(0062)
*
(ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ) Prateća beleška ili jebo nas Parmenid! / Radivoj Šajtinac
Izvesni a u ovim receptivnim pustarama veoma čitan i timaren P.Kueljo izvoleo se olakšati izjavom da je Džojs slab i dosadan pisac.
Izvesni univerzitetski štićenik A.Jerkov, nadrdano elokventan poručio svima živima koji još pišu oko njega da mu se sklanjaju ispred očiju.
Lepa histerija mentalnog diskontinuiteta.Mediji balave, poslužitelji uriniraju od sreće,poblikum jedva sastavlja kraj s krajem od haosa …
Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2012/10/02/prateca-beleska-ili-jebo-nas-parmenid-radivoj-sajtinac/
*
(МАЈСТОР НАД МАЈСТОРИМА) NEOBIČAN ŽIVOT / Radivoj Šajtinac
A za kraj trebalo ostaviti ovaj početak
Ne učiniti istu grešku
Nijemoglanamakovozrno
Ogromna kap rose,
Obrušila se slika, čak je u padu
Krenuo onaj ledeni miris kojim se ravnoteža
Oprašta od ishoda i prihvaćen bih …
Видети више: http://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2012/10/02/neobican-zivot-radivoj-sajtinac/
*
(РЕНЕАНСА) KRATKA RASPRAVA O MERI ZA MIŠLJENJE UDESA PEVANJA / Boško Tomašević
… Izgublje¬nom zavičaju, a ne mišljenju, pripada zapravo „prva reč bitka”. Stoga se, govoreći o mestu bitnog pesništva unutar ontologijske razlike, može reći da ono uščuvava rani trag razlike bitka (spram bića) koji se u njemu nije „izgubio u jednoj nevidljivosti bez povratka”, već, naprotiv, rani trag je u njemu zaštićen, pričuvan, pro-gledan, zaustavljen. Tome, dakako, deluje u bîti svojoj sâm učinak pisanja. Ali nikako samo on. Naprotiv. Reč je o „pričuvanom upisu”, kome se jedino pesništvo kao takvo ukazuje u svojoj bitnoj autentičnoj funkciji. Bit¬no pesništvo, jedino ono, tematizuje razliku bitka spram bića (ontologijsku razliku) ne zaboravljajući je …
*
(Виртуелни Музеј ЗАВЕТИНА) БОЖЈА ВИЗУРА – поклон књига песама Мирослава Тодоровића и „Заветина“
Врли Имењаче, за-почињем октобар овим јавом и поздравом. Божју визуру у ПДФ дарујем, преко Заветина, онима који још прате поезију и тако хране и одржавају душу. / Мирослав из Трешњевице
Леонид Трефолев (1839 – 1905)
ОПАНЦИ*
Песниче мој, не мисли, дичан,
да песништва си владар прави.
Важнији је од тебе чича
што опанке од лике прави.
Плетете оба, али дело
једно на друго вам не личи.
Перо ти није разумело
све чим се младеж данас дичи.
Без душе – стих је напор страћен.
Сва твоја „дела“ сни заводе.
А опанци су чврсти: браће
милиони у њима ходе.
Изговоре не тражи лепе!
У пећ ће „дела“ да ти оду…
А опанци кроз руске степе
бољитак носе нашем роду.
Без трага неста сав твој дрхтај,
римован, залуд горд и сјајан…
А опанак свој траг оцрта,
траг прозаичан, али трајан.
__________
* Шаљем и ову песму-опомену руског песника свима нама, ради подсећања.
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/in-the-news/bozjavizura-poklonknigazamesecoktobar
https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/
*
(ЗАПИС VIII)БЕЛЕГ ИСТОРИЈЕ / Драгољуб Стојадиновић
Милисав Миленковић, у литератури је све био: и песник и критичар и драмски писац. Само још да напише роман, па да буде на свим књижевним обалама. Свуда по мало, али свуда постојано и трајно. И тако око три и по деценија. Можда и нешто више, можда нешто мање, али ту негде. И што је најважније – све ту траје, све још увек живи, само полако стасава постајући оно сартровско „Зрело доба“, али на наш посебан, драматични балкански начин.
На почетку тог Сартровог „Зрелог доба“, кад сам га већ поменуо, главни јунак Матје једне вечери иде уз неке старе степенице, које шкрипе под његовим новим ципелама. Он полако изува ципеле, осматра степенице и размишља како ће идући пут, да понесе неку бочицу са средством за подмазивање и спречити тај изазовни звук …
Видети више: http://velikazavetina.blogspot.com/2012/10/blog-post.html
*
(МАГИЈА МОЈИХ ПОСЕДА) ПОСВЕЋЕЊЕ / Миодраг Мркић (Тумачења „ПЕСАМА ИЗ РОМАНА“)
„…Кад се уметност изроди а машта пориче, рат завлада народима.
Духовни рат : Израел ослобођен из Египта, то је уметност ослобођена природе и опонашања.
Песник, сликар, музичар, градитељ : мушкарац и жена, који нису једно од њих, нису ни хришћани.
Морате оставити очеве и матере, куће и имања, ако стоје на путу уметности.
Молитва је проучавање уметности….“
Када сам напунио двадесет и четврту годину, није то било скоро, инстиктивно сам осећао да се пост – како рече Блејк – тиче уметности. Био сам песник пре 24. године, и потрудио сам се да то останем и после – верујем, до данашњег дана. Међу мојим пријатељима у младости је било и песника, музичара, сликара, ћифта и издајника. Блиски су ми били они који беху окренути духовном миру, сабирању, слављењу, не спољњим обредима и Антихристу. И моји тзв. најбољи пријатељи, временом су почели опадати, као увело лишће у јесен. Зашто? Почели су да губе, са успесима кјоје су постизали, вечно тело, тј. машту, тј. самог Бога, самог Христа, чији смо ми удови.Али ја то нисам могао одмах тако јасно схватити, као што сада пишем. Схватио сам с годинама, можда понајвише читајући Блејковог ЛАОКООНТА. Неки су међу њима схватали значај Божанског Тела, сликали га или опевали; огледа се у неким њиховим делима ( у оним делима која су стремила Вечности, и у којима је све визија). Не жалим за љубавима и пријатељствима које су ветрови година однели ко зна где…..
*
(Канал ЗАВЕТИНЕ) ПЕСМА О СМРТИ: Омаж Анрију Мишоу. Српске планине, Радан. – Мала црквица на Ивањском гробљу, 24. јун 2012.
Видети више: http://youtu.be/eNbHAhe80HM
–
Влах БЕЛАТУКАДРУЗ / документарни филм „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ : ФИЛМСКА ПОЕЗИЈА
Видети више: http://youtu.be/-lWraD9bl-k
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Молитвена реч Светога Саве / Јован Пејчић
Свој почетак српска молитва има у Светом Сави, и сву висину, сву лепоту достиже она већ са Светим Савом. Што је тада и што је са таквом снагом кренуто, до данашњег се доба није прекинуло.
Mолитвена књижевност сеже, дакле, у сам искон српске писмености.
Као у житијима и летописима, похвалама и записима,хроникама и родословима, службама и канонима, тако се и у молитвама сачувала духовна, свештена, владарска, морална историја српског народа, и у њој, кроз њу, њоме – живот, дело и дух Светога Саве, „првог архиепископа и наставника и учитеља и с Богом просветитеља својег отачаства“, највећег српског проповедника мира и љубави међу људима и народима…
*
(ЛИТУРГИЈА) РУСКИ ФОНД ДИЈАМАНАТА
(наставак 17. романа „Литургија“)
… …Ја сам ове БЕЛЕШКЕ, мили моји и далеки, хтео да почнем када су Црвеноармејци стигли у Босиљковац 1944. године, у јесен, и кад су отишли, али озбиљније писање одложио сам за нека друга времена и само сам узгред понешто прибележио. Снове. Кошмаре. Понекада ми се чинило да ћу да умрем не видевши вас, не загрливши вас. Али зашто да умрем? (В. Розанов: „Стварно, како једном речју изразити, скупити у једну тачку? Ми умиремо због једног јединог и основног разлога: непоштовања себе. Ми се, заправо, самоубијамо. Не „гони нас толико сунашце“, колико ми сами себе прогањамо. „Одлази ђаволе“.
