataši i mecene …

Viideti više: http://zavetineplusultra.blogspot.com/2008/06/biblioteka-posebna-porodina-zavetina.html

 

*

(ЗАПИС XLIX)   Наметачки,издавачки промашај „Десет векова српске књижевности”…

 

…….Тихомир Брајовић, …својеврсно „реновирање канона националне књижевности” такође сматра дискутабилним. При том као главни проблем оваквог опредељења види његову провизорност, будући да је као основ за поменуто „реновирање” било могуће узети тек едицију „Српска књижевност у сто књига”.

– Могуће је питати, а с обзиром на начелно позивање на „нова сазнања и мерила”, који су то параметри били одлучујући за, логичан и очекиван, избор из стваралаштва Јована Дучића, али не и других првака српске модерне, Диса, Пандуровића, Ракића. Исто важи и за присуство авангардних писаца (увршћени Црњански и Р. Петровић, не и Драинац и Дединац), посебице надреалиста, од којих је на списку Оскар Давичо, али су, бар засад, изостављени Душан Матић и Александар Вучо. С књижевноисторијског и критичарског становишта нарочито је, такође, занимљива недоумица о принципима селекције донедавно идеолошки неподобних писаца, међу којима је у односу на Станислава Кракова, примерице, предност добио Милован Ђилас. Пажње вредна заступљеност савремених писаца показује пак потпуну превласт прозаиста (Јосић Вишњић, Албахари, Басара, Г. Петровић), док је најмлађи увршћени песник Милосав Тешић, што значи да су изостали неки песници већ завршеног опуса (Б. Петровић, А. Ристовић), а целе песничке генерације остављене „на чекању” – став је Тихомира Брајовића.

Видети више: http://tzvkulturnidodatak.blogspot.com/2010/08/blog-post_23.html

 

*

(ЗАПИСXLVII )  BELATUCADROS – BELATUKADRUZ

 

Белатуцадрос (Исијавање један, светао). Британци. Очигледно рана верзија Бран Блажени, и јасно сродна реч са Белом. Он је награђен од стране обичних војника на северу Британије током римске окупације ….

 

Видети више: http://zivotjesenisan.blogspot.com/2012/05/belatucadros-belatukadruz.html

 

*

(ЗАПИС LV)   ЕСЕИСТИЧКА ПОЕЗИЈА / Душан Стојковић

(Зоран М. Мандић, Бог у продавници огледала, Интелекта, Ваљево, 2010)

 

Кренимо од наслова. Он је несумњиво симболичан. Шта Бог тражи у продавници огледала? Јавља ли се као муштерија или као неко, ко осмотривши оно што му огледало приказује, жели да промени свет? Хоће ли, као Алиса, да се у огледало увуче и открије онај други, паралелни, одсдањани или сањајући, сасвим свеједно, свет? Јесте ли он творац и онога што се иза огледала збива? Која је, уосталом, симболика огледала? Истина, самоостварење, мудрост, ум, душа, натприродна и божанска интелигенција, искреност, чистота… Амбивалентно по значењу, може бити и соларно и лунарно.  Може ли се данас уопште споменути, када је о књижевности реч, огледало, а да се Борхесу не обрете у наручју? …

Видети више: http://avatarplusultra.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

 

*

(ЗАПИС LXIV )   Књижевни архив ЗАВЕТИНА
СЕБИЧНИ МУЗЕЈ

„УЗМИТЕ папирну траку и спојите јој крајеве изврнувши их у облику осмице: добили сте Мебијусову траку, која је за математичаре тврд орах. То више није цилиндар, имамо само спољну и унутрашњу површину које се неприметно стапају. То је сада деформисани цилиндар, уврнути ваљак унутар кога би се моторциклиста у непрестаној кружној јурњави нашао у одређеном тренутку на леђима с точковима мотора у ваздуху!
Стварност треба изобличити, само мало је изврнути да би нам открила нове размере простора и времена. …

 

Видети више:

http://homoljskimotivi.blogspot.com/2009/02/blog-post.html

 

*

(ЗАПИС LXIV )   Болује јаблан у авлији песника …/  Мирослав Тодоровић

 

„И дрво је рекло немој. Јутро моје бело…“ тако гласи стих Бранка Миљковића у песми Горан. Симболика овог стиха је имала судбинску улогу у животу овог песника. Шта је рекао јаблан у дворишту песника Петра Новитовића када је уместо земаљских животодајних сокова усисао отров. -Не листа ти јаблан, суши се –  казаше песнику који је лето проводио у свом селу Ступчевићи,  пољу до   Моравице.  Неко је преварио жиле, сипао отров који се користи за заштиту биља oд  корова.Сметала му лепота, шумор  лишћа, птичији пој,  срдила јесен када лишће опада и  преко поља га ветар  носи …

Видети више: http://zavetinemobarovinstitut.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

 

*

(ЛИТУРГИЈА) Увод у књигу са седам печата

( 10. наставак  романа ЛИТУРГИЈА)

 

МИШЉЕНОВИЋИ су добегли са Косова у Звижд и Босиљковац после Велике сеобе Срба, и Рукописна књига је дошла у њихов посед после тога, дакле у 17. веку. Та књига је постала саставни део – не само фамилије Мишљеновић – она би могла да припадне и читавом српском народу кроз време.
КОСОВО – први завичај Мишљеновића, онај изгубљени, незаобилазан је у овим записима због много чега.
Велики је то временски лук, који је захватила ова књига, и у том раздобљу су се догодиле најсудбоноснији догађаји по српски народ.
За политичаре Косово је понекад било захвалан терен за манипулацију.
За песнике није било само поље на коме се одиграла Косовска битка, ни позорница пораза и издаје, ни гробница два цара – већ Сион, место указања, стајна тачка с које се кренуло увис и показала способност да се поверује у нешто велико и важније од нас…
Рукописна књига је доспела у посед звишке фамилије Мишљеновића из ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА. Она је основ или жир недовршене књиге ПОРОДИЧНЕ МИТОЛОГИЈЕ. Каква је судбина ове књиге? …

Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/09/16/%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D1%83-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D1%83-%D1%81%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BC-%D0%BF%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82%D0%B0/

***

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 22)

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 22)

(0057)

 

*

(ЗАПИС LXV)  БУНАР ,БЕЗДАН   ПЛАЧ И БОГ / Белатукадруз

Јон Милош : ОВИДИЈЕ НА ЛЕДЕНОМ БРЕГУ…

„Чинило ми се да човек увек пише за некога, а кад уметнички пише , да пише за већи број људи.Докле год нам је стало до некога , дотле нашом несрећом можемо да управљамо ; још увек може да нам послужи“ (Пол Валери , Песничко искуство, Просвета , Београд, 1980, Варијације . Белешке…Вечна тишина…  стр. 66)

А Јон Милош? Ко је то?

