(0073)
*
(Едиција ЦАРСКИ РЕЗ) СНЕЖНА ВОДЕНИЦА / Виктор Широков (1945)
Изабране песме
Превео са руског
Владимир Јагличић …
Лутајући сонет
Не волим себе: проживех живот намерно такав:
свима дај, пружи – затим покупити се изволи!
А талента је било – ко у матрјошки лутака.
Па откуда под старост – нула која ме боли?
Ноћ мене докусури – опрезно пробијање.
Пропили смо се, браћо, ко бескућни голаћи.
Опали лист ко мрва збрисана сред путање
обећава ужасни алкохол да ћу наћи.
Однећу дар поноћној природи, где ме ишту.
Рећи ћу хвала само будаластоме лишћу.
Нек репу нисам копао у родном врту здушно,
нек нисам грабуљао леју у старој плеви,
растворен сам у своме народу равнодушном
као шећер у води, ко рибља млађ у Неви.
6. октобра 1997.
… Виктор Широков је песник директан, он је пре „преводилац“ на песнички језик сопственог живота, него стваралац неког другог света заснованог на култури, лектири или философском промишљању. Он поседује сва та својства, али се њима не размеће, већ их опошљава само онда кад то затражи песма. Неповерљив према стиховима ухваћеним у ваздуху, он их лови израсле из родног тла и укрштене с властитим животним искуством. Тек потом они заслужују песничку обраду, став, философску поенту. Без те личносне основе, не вреде ништа …
Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/ruska-poezija/sneznavodenicaviktorsirokov
*
(МАГИЈА МОЈИХ ПОСЕДА) Из „Снежне воденице“ / Виктор Широков (1945)
Снежна воденица
Март је тресао окна, смело
сводећи сав дом с ума.
Изненадном олујом белом
навали зима, с друма.
Сломи зрцала, подметаче,
разби небосвод спрата,
а безочне је помагаче
нахушкала на врата.
Слепо срце хуј мучи њен
срчом, отпалим кречом,
јер не зна проћи, такав трен
протицаше ко вечност. …
*
(СЕВЕРЦИ) Изабране песме на српском Виктора Широкова у превду В. Јагличића
***
Часопис прочитао сам, где по беломе црним
водопроницљив течем, ватроупоран трним,
постадох неразликујућерастегнутсличангуми,
полетљиворастворан глувонем звук у шуми,
сплет гестова, погледа кососплетених атак,…
Видети више: http://severci.blogspot.com/2012/11/1945.html
*
(Библиотека ПРЕТЕК 1) АКЦИЈА / Владимир Јагличић
НЕ ЗНАМ ЗА ОСТАЛЕ, али мени јe тешко проћи бувљаком, а помно не погледати сваки изложени штанд. Оно јест, тешко да је то што тамо има да се види штанд: ни застакљених излога, ни керамичких постоља, ни дрвених рафова, го прашњав бетон, а ипак постоји извесна понуда, постоји роба, постоје цене, купци и продавци, постоји гужва карактеристична за купопродајна места. Ако ћемо право, ни на велеградским берзама није друкчије: дрека, вика, не зна се ко пије а ко плаћа, баш као и овде, једино, кад тамо падне киша, берзански шпекуланти не увлаче шије у крагне, нити роба кисне.
Ни бувљак није што је био. Завладала чудновата мода да се продавци и продавачице не оглашавају као некад….
Видети више: https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/vladimir-jaglicic/akcija
*
(AЛМАНАХ ) Narukvica sa medaljonom iz Bara kod Požarevca / Dragan Jacanović
Integralno objavljivanje ostave iz sela Bare kod Požarevca izazvalo je određene reakcije naše naučne javnosti ( Popović I. 1994). Iako je nalaz bio poznat od 1960. godine on nije bio adekvatno naučno tretiran (Iliri i Dačani, Viminacijum, glavni gard rimske provincije Gornje mezije). Prvu temeljniju analizu medaljona iz Bara izvršio je A Jovanović ( O kultnom medaljonu iz Bara kod Požarevca ….
Videti više: http://kn950.wordpress.com/2012/11/09/narukvica-sa-medaljonom-iz-bara-kod-pozarevca-dragan-jacanovic/
*
(ЗАПИС 25) МИЛЕНКОВИЋЕВО ПЕСНИЧКО ТРОКЊИЖЈЕ / Драгомир Брајковић
Прву збирку песама Милисав Миленковић објавио је далеке 1966. године, а за нешто више од три деценије овај се песник није често оглашавао. За то је, очигледно, увек постојао јак повод и прави стваралачки разлози. Осим тога, пошто је већ песничком обзнаном срећно пронашао како простор тако и начин певања, овај песник није касније битније мењао поетичке принципе. То, свакако, собом доноси извесне ризике, пре свега опасност од једноличности, маниризма и убиствених клишеа, али је и те замке песник Миленковић срећно избегао мењајући се у формалном а никад у суштинском погледу.
Свих ових деценија он је остао по страни, изван књижевних групација, школа, праваца и усмерења. Напросто: био је (и остао) песник ван шаблона, песник којега није лако ни једноставно сврстати у одређену категорију или песничко усмерење …..
Видети више: http://akademijaalhemije.blogspot.com/2012/11/blog-post.html
*
(КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА) СЛЕПИ МИШЕВИ / Белатукадруз
Д. Лукићу
Стан је био пуст, тј. отац и млађи брат беху отпутовали три
недеље на село. Његова је соба баздила на дуван. У нереду, какав се
формирао током друге половине јуна, док је припремао тешке испите.
Тај неред није примећивао пре десетак дана, када је отпутовао у једно
мање место – у госте, код старих пријатеља из основне школе. Мислио
је да остане само три дана у гостима, али, ето, остао је свих десет.