… НИХИЛИЗАМ је кренуо из Русије и, ево, стигао је и у Србију. Русија је тако вратила Европи отров који јој је у своје време послао папа, прави вођа комунизма.)
Кад будем умро, мили моји, волео бих да ми писар Павле Мишљеновић, или неко други од ових српских сељака, ако се сети, стави на груди ове речи Розанова, да их истргне из ове Бележнице и стави их испод моје кошуље до срца……..
***
(0063)
*
(СРЖ) Десети, јубиларни међународни фестивал хумора и сатире Сатира фест 2012.
Десети, јубиларни међународни фестивал хумора и сатире Сатира фест 2012. биће одржан у организацији Београдског афористичарског круга у петак, 12. октобра у Београду. Овогодишњи Сатира фест одржава се под слоганом „220 година српског афоризма“, и посвећен је годишњици од објављивања прве српске књиге афоризама – „Малог буквара за велику децу“, аутора Михаила Максимовића, која је штампана у Бечу 1792. године. О значају овог дела за српску књижевност биће прочитан рад теоретичара сатире Витомира Теофиловића …
Видети више: http://fabrikamaslacaka.blogspot.com/2012/10/2012.html
*
(REHABILITACIJA) ROYAL INSIGNIA.Resume
… Good bye here, in Paris ( or in Fraibourg, Wienna, or London) or anuwhere in the world! Though without a crown a King of the Art of future, a poet Miroslav Lukich could have said if he had not suffered the most evil illness – vanitu – of the greatest Serbian earlier poets, to his readers all over the world, above all his good will of his human phulosophies. We choose from his endless poetic wood of his veru fruitful poet opus – ROYAL INSIGNIA, because he is the only one who was in all hell’s circles of XX century : his book is incorruptable report, persuasive, about unknown, other Serbia strengled disappeared in fires of history, the one which rises from ashes. And because this book is a feast where all the hearts open , at which the best wines is offered . He is the writer who belongs to the most rare race from the time immemorial, Dichter, as Borhes would sau with the best meaning of the world. Through these poet a spirit of the climate which created him speaks, that ‘s to say the spirit of the best and the most tupical in the part of the world . It seems as if prophecies and a voice of shaman speak trhrough him . But to this poet Christ helped the most giving his sole nobilitu and freedom. This poetry anouncens and confirms alman and altime, it is for all man kind and altimes. This poet was not supported bu the governament publishers either from Tito’s, or from Slobodan Miloshevich’s time. For them, we know that , this poet does not exists! It is necessaru that this be knowvn in the world.
ROYAL INSIGNIA was written bu one of the most eminent Serbian poets, one of those who can do with the time and the world, past and future, religion and hope. A brave man wrote it, whose courage is permeated with fatigue and great longing. Against the poet and his book nothing will rise up : any kind of uesterday, anu kind of tomorrow; because XX centure has disappeared in ruins. However Lukich and his book flourished under these ruins. This poet met ROYAL INSIGNIA so theu could be a new generation to each other . Everuthing in this book is about Serbia, known and unknown , anciend and contemporaru, about its sole and its pain , about its faith and about light is touched. This book was not written bu a poet – mutant, such in Serbia are very many but bu someone who is at the and of a millenium, the last autumn of that millenium, saw many drops stringed on the rope for the laundry in front of a Belgrade shanty. And in these autumn raindrops he recognized a lot of tears of his people… I believe LukichÄs litearu gloru will begin with this book, which is being published now at the time when there have been alreadu published, his seven books from his voluminous opus THE ART OF MAHOGANY; these are extraordinary shamanistic, prophetic poems, and theu represent the whole Lukich’s poetry and the stronges marks of this poet : brilliance and the power of his intellect, sensibility, consisatnce, nobility, and thruthfulness. A mother of perfection gave birth to these poems , a great loneliness, and they are turned to millions of soles desirious the real freedom and return of all things to their natural places. This poet will , from this moment , start to gain enormous , immense army of his invisible allies, readers, on the Balkans and also in the world.
Miroslav Lukich is not the poet sinked in politics; he is the poet who , beside other, anounces the epoc which is destroued. Maube, considering everuthing else…..
Videti više: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2012/10/03/royal-insignia-resume/
*
( ЗАПИС LII)AKTIVNOSTI UDRUŽENJA PISACA SEDMICA ZA VREME SAJMA KNJIGA U FRANKFURTU
05.oktobar 19h Promocija romana „Zakon srca“ Slavice Mastikose, književnice iz Beograda
Adresa: Biblioteka KUD-a „ORO“ Heddernheimer Landstr. 151, Frankfurt/M
06. oktobar 19h Promocija knjige pesama „Na nebu trag“ Ljubiše Stankovića-Tiše, pesnika i muzičara iz Kronberga. U nastavku programa sledi izložba slika i bogat muzički program sa domaćim specijalitetima. Ulaznica 5€
Adresa: Bürgerhaus Gutleut Rottweiler Str. 32, 60327 Frankfurt am Main
10. oktobar 16h Svečano otvaranje štanda UP „Sedmica“ na Frankfurtskom sajmu knjiga
11. oktobar 19h Autorsko-književno veče Milice Jeftimijević-Lilić, književnice iz Beograda….
Adresa: Cafe Liebfrauenberg, Liebfrauenberg 24, 60313 Frankfurt/M
Videti više: http://odavde.blogspot.com/2012/10/ivnosti-udruzenja-pisaca-sedmica-za.html
*
( ЗАПИС I ) PARE,PARE.PIZDARIJE / Eson Jaos
…Jednom davno u zao čas po sve nas
drkadžije neke sklopile plan
Na govnenom papiru ispisaćemo brojke,
ovim ćemo celom svetu mi jebati sojke.
Pa te parama zamajavaju,
na kvarno te izigravaju.
Parama se, bre, oni s tobom ismejavaju.
Znaju oni da ništa ne vrede
al bez njih ti eto na grbaču bede.
Ništa ne vrede al zato s njima možeš svašta.
Jeftino kupiti možeš fabriku
pa da ti posle ne bude žao kad je upropastiš.
Ako nemaš vremena za svoje dete
kupi mu brdo igračaka i uvali
da se s njima sam zamlaćuje.
Što bi se ti bakćao sa rodjenim detetom.
A roditelje svoje s vremena na vreme
pošalji u neku banju
šteta da im ne produžiš život ionako su usamljeni
i željni da te vide.
Kad ti se povraća na venčanu ženu
tutni joj samo govnenih papira
da ne dolazi kući dok ne svrši s njima.
Ali gledaj da ne svrši sto duže.
Onda ćes imati više vremena za ljubavnicu …
Videti više: http://simbolzavetina.blogspot.com/2012/10/pareparepizdarije-eson-jaos.html
*
(ЗАПИС XXIII ) TREN / Zoran M. MANDIĆ
Mom Duletu
Zajedno smo odrastali
Često sanjam njegovu usamljenost
Nekada ga dozivam u snovima
Pišem mu pisma
Čekam da se javi
Kada sklopim oči njegovo lice je
Odmah ispod kapaka
Belje od belog
Ušuškanije od zvuka zalutalog u
Vremenu odrastanja
Kada sam samo naizgled bio mali
U velikom prostoru
Ispred zida iza koga je nestao
Učio me je kako da gledam
Видети више: http://mladisuzovci.blogspot.com/2012/10/tren-zoran-m-mandic.html
*
(Канал ФИЛТРА ОПАЛО ЛИШЋЕ) Oskar Davičo -Poverenje u reč / Sanda Ristić-Stojanović
U SUSRET NOVEMBARSKOM OMAŽU OSKARU DAVIČU– 2012 – koji organizuje SKD- Francuska 7 . Povodom 100 godina od rođenja pesnika i 20 godina od smrti pesnika. – 1909-2009
Kod Oskara Daviča nema nepoetskih i poetskih reči.Svedoci smo da se kod nas u akademskim književnim krugovima često forsiraju kao veliki pesnici oni koji se koriste redukcijom reči i izraza. A bogatstvo reči i zamah koji pesnik ima se gotovo smatraju manjkavošću. Davičo se ne plaši reči i ne piše sa predumišljajem da osigura za sebe odobravanje “ kritike „….