Остао сам дете

Говорим отворено свима

На три језика

Може се видети ко сам

У свему дрхтим од самоће

У Југославији нисам био Југословен..

Видети више: http://zavetinealineja.blogspot.com/2012/09/blog-post_16.html

 

*

(ЦЈЕЛОМУДРИЈА)  «Морални распад и демонија  времена у којем живимо» , или о проблемима у раду школских библиотека у Србији

 

(..) Не тако давно, (1992. )  један наш преводилац и песник питао је великог француског филозофа  румунског порекла  Сиорана или Чорана  како објашњава «морални распад и демонију времена у којем живимо?»

Знате шта је одговорио:

–         То су природни процеси. Оно што називамо процесом има негативно одвијање. Сваки корак унапред који човек чини окрене се против њега.

То пише у књизи ПРИРУЧНИК О СТРАСТИ Емила Сиорана ( +1995, Париз), стр. 110, објављеној  у преводу на српски Петру Крдуа за  овогодишњи Сајам књига. Сјајна књига алхемичара парадокса који је имао посебан дар казивања коме је прибегавао како би избегао јалова теоретисања о филозофији. Књига је изашла у само 500 примерака  а заслужује да је има свака библиотека, а пре свега јавне и средњошколске библиотеке. У колико ће библиотека у Србији, стићи, де факто, ова, и на стотине других вредних књига објављених  током ове 2009. године? Одговор на ово питање  отвара и многа друга питања и пружа прилику да се баци извесна светлост и на спектар других проблема и мука, којима су изложене школске библиотеке у Србији.

Многима је познато из дневне штампе да тек половина школских библиотека у Србији испуњава минималне услове европских стандарда. Од око 1800 школа у Србији све би требало да имају библиотеке. Од тога једва да половина испуњава минимум стандарда  ….

Видети више: http://cjelomudrija.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

*

ЗАПИС XLII  СТО ЗА ЈЕДНОГ /  Слободан Бранковић

….Поштовани,

Ево неколико мојих песничких редака.

Још у рукопису су изазвали различите реакције. Мали осврт на критичке погледе.

„Сто за једног“ може се третирати и као забелешка, песнички документ,  покушај поетске (само)опомене…Заснована је на монструозној чињеници.

Нема двојбе да ли се догодило-оно што се догодило ма колико се некима данас чинило невероватним.

Где и када?

На тлу окупиране Србије у Другом светском рату. Не, нигде другде, и никада!

Међу замеркама аутору, била је и она: „Чему то сада“, „Није то тема за песника“…

“ Зна ли аутор за мисао Теодора Адорна о томе  као „чему поезија после Аушвица…“…

Зашто песнику не би било дозвољено да проговори о ономе што чини ма ко као припадник исте врсте, свакако, и различитих врста?

Видети више: http://pismoizkarantina.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

*

(Магазин ФАНИКА)  KAKO IZBEĆI ARMAGEDON / Slobodan Čvorović

… Život na fluidnoj mentalnoj ravni. Sve mu je poznato, sve zna i ništa nije „njegovo“ osim bojenih uspomena. One ne bole ako se veruje da one i jesu staza života koju bojimo svojim osećanjem „po izboru“. To što smo sada u materijalno boljoj ili goroj situaciji, ne može da uzdrma uspomene…Živi se i sa poznatim, toplim energijama prostora i događaja; ulica, škole, ustanova, neba, poznanstava, doživljaja…koji vas onda a i danas,  utešno oblikuju. Od Vas zavisi…
Opstaje već godinama. On je jedan od umetnika kome je nemoguće zatvoriti energiju duha-duše i ona se promalja sa znanjem koje mora da se izgovori, ispeva, iskaže, oslika…nađe razumljivu formu.
Prvo što je kao svaki umetnik-intelektualac, želeo-mogao da čini, odnosilo se na pokušaje ispravki međusobnih odnosa? Ispunjavao u stvari osnovni zadatak umetnosti. Osvešćenje prostora oko sebe, ljudi, sebe samog, sredstvima duše i duha – bojom, tonom,  melodikom reči…Razbijao, nesvesno, tzv. negativnu energiju koja se kao grip širila i u raznim valerima širi prostorom…

Videti više: http://tamnivilajet.wordpress.com/2012/09/18/kako-izbeci-armagedon-slobodan-cvorovic/

*

(ЗАПИС XXXVII) КРИК, КЛЕТВА И ПЛОДНА СРПСКА ПСОВКА / Златко Красни

Ако би не само по наслову његове претпоследње збирке песама „Небеско чудо“, већ и последње „Ваздушна опасност“ неко хтео да Милисава Миленковића дефинише као песника чији је духовни поглед уперен пре свега у најтрансценденталнији и најтранспарентнији елемент – небо, тај не би погрешио, ни формално ни суштински, јер је аутор управо током последњег пролећа последње године, века и миленијума итекако имао разлога за такву перспективу: не само због секира које су са неба падале, већ и због стања овог „унутрашњег неба“, властите душе коју је ваљало одбранити од невидљивих пројектила 10-главе аждаје …

Видети више: http://misljen.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

*

(ОРЛУШИНА) АЛФА И ОМЕГА ХХ ВЕК / Александар Лукић

Раних шесдесетих година, у току лета
кад се ниси умео одбранити од напасти мува
у штали и кад се краве празне сипајући
крављу балегу под себе на под штале,
тај измет округао налик цветовима сунцокрета
отац би босоног подбочивши се о тело краве
које су узгред буди речено крстили именима женске чељади
из куће, као да притиска гас на папучици
наизменично притискао и попуштао стопало;
шљапкајући по крављем измету.
Та слика се заглавила у мом сећању. …

Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2012/09/20/%D0%B0%D0%BB%D1%84%D0%B0-%D0%B8-%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%B3%D0%B0-%D1%85%D1%85-%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B/

*

(ЈЕДИНСТВЕНО САЗВЕЖЂЕ)  Значење свега / Владимир Јагличић

– Капакопо сипи мипи?