Опустио се т а м о, испавао се… Сад се суочио са нередом, са митом,
са својом судбином и животом. Пустио је тихо музику, запалио
цигарету, али није сео.…
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/
*
(ОРЛУШИНА) ШОША /Вељко Боснић
-Nije ni ružna,ovo je smiješno…jel to što možeš ,dali je to sve što umiješ…Auuuuu….pa ovo je….izustio je svoje posljednje riječi Šoša. P. U maloj trošnoj sobici sa prljavim zavjesama- radničke barake u Drvaru pored rijeke Unac koja je vijekovima plavila samo do ,,velikog kamena,,,sa kojeg je on -Šoša pecao debele klenove ispod mosta..
Tog sudnjeg petka, marta 2004. godine nestao je u isti dan kada mu je i inače bio rodjendan-ali toga se niko nije ni sjetio,kao što su mnogi okrenuli nevoljno glavu kada su na lokalnoj ,,topoli,, ispred gradske kafane-,,Zemljotres,,-pročitali da je preminuo Šoša. P.U njegovom životu -kažu-lomilo se u istom danu i ljeto i proljeće i dan i noć -java i san,a mogao je da dogura kažu svi,mogao je da dogura do Sarajeva,i postane gospodin i ne vrati se medju ove bijednike -radnike iz radničkih baraka bez broja… …
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2012/11/09/sosa-veljko-bosnic/
*
(ОРЛУШИНА) Odlomak iz „Druge prečice“ / Ratko Matić
Kad smo išli tamo nismo znali da je to bezpuće, da ima sve osim onoga što smo tražili. Preživeli smo samo ono zbog čega smo krivi. Umiremo mladi.
*
I sad sedim u kafani i slušam, kako se spremaju za svadbu svatovi njeni. Džabe je bilo sve i da sam bio bolji, nisam mogao učiniti joj po volji i sad zavaljen na stolici čekam, da me neko probudi. Smešak će mi jedan pasti pri izlasku i u njemu će se ocrtati sva tuga sva bol i sva sama sreća što ipak postojim. Kraj, izlazim….
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2012/11/09/odlomak-iz-druge-precice-ratko-matic/
*
(ЛИТУРГИЈА) Нови заветни Крст / Белатукадруз
Рекох: Браћо у Христу, да подигнемо на Старом Гробљу
заветни Крст и да урежемо у камену имена оснивача!
Не послушаше ме.
Открише у једној пећини уз Зукву мога брата Павла и хтедоше
да га вежу. И расцопаше му главу буџама, и довукоше га у село лица
и тела нагрђеног. Погребох га и засадих на његовом гробу једну младу
трешњу. И навалише боленштине, многи умираху, не беше довољно
живих да их закопају…..
***
(0074)
(ОРЛУШИНА) Стваралачка иницијатива „ЗАВЕТИНА“
… … Сазвежђе београдских ЗАВЕТИНА окренуто је светлости, пљусковима, небу звезданом и везама међу људима, културама, живима и мртвима…
Темељ Заветина је – Складиште култног, алхемијског и препознатљивог.
Призивајући плодоносне пљускове неопходне српској култури и књижевности, обележеној дугогодишњом монополском издавачком “сушом”, једноумљем, М. Лукић, почео је да објављује књиге, у сарадњи са другим писцима, уметницима, издавачима и добротворима. То су били усамљени и друкчији гласови….
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2012/11/09/odlomak-iz-druge-precice-ratko-matic/
*
(Канал ФИЛТРА) Одломци из приказа Савићевог романа „Ћуп комитског војводе“ / Белатукадруз
“Ко размишља о томе на који начин се човек може уздићи до највеће славе и моћи, тај ће најпре схватити да он мора себе ставити изван морала : јер је морал у својој суштини тежио да постигне супротно – наиме да заустави и уништи онај славни развитак где год се појављивао”, пише Ниче на почетку своје познате књиге ВОЉА ЗА МОЋ. Први светски рат однео је огроман број жртава, а српском народу безмало половину популације. Наравно, тај рат за српски народ није био никакав развитак, већ трагедија, и има смисла што се том раздобљу данас савремени писци враћају као теми.
Нови роман Милисава Савића (1945) може е читати као повест чију окосницу чине догађаји везани са Топлички устанак 1917. године, за успон и пад слободне четничке државе. Зато што се ова необична књига отвара као љубавна и егзистенцијална исповест, а склапа као љубавна трагедија, читаће се и као љубавни роман. Па ипак, није ни љубавни, ни породични, ни историјски роман ; она је понајвише (ис)повест….
*
(МАГАЗИН ФАНИКА) Trebalо је pustiti da ćutanje govori / Dina Ina
Ophrle me nekad u sumrake dana
u te tmule sate prethodnice noci
Opkole me misli i drže me tako
Ko zatvorenika kom nema pomoći.
I ko što medj ljudima razlike postoje
Tako neke samo ko lahor prostruje
a neke se cele zariju u mene.
Oštricom me svojom ko u oči kljuju
Ne daju mi mira otrovom me truju
Saleću ko ose i ko ose bodu
Rovare po mozgu rovare pa odu
Tad mučitelj novi u besnilu stiže
I postavlja zamke ludilu sve blize
Niodkuda spasa ne mogu pronaći
a zamkama njihovim ne mogu umaći
Ali tada iznenada
U pomoc mi san priteče
Rasterao nasilnike
Zaigrale kolo vile
Za ruke se dohvatile
Pesmom goru obavile
Orla pesmom pridobile
pod lepetom njegovijeh krila
misli moje gnjezdo su savile
na počinak otisle i one.