Видети више: http://antologijaol.wordpress.com/ad-circulandum/oskar-davico-poverenje-u-rec-sanda-ristic-stojanovic/
*
(Канал ФИЛТРА) СВЕТСКИ СТУБ __ у сусрет десетогодишњици смрти Србољуба Митића Белатукадруз (алиас М. Лукић)
… Због чега стишки песник Митић „опрост“ иште од горског песника Његоша, аутора спева Луча микрокозма? Да ли због „начина“ на који је састављена , створена његова „поема“? И да ли су СТИЛИТИ поема, или (метафизички) спев, написан у оном извандредном зрелом замаху у коме су написана два претходна ванредна и недовољно протумачена спева :Луча микрокозма и Дивно чудо М.Павловића? Између првих и последњих строфа, по много чему изузетног и јединственог Митићевог спева СТИЛИТИ , стоји читав један свет, обележен трагичним осећањем живота. Стоји ступ, столп, стуб. Спев је могао понети наслов СТУБ, или СТУП, који представља један од основних стубова небеског симболизма, ВЕРТИКАЛУ СВЕТА, СВЕТСКИ СТУБ, axis mundi , universalis columna. Издавач, изменивши наслов рукописа не би оштетио аутора; напротив, пошао би за унутрашњим налогом аутора. Писан последњих година живота, овај спев представља уједно и Митићев песнички тестамент, завештање. Па ипак, и под насловом под којим је објављен, Митићев спев не губи нешто много …
*
(ЗАПИС XIX )ОПОРОСТ ЈАВЕ И АПОТЕЗА СНОВИЂЕЊА / Златија Радовановић
… Из целог Стига сакупио се свет, јер вашар је, и благдан је – Велика Госпојина. Различити су поводи, да се толико људи стисло на једно место. Неки су ту због провода. Други ради трговине или неког посла. Трећи, траже лек за своје безазлене или опаке бољке.
Изненада, не зна се од куда, појави се претећи рој стршљенова. И наста паника, пометња и вриска. Стрка на све четири стране света. Стршљенови „У очи улећу / за врат…./ Запаљени свраб / Под кожом буја“ / Беже људи и животиње. Песник открива узрок овој најезди. Неки људи „Запис посекоше и стабло запалише“. Због тог чина немилосрдно „куне врачара Кадивка“. У 10. песми приказана је тамна страна српског бића: „Што отров нам у крв и лозу улисте / Да будемо зли…/ И да се мрзимо мрзимо мрзимо“/.
Затим шикнуше, обелодањени, мали и велики греси. Неки Бога зазивају, неки се басмама бране: „Помешане клетве и запевка“ (15. и 16. песма). „А народ и стршљенови / Сукобљени и подељени као бритвом / Од погибије се бране / Невидљивим штитом“ / (18. песма). Песник размишља о злу. Зна он, да је зло од вајкада. Баш као у Легенди о: часној Заови и опакој Снахи „кучки Павловици“…
Видети више: http://intervjuzavetine.blogspot.com/2012/10/blog-post.html
*
(ПРЕВРЕДНОВАЊЕ) Revolucija koja teće i bela kuga / Miodrag Mrkić
(…)
(Izvor: Iz jednog dužeg rukopisa Miodraga Mrkića napisanog povodom romana „Maestro Per Pjetro“ Aleksandra Lukića, KRVAVE LJUPKOSTI “MILOSRDNOG ANĐELA“ – Ogled o romanu Maestro Per Pjetro Aleksandra Lukića) – TANATOS SA MASKOM EROSA – POETSKA KULA “MILOSRDNOG ANĐELA“ (Ogled o romanu Maestro Per Pjetro Aleksandra Lukića)
“ Revolucija koja teće“ od Trockog, pa i naši samoupravni ideolozi bave se “permanentnom revolucijom“. Naravno te revolucije teku u restauraciju, tranziciju, krvoproliće. Upućeni čitaoci znaju da su restauracije zakonita stvar.
No, ova “ revolucija koja teče“ kod nas prati bela kuga:
Šef specijalne službe Partije Pitona, vaspitan u poletnom duhu permanentne revolucije, pedantan i strog policajac u civilu, osoba je od koga zazire i staro i mlado u Drami. Ali svako selo i grad, pa i Drama ima intrigante i pripovedače. Žene su u to zanimanje najupućenije. Pojedine se zaklinju da je Servantesa stigla božja kazna dočim nije osigurao potomstvo.
Propali Pisac Maestro, je kao neki ispovednik i upravnice, i pripravnice, i upravnika groblja, i Servantesa agenta. Svima je kao neki ispovednik. …
Видети више: http://prevrednovanje.blogspot.com/2012/10/revolucija-koja-tece-i-bela-kuga.html
*
(ЛИТУРГИЈА) Гвоздена завеса или La divina comedia
La divina cmedia
Са звекетом, шкрипом и клопарањем спушта се над Руску Историју гвоздена завеса.
– Представа је завршена.
– Време је да се облаче капути и да се враћамо кући.
Осврнули смо се.
Али, ни капута, ни кућа више није било, записао је Василиј Розанов сасвим тачно.
Розанов је изванредно видео, имао је изванредни дар запажања! Знао је шта се то страшно догодило и зашто је Руско Царство – буквално – пало!
„Буквално – каже Розанов – оно је пало једног радног дана.
Трајала је нека „среда“, не разликујући се од других. Није то била ни и угасио свећу. Није било довољно робе, и поред дућанчића су се направили редови. Да, постојала је опозиција. Да, цар се узјогунио.
Али, кад је у Русији било нечег довољно без Јеврејиновог рада и рада Немца?…“
Бољшевици су погубили зверски царску породицу. Јер Лењин и бољшевици су били „храбри“ – знали су, разбојници, да неће имати ко да им суди, и да ће судије бити одсутне или поједене.
Револуционари су посебан монструозни сој, вампири, вукодлаци, крвопије, а не живи људи. Нихилизам руски је пронашао своју бољшевичку формулу, преврат су започели опчињени собом. Ако су се нихилисти икад опили ичим, то је била њихова револуција. Револуција им је омогућила потпуно испуњење жеља. „Ако је икад жедан утолио жеђ и гладан се заситио – било је то у револуцији“. И у Русији, и овде у Србији одиграло се нешто слично – тај прелазак у социјализам. Био је то прелазак у потпуни атеизам: „одиграо се код
сељака, код војника тако лако, као да су отишли у купатило и полили се свежом водом“.
(………………
***
(0064)
*
(Канал ФИЛТРА – ОПАЛО ЛИШЋЕ) ( Периодика, прелиставање – покренута нова страница; рубрика) Одломак о Дису / Слободан Ракитић
Има код мене дана који трају и недељама, када се на мене спусти ћутање; једно непокретно ћутање. Њега нико не види, иако ја идем у друштво и обављам своје послове, или свој нерад, ја њега носим као један терет, који се сам пење и сам скида, као једног госта, који ми је све узео, тако да ја никога не познајем и никога немам. Једино чега сам свестан, што осаћам, то је, да то ћутање моја страдања прикупља у једно велико, живо страдање, и да мој крст расте до моје снаге. И све се тада претвара у мучење, и осећај о спољњем свету залази. Мене не буди сунце ни хладно пролеће, ни тако што. Него онако, неки случај, нека тајна — онај исти случај, она иста тајна, која ми је донела ћутање.
Дис
Поезија Владислава Петковића Диса истовремено завршава једно песничко раз-добље и започиње ново. Ако су се Ракић, Дучић и Пандуровић, сваки на свој начин, потпуно удаљили од романтичарског концепта певања, Дис успоставља нове релације према романтизму, а његова поезија се јавља као нека врста синтезе романтичког песништва и песништва српске модерне. Нека својства симболизма вуку своје корене из романтичарске епохе и у том смислу Дисова поезија и Дисов симболизам имају извесне зачетке у романтичком песништву. С друге стране, Дисов оимболизам изграђен је на искуству песништва Ракића, Дучића и, нарочито, Пандуровића. Занимљиво је да је Пандуровић, нешто млађи од Диса, извршио известан утицај на њега, као што се уосталом и код Пандуровића могу наћи трагови Дисовог утицаја.