Хиљаде пута то смо, већ, чули. Презрели смо шaтровачки. Ушао је у моду преко Зоће, понављача који нам је дошао из града. Тако су рекли: из града. Нисам знао где је град. Сигурно, иза плавог брда. Ускоро је цела школа говорила на шатровачком:

– Јепедипи гоповнапа!

Не, ја и Миле Перац смислили смо наш говор, савршенији. Овај је ширио речи и оне су постајале брбљарија. А ми смо говорили сажето: разумели смо се само нас двојица, а често ни ми сами потпуно – наш језик није значио много, па је, у неку руку, значио све. А ко је икада разумео значење свега? Први је проговорио Миле Перац, док смо играли кликере. Пожуривао ме да одапнем стакленац, стиснут коленцетом скврченог палца, утакнутог у надстрешницу средњег и домалог прста (кажипрст је утезао кликер, а палац служио као окидач).

– Буји паји! – рекао је Миле Перац.

Знам да то није то рекао пожурујући ме, већ да ме поремети, како бих промашио рупу.

– Клај клај – одговорих ја спокојно…..

Видети више: https://sites.google.com/site/zavetineagregat/home

https://sites.google.com/site/zavetineagregat/faqs/znacenesvegavladimirjaglicic

*

(ЗАПИС XL) ВАТРА / Милисав Миленковић

 

Старац је седео на ниском кућном прагу. Повремено би покушавао да се усправи , ослањајући се танким и сасушеним рукама о испуцалу даску затворених кућних врата. Као да ;је покушавао да устане да би проходао или да би отворио врата очигледно добро замандаљена иза његових леђа. Сав тај његов напор личио је на батргање младог и немоћног птића који покушава да се осмели за свој први лет. Покушаји су се проредили, јер га је сустигао старачки умор, као и сазнање да је све то узалудно. Нити може да хода, нити да отвори врата. Тада се примирио, не очекујући било шта.

Било је то оно доба дана између сутона и сумрака, док се још издужене сенке сламају и стапају са блиском кадифом ноћи која ће их ускоро све прекрити….

Видети више: http://zavetineabovo.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

 

*

(ЗАПИС XIX )ДОБИЦИ ГУБИТНИКА / М. Лукић

Драгомир Матић:НЕУПОКОЈЕНИ И ОСТАЛИ, Апостроф,Београд, 1996.

Коначно је угледала светлост дана књига прозе (збирка приповедака), широј јавности недовољно познатог, Драгомира Матића, некадашњег заменика главног уредника Браничева, песника и есејисте,писца полемичких расправа и истраживача културне и опште историје Срба, аутора до сада једне једине објављене збирке песама Лептирица (чекала на објављивање више од деценије), Србина рођеног у Источној Босни,писца који се почео бавити писањем поодавно – још као кадет војне школе у Задру. Многи ће ову његову најновију књигу читати као дело  закаснелог писца, али они који су ,стицајем околности,имали прилике и да га лично упознају, познато им је да представља човека изузетне животне судбине и несумњиивог књижевног дара ….

Видети више: http://majdanbodler.blogspot.com/2012/09/blog-post_20.html

*

(ЛИТУРГИЈА)  Парадокс. Ослобођење – окупација

(12. наставак романа „Литургија“)

(Такозвано ослобођење или окупација комуниста)
ПОП Николај Јакушев побегао је од терора бољшевика, а
дочекао је дане и ситуацију која је била иронија историје и судбине.
Када су „окупатори“ и њихови домаћи помагачи стезали обруч око разбијених групица партизана у нашем крају, поп Николај је крио учитеља Мику „Брку“ и неколико његових другова у олтару наше босиљковачке цркве! Јер волео је учитеља Мику „Брку“.
Почетком септембра 1944. године кад су одступале немачке
јединице из Русије, није пошао за Немцима. Био је већ стар да би поново бежао од баука комунизма…

Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/09/20/%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%81-%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/

***

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 23)

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 23)

(0058)

*

(МАЈСТОР НАД МАЈСТОРИМА : Словенска барака) TI SI MOJ ČOVEK / Radivoj Šajtinac

 

Na one zadrigle, plećate, okretne  što

u  raskoraku ko da su na ledu

obrćući se oko sebe

izvodeći statusnu piruetu

iz daleka,  iz ključa-dugmeta,

skrivenog u maljavoj šaci podno prstena i kratkih nokata

ugase veliki auto, i maše se istovremeno

za mobilni iz rebra, muda ili dupeta

nećeš mi verovati ja  ne obraćam pažnju

ali na tvoju zebnju da će ti neko

ukrasti ili odneti pažljivo naslonjen

i lancem uvezan bicikl

u vrevi propisa, u čorbi od gestova

ćudi ,okolnosti,šifri i  događaja

padam nezadrživim, spontanim saučešćem …

видети више: http://trgovcisvetloscu.wordpress.com/slovenska-baraka-sajtinac/ti-si-moj-covek-radivoj-sajtinac/

 

*

 

(МАЈСТОР НАД МАЈСТОРИМА) Мајстор над мајсторима / Белатукадруз

Дуд пљуцка на прошје и на пећ за хлебове; у пећи дрема мачак боје пепела. Жут багрем је процветао, и плав. Кревети за рани расад црне се, као прошје. Гране смокава умотане јесу, и жбуње, рибизле, у мреже од губарове свиле. Гугутке у кафезу као да су скамењене. Гугутке на бресту и грлице на дивљим орасима преду од сребрне свиле успаванке за жабе испод старих ћерамида на крову.
Светлост на разбоју тка ћилим, мотиве: капије црне и затворене, јаросне ћутљиве старце проћелаве; ћуране и по неко јагње…
Мајстор над мајсторима блене
у пробушене шерpе, лонце и стабла јабукова.
У сенке дрвећа, и сенке преминулих што се враћају преко пустих градина, као сенке облака… На тавану је, на отпаду неписана историја племена осуђеног да ишчезне…….