U snu sanjam a gorom odzvanja
Ja sa pesmom u snu bar odmaram…
Видети више: http://tamnivilajet.wordpress.com/2012/11/10/trebal%D0%BE-%D1%98%D0%B5-pustiti-da-cutanje-govori-dina-ina/
*
(МОАРА ОЦАСКА – ХАЈДУЧКА ВОДЕНИЦА) Успут / Отпад/ Белатукадруз
1
Бордел, рушевине, отпад и нагони су комплементарни. Неизрециво је све оно што лежи на великом отпаду. Нашао сам усред ђубришта испод покривача и перике што су воњале : бисер непроцењиве вредности и шкољку из које је извађен, и мрачну дубину тропског мора ,и глас незајажљиве морске сирене …
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/%D1%83%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%82-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%B0%D0%B4/
*
(УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА) ТОМАШЕВИЋ, И ПАРАДОКСИ (Осврт 3) / Белатукадруз
…. Sastavljajući konačno izdanje antologije srpske poezije 20. veka (verujem da će ta knjiga u dogledno vreme biti i štampana), vratio sam Tomaševića sa čitavim nizom pesama, preuzetim iz knjige Plodovipohoda… Kod drugih autora sam smanjivao broj pesama, a neke sam morao izostaviti, tj. prevesti u Antologijuopaloglišća. Kod Tomaševića sam povećavao, mirne duše. U toj antologiji, Antologijiopaloglišća, ili antologiji pesnika koji su otpali kao lišće sa drveća od konačnog izbora, ima i pesama samog Tomaševića, ali iz prvih izdanja Nesebičnogmuzeja, kao i pesama njegovih izdavača i rezenzenata.
Nisam uvrstio u antologiju (mislim na konačno izdanje) (a mogao sam) Tomaševićevu pesmu Kadaumrembićemi žaosamopisanja, pa je ovde izdvajam, zbog prvih dvanaest stihova, kojima započinje ta pesma. Pravi pesnik tako govori, misli, oseća, piše: Pisanjejenepoznanica. Onopiše / savama, gdegoddastevipišete, / akojeikadneštouvamaodlučilodapiše / onopišeisvejeveć zapoćetomnogo / prenego štosteselidapišeteionda / dolaziononajvažnije : jezičkazamisao / jednajedinaprava, istinskaravanupravo / kaostvorenazatoo čemuste želelidapišete / i – knjigajezavršena…“ (str.152)
Možda Tomašević nikada više i ne napiše ovakvu knjigu, kao ovu?
Видети више: http://nesebicanmuzej.blogspot.com/2009/03/tomasevic-i-paradoksi-osvrt-3.html
*
(ЗАВЕТИНЕ) Хеликоптер / Владимир Јагличић
МОЈ херој био је школски управитељ. Сељани су га звали Уча. Румен у лицу, с ретким црним брчићима, личио ми је на глумца. Био ми је и учитељ, све до петог разреда: тог летњег распуста, кад сам полазио у пети, плакао сам, исто као онда кад ме је моја златокоса мајка, првака, довела у школу, и оставила за клупом: тешко сам поднео растанак са учитељем – од сада ће наставу држати наставници. И управитељ Уча је волео мене. Као и моју златокосу мајку: долазио је у нашу избу на крају села, увече би ћеретао с мајком, и ја сам патио због тога што не остане дуже, и није сваки дан са нама. Мислим да је патила и мама, али није знала како да га задржи. Али, и она је, целог једног пролећа била весела, кад јој је купио црвене ципелице. Кад бисмо нас двоје ишли на прело, она их је носила у посебној ташници, да их не испрља, а назувала их само у сеоском дому. Код куће их је качила о клин на зиду, да јој увек буду пред очима. …
*
(ТАЛОГ, алманах за живу традицију, кнјижевност и алхемију) Поклон Едиције БРАНИЧЕВО – 8. издања српске поезије 20. века „Несебичан музеј“
…. Антологичарски посао Белатукадруза је од овог тренутка учињен апсолутно јавним и доступним за сваког заинтересованог, а посебно за позване и љубитеље поезије.
Кад кажемо феномен Несебичног музеја, тиме мислимо на околност која није раније у најширој јавности препознавана, а то је: да је антологичарски подухват Белатукадруза, тј. сва издања Несебичног музеја, да су садржали не једну већ најмање неколико антологија у себи.
Сад се то може поредити, испитивати, доводити у питање, критиковати , јер је доступно…
Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ је покренуло посебан сајт посвећен квалитету израда антологија поезије, PRO ET CONTRA на коме ће бити публикована критика, она права књижевна критика, аргументована и немилосрдна …..
Видети више: https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/poklonedicijebranicevo
*
(ПИСМА) НАГРАДА „ХАЏИ ДРАГАН“ за 2012
На овогодишњем песничком конкурсу који су расписали Народна библиотека у Пожеги и пожешке књижевне новине „Свитак“, за циклус од пет песама, награду „Хаџи Драган“ понео је Братислав Јевтовић, песник из Чачка. То су данас саопштили организатори конкурса на основу одлуке овогодишњег селектора проф. др Бојане Стојановић Пантовић …
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) У ВРТЛОЗИМА И ВИРОВИМА АПОКАЛИПСЕ (ОБЈАВЕ) ЛУКИЋЕВЕ / Миодраг Мркић
….На први поглед (без читања поеме,визуелни
утисак), види се да је присутан један поемички
узвитлани ритам, дах. Извесна вертикална каскада
немирног процеса хуја и буке немирне, да кажемо
дивље реке. Нека буде баш реке Ибра. Наравно, то
је тако ако знамо да је лирска песма, па и поема, и
визуелни, графемски, графијски феномен. Поема је,
углавном, у слободном стиху (белом стиху), наравно,
далеком од скулптуралног стиха класицизма и
везаног стиха. Међутим, има деоница које су и у
везаном стиху. Значи „слободни израз песничког
језика“, али, на пример мотив ТИШИНЕ (који је
скоро синоним за небиће, празнину) или мотив Ибар
реке су, у везаном стиху. Има још строфа
које су нека врста везаног стиха – дистих, терцине
итд.Симултаност израза. (…)
*
(ЛИТУРГИЈА) ВРЕМЕ СЕ ПРИБЛИЖИЛО, пазите да вас опет не преваре
Преко Пека, испод Стржевице, постоји мало језеро, код
кога су три велика храста које нико не дира, нити им гране подсеца, и
који су прво поштовани као чувари језера, а потом као Запис.