За Дисово осећање света и живота чини нам се веома карактеристичан стих ,,Једва чекам време да и мени сване“. …
*
(ЗЕЛЕНИ ДУЋАН Антикварница) РАСПРОДАЈА ЧАСОПИСА,ЗБОРНИКА,НОВИНА (0003) / УНУС МУНДУС 40/2011 / Из карантина / Мирослав Лукић
УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА
Као што у медицини постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, тако и у уметности, посебно у поезији и књижевности, постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, Једно се зове култ ружног, друго култ лепог…
Прави критичари нису јалови пресудитељи, торжествени брбљивци.Делотворни критичар је уметник који стиже други, да би утаманио, или прихватио, да би превазишао, проширио, или срушио и покопао један облик…
Езра Паунд: Како да читамо
Три пуне године пре рођења Винавера, Нушић пише у пожаревачком затвору (1888) речи, којих се мало ко сетио сто година доцније – 1988. године. Иако су биле пророчке – лепа и тачна антиципација.
Биле су ми на памети те речи, док сам радио и на првом, и на другом, и на трећем издању антологије српске поезије 20. века НМ.
У другој половини 20. века, победом богоборачког покрета, оснивају се много тзв. књижевни ћепенци, које је већ прегазило време, када је почела да се оцртава прва верзија антологије српске поезије НМ (1998). Њен састављач је препознавао – паланачко осећање света, парохијално, конфесионално, секташко, уображено, непреображено, осветничко, христоборско, наметачко – волујско, једном речи. Дисхармонични стваралачки развој. Избегавање продубљивања духовног искуства…Релативно, привидно. Нихилистичко, анархистичко, редукционистичко…
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetine2012/antikvarnica/rasprodajacasopisazbornikanovina0003
*
(РЕНЕСАНСА) GOSPODAR IZLIŠNE NEMAŠTINE / Radivoj Šajtinac
I nije samo skaz
Ni znak, ni okov
Neizbežne poruke
Ponekad nije ni suđeni govor
Ni pitomi ključ
Ne, ne piše pesnik da bi bio u pravu
Jer ni vidljive ni nevidljive
Linije nisu samo postojeće
Niti je samo jedan pravac
Već su neizbežne podrške lutanja…
*
(ОРЛУШИНА) УНАОКОЛО ЈЕ БРУЈАЛО ПРОЛЕЋЕ / Мирослав Тодоровић
ИЗ транзистора који држах на буковом трупчићу
Док секао сам на клади дрва
Прхну гавран вест – невест
(Радио Београд, 25. април 2005. у 13 h.)
Умро Чедомир Мирковић од можданог удара
Тишина у мени мукла све намах прекри
Учини ми се у трену да све занеме
A унаоколо је брујало пролеће
Цветни струјали мириси
Умро Чедомир Мирковић од можданог удара
Туга ме у трену сколи неверица чуђење
А славуји су певали Косови звиждукали
Као да се ништа изван поја њиховог не догађа
Вести су ово само људске
Природа живи своје приче …..
*
(ОБЕШЕНЕ НОВИНЕ) ПРЕДГОВОР „Краљевским инсигнијама“
КРАЉЕВСКЕ ИНСИГНИЈЕ – каква је то књига? Такве књиге су ретке. Такву књигу није написао ниједан други српски песник друге половине ХХ века. То је књига дубоке љубави према животу и Свеживоту, човеку и Свечовеку, времену и Свевремену, скоро – дело вере….
Ова књига није само једна од историја једног песниковог лудила, она изражава тотално бунило Балкана; чини нам се да она поседује све могуће пејсаже пакла, да долази из алхемије речи….
*
(Библиотека ПРЕТЕК I)Српска авангарда и национална наука о књижевности. Модернизам : авангарда : експресионизам / Јован Пејчић
Са становишта историје српске авангардне књижевности, двадесете године јављају се као средишње и најзрелије доба. Не, међутим, цела та деценија; „херојске године ’младих‘“тек ако испуњавају њену прву половину, када уметнички и критички радикализам карактеристичан за прве поратне године, с једне, и хомогеност авангарднога покрета, с друге стране, нагло почињу да се растачу и губе. У том је смислу Алманах Бранка Радичевића (1924) последње сведочанство заједничког рада младих…
Видети више: https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/jovan-pejcic/srpskaavangardainacionalnanaukaoknizevnosti
*
(ЗАПИС LII) ДИЈАЛОГ СА СВОЈИМ ВРЕМЕНОМ / Милутин Лујо Данојлић
Најновија поетска књига Милисава Миленковића (1939) „Више светлости“ је, без обзира, што је раздељена мотивски на шест циклуса, тематски и донекле и формално, троделно компонована. Прва четири циклуса: „Кад млидијах“, „Гоничи“, „Бојим се“ и „Сновиђења“ носе печат личне и колективне патње лирских јунака, са честим историјским, а повремено и књижевним реминисценцијама. У петом циклусу „Прекор“, песнички субјект у дијалогу са својим временом долази до сазнања да је неповратно изгубљена могућност да живот добије неки други правац и смисао …
Видети више: http://odavde.blogspot.com/2012/10/blog-post.html
*
(МИТАРЕЊЕ ЧУДОВИШТА) MANIFEST NOVOG ALEKSANDRINIZMA / Boško Tomašević
Aleksandrijska poezija započinje ponavljanjem a završava razlikom.
- 2.
Niče ponavlja Dionisa. Niče ponavlja Heraklita. Niče ponavlja Raspetoga.
3.
Mi moramo napraviti rez između prošlosti i sadašnjosti poezije. Pristati u jednu luku. Citirati uz aleksandrijske dokove.
4.
Aleksandrijska poezija je kulturogena poezija. Ona potiče iz intermedijalnih, metacitatnih i autocitatnih rezonancija.
5.
Aleksandrijska poezija pripada sintaktici megakulture, sintaktici civilizacije. Ona je intertekstna i transtekstna po prirodi same stvari.
6.
Megapozicija aleksandrijske poezije je orijentacija na ponavljanje tuđih tekstova. Ovo ponavljanje je, dakako, stvaralačko. Na kraju stoji autorska razlika.
7.
Zapadnoevropski književni tekst započinje orficima i Hesiodom. Ponavljanje matrice toga megateksta zbiva se kao dijalog.
8.
Aleksandrijski pesnik je okrenut baštini. On je, takođe, i sam stvaralac. Pralógos dominira ovom relacijom.
9.
Aleksandrijsko pesničko štivo je univerzalno štivo Književnosti. Njen pralógos je reč spremna na sve moguće relacije. Ta reč čuva od prve reci bitka sva imena poezije.
10.
Aleksandrijski pesnik pripada svim vremenima i svim narodima. Njegov prvi zadatak je njegova odbrana od nacije.
11.
Tamni prethodnik (precurseur sombre) ipak se mora prevazići. E, da bi se bilo tamni prethodnik. Ponavljanje s transcendentalnom razlikom.
12.
Nulti stupanj pisma zamisliv je samo kao Vavilonska biblioteka. Nulti stupanj pisma znači nastavljanje pisanja i ponovno pisanje …
Видети више: http://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/about/manifest-novog-aleksandrinizma-bosko-tomasevic/
*
(ЛИТУРГИЈА) Василиј Розанов ДОМОСТРОЈ
(19. наставак романа „ЛИТУРГИЈА“)
„Ето, кад умрем, он ће ми заклопити очи“, мени „и мајци својој
“ – каже отац приликом рођења свог првенца-дечка. То и јесте
„Домострој“, чија се велика идеја, зачуђујуће, ниједном није појавила у
руској књижевности 19., 20. века, али она је постојала у Москви, и ту
идеју је дао поп Силвестар, пријатељ Грозног – пријатељ и наставник.