Видети више: http://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2012/09/22/%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%81t%D0%BE%D1%80-%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%81t%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

 

*

(ОБЕШЕНЕ НОВИНЕ) Слојеви и носталгије / Драгољуб Стојадиновић

Понекад протекну многе године у књижевном раду једног писца, напише многе збирке песама, приказе књига, начини разна драматуршка сочиненија и увек је негде на трагу, негде на ивици да се коначно настани и да се на најбољи, онај једини, властити начин коначно изрази и све се, од књиге до књиге, некако као одлаже. Ту је, само што није, а ипак као да није то оно потпуно, оно врхунско, оно где је човек комплетан, потпун и сав …

(Реч на промоцији романа „БОЛЕСТ БРЕСТОВА“ МИЛИСАВА МИЛЕНКОВИЋА у  Пожаревцу 22. јануара 2009.г. Стојадиновић први пут објављује у  „Сазвежђу ЗАВЕТИНА“.)…

Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/o/%D1%81%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B4/

 

*

(ОРЛУШИНА ) Круг / Јован Пејчић

„На почетку књижевности у историји човечанства“, с меланхолијом открива Волфганг Кајзер, „налази се дело пронађено у рушевинама код Вавилона: тужбалица да су све поетске теме заправо већ истрошене.“1

Нико данас, разуме се, није у могућности да провери у коликој је мери сведоче­ње ста­ро­ва­ви­лон­ског пе­сни­ка исти­ни­то. Књи­жев­ност ко­ја ње­го­вој ту­жба­ли­ци прет­хо­ди – за­у­век је из­гу­бље­на. О тој књи­жев­но­сти не мо­же се ни на­га­ђа­ти.

Што мо­же­мо ре­ћи, је­сте да се – за­хва­љу­ју­ћи не­ком на­ма не­до­ку­чи­вом ре­ду окол­но­сти – са­чу­ва­ло под пра­ши­ном ми­ле­ни­ју­ма баш ово и баш ова­кво све­до­чан­ство, а не не­ко дру­го.

На­рав­но, ми мо­же­мо прет­по­ста­ви­ти да се узрок оча­ја­њу ста­ро­ва­ви­лон­ског пи­сца не кри­је у не­до­стат­ку по­ет­ских те­ма (ко­је су, ка­ко он твр­ди, све ис­тро­ше­не), већ у ње­го­вој, ре­ци­мо, не­до­вољ­но об­у­хват­ној ства­ра­лач­кој сна­зи (ко­ја, ето, ни­је у ста­њу да у жи­во­ту, у при­ро­ди, у исто­ри­ји про­на­ђе не­ку књи­жев­но још не­ис­тра­же­ну стра­ну).

Мо­же­мо та­ко­ђе ка­за­ти – и ов­де би­смо, са­мо на је­дан дру­го­ја­чи­ји на­чин, би­ли на Кај­зе­ро­вом тра­гу – да се пе­сник о ко­јем је реч мо­гао ухва­ти­ти уко­штац и с не­ком те­мом ко­ја је већ би­ла пред­мет умет­нич­ког об­ли­ко­ва­ња ње­го­вих прет­ход­ни­ка па да, и по­ред све те­мат­ске срод­но­сти сво­га пе­снич­ког де­ла са књи­жев­ним тво­ре­ви­на­ма дру­гих пи­са­ца, ис­по­љи сву ори­ги­нал­ност свог ства­ра­лач­ког да­ра…

Видети више:  http://krmikovac.wordpress.com/%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D0%B5%D1%98%D1%87%D0%B8%D1%9B/

 

*

(ОРЛУШИНА ) СТИГ КАО РАПСОДИЈА  ИЛИ  ЛЕГЕНДА О ДЕВОЈЦИ С ВЕЛОМ  /   Др Драшко Ређеп

 

У претходној белешци за ново читање лирике Милисава Миленковића неопходно је напоменути да се нашем гласу придружи уверење како је, у овом великом свету недоумица и многобројних наших познанстава, неопходно, велим, увек и увек помишљати на само неколико имена.
Као у Малом принцу Антоана де Сент – Егзипери, када пустињска биљка напомиње да постоји тек неколико људи, бар оних које је она видела, и као код Елијаса Канетија који тврди како током живота упознамо три или четири хиљаде људи, али увек помињемо само шесторо или седморо, тако и код Милисава Миленковића помисао на родну кућу, на оца и мајку, на Стиг …

Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE/%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0-%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98/

 

*

 

(ПРОТИВОТРОВ) „Шумадијске метафоре“ у УКС, у понедељак 24. септембра 2012.

Тачно у 12 часова, у понедељак 24. септембра 2012., у Великој  сали УКС, биће представљена респективна овогодишња издавачка „берба“  једног алтернативног издавача, тј. „Шумадијских  метафора“ у УКС, и у оквиру ње – књига песама  Зорана М. Мандића, добитника ПОВЕЉА “КАРАЂОРЂЕ“ ЗА 2011.  годину за животно дело.

Зоран М. Мандић
Кафкина фонтана
Изабране песме …

Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2012/09/22/%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%B5-%D1%83-%D1%83%D0%BA%D1%81-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0/

*

(ЛИТУРГИЈА) ВОЂА РЕВОЛУЦИЈЕ И ПОЛИТИЧКЕ КУКАВИЦЕ  – наставак 13. романа „Литургија“

После смрти мога сина Божидара, поп Николај Јакушев је,
враћајући се са помане, пао у јарак. Поломио је ногу. У ствари, неко га је проштаком млатнуо по глави у помрчини. Стева Туљин и други који су знали да попраљају поломљене ноге трудили су се, али узалуд. Стара поломљена кост не може да срасте. Агонија попа Јакушева потрајала је недељама. Поразбољевали смо се, после Божидарове сахране и Петра и ја, па нисмо могли да обилазимо попа. Служавке су му покупиле оно злата што је имао и вредније ствари. Почеле су вашке да га једу, толико је било вашију. Мадрац је почео да трули од мокраће, федери зарђали…Видевши да отац Николај броји последње дане, Ласта Колар једног дана изнео је попа у наручју као дете под орахе у порти на неку поњаву. Душеке је запалио и погорео ваши. Угрејао је воду и напарио
попа. Подшишао је Николаја Јакушева, а онда окречио парохов дом…Зашто баш Ласта Колар, а не неко други? Нико се други није сетио ни смиловао, а Ласта Колар јесте зато што је запамтио незаборавне вечери када је поп Јакушев успевао, не само све госте у ВЕЛИКОЈ МАГАЗИ, већ и мушкатле у саксијама, да напије …

Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/09/22/%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5/

***

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 24)

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 24)

(0059)

 

*

(ПРЕВРЕДНОВАЊЕ) МИКРООРГАНИЗМИ – САН – КРЕАЦИЈА (СИГНАЛИЗАМ) / Миодраг Мркић

 …Наговештај теме

Мислимо да основне духовне способности (разум, машта, осећање и воља) као и основне духовне делатности наука и уметност као видови креације имају неку своју основу у биохемији мозга и тела, дакле на микро нивоу (ћелије, гена, микроорганизама – бактерије, вируси, ново откривени приони, који живе у човеку или се нађу у човеку као ексцес). Значи, говоримо о интелигибилности на нивоу ћелије – интелигибилност ћелије, тела, мозга, интелигибилност ирационалног…, сна… Интелигибилност у дубоким слојевима еволуције… детињства, регресије…

Доста смо ствари овде натрпали, наговестили. Но, хоћемо за почетак да кажемо да верујемо и да у неком смислу доказујемо да постоје релације микроорганизам – сан – креација (сигнализам).

Рад духовних способности човека има за основу …

Видети више: http://prevrednovanje.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

*

(ЗАПИС XL)  УНИВЕРЗАЛНА СИМБОЛИЧНОСТ / Чедомир Мирковић

Ову песничку књигу* Милисава Миленковића сачињавају две обимне поеме, уоквирене са по једном, пролошком и епилошком, поетички дескретно, а сврсисходно интонираном песмом.

Инспирацију и смисаону окосницу за поему Стршљенови на Велику Госпојину у Заови, поетску параболу о злу, о његовим тамним разлозима и обредној суштини, Милисав Миленковић је нашао у истинитом скорашњем догађају, нападу разјарених стршљенова шаролику масу света окупљену код стишког светилишта, манастира Заове…

Види више: http://zavetineabovo.blogspot.com/2012/09/blog-post_24.html

*

(ПРОТИВОТРОВ) AVANTI PREVARANTI  ILI  POETIKA RECIKLAŽE / Radivoj Šajtinac

Ne usuđuju se da pažljivo postupaju čitači

Jer njihova su to čeda recepcije
Objašnjavali su ih i previjali
Toliko puta,stvorili od njih gerontološke veličine
Gurue,legende,stradalnike kvaziversičkog požrtvovanja

Ne vide da od pedestak pesama
samo su tri nove, da je izmenjen naslov jednog cuklusa
I naravno naslov glavni
Valjaju  tromb  i užeglinu
Žitko-čitko uvaljuju kao novo
Slepi ih zagovarači kanonizuju
Podmeću proteze,posude i pelene
Nagrađuju kao sanjive pedante
Samoubedjene spore gliste na tlu kojim sudba hoda …

Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2012/09/24/avanti-prevaranti-ili-poetika-reciklaze-radivoj-sajtinac/

 

*

(ЗАПИС LII )  КОЗА / Владимир Јагличић

…. – И куд ћу сад са два леша – вајкао се Војин. – Поведеш тако, некога…

Деда и унук су лежали један поред другог, на табли славског Војиновог стола. Дечака су Војин и Никола једва пренели преко ливаде, тек кад је пала ноћ, плашили су се снајпера. Требало их је сада сахранити, где и како?…

–          За дан ћемо бити у Србији – рече Никола. – Нека их, засад, у колима. Није много топло, издржаће, само их треба увити, из лешева стално истиче нека течност…

Видети више: http://odavde.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

*

(ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ) MOARA PARASITA : Лице / Белатукадруз

… …Већина песника (говорим о оним најбољим) обично појма немају о величини и дубини песничке снаге, којој је по величини и дубини равно једино читаочево памћење: памћење оног читаоца који је у свом бићу истовремено и лабуд, и рак и штука…

Ова књига се никада неће моћи објаснити до краја, јер онај који ју је стварао осећао се мозаички: као лабуд који тежи облацима, као рак који иде унатрашке, као штука која вуче у мутну дубину – и све то у једном бићу. Вероватно је Емерсон у праву када је једном приметио да је поезија била написана пре свију времена: и вероватно продрети у оне регионе, где је ваздух музика, где је сан истина, значи чути понеку од тих првобитних мелодија и вреди покушати и записати. Речи и песме су сасвим индиферентни облици божанске енергије… Фантазија, која тече, која се не мрзне, изузетно је важна, а најважније је не зауставити се код уобичајених значења речи или појмова, него их употребити за своје нове мисли…  (стр. 318) …..

Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2012/09/24/moara-parasita-%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

*

(АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ) ZABORAV IZVORNOG ODREĐENJA POEZIJE  / Boško Tomašević

Započinjući pisanje ovoga rada nalazimo se u prilici da na je­dan abrevijaturan način ponovimo ono za šta smo se tokom poslednjih dvadesetak godina zalagali, naime da potvrdimo svoje pesničko i poetičko uvere­nje da je poezija na pesnički način uređena ontologi­ja koja, kao i „prva filosofija“, propituje izvorni odnos bivstvovanja prema bivstvujućem. Pojam ontologije, njeno ime, ovde, dakle, označava jedno „ispitivanje i određivanje usmereno na bivstvovanje kao takvo“, odnosno na ono ispitivanje koje je unutar pesničke problematike odlučujuće, naime problematike tubiv­stvovanja iz koga i za koga ne samo da filosofija jeste1, već i poezija. Ukazivanje na ovakvu baštinu poezije jeste zapravo ukazivanje na sveprisutni zaborav njenog izvornog određenja koji, koliko i filosofiju, prožima tokom dva i po milenijuma trajanja zapadnog mišlje­nja i pevanja …

Videti više: http://akademijaalhemije.wordpress.com/%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0/zaborav-izvornog-odredenja-poezije-bosko-tomasevic/

*

(ИЗРАВНАЊА) Лако је било Скерлићу / Радован Бели Марковић

Помишљам нешто, овако матор, дупло старији од Скерлића, кад је напустио овај наш књижевни и српски свет, помишљам – лако је било Скерлићу. Неколико романа око њега, прегршт песника у целом видокругу, једна једина права домановићевска птица ругалица, као савременик, неколико приповедача који су више уздисали, наличили, више имитирали, копирали и још више по биртијама пили. И само један условно говорећи модеран, онако снохватичан, „чупав и занесен“ песник коме је са лакоћом и са великим густом онако сурови и неправедно, као петлу који прерано кукуриче, критиком за памћење, он, Бесни Скерла, заврнуо шију.