Сину мом Мишљену Првом роди се син Мишљен Други. И
опет прођоше лета, и научих унука да чита из књига, и да пише, и водих
га у манастире Горњак и Раваницу…
ВРЕМЕ СЕ ПРИБЛИЖИЛО, пазите да вас опет не
преваре. Чувајте се од лажних пророка, књижевника и фарисеја,
***
(0075)
*
(ОРЛУШИНА) Неодговорност / Белатукадруз
„И духовна димензија живота човека и свих његових животних дела има исти јединствени источник. И одговорност човека је у последњој димнезији увек одговорност пред Богом“.
Иван Иљин: О осећању одговрности, у књ. „Пут ка очигледности“- Логос: Београд, 2012, стр. 23.
Зашто је позван човек на земљи? Да се роди, живи ради насладе и користи, без вере и умре? …
*
(ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ) О СТВАРАОЦУ / Иван Иљин
Ево ко с пуним правом тражи за себе слободу, претендује на њу и долази до ње. Она мора да му буде пружена и обезбеђена, да нико ништа не би смео да му прописује и да му никаква људска власт на земљи не би бранила да ствара како му је Бог души одредио… Никаква инструкција споља не сме да ограничава његово духовно сазрцање; њему не треба говорити „ради тако“ и „нестварај то и то“. Јер свака претходна цензура смета његовом стваралаштву и свако прописивање сузбија његово надахнуће Ако је он само довољно прожет осећањем одговорности, свако мешање са стране је излишно. Јер стваралачки облагорођен човек је …
*
(ПИСМА) Da mi je da napisem nesto / Što na pesmu bi ličilo / Eson Jaos
SAČMARICE STIH
Da mi je da napisem nesto
Par redova samo
Sto na pesmu bi licilo
Kratku i Obicnu
Al odlucujucu
Sa malo reci nebiranih
Zrelih bremenitih
Onako sve kako i jeste
Da stavim u pesmu
Ko oporuka konacnu tesku
Bez trofej reci uglacanih
Ko sacma olova u glavi
Hicem za kraj pevajucim
Vrtesku reci svih
Zaustavi jedan s predumisljajem
Pogodjeni stih.
*
(ЗАПИС XLIV ) SPORA IGRA / Devojčica iz Kruševca
Da li si ikada gledao decu
na vrtešci ?
Ili slušao kako kiša
zapljuskuje zemlju ?
Da li si ikad pratio
leptirov haotičan let ?
Ili zurio u sunce
na zalasku ?
Bolje uspori.
Ne pleši tako brzo.
Vreme je kratko …
Видети више: http://kompleksspasovo.blogspot.com/2012/11/spora-igra-devojcica-iz-krusevca.html
*
(КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА) МАГАРЕЋЕ БУДАЛАШТИНЕ / Белатукадруз
Магарац је омиљена тема баснописаца и анегдотичара.Езопа,
Ла Фонтена, Крилова, српских народних приповедача. И Езоп и Ла
Фонтен описали су магарца у лављој кожи. То је она басна, сећате се
о томе како се магарцу досади товар носити. Нађе негде лављу кожу,
замота се у њу и пође плашити све што пред њега изађе. Узнемири
и растера све питоме животиње по пољу. Скоче људи на оружје,
да виде каква је то беда. Кожа лавова, али глас магарећи! А кад му
спазе и уши, онда се досете лукавству, оставе оружје, па дограбе
кочеве и тојаге, опколе магарца, скину му лављу кожу, па га науче
памети.
Ла Фонтенова басна, у стиховима, завршава се, пак,
константацијом да у „Француској много људи има“који потврђују ову
басну: „Сјај, дружина и накити красни / Три четвртине вредности
су њима“…
*
(ПРОТИВОТРОВ) Milan Panić Balkanski prorok > preporuka
Zašto je ovo jedna odlična knjiga?
Zato što ispravlja jednu veliku nepravdu. Zato što može pomoći mnogim građanima Srbije da shvate: da su već izgubili nepovratno minulih 20 godina, i da im se može dogoditi da izgube još 20 godina. Neki mladi ljudi, našega porekla, koji su se ovih dana vratili sa Kube, ispričali su mi – šta znači izgubiti 40 godina! Pa, to je čitav ljudski vek! To je previsoka cena!
Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2012/11/13/milan-panic-balkanski-prorok-preporuka/
*
(ЗАПИС LVI ) PISMO MARIJI / Mensur ĆATIĆ
KRUG
Dali su mi da nacrtam čovjeka.
Olovku i papir.Evo ti podmetni: knjiga sa tvrdim koricama.
Svukao sam papir na koljeno i počeo crtati u središtu bjeline srce.
Odnekud iz sjene izronio je otac i stavio ruku preko naslonjača.
– Opet pišeš lijevom rukom..curice,rekao je podrugljivo.
Nacrtao sam preko srca rešetke, skoro savršenu kocku.