Велики, дивни наставник …
***
(0065)
*
(ВЕЛИКО ВРАЋАЊЕ) Claude Debussy Recital / Regensburg / Jelena Bodražić
Umetnica Jelena Bodražić je doživela tri bisa. Izvela je 21 kompoziciju u gotovo punoj sali.
Jelena Bodražić kaže: – Publika je bila divna, predivna, atmosfera kakvu dugo nisam dozivela i evo sada dobijam pisma i vec je posledjeno da isti program ide za Minhen….
Видети више: http://kamenipecatneolita.wordpress.com/jelena-bodrazic/claude-debussy-recital-regensburg-jelena-bodrozic/
*
(ИЗРАВНАЊА) АМАНЕТ АМАТЕР / Радивој Шајтинац
Ne lovorov
Već peršunov list,malo
Makar ko prstohvat i malo korena pride
To da se potopi u buduću supu
Nadu u gutljaj, veru u zalogaj
Taj bokor i tu ikebanicu
Nedostupnu a jestivu,
Ostrugati i iz sna bezmesnu pokrivku
Onu iz koje vetri dnevno malaksanje
I naći drugim okom rupu ili pukotinu
Kroz koje se inače viri Onamo…
*
(Канал ЗАВЕТИНЕ YouTube) НИСКА СТРЕЈА, ВИСОК ЂУВЕГИЈА
Ових дана је документарни Канал ЗАВЕТИНЕ YouTube достигао посету од 10.077 прегледа!! Посета из тренутка у тренутак расте!Проверите – зашто?!
Разговор са песником БЕЛАТУКАДРУЗОМ
Крајем августа 2012. изашла је из штампе у издању пожаревачке „Едиције БРАНИЧЕВО“ нова књига песника БЕЛАТУКАДРУЗА „Мoara parasita“ („Пуста воденица“). Тим поводом је Иван ШИШМАН, аутор једне од првих библиографских књига о богатом опусу Белатукадруза, замолио аутора да каже нешто о најновијијој књизи и можда прочита једну песму по свом избору…
7. septembar 2012 Videti više: http://www.youtube.com/watch?v=5TgwYJ5vR-8&list=UUiS2FdwHA3QmwCSBxD2NSsg&index=1&feature=plcp
http://www.youtube.com/zavetine?feature=mhee
*
(ЗАПИС LII)КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ „МИЛОВАН ВИДАКОВИЋ”
– за најбољу необјављену кратку причу на српском језику –
Право учешћа на конкурсу имају аутори који стварају на српском језику, без обзира на држављанство и место становања. Један аутор може послати највише једну причу, дужине до 30 редова …
Видети више: http://odavde.blogspot.com/2012/10/blog-post_8.html
*
(БЕЗДАНА УМЕТНОСТ) О „Кукавичлуку“ Александра Лукића у културном додатку „Вечерњих новости“
Голуб писмоноша
ТИ СИ ТАЈ
Мислио сам да ћу полудети током деведесетих година ХХ века.
Бејах на корак од санаторијума, трагајући
за смислом живота, и истином.
Стварност тако ужасна лепила се о мој живот
силовита беше њена ударна каписла.
Свака шуша претила ми је чини се по задатку,
или сам им личио на шимпанзу.
Неки војници са шапкама и петокраком ушрафљеној на њој
натакнутим на главама, враћајући се са фронта, псују.
Наоружани до зуба, у парку репетирали су машинке
и уперили цеви оружја у мене,
оптужујући ме за издајника….
видети више:
http://bezdanaumetnost.blogspot.com/2012/10/blog-post.html
*
(ОРЛУШИНА) ( Moj način) DAVANJE RAZVEDRAVANJE / Eson Jaos
Bejah tmurna citavog tog dana
dok se, nenadano, nije pojavio On.
Nada mnom se nadvio turoban i siv
gorostasni taj nebeski div
i nadmasio me
jer natmuren bese a ja tmurna tek …
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2012/10/08/moj-nacin-davanje-razvedravanje-eson-jaos/
*
( ЗАПИС XXXI)DVE PESME / SVETOZAR N.POPOVIĆ
Đavolje kolo
Kao nekad na dan sveti bagremovo cveće cveta
A u bezdan ko u ponor uvriješe sve vrleti
Prljavijem tokom teče protok nade u beznadje
Sahraniše bez istine sva rađanja u livade
Prazne prostor od gomila što ih neko nagomila
Nagomila kam do kama u Rudinu navrh Plata…
Videti više: http://carskirez.blogspot.com/2012/10/dve-pesme-svetozar-npopovic.html
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Уз Писмо подршке „Службеном гласнику“
TANJUG je 5. октобра публиковао следеће: БЕОГРАД – Више од 150 јавних личности, академика, књижевника, научника, културних радника и интелектуалаца потписало је писмо подршке издавачкој кући “Служени гласник”, којој, како је наведено, прети “непромишљено растурање”. Једна од најзначајнијих издавачких кућа у Србији, “Службени гласник”, са својим руководством, и само својим средствима и својом енергијом, успео …
Видети више: http://m950.wordpress.com/
*
(ИЗРАВНАЊА) Иверје, есејистичког гневног ума / Миодраг Мркић
(….) Наравно, говорити о неком апокалиптичном
делу, о објави, а не поменути откровење из Новог
завета и Нострадамусова пророчанства било би
неумесно.За наше прилике треба поменути и
Тарабиће, чија већ митска пророчанства имају своју
употребу и у нашем политикантском животу и са
својом „истинитошћу“ и са својом популистичком
употребом.
Пет стотина година је прошло од рођења
Нострадамуса. „Предвидео је…“ „Трећи светски
рат.“ Нострадамус је и у свету медија. Нас тренутно
занима апокалиптична визија као уметност:
„Видећете рано и касно како се велика промена
збива /страхоте крајње и освете: /те ако месец
анђео његов буде видео, /небо ће се приближити
нагибима.“
Упоређивањем ове апокалиптичне визије,
слике песничке, са сликама из Откровења и
Лукићевим сликама, видимо и велики домет
Лукићевих слика ….
Видети више: http://poglediiskosa.wordpress.com/
*
(ЛИТУРГИЈА) Коментар уз два краћа текста В. Розанова
(19. наставак романа-литургије „Литургија“)
…. ЗАСПАО сам касно – читајући једну руску причу „Спор између живота и смрти“ :
„…….А она, Смрт, пришавши к њему, посече му ноге косом, и узе срп и ухвати га за врат, и узе малу секиру и поче да му одсеца ноге, а затим и руке. И другим оруђима је касапила све делове мога тела, једнима – једне, а другима – друге моје удове, и укочише ми се жиле, и ишчупала ми је двадесет мојих ноката. И више не могу да говорим, умртвило се цело моје тело, никако нисам могао да се покренем од страха пред свим оруђима којима ме је касапила. Затим је узела секиру и одсекла ми главу. Затим је нешто налила у чашу – не знам шта је то и не разумем, и дала ми је да пијем против моје воље. (…)
Истргла ми је душу, а она брзо излете из мене, из мога тела, као птица из замке. И истога часа дивни младићи узеше моју душу на руке, и држали су је, а ја се осврнух уназад и, као неко ко је свукао своју одећу па, пошто ју је одбацио, стоји и посматра је – видех своје тело како лежи бездушно и непокретно…“), – и пробудих се раније него обично, пре изласка сунца. Сањао сам оно што сам читао, допуњено неким другим стварима, призорима и лицима која су се увукла незнано којим путем и одакле. Сањао сам да сам умро; неку ћуприју налик ћуприји на Пеку у Нересници; учитељски пар Раичковића; неки велики сабор (налик на вашар); поворке народа. Сањао сам далеки завичајни Урал, Одесу, Константинопољ, моју рођаку из Београда, неки огромни пожар који је лизао брдо на коме је босиљковачка црква. Пожар је захватио Крстоношни храст, шибље, орахе, грмове купина, Старо Гробље, ја сам гасио, покушавао да зауставим огњене језике и дозивао
у помоћ, али нико се од Босиљковчана није одазивао. Гасио сам велики огањ дуго и дуго, више нисам бројио дане и године, и нисам осећао умор, зачудо. Онда се све смрачило и угледао сам мердевине муња и ја сам почео да се уз њих пењем, и то је потрајало. Бризнуо је пљусак, трештали су громови, а неки глас из таме је говорио: „Пожар ће се сам од себе угасити, прво овде, па тамо – и показа према Истоку – кад падне звезда Пелен и загорча трећину вода. А то ће бити у време кад људи буду умирали од болести без лека. И јавиће се један старац, старешина манастирски, којему ће Бог дати моћ да исцељује неизлечиве, Речју Божјом. У малом планинском манастиру Витовница. ..И ко жели да изађе из јазбина свога живота, нека тамо иде.. . Тај старац ће моћи да одрешује чворове у које је завезан живот крађом, похлепом, узимањем, лењошћу и самовољом, стихијом…“
Нисам разумео сан ….