Он је стајао као грмаљ, ма какав грмаљ, као киклоп међу њима, онако виспрен, оштрорек, прек колико треба и разуман колико се год може, образован да разуме и строг да суди и пресуђује. Литерате нису ту биле само његов забран у коме их је расађивао за памћење и историју, они су тако често били његово обданиште и чак понекад његово забавиште….

Видети више: http://poglediiskosa.wordpress.com/2012/09/24/%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D1%81%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D1%83-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D1%80/

*

(ЛИТУРГИЈА) Трагедија, неописана, на помолу…

(наставак 14. романа „ЛИТУРГИЈА“)

ТРИ месеца после смрти Николаја Јакушева, изврну се и умре
и моја Петра. Умрла је после јаког назеба, ноћу, у сну. И тако сам поново био сам, све ређе сам одлазио на салаш у Дубравама. Био сам препуштен себи усред ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ. Живео сам са стварима и покушавао сам да им похватам тајне, како би једнога дана свака ствар сама из себе проговорила. А кад би ветар отворио врата собе у којој сам најчешће седео, ја сам говорио: Вељко! Ја сам дозивао: Учитељу, Мико!
Нико се није одазивао.Моја унука Божана је навраћала
свакодневно са њеним дететом, Филипом. Звао сам: Филипее! И дете се одазивало из соба ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ, по којима је радознало тумарало…

Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/09/24/%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D1%83/

***

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 25)

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 25)

(0060)

 

*

(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Verovali ili ne ili „Objekat 505“

Mnogi su čuli, a mnogi i nisu – Aerodrom Željava (Objekat 505″) vam je u vreme bivše Jugoslavije bio nešto poput Area 51 za amerikance, samo malo drugačije. Smešten u srcu bivše Juge, u Bosni pokraj Bihaća tačno ispod planine Plješevica, iako najveći vojni objekat bio je to najtajnija i načuvnija lokacija u bivšoj SFRJ.

Čak su se ispredali, i prenosili “sa kolena na koleno” mitovi i legende o “mrtvoj straži” koja čuva objekat, o “avionim koji izleću iz planine”, kao i druge priče dostojne barona Minhauzena kreirane u narodima bliskim preterivanju i mitomaniji….

Видети више: http://m950.wordpress.com/%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0/%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B5/verovali-ili-ne-ili-objekat-505/ ,

*

(ЗАПИС LII) ЕКАТЕРИНА ПОЉАНСКА, Русија: Не тугуј, душо…

… Тополе секу. Од паперја се бране

Што у јуну лебди као да је зима,

Авлијама вијуга, шири се на све стране

И лови сунчеве зраке међу облацима.

 

Тополе секу. Чини се просто и јасно –

Страдале су толико од снега, ветра и кише

Да су се крте гране свиле ка тлу опасно.

Одслужиле своје. Нека их нема више.

… видети више: http://odavde.blogspot.com/2012/09/blog-post_26.html

*

(ШИБАЊЕ) БОЖЈА ВИЗУРА / Мирослав Тодоровић

… ДРУГА СТРАНА ВИДЕЛА
Сачувајте зелено дрво у срцу,
и можда ће на њега слетети птица певачица!

ДОК сам по свету  и свој живот тражио
И не знајући носио сам у себи ове пределе
У мени је живео воћњак понад родне куће
Мотрио сам кроз те пејзаже
С обе стране светлости
Пејзаже лица земље света овог

Сада у завичајном пејзажу
С искуством живота којем не требају речи
Спознајем савршенство тишине у родној кући

Кућа празна пуна самоте
У  воћњак стигли нови житељи
Међу стаблима јабука и јошт живих успомена
Буја народ шуме
Виоре се брезице грана багрем
И храст је овде нашао станиште …

Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/o/%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D1%83%D1%80%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

*

(ОБЕШЕНЕ НОВИНЕ) Pismo Braći Lukić / Radivoj ŠAJTINAC  AZIJSKI KRUG  KREDOM Postistorijska tržišna psihodelija

Desiće se
Biće to datum okrugao
Kao spolja providan iznutra  otrovan kliker
Bajčica igračkica,šušteći sumrak
Zvezde, vojnici, kapi, zenice,štipaljke
Slovenski krkljanac, kineski pijac
I neuništivi prekoredni istoriograf
Kantar- modla po horizontu od rosnog keza

Hajde da se slikamo,grimasom i  grčevima
Molećivo predlaže gipsano i punoletno novorođenče
Nekima koji ga nose, čuvaju , izbeljuju još više …

Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2/pismo-braci-lukic-radivoj-sajtinac/

 

*

(ЗАПИС XXIII) НАШ НАРОДНИ “СИГНАЛИЗАМ” / Миодраг Мркић

“Сигнализам” у народном стваралаштву је присутан. Овај наш рад, а поготову део у коме говоримо о првим искрама сигнализма, био би непотпун без извесног броја речи о “сигнализму” у народном стваралаштву, митологији.  У ликовном делу “сигнализма” у народним творевинама видимо један крајње естетски економичан дух монтаже, колажирања, контаминације. Подсећамо да и Ејзенштајн говори о монтажи као древној техници, поступку, изразу….

Видети више:http://mladisuzovci.blogspot.com/2012/09/blog-post.html

*

(Бифе »БРИОНИ“) Уз збирку „ПАКАО“ Милисава Миленковића у издању „Браничева“ Пожаревац, 1969. године

Србољуб Митић

Иако се фактуром чини нешто херметичка Миленковићева поезија се одликује истанчаном рустичношћу и чврсто је везана за поетске просторе родног краја. Скоро у свакој његовој песми спонтано и упечатљиво се јављају раскошни тонови завичајних инспирала, изаткани од чаровитог тајанства и мистичности поетског бића стишке равнице.