Kafez. U desnom uglu bjeline mali krug.
Doktor Brajd je rekao da mu pokažem čovjeka i stavio sam prst na sredinu papira.
Pogledao je ponovo, bez ikakvog izraza na licu.
– Ovo okruglo, stavio je prst pored kruga i okrenuo papir prema meni,
šta je to?
Šta predstavlja taj krug?
– Ne znam, rekao sam. Otac je nestao….
Videti više: http://novastanicaupustinji.blogspot.com/2012/11/pismo-mariji-mensur-catic.html
*
(ЗАПИС LХVI ) Одломак из писма, препорука / Мирослав Тодоровић
… лове нема-низашта. Стара прича. ( О томе и мој текстић „Златна рибица“).
Наша прича, па ми цео живот у њој проведосмо!! И опет ће све да таљига, кламше, и биће „не липши магарче“….а ми ћемо, већ јесмо, на неки начин бити жртве порока писања.
Не знам одакле ти снага, воља, да издајеш ове билтене. У сваком случају Честитам.
Видети више: http://zavetinealineja.blogspot.com/2012/11/blog-post.html
*
(ЛИТУРГИЈА) ПЕЧАТ ДРУГИ. (МИШЉЕН МИШЉЕНОВИЋ ДРУГИ:)
29. наставак романа-литургије
…. ДЕДА МОЈ Мишљен Мишљеновић, Бог да му душу прости,
узе Ђурђију, од које наследисмо црну косу и маст, због чега нас
прозваше ЦРНОЈЕВИЋИ. Наше крсно име је Свети Лазар, слава
коју је деда донео са Косова. Мој отац Мишљен Први узе ћерку Јове
БАШИЋА, ова се фамилија затре. Мене оженише Утехом, ћерком
Соколовића, који изумреше и чије имање наследи моја жена. То имање
лежи источно од Зукве, па све до Старог Гробља. Живео сам као и
остали Босиљковчани. Гајио сам свиње и кокрце, зумбуле и пшеницу,
босиљак и винову лозу. Крштавао сам и сарањивао по нашем
православном обичају. Жена ми роди првог сина, кога назвасмо Павле
Други, дај Боже да не дочека злу судбину као Павле Први, а затим и
ћерку Стамену. Научио сам многе ствари од деда Мишљена, читање и
писање, али и народно предсказивање времена по сунцу, по месецу, по
звездама, по облацима, по магли, по киши, по дуги, по грмљавини, по
воздуху, по роси, по ветру, и по човеку. По животињама ружно време
познаје се: Када голубови рано одлећу и касно долећу и када много
гучу. Када овце ујутру много блеје. Кад се коњи ваљају. Када слепи
мишеви вечером много тамо и овамо облећу. Када чавке и вране над
високим кућама и камењу у множини наоколо лете, и после покрај
воде седну, тамо овамо по песку полећу, врло вичу и у воду се
гњурају. Кад пауни ноћу често јасно вичу …
***
(0076)
*
( ЗАВЕТИНЕ My Opera ) Сајтови „Сазвежђа ЗАВЕТИНА“ на мети хакера?
… У чему је ствар? Веб сајтови „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ посвећени су уметничкој српској књижевности и критици, савременим српским писцима. У чему је грешка? Чиме је власник сајтова уз подршку Google прекршио правила Google?
Више година је уложено у изградњу и осмишљавање ових сајтова. То мора да је била нека грешка. Поготову, када је реч о трећем Веб сајту, тј. о [B]ЦАРСКОМ РЕЗУ[/B], посвећеном превођењу дела српске књижевности на друге светске језике, и превођењу са свих осталих светских језика на српски. Онемогућавање сајта за препеве дошло је после публиковања безмало књиге руског песника Виктора Широкова „Снежна воденица“ (препев на српски Владимира Јагличића). коме би то могло засметати? Зар сва три сајта, који су [B]својеврсне мале библиотеке[/B] целих књижевних дела појединих писаца, српских, руских, румунских, енглеских или других,могу сметати некоме? И коме?Власник и уредник ових сајтова је протествовао код Google, и убрзо је стигло објашњење Тима Googlа. Примећено је неовлашћено деловање других лица, лица без овлашћења (хакера, сајбера, назовите како вам драго) око споменутих онемогућених сајтова. Ко су те штеточине? Чиме су руковођени? Преузимањем споменутих сајтова?Брисањем? Онемогућивањем?…
Видети више: http://my.opera.com/zavetine/blog/show.dml/55856952
*
(АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ) О УМЕТНИЧКОМ САВРШЕНСТВУ / Иван Иљин
Уметност наших дана, коју називају „модернистичком“, залутала је и отишла у разврат. Око тога се и сада слажу сви истински пријатељи уметности, који нису раскинули са здравим, истовремено и духовним и природним укусом. Тога су посебно свесни озбиљни и велики уметници наше епохе. Они знају да далека и прелепа будућност не припа-да модернизму, тој дегенерисаној лажној уметности коју су створили, уздигли, прославили и раширили неутемељени људи лишени духа, људи који су заборавили Бога. После великих лутања, после тешких мука и лишавања, човек ће се освестити, оздравити и поново ће се окренути правој, органској и дубокој уметности; и тако је лако схватити да већ и сада дубоке и осетљиве натуре предосећају ту будућу уметност, призивају је и предвиђају њен тријумф.