***
(0066)
*
(AKADEMIJA ALHEMIJE) KA PLANETARNOJ POEZIJI / Boško Tomašević
Kosmopolitska književnost ima, već s kraja dvadesetog veka, i svoje pisce i svoje čitaoce. Borhes, Nabokov, Bukovski, Vladimir Kaminer, Kortasar … Lokalni prostori književnosti slabe. Duge senke Getea, Malarmea, Valerija i Eliota padaju na tolike tekstove koji artikulišu književnu sintaksu postmodernog doba. Proizvodnja «transkulturalnih narativa», ta neopisiva živost o kojoj piše Džozef Konrad u romanu Srce tame, «materijalnost percepcije koja je na pravi način premoćna» i razumljiva na svim meridijanima, «transnacionalno slabljenje» i «decentriranje» nacionalnih književnih parkova pletu jedan «globalni tekst», jedan tekst Globa, koji je atopičan (a-topos), bezmestan i, istovremeno je pogodan za sva mesta na Globu, uzdižući se do «nereprezentabilne totalnosti» i komplementarnosti koje pretstavljaju mimesis otvorenoga, jednoga i celoga u strukturi «bezdanog preklapanja». Ovako bi se otprilike mogla definisati Književnost koju piše planetarni Pisac za planetarnog Čoveka…
Videti više: http://akademijaalhemije.wordpress.com/2012/10/09/ka-planetarnoj-poeziji-bosko-tomasevic/
*
( ЗАПИС LVII) Otvoreno pismo Bošku Tomaševiću / Radivoj Šajtinac
… I pisanje protiv života kao i život protiv isanja,hramovi,voćnjaci, kasarne,smrznute ledine i prozirna mora, bivše more u sudbini ljudi i predela,kovači, oficiri, Hefest kao kosmogonijski zanatlija, Heraklit, Aristotel,Parmenid, Trakl, Heldrelin, Celan, Crnjanski, Niče,Huserl, Hajdeger, Prust, mi bi dodali Berhard i Bruno Šulc -sve spojeno sponama opreznog nepoverenja da bi se desila priča koja traje u večnom prisustvu, samobnovljiva i bez čitanja, kao dokaz da je pisanje Biće.I sve tako, do ovog vremena, do sebe kao naslednika,do pročitanih knjiga, univerziteta, biblioteka, katedri i ljudskih predela,Morao sam putovati,otresti se sofozma života i preći na pisanje.Bar dok mnome vlada snaga zablude.Ovo je delo misionarskog boravka poezije u prozi koje zaslužuje i posvećenog čitaoca…
Videti više: http://knjizevnenagradezavetina.blogspot.com/2012/10/otvoreno-pismo-bosku-tomasevicu-radivoj.html
*
(ПРОТИВОТРОВ) ДРУГАЧИЈИ ПОГЛЕД / Ранко Павловић
(Миодраг Мркић: Огледи о поезији Мирослава Тодоровића, „Свен“, Ниш, 2011)
Писци који живе подаље од књижевних метропола често остају изван фокуса књижевне критике, па је зато свако настојање да се цјеловитије освијетли њихово дјело вриједно пажње. У том смислу, недавно објављени Огледи о поезији Мирослава Тодоровића Миодрага Мркића спадају у оне књиге које заслужују похвалу, али које неријетко, због инертности и равнодушности иначе неконзистентне критике, остају незапажене, као и аутори којима се баве. Ваља се надати да исту судбину неће доживјети и ова исцрпна анализа, која својим обимом (нешто више од 320 страница) готово досеже пјесничко дјело које цјеловито освјетљава. Узгред, за Мркића је карактеристична свеобухватност књижевне анализе. Да би дошао до уоpштеног он детаљнмо анализира сваки стих, сваку пјесму, сваку књигу, пажњу задржава на свакој пјесничкој слици, симболу, рефлексији, при чему тежи да компаративном методом, врло утемељеним аргументима, смјести књижевно дјело у контекст књижевности којој припада, не либећи се притом да укаже шта би све требало „одстранити“ и шта је прецијењено да би се мјеста нашло за запостављено и потцијењено …
*
(ЗАПИС XI) ЗАПИС ПОСЛЕ / Мирослав Тодоровић
ПРОЦЕНИТЕЉ ПОЕЗИЈЕ
За В.
ОГЛАШЕН и важан проценитељ поезије
Вага речи песничке слике мери
Видљиво и невидљиво чује оно што
Само реч у песми зна непојмљиво
Анализира сецира скенира
Рукописе здушно препоручује
И овде је математика поезије прецизна
Више пара оцена је вреднија
Од њега зависе награде
Он је важан проценитељ поезије
Он је тај који се за тајне песништва пита
И није важно што поезију више нико не чита …
Видети више: http://edicijazavetine.blogspot.com/2012/10/blog-post.html
*
(ЛИТУРГИЈА) Из »Земље Недођије“
(Уводни део Романа у стиховима)______
ЗАПИС О ВРЕМЕНИМА И РОКОВИМА
Свети врач иде од храста до храста
док не стиже до Старог Гробља.
Срете га прерушен просјак и рече му:
– Куда си кренуо, свети врачу?
– Обилазим потесе и сеоске атаре
опустеле земље, гоним град, скакавце и гусенице,
лупеже и вештице, уроке, болести, смрт,
квар, штету, штитим од уједа паса, змија и вампира,
од напада зверова, од рђавих снова,
злих демона и духова.
Одавно сам кренуо, пре двадесет векова
још док се утврђивало ново рачунање времена,
прошао сам разне крајеве и нагледао се свега,
ала овде сам се најдуже задржао…
*
(ЗАПИС XII) ЈАД / Милисав Миленковић
Киша. Као да не пада, али неосетно топи земљу, лишће, пожутелу траву. Топи, натапа и гуњац дечака, што га оно оштро и грубо сукно гребе по врату. Осећа како му се са капе слива танак млаз хладне воде и клизи му низ леђа. Крагна гуњца, иако подигнута, се онако крута одваја од њега и пропушта тај млазић да му клизне чак испод кошуље и сиђе дубоко.
Сав најежен, дечак се стресе, потрчи. Хтео би да се загреје да са себе отера ту неподношљиву влагу…
Видети више: http://velikamagaza.blogspot.com/2012/10/blog-post.html
***
(0067)
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) МИТСКИ ЕЛЕМЕНТИ У ЛИКУ КАРАЂОРЂА / Драган Јацановић
Живот и дело вожда Карађорђа, грандиозне историјске фигуре у Србији 19. века, проткани су читавим низом митских елемената, на које досадашњи истраживачи нису обраћали довољно пажње.
Први такав елемент је везан за његово рођење. По народној легенди, коју је у „Сербијанки“ забележио Сима Милутиновић Сарајлија, каже се да се на звезданом небу Србије у тренутку када је рођен Карађорђе, појавила се некаква чудна светлост.
„Исто вече кад ће с породити
Серб од Серпке, те Белоне праве,
…………………………………………………….