Милутин Срећковић 

Песничка књига „Ране“ Милисава Миленковића има у својим најбитнијим метафоричким и мотивским опредељењима једну изразито згуснуту емоционалност, из које извиру основни тонови њене инспирације. Ту емоционалност Миленковић преводи у језик поезије….

Ранко Рисојевић

Сведоци смо једне чудне појаве – да људи који живе потпуно нормалним грађанским жиотом стварају уметничка дела нонконформистичка, дакле, у неку руку, бунтовничка, изражавајући на тај начин, експлиците, своје унутрашње проклетство. Отуда за „чиновнике свакидашњице“ може се условно рећи да су чиновници пакла једне отуђене стандард цивилизације …

Видети више: http://zavetinebr1.wordpress.com/2012/09/26/%D1%83%D0%B7-%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%BA%D1%83-%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2/

*

(ZAVETINEIN) PISANJE NENAPISANOG / Boško Tomašević

Pisanje nenapisanog postoji! Tako kaže Margaret Diras. Doduše, ona to kaže sa izvesnom sumnjom. Veli: “Izgleda da postoji pisanje nenapisanog.… jedno kratko pisanje sastavljeno jedino od reči, reči bez gramatike“. Nije nam jasno zašto Dirasova na početku rečenice stavlja reč „izgleda“. Zašto ta nesigurnost? Pisanje nenapisanog postoji! Postoji jedan beskrajno tanak usek-razmak izmedju pisanja i nenapisanog. Teško zamisliv, doduše. Ali postoji. Pišemo, a još nismo napisali. Tako, in macro, možemo razumeti život jednog pisca …

Видети више: http://zavetinekruna1.wordpress.com/%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80/pisanje-nenapisanog-bosko-tomasevic/

*

(ЛИТУРГИЈА)  Успомене су имале риболик изглед и пловиле су према њему  као јато…

( 15. наставак романа „Литургија“ )

… Зеленим језером пловио је натрули
ковчег према њему. Кад му се приближио, подигао је његов поклопац и не нађе ништа друго до РУКОПИСНУ КЊИГУ, КЊИГУ ПРИМАЊА И ИЗДАВАЊА, и једну коју је тек била започета. И препознао је рукопис инока, и својих далеких предака, прадедова, властити рукопис. Читао је полако и пажљиво осећајући страх од Последње реченице, веровао је да она мора бити судбоносна и да је боље да је не прочита, да не иде до краја. Усудио се и прочитао последњу реченицу – Да крај живота нашег буде хришћански, без
бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо – и зачуо неки глас са дна ковчега: „Добро дошао! Да си још који час изостао, била бих и ја умрла! “
И Смрт, која је лежала на дну ковчега, усправи се и загрли га
као девојка, као Д о с т а П а в л о в а , и указа му се читав његов живот. Успомене су имале риболик изглед и пловиле су према њему као јато

Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/09/26/%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D1%83-%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B5-%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA-%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4-%D0%B8-%D0%BF%D0%BB%D0%BE/

***

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 26)

У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 26)

(0061)

 

*

(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ŽENA U CRNINI

…Tragajući po Zabrezi za starim ženama koje su imale bliski susret sa svetom Petkom, put uzbrdo doveo me je do kuće Borike Radunović (90).
– Čujem dobro, a slabo vidim – rekla mi je na početku našeg razgovora.- Tebe dobro razaznajem. Svetliš mi ka svetlost, pomozi mi Bože. Odavno osećam da će neko nepoznat odnekud da naiđe, da mu ispričam ono što nikom nisam. A ti tačno piši sve što ti budem rekla …

Videti više: http://m950.wordpress.com/%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE/zena-u-crnini/

 

*

 

(ПИСМА) МИРОСЛАВЉЕВО, Мера  / Слободан Бранковић

Поштовани,

 

У ноћном аутобусу, при слабој светлости, прегледавах писмене студената с Косова, на путу с југа на север. Негде, људи у дубоким чизмама и оружјем пуним муниције,

зауставише, изведоше и претресаше до голе гоже. Беху бесни на мене, јер не нађоше ништа.

Кад пређосмо имагинарну границу, прво место на које наиђосмо, незнадох које, али ја рекох

некоме скривеном испод мог расцепљеног седишта: МИРОСЛАВЉЕВО, ако и то, у даљини, беше Србија.

Из тог хронолошког белега је и посвета Господину Мирославу Лукићу под именом Мера

Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2012/09/27/%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8/

 

 

 

*

(Магазин ФАНИКА)НЕЗАТВОРЕНА КЊИГА /Душан Стојковић

Када се пише о једној од најзначајнијих песама свеколике српске поезије, „Santa Мaria della Salute“ Лазе Костића, уобичајило се, у последње време, да се она означи као најзначајнија звучна песма свеколике српске лирике. Тиме, као да се потискује у други план њена семантичка раван, а она је, заправо, изузетно сложена и чини ову песму једном од најзагонетнијих међу онима које имамо. Проблем се јавља већ када покушамо да одредимо јесте ли она љубавна, рефлексивна, метафизичка, симболичка песма, романтичарско сновиђење или нешто мимо тога, или све то заједно. На страну, што Костићева песма, никако, поред „Стражилова“ Милоша Црњанског, складаног по принципима фуге, не може бити најзвучнија песма песништва којем припада.