Ко покуша да замисли ту надолазећу уметност мора пре свега да одбаци идеју „нечувеног“, „невиђеног“ новатор-ства, рушилачког преврата, обарајућег „открића“. Сва та јурњава за новотаријама, за невиђеним, за „необичним“ или „вртоглавим“ није ништа друго до манифестација духовне пометње и плод немоћне таштине аутора и снобова у публици, који се досађују и траже „узбуђење“. Будућност ће нам, наравно, донети и нову уметност; али то „ново“ ће изнићи из обновљеног духа и из срца које дубоко осећа, то јест из оних слојева душе који су увек смишљали и доно-сили на свет сва истинска уметничка дела …
*
(СКРИВАЊЕ БОСИОКА – Магазин за поезију) М. Лукичу / Владимир Јагличич
Не дочитать, как ни видней,
и до конца не дописать
историю тех юных дней,
ту потаённую тетрадь.
Мутит кровь пошлости фантом,
и вены парки режут твердь,
а песни только об одном,
что близко, близко, близко – смерть! …
видети више: https://sites.google.com/site/vlaskeiciganskepesme/prepevi/mlukicuvladimirjaglicic
*
(ЗАПИС XXXI ) Konačan raspis / Radivoj Šajtinac
MODRI GOSTI
Ipak je neizlečivo
Ne samo nečitko i nejasno
Uporan i urođen pogled ka ledenoj šumi
Sva nam je radost kad prestanu bolovi
A nema razgovora
Iz daleka tako modri a bliski
Tako uočljivi da se otope na prečac
Ko zna dal ih imamo
Dok tako kaplju i prolaze
Njihovo nije nebo carsko
Ni obratno …
Видети више: http://dalekoodsunca.blogspot.com/2012/11/konacan-raspis-radivoj-sajtinac.html
*
(ЗАПИС LXIV ) Ђорђе Николић ВИ НИСТЕ ОД ОВОГА СВЕТА: Песме
Промоција књиге за медије
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА. Српских владара 19
11 часова
четвртак
15. новембар 2012.
Учествују:….
Видети више: http://homoljskimotivi.blogspot.com/2012/11/blog-post.html
*
(Канал ФИЛТРА) ПОШАСТ ГРАЂАНСКОГ РАТА / Белатукадруз
Жарко Команин : Господ над војскама (Петокњижје о пораженима). – СКЗ,Београд,1995.
Ова Команинова књига није писана пристрасно; писац настоји да се приближи што је могуће више извесној објективности о трагедији грађанског рата.Команин настоји да сагледа Потпуну,а не делимичну истину (што је врлина ове књиге у односу на целокупну послератну романескну продукцију,поготову када је реч о ауторима који су били учесници грађанског рата на победничкој страни).Осим тога,ово „Петокњижје о пораженима“ написао је писац који није убачен из политике у књижевност,већ даровит и частан човек,мајстор и хуманиста који зна да „у вјечном животу нема побједника. /Има поражених, и биће их,док је земље“ (стр.336 – последња страница романа).Команинов роман је писан на следећим релацијама:“Дреновштица – Никшић – Београд – Подгорица -Цетиње – Кијев -Москва -Беч – Минхен – Стокхолм -Њујорк -Детроит -Чикаго -Сан Франциско – Лос Анђелес – Монтреал – Торонто – Гренобл -Париз – 1954 -1994, с муком и болом“.
Пролог У трагању за оцем (датираном 1984),пише „Спасоје Николин (…) грешан,стар, сит живота,рођен сам у Пелинову и његов сам живи сведок и љетописац.У њему ћу и умријети, али не знам ко ће ме закопати,јер је Пелиново,данас, пусто, и искобљено.Можда ће и ову књигу закопати,са мном, у земљу“ (стр.5-6) …
*
(ЗАПИС XIХ ) БЕЗ ПРАВА НА ОСРЕДЊОСТ / Ранко Павловић
(Милан Орлић: Град, пре него што усним, „Мали Немо“, Панчево, 2005)
Двије су основне тематске цјелине, боље речено – сфере интересовања, у најновијој збирци пјесама Милана Орлића „Град, пре него што усним“: град као микрокосмос човјекове отуђености и Пјесникова (не)моћ да тај и такав град, настањен жељама и страховима, како каже у пјесми „Писмо Италу Калвину, оплемени свепрожимајућом пјесмом која, у судару с крхотинама свега што се (у том граду) могло догодити, узмиче пред виртуелним птицама које електронским небом шестаре. Ове теме се, међутим, међусобно прожимају, могло би се рећи готово онтолошки проистичу једна из друге и једна у другој налазе уточиште, па нити би се то могло, нити има потребе да се разграничава која пјесма се у којој, условно речено, тематској цјелини находи…
Видети више: http://intervjuzavetine.blogspot.com/2012/11/blog-post.html
*
(УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА) Post Scriptum na kraju knj. Usamljeno drvo I
Pre nekoliko dana (danas je subota, 11. decembar 1999. godine, oko 11 č., Jovanova ulica 22), susreo sam ispred Filološkog fakulteta, posle dužeg vremena, prijateljicu i vršnjakinju, pisca i kritičara .
Dogovorili smo se telefonom, dan pre toga, da se susretnemo ispred zgrade u kojoj smo u studirali, posle časova koje budemo održali svojim đacima, u različitim školama u kojima radimo. Trebalo je da se suretnemo da razmenimo knjige i da porazgovaramo. Ona je objavila dve knjige proze, znalački pisane, i ne mali broj književnih prikaza i eseje po časopisima. Ja sam objavio desetostruko više – knjiga stihova, proze, eseja, drama, antologija. Neke od tih knjiga je uzela da pročita; očekivao sam da čujem njeno mišljenje i primedbe o tri moje knjige, eseja. Uzgred sam poneo i primerak mog novobjavljenog romana „Mesečeva svadba“ , da joj poklonim. Znao sam da nije imala sreće sa izdavačima, kao uostalom mnogo godina i ja. Zakasnila je nekoliko minuta. Pričali smo, upadajući jedno drugom u reč, o pogubnosti užasavajućih egzistencijalnih i sudbinskih prilika kojima smo živi očevidci, manje o našim knjigama.