Прем је призрак још кроз таму био,
При свем том јој синула је свјетлост,
Пред очима, у окружју дома,
До неколик трајала ј минута,
Чак у кући примјетна је била.“
( Сима Милутиновић Сарајлија, „Сербијанка“Београд 1993, 23 песма, Рођење и неке черте Вождова нарава, прво издање 1826. г)
Још је прецизнији вождов секретар Јанићије Ђурић који каже: „Кад се Карађорђе родио у Вишевцу, исту ноћ случио се један Турчин на конаку и после вечере заснувши Турчин, чујући плач детета, збуњен и уплашен неким страшним сновиденијем… тергнувши се, поскочи и истерчи напоље од страха и види од југа ка северу велико једно на небу осветљење као дугу.“ Он даље наводи да Турчин благосиља мајку:“Вала, млада, мени све нешто казује: твој син биће велики јунак и велики човек. вала, млада, твој син мора бити велики човек и са многим народом заповедати. Збогом остани, чувај добро сина и памти добро шта сам ти казао…..
*
(СЕБИЧНИ МУЗЕЈ) Уз „Себични музеј“ : Додатак часописној верзији Антологије „Себични музеј“ (штампане у пожаревачком часопису „Браничево“, 2012)
Ш
Radivoj ŠAJTINAC
ZAKON O PREKIDAČU
Ne, tako se više ništa ne gasi,
ni svetlo, ni vatra, ni automobil
ni volja, ni strast, ni preplašeni vilin konjic
ni posle promašenog penala
navijačko srce
svet se menja,
divlja i divlja neizvesni napredak
te stvari višu nisu na dohvat ruke
niti su oko tebe, niti u visini očiju
niti na ustaljenim mestima gde dosad behu
čak i kad sve je konačno jasno
kad je sunčano ili kad je oblačno
kad se budi, kad zaspiva,
tiho-glasno, toplo –hladno
nije to tako prosto kako nam se dosad činilo
otkud je to za tebe,
tako mamurnog, prozeblog, nezasićenog,
bolesnog i još mrzovoljnog
baš ti ćeš ko hromi baletan, s tanjirom punim
barenih pilećih ostataka …
Видети више: http://belatukadruz.wordpress.com/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA/
*
(Златни Расуденац) Поезија у служби Милошевићеве пропаганде / Б. Михајловић (препоручен чланак)
….U „Kulturnom dodatku Politike“ radio je u to vreme Velimir Kazimir Ćurguz, sadašnji direktor Ebert medijske dokumentacije. On se priseća tog perioda i kriterijuma koji su primenjivani u odabiru poezije.
„To je bila rubrika u kojoj se težilo da neko nastupa sa snažnom nacionalnom rečju, da se objavi pesma koja će posle da se citira i u političkim govorima, koja će ući u političku frazeologiju, poput metafore Matije Bećkovića o prokletom, vezanom kamenju koje ne može da se baci na prokletnika..itd, ili sintagme o događanju naroda Milovana Vitezovića. To je bila u priličnoj meri upotreba poezije i pokušaj da se obnovi neka vrsta moderne rodoljubive poezije što, kao što znamo, nije baš urodilo plodom. Predrasude, stereotipi i mitovi koji su tada uspostavljeni i čija su izvorišta bila i u poeziji, i danas se koriste. Bilo bi, takođe, jako zanimljivo pogledati filmove, vizuelnu umetnost, posebno fotografiju tog vremena, koje su teme, koje poruke bile upućivane široj javnosti, jer tako se formira nešto što je mnogo dublje i značajnije od dnevnopolitičkih poruka koje mnogo brže prolaze“, kaže Velimir Kazimir Ćurguz.
Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2012/10/16/poezija-u-sluzbi-miloseviceve-propagande-branka-bihajlovic/
*
(ПИСМА) Голубовић – Батуран (преписка)
Господине Голубовићу, Поставили смо Ваш позив за прикупљање података о добровољцима 1912-1918. на сајт нашег часописа ”Људи говоре”: www.ljudigovore.com Фотографију нисмо могли отворити. Ваш позив смо послали на 700 адреса наших претплатника и сарадника у свету. У нашем часопису постоје две…
*
(ZAPIS XL) NEOBELEŽEN PUT / Eson Jaos
Postoji Covek i Put
on kojim se hoda i onaj koji hoda
poklizavi
izrovani
krivudavi
krivonogi covek hoda
trci
kleca
zastajkuje
na kraju covek zavrsi svoj put …
videti više:
http://zavetineabovo.blogspot.com/2012/10/neobelezen-put-eson-jaos.html
*
(ЗАПИС XXIX )КЛИЦА У НЕРВУ ПЈЕСМЕ / Ранко Павловић
(Паун Петронијевић: Истргнут клас, приредио Милијан Деспотовић, „Свитак“, Пожега; УКС – Подружница за Златиборски округ, Ужице, 2009)
Стихом Клицом ниче из нежног нерва у пјесми Моја песма свака Паун Петронијевић (1936 – 1962), пјесник свим својим бићем и сваким својим дамаром, који кроз своју поезију, једнако као и кроз сјећања, живи свој други живот, дао је можда свјесно или из подсвијести, што за поезију није битно, најбољи и најсигурнији кључ за улазак у свијетле лавиринте његовог поетског ткања, ако је било какав кључ за то потребан и ако је уопште тумачење потребно његовим пјесмама које, сабране на једном мјесту, укоричене у Сабрана дела, односно у збирку Истргнут клас, чине једну и јединствену химну љепоти, љубави и тако жуђеном животу…
Видети више: http://majdanbodler.blogspot.com/2012/10/blog-post.html
*
(КаналЗАВЕТИНЕ:YouToube) ЈошједанобилазакпланинеРадан
Стршљенови, Ћумурана, Радан; 14. октобар 2012., „Заветине“, 2012. Немонтиран материјал
Видети више: http://youtu.be/SoMECkAcyo0
*
(Канал ЗАВЕТИНЕ:YouToube) ДРАГИ ДЕО.
Село Драги Део. Западни Радан. 14. октобар 2012.
Двориште звано ТРИ УДОВИЦЕ. За време Другог светског рата, у овом су дворишту (др Небојше Раденковића) три јетрве остале удовице у једном дану. Прва је имала једно дете.Друга два, трећа три. Бугарски окупатори су ухапсили, у знак одмазде, како кажу Драгоселци, 63 Драгоселчана и – о томе би требало, најмање што може да се уради, да се начини документарни филм. „Заветине“ подстичу да се то уради. Овај део света је једна тужна, друга Србија, заборављен крај…
Видети више: http://youtu.be/T2Zof6Byy7k
*
(Magazin FANIKA) Učenik Požarevačke gimnazije 1958.-1962. : poetska sećanja posle pedeset godina / Ratomir Marković
CIP – Kaталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије,Београд
821.163.41-94
MAPKOВИЋ, Ратомир, 1943-
Učenik Požarevačke gimnazije 1958.-1962. : poetska sećanja posle pedeset godina / Ratomir Marković-Marko. – Rakova Bara : R. Marković, 2012 (Kučevo : Spectar). – 128 str. : fotogr. ; 21 cm
Tiraž 200.
ISBN 978-86-912711-2-1
COBISS.SR-ID 193389580
*
(ЛИТУРГИЈА) Мађије
Одломак из романа „Литургија“, наставк 21.
ЗАПИС О ГУБИТКУ СЕНКИ
И ГАЖЕЊУ СЕНКИ
1
Ко изгуби своју сен,
као луд тумара по свету без сена,
као и сен без њега.
Све је више оних који су изгубили
своју сенку, или им је згажена.
Осуђени су да нестану.
Сви који су изгубили своју сен,
иду трагом вукова,
играју на Игриштима,
раскршћима, жене се Ноћничинама.
Ноћничине,
што сте очи искривиле,
што сте зубе нацериле,
што сте косурине умрсиле?…
Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/10/17/%D0%BC%D0%B0%D1%92%D0%B8%D1%98%D0%B5/
***
(0068)
*
У сусрет међународном Београдском 57. Сајму књига: 21.10.2012 – 28.10.2012
Представљање домаћих и страних књига, куповина и продаја ауторских права, тематски разговори и изложбе. Осим издавача, на сајму су присутни књижари и дистрибутери, библиотекари и многи писци на својим промоцијама књига.