Снежана Радојевић је у првој својој песничкој збирци – Језик на платну (Прометеј, Нови Сад, 2009) – покушала до максимума да озвучи властите песме. Успела је у томе, али је ударила у зид. Да је наставила тим путем, њена поезија, не само што не би донела никакве новине, већ би се усидрила на нимало плодном песничком тлу у којем се звуку указује могућност – а он је обилато користи …

Видети више: http://tamnivilajet.wordpress.com/2012/09/26/%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

*

(МАГИЈА МОЈИХ ПОСЕДА)  Бело, црвено црно (одломак)

Сви имају на лицу маске тзв. Нормални
мештани, било да су из Општинског места,
Раброва, Мишљеновца, или Дубоке,
незадовољство и равнодушност, којим
прикривају своје лукавство.
Отац не живи за сина, већ напротив, гледа
да га се отараси.А ако при томе може
понешто и да ушићари – пуна капа!
Ко је овде побожан? И кога брига за Сина
Божијег, Разапетог? -Ма то су све смислили
лажови, попови, мутиводе – тврди са
сигурношћу научника обичан сеоски ћата,
умишљен, уображенко, убеђен као да је
посисао сву мудрост света зато што је
научио да цифра слова, како овде обично
кажу за некога који има леп рукопис…

    Видети више: http://s1957.wordpress.com/2012/09/28/%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE-%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BA/

*

(ЗЕЛЕНИ ДУЋАН) – ДВЕ НОВЕ КЊИГЕ Александар Лукић и Миодраг Мркић

 

POETIKA NARATIVNOSTI/ Milenković, Milisav
Aleksandar
Lukić je ozbiljno pesničko ime, prepoznatljiv glas u savremenoj srpskoj poeziji. Romansijer i dramski pisac, prevodilac i kolumnista, on je pre svega pesnik koji se decenijama iz knjige u knjigu potvrđuje kao autentični tvorac poezije koja je stekla i stiče svoje mesto pod srpskim pesničkim nebom.

 

Видети више: https://sites.google.com/site/zavetine2012/contact-us

 

*

МРКИЋ, Миодраг, 1932 –  Esejističke drame: [trilogija] / Miodrag Mrkić. – 2. izd. (tj. 1. izd.) . – Beograd: M. Mrkić, 2012 (BeogradČ Akademija). – 879 str.: autorova slika; 24 cm.

Видети више:

https://sites.google.com/site/zavetine2012/services/cenovnikzelenemagaze

 

*

(ЗЕЛЕНИ ДУЋАН)MOARA PARASITA : Лице

Пуста воденица Белатукадруза у издању Едиције Браничево, 2012  biblioteka:AB OVO
Belatukadruz
MOARA PARASITA

Књига се може поручити директно од издавача
видети: http://www.czkpo.rs/edicija/moara.html

Едиција БРАНИЧЕВО

   Видети: https://sites.google.com/site/zavetine2012/home

 

*

(АЛМАНАХ за…) USUDILASERADOST / Radivoj Šajtinac

 

Prišla i ujela
Za ono mesto gde  počiva odsutnost
Nepriličan je svetli  oblak između zidova
I onih okana i vrata bez ikakvih obećanja
Miševi pevuše,preti im okružujuća crvotočina
Odnekud  čak i miris,stari znak rastajanja
Dugme na podu, muve između sna i zevese,

Sve se slaže s paučinom kao
Što se i svetlo odbija  od mutnog stakla
Izlazeći zapadali smo  samo u
Ko gust čestar zid nejasnih razloga
A sada kao da se čuju i makaze I …

Видети више: http://kn950.wordpress.com/2012/09/30/usudila-se-radost-radivoj-sajtinac/

 

*

(РЕХАБИЛИТАЦИЈА)  Из рукописа СЕНКЕ БУДУЋНОСТИ / Миодраг Мркић

 

….“Пара књижевни критичари, критичари официјелних региона, узалуд су тражили надахнућа од човека… Тражили су љубав и истину од писаца познатијих као Јексераши и Парајексераши, и шта су нашли?… Славне промашаје… Писце који другују у тврдим повезима… Заступници лажи и паралажи, гордих, сујетних, лицемерних, осредњих анегдотичара, мајстора лицидерских срца… Неки пресвучени само звани царићи Парајексераша… “ Јесте – кипти од свеобухватних мисли о типовима, о репрезентима времена. Надилази ово што говори Лукић, превазилази јединку. Каква слика времена!….

Видети више: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2012/09/30/%D0%B8%D0%B7-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B5-%D0%B1%D1%83%D0%B4%D1%83%D1%9B%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3/

 

*

(ИЗРАВНАЊА)  Из „Божје визуре“, рукописа песама Мирослава Тодоровића

С ДРУГЕ СТРАНЕ ПЕСМЕ

По ко зна који пут пребирам по листовима. Сређујем, прецртавам, преписујем, бришем, трагам, цепам, по ко зна који пут…Видим, на папиру зачео се стих, пламичак палацне, угаси се, још мало светлуца…утихне. Па, поново, пребирам по листовима… Реченица без тачке. Кренуо сам на пут, на по пута стао, изгубио мисао, никако да се сетим, тако и ова незавршена стих реченица…

И данас пребирам по фасциклама. Рашчишћавам, овај фрагмент је избледео…

Видети више: http://poglediiskosa.wordpress.com/2012/09/30/%D0%B8%D0%B7-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D1%83%D1%80%D0%B5-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE/

*

(ЛИТУРГИЈА)  Све чешће у сновима и сећањима…

(наставак 16. романа, чије је публикованје у току!)

Све чешће у сновима и сећањима, Павле Мишљеновић, трчао
је кроз виноград Мишљеновића. На крају је салаш, пивница, а Павлов прадеда Павле Други, под јастуком је држао – поред РУКОПИСНЕ КЊИГЕ – буклију пуну ракије, с времена на време је пио, па би и праунука понудио. Павле Други живео је од раног пролећа до касне јесени – не у кући него – на салашу уз Зукву, и волео је (кад процветају дивље трешње у околини) да спава на плевњи. Уочи једног Белог Петка беше ноћу провала облака. Корито Зукве било је претесно за огромну
количину воде која се мутна као орање ваљала са брда, рушећи од Саставака све пред собом, носећи ишчупано дрвеће, пластове, камаре са сламом, плотове, вракњице. Бежали су Босиљковчани кроз помрчину и пљусак узбрдо, нарочито они што имају авлије уз Зукву, према Старом Гробљу. Под Крстоношним храстом дочекали су магловито
свитање.Тад су имали шта да гледају!Није било више Мишљеновићевог дворишта ни поља, вода је нарасла до прозора кућа и арова, а волови су злослутно мукали. Пљусак је већ био престао, и сељаци су загрнутих ногавица покушавали да отму оно што је Зуква понела. И већ је на неки начин мали Павле био ожалио свога прадеду Павла Другог …

Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/09/30/%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D1%87%D0%B5%D1%88%D1%9B%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D0%BC%D0%B0/

****

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s