Pokazao sam joj, uzgred, i Katalog (odštampan) svih 25 knjiga UMETNOSTI MAHAGONIJA, iako mesto nije baš bilo zgodno za pokazivanje takvih stvari.
Upitala me je kratko: „Kuda toliko žuriš?Zašto?“ ….
Видети више: http://umetnostmahagonija.blogspot.com/2008/05/post-scriptum-070.html
*
(КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА) Из спаљене „Црвене свеске“
До малопре сам сређивао поткровље; усисавао;
избацивао…што је за избацивање. Шта је за избацивање? Можда
баш те ситнице сведоче о једној непознатој историји, личној и
породичној? Нашао сам уговор и признанице којима сам платио пре
више од десет година трошкове за изградњу инфраструктуре за
гасификацију. Некад сам се радовао овом стану; нарочито свитањима и
лепом погледу на Раковицу. После земљотреса и бомбардовања увртео
сам себи у главу да треба да се одселимо одавде. Покушавао сам да
купим скромну породичну кућу, али није било довољно новца…
У суботу, 9. 11. 2002. давали смо пола године покојној мајци. …
*
(ЛИТУРГИЈА) БОСИЉКОВАЦ: ПРИЛИКЕ
30. наставак романа-литургије
Куће сељака личиле су више на простије појате. Крај њих су
подизане избе, куће пола у земљи а пола изнад земље. Кад нам отераше
старог спахију, дође нови, подобан сотони, и поче да насрће на наше
жене и кћери. Тај Ахмет спахија имао је велику авлију крај Зукве,
лепу кућу окружену јаблановима, и арове. Некако у то време доселише
се НОВИЋИ – славе Аћима и Ану – два брата, два изрода.
Потказивали су Босиљковчане. Ахмет је затварао и мучио сељаке.
Једини кладенац у Босиљковцу био је крај авлије Ахмет спахије. Ту су
наше жене и кћери предвече завићале воду, а Ахмет их је меркао са
свога доксата. Неке је примамљивао поклонима, а друге су на силу
доводили његови момци – НОВИЋИ. Радио је са њима шта је хтео, а
кад истера жељу са њима, уступао их је Новићима….
***
(0077)
*
(Бифе „БРИОНИ“) ПЕСМЕ ИВАНКИ / Ђорђе Николић
МАЈКА ИВАНКИНА
Сестри Драгици
Када те Господ прими на свом Престолу
И кад се Божијем лицу будеш поклонила,
Ослобођена неизмерног материнског бола,
Који си на земљи читавог живота носила,
И кад будеш упитана:
Шта си на земљи богоугодно учинила?
Ти клекни, прекрсти се и недостојна,
Бешчујно, прозбори:
Теби сам се, Боже Оче, Благородни Творче,
И Блаженој Мајци, Пресветој Богородици,
Сваке туге и бола исцелитељици,
И Њеним чудотворним иконама
Казанској, Владимирској, Млекопитатељници и Тројеручици,
И Сину Твоме, распетом, Исусу Васкрснику,
На сваком кораку покајно молила…
*
(Канал ФИЛТРА) ( Неопходност или крајност?) Мирослав Егерић: религиозна књига лирике (Препорука)
На крају једно значајно упозорење Клоделово: ,Ми смо певали, а ви нисте играли, каже Јеванђеље. Све те емоције, заједничке мисли које су у људима, и међу њи-ма, није довољно само осетити, него и пренети. Ваља наћи реч ону ‘магичну’ реч. Ту је тешкоћа. Иако су се песници XVI века упињали да нам опишу чари својих драгана, они нас ипак остављају хладним као мермер. Њихов труд је доиста био очит. Катулу, Вергилију, ме-ђутим, био је довољан један стих, пола стиха… И све је речено.“
Да ли се у књизи Ђорђа Николића, коју читалац држи у рукама, могу наћи потврде тих речи и дејства која она производи? …
*
(ЗАПИС 34) ЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ / Ђорђе Николић
Кад се умире,
Треби се чисто од нечистог;
Спира се рђа злорађа,
Да засија бисер
Наших богоугодних дела.
Човек се моли
За опроштај грехова
Које почини
Свесно ил’ несвесно,
Вољно ил’ невољно.
Господ мало тога мери,
Што људи чине на земљи,
Као чинове милости,
Преступе сагрешења
И тајну покајања.
Блажене успомене
Владика Хризостом,
Епископ браничевски,
Наложи својој братији,
Осме деценије последњег века
Другог миленијума Господњег,
Да га сахране Без владичанске митре ….
Видети више: http://zavetinekruna.blogspot.com/2012/11/blog-post.html
*
(Едиција ЦАРСКИ РЕЗ – Edition SECTIO CAESAREA) ABOUT THE AUTHOR> Georg Nikolic (Djordje Nikolic), 1949
Georg Nikolic (Djordje Nikolic), 1949, emigrated to the United States of America in the early 1970’s as an exile from his native Serbia. He has completed his doctoral studies in Slavic Literatures at Northwestern University.
Nikolic has published nine books of poetry, including Three Slavic Poets, 1975…
Videti više: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/dela-na-stranim-jezicima-srpskih-pisaca-koji-zive-izvan-srbije/abouttheauthorgeorgnikolicdjordjenikolic1949
*
(МИТАРЕЊЕ ЧУДОВИШТА) (Извучено из фијоке) ПОВОДОМ „Душе у студени“ / Белатукадруз
….. Најповлашћенија места у књизи – почетак и крај – представљају оквир ове књиге. Милићева књига садржи пет циклуса :Душе црних ствари (11 песама), На трагу нетраг (9 п.), Змија на Чегру (11 п.), У сновцу плетиво (11 п.), и Чарајући злоук (5 п.). Наслов ове књиге могао би се разумети и као Душа у ноктима сумње.