Почасни гост 2012. године: Мађарска.
*
(РЕНЕСАНСА) Srebrni car i problem karaktera ostava metalnih predmeta kasnog bronzanog i ranog gvozdenog doba u Podunavlju / Dragan Jacanović
…Deo severoistočne Srbije, ograničen Dunavom, Velikom Moravom i Homoljskim planinama, predstavlja jednu pravu vetrometinu naroda, gde je svoje tragove u materijalnoj i duhovnoj kulturi ostavljao svako na svoj način. Nedovoljna arheološka istraživanja prerimske prošlosti ovog kraja, njenog trajanja kroz period rimske dominacije i nerasvetljen problem južnoslovenske kulture u ovom delu Podunavlja, rezultirali su mnoge nejasnoće o duhovnoj i materijalnoj kulturi mnogih naroda, od prvih tragova čoveka početkom VI milenijuma do današnjih dana. Brojni običaji, verovanja i legende, sačuvane i danas kod srpskog i vlaškog stanovništva Homolja, Stiga, Zvižda i Braničeva sadrže elemente čije korene treba tražiti u veoma davnoj prošlosti. Neki elementi materijalne i duhovne kulture antike i praistorije sačuvani su i danas u pojedinim oblicima kod stanovništva ovog kraja. Ovaj rad predstavlja pokušaj u determinisanju pojedinih arheoloških celina i njihovo povezivanje sa narodnim verovanjima i legendama, sa ciljem da se pokuša rekonstrukcija dela religiozne koncepcije bronzanog doba u Podunavlju. Analizirajući ekonomiku, ostatke materijalne i duhovne kulture praistorije i antike i oblike duhovnog stvaralaštva kod današnjeg stanovništva, pokušali smo rekonstruisati nastanak, trajnje i postepeni pad bogova i božanstava na ovim prostorima od bronzanog doba do danas …
*
(ЗАВЕТИНЕ) TRI PESME / SANDA RISTIĆ-STOJANOVIĆ
… Kamikaza neba se sunovrati
u ptice naše, nebesa.
Reči noći uzleteše isto
kao reči dan, avioni.
Kamikaze noći postaše kao
piloti našeg crnog, osioni…
Видети више: https://znakprepoznavanja.wordpress.com/2012/10/17/tri-pesme-sanda-ristic-stojanovic/
*
(СЕВЕРЦИ) ВИ НИСТЕ ОД ОВОГА СВЕТА / Ђорђе Николић, књижевно вече
ЧЕТВРТАК
18. октобар 2012.
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
МАЛА САЛА
19:30
Видети више: http://severci.blogspot.com/2012/10/blog-post.html ,
*
(Бифе „БРИОНИ“) НЕУНИШТИВ СИНДРОМ ПРОКЛЕТЕ АВЛИЈЕ / Ранко Павловић
(Анђелко Анушић: Прозор отворен на висибабу и кукурек, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2010)
Само један детаљ – нека историјска чињеница, назнака из народног предања, стих неке пјесме – довољан је Анђелу Анушићу да заснује и разграна причу, њену радњу и мисао, у различитим географским и временским правцима и да при томе постигне широку асоцијативност која читаоца напросто тјера да пожури према њеном крају, али и да се враћа неким пасажима, нарочито честим импресивним и само њему својственим описима, слојевитим пјесничким сликама и живим језичким „бојама“ којима осликава ликове и описује догађаје. То на најбољи начинм потврђује његов најновији, недавно објављени роман помало необичног али зато сликовитог наслова Прозор отворен на висибабу и кукурек, којим угледни издавач, Завод за уџбенике и наставна средства у Источном Сарајеву, потврђује да се враћа савременој белетристици — Видети више: http://zavetinebr1.wordpress.com/2012/10/18/%D0%BD%D0%B5%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%80%D0%B0/
*
(Магазин ФАНИКА) Kњижевни првенaц ПОТРАГА ЗА СВЕТЛОСНИМ БИЋИМА / Драгана Ђапић
Након дужег времена на сцени савремене српске поезије појавила се књига која, попут бајке, сажима у себи причу о ткалцима светлости и њиховом јамству љубави на земљи. Реч је о књижевном првенцу ПОТРАГА ЗА СВЕТЛОСНИМ БИЋИМА Драгане Ђапић, познате песникиње, новинарке и управнице Дома културе у селу Станишић крај Сомбора … (препорука З.М. Мандића)
*
(ЗАПИС 52. ) ČIJA RUKA / Eson Jaos
premestam
dogadjaje
jedan
po
jedan
natenane
u proslost
u uspomene prevodim
da ih tako sacuvam
da ih konzerviram
pa kakve ih ostavim
da ih takve nadjem
Ali avaj
cim je covek zatvorio vrata
okrenuo ledja
neka sila mocna
neka ruka …
видети више: http://odavde.blogspot.com/2012/10/cija-ruka-eson-jaos.html
*
(ЗАПИС 62) „ПРОВАЛА ОБЛАКА“ и „ИСТИМ РУКОПИСОМ“/ промоција књига Милисава Миленковића
…. Миломир Краговић: Када сам био сасвим млади песник и када сам почињао ту своју новинарску каријеру заиста сам био убеђен да сваком својом песмом, да сваким њеним коментаром мењам свет, а да ти некакви велики творци читају те моје песме и те моје новинске текстове и да гледају на то као на некакав глас разума и некакав глас могуће памети. Овде у присуству младих дама које су на почетку своје каријере морам да кажем да у својој педесетој години сам схватио да глас песника, а глас новинара не слушају, не гледају и не памте велики творци наших судбина. То је прва невесела истина на крају овог и на почетку новога века …
Видети више: http://muzejnemogucegratara.blogspot.com/2012/10/blog-post.html
*
(ПРЕВРЕДНОВАЊЕ ) СЕНКЕ ТИШИНЕ* На Вратима Звижда / Миодраг Мркић
…..Противници причесљенија, беатификације, посвећења у “проклете”
песнике. “Плурализам мишљења” – много жеља, хтења.
“У нас” постоје списатељи два удружења. Из оба повикаше у хору
несугласја. Власт, досије, сарадници полиције – лажни сарадници неба. Све је
ту што за “умност” треба. Ту је “За” и “Против”; и измећу “За” и “Против”.
И преко туче хоће Вечности, Празнини, Тишини да се препоруче. И једни и
други вични списатељској званичној туги. Национално бићевити и бичевити.
“Забринути за усуд народа”. Прилагођени духа – душе пролетери сврстани по
шићара мери. (Мало)грађански интелектуалци од режима дозирани
бунтовници, дисиденти; бардови и борци за демократске слободе, борци за
народ. Одговорни уредници, директори , управници, чланови… Научно
стручно по мери народног усуда продају своја себична наклапања. Заставу
крваво прљаву ПРИЛАГО\АВАЊА дубокоумног; и увек – “помого нам
Бог!” Као некад самоуправно несврстани; добро знани дани… “То мајка више
не рађа”… Удворице многооблично лице.
Урлају: Да се зна, да се чује, да се не посвети! Да се не беатификује
у “уклете” песнике… Није научно стручно угледан, познат и признат бард
наше књижевности… светског угледа… кандидат за Нобелову награду…
видети више: http://prevrednovanje.blogspot.com/2012/10/blog-post.html
*
(СРПСКА ФАБРИКА ИЛУЗИЈА) Посвета (другом издању „Краљевских инсигнија“) и друго / Белатукадруз
Покушај отрежњења
…. Кад неком пријатељи заврше као патуљци,
нека свој развој, величину , раст
чува и подноси као Запис (храст) .
Пуста је кућа,
тамо где су биле све наше наде,
ласте се гнезде већ годинама,
а потомци далеко одатле
купују јефтино помрчину
и продају је још – јефтиније.
Говорим опет о заборављеним
трговцима светлости,
како би ме чуо макар онај занесењак
што тражи свога бога
на теренском возилу.
И он ће умрети, пре сусрета
са трговцима светлости ? ….
*
ЛеЗ 0007848
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 