Рецензент Ч. Мирковић вели : „Збирка Душа у студени поседује сва она својства и сва обележја која су Зорана Милића уврстила међу песнике индивидуализованог израза и формираног профила – а то су : укус магијског обреда и тон легенде, боја митских призора и амбијената, доминација тамних слика и несагледиве глухоте …“, а то једва да је одмакло од општег места (што Мирковићу треба опростити због добре намере, мада никада не треба сметнути са ума да није ,барем до сада, написао барем једну запаженију књигу песама, или прозе, вреднију сећања), те ,према томе, значи избегавање истинитог суочења са овом књигом.
Николај Велимировић би нам могао више помоћи у разумевању ове збирке.
„Има зверова спољних и унутрашњих, од којих човек мора бити на стражи. Један од спољњих јесте међед, један од унутрашњих јесте – сумња….
*
(ЗАВЕТИНЕ ) (Из Архива „Заветина“) – Македонске гајде / СТОИЛКОВ ИЛЧО
У августу 1972. купио сам камион ТАМ – ПИОНИР – ПРАГА за петстошесдесет иљада и почео сам да радим као аутопревозник. Превозим дрва из моје шуме, препродајем; помало крадем из државне шуме. Једне вечери изађем са једним другаром на корзо, а тај је имао девојку. Шетали смо утроје до десет увече; онда они мени кажу, да је време да идемо куд је који намерио, а ја, будући да немам где да пренмоћим, питам их : “ Има ли места да преспавам код вас?“ „Ако хоћеш да те поведемо код једне другарке, али да јој не говориш безобразне ствари пошто она не воли такве ствари“, и ја сам се сложио. Пођемо. И та нас прими лепо и скува нам кафу. И док се кафа кува, она ме пита одакле сам и што сам сам, и ја сам јој одговорио истину. Попили смо кафу, ракију; и ја видим да та женска поцрвени кад је погледам…
*
(Мобаров институт ) (Жир-прес) Пашчад / Владимир Јагличић
СУНЦЕ намерно заслепљује, да изгубиш прт којим је јутрос, до Николине избе, прошла Каја. Има трагова, псећих, од лисице и од јазаваца: сви су они помешани, а они псећи као да су збијени у један једини: сви пси иду тачно, кроз прт, ногу у ногу, за вођом. То значи да му је чопор слепо покоран. Лево је шума у коју не покушавам да загазим. Можда тамо има постављених замки и кљуса. Сад је у шуми хладно, а јутарњи осој је пријатан. Леђа ми греје, у руксаку, одстрељен зец. На челу се појављују грашке зноја. Топле су, али се на ветру који, каткад, продува, брзо хладе. Физички напор ме тера да поведем унутрашњи разговор. Усредсређен сам на пут, на белину, на повратак у село, низбрдо, поред шуме и залеђеног потока. Онда почнем да ослушкујем: са неким се, очито, спорим. Нешто оповргавам. Због нечега негодујем. Можда би требало да се са мном поступа као с човеком. Онако како сам ја поступао с другима. Застао сам између шуме и залеђеног Лугомира, где ме нико не може чути.
Изненада, чујем – урлик….
*
(СРПСКА ФАБРИКА ИЛУЗИЈА ) Има и у нас познатих писаца али без дела / Мирослав Тодоровић
… али када прође халабука остаје само оно што смо написали.
Има, то и сам знаш, и у нас познатих писаца али без дела.
Твоје „Три кашике пепела“ су пуне животног жара.
И зато ти хвала. …
*
(МИТАРЕЊЕ ЧУДОВИШТА) ЛОША АДРЕСА ИЛИ КОЛО ОКОЛО ПРИЗНАЊА / Мирослав Тодоровић*
Скраћена, по мери простора, верзија овог текста штампана је у Политици 15. новембра 2012. Заветине објављују интегралну верзију.
_____________________________________________________
„Међу предложеним кандидатима за Националну пензији, мислим да је 90 одсто људи залутало, а то су лица са естраде, међу којима је и једна кројачица која себе сматра да је српска Коко Шанел,“ каже сликар графичар, књижевник Миодраг Анђелковић Даја напомињући да је сама институција добро замишљења, али су критеријуми приватни и непостојећи. Не конкуришем јер сам локацијски угрожен, зато што живим у Нишу, а Ниш није плодно тло. Мени је Ниш Света Јелена, а да сам остао у Београду био би у првом тиму а национална пензија би била ствар рутине са оволико изложби и критика који су писали многи људи о мом стваралаштву. (Нар. новине, 7. нов. 2012).
Својевремено је Нишлија Душан Радовић казивао да ће сви Срби живети у Београду. То су и комунисти обећавали. У кругу двојке. О „лошој адреси,“ потписник ових редова је више пута писао. И истицао да су српску књижевност створили писци са „лошом адресом“ тј. Локацијом …
*
(ЛИТУРГИЈА) ВЛАЈНА МАРИЈА РУСАЉА (Белатукадруз)
(31 наставак романа-литургије)
На појати у Средњем Потоку ухватише трудну мајку Влајне
Марије Русаље, распорише је и из ње извадише живо мушко дете од
шест месеци и исекоше га говорећи: „Да Срба више не буде!“
Црностокинци их дочекаше у бусији у неким багремарима, ту би бој, а
Босиљковчани то место после прозваше Бојни Поток. Турци се
повукоше у попаљено село …
***
ЛеЗ 0007849
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 