(0078)
*
(ШИБАЊЕ) КАТANAC NA PRES
PosleotkrićaKurirakosuvlasniciPresa, prvosepovukaovlasnik „Delte“, aodjučeigradonačelnikBeograda, čimejestavljenkatanacnaovajlist
BEOGRAD – Skriva tragove.
Dnevni list Pres, koji su pre sedam godina osnovali vlasnik „Delta holdinga“ Miroslav Mišković i budući lider DS i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kako bi uništili Kurir, juče je ugašen. Samo dva dana pošto je Kurir (10. novembra) otkrio da su Mišković i Đilas vlasnici Presa, najbogatiji Srbin je saopštio da se kao najveći pojedinačni vlasnik povlači iz tog dnevnog lista.
Đilas je juče, sledeći potez svog poslovnog partnera, učinio isto jer želi da izbegne odgovore na optužbe za lažiranje tiraža. Uz pomoć manipulisanja podacima o tiražu, Pres je uzimao 700 miliona dinara godišnje, što je dva puta više nego Kurir iako je naš list tri puta čitaniji od Đilasovih novina. Inače, kako je naš list pisao, Đilasova „Dajrekt medija“ davala je Presu 25 odsto svojih reklama namenjenih štampanim medijima, odnosno svaku četvrtu, a Kuriru svaku 15. reklamu…
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/2012/11/17/%D0%BA%D0%B0%D1%82anac-na-pres/
*
(ШИБАЊЕ) LETI AVION KROZ SRBIJU…./ Silvija Slamnig
Srbi su poslednjih sedamdeset godina pod stresom kada vide avion. Nije ni čudo kad su iz aviona prštale bombe ubijajući ljude, i to 1941, pa 1944. i na kraju, nadajmo se i poslednji put, 1999. godine. I danas su avioni srpska noćna mora. Samo što je ubijanje iz njih sada na odloženo, zamotano u ukrasni papir i mašnicu. Da ne primetimo. Skoro pa „humano“, kako kažu.
Leti avion kroz Srbiju, mislimo putuju ljudi, razgledaju svet, kad ono svet razgleda nas. Preleti Srbiju uzduž i popreko, zapraši nas i zbriše! Ti „avoni ubice“ na nebu ostavljaju kemtrejls – guste bele tragove koji satima ostaju na nebu, a sadrže hemijske otrove – barijum, aluminijum, mangan, radioaktivne materije, pesticide …
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/2012/11/17/leti-avion-kroz-srbiju-silvija-slamnig/
*
(ШИБАЊЕ) RASTANAK
POSLEDNJA VEČERA SA JOVANKOM
JOSIP i Jovanka Broz su poslednji put u Novom Sadu boravili u zimu 1976. godine. Došli su na doček nove 1977. godine.
– Te večeri Tito i Jovanka su se poslednji put poljubili i poslednji put zajedno plesali valcer. Kako su se kasnije događaji odvijali, Josip i Jovanka Broz više nisu živeli zajedno, tako da sam ja faktički prisustvovao njihovom zvaničnom rastanku – kaže Janko Bodvai. …
Videti više. http://zavetineaneks.wordpress.com/2012/11/17/rastanak/
*
(ЗЕЛЕНИ ДУЋАН) БЕЛАТУКАДРУЗ LAS VILAJET(АНОНИМНА ХРОНИКА) Одабране песме 1993 – 2003
Препорука:Анђелко Анушић
…ПоезијаМирославаЛукића, каореткокојегпесникаданас, носиусебисвегенеричкеодликеистинског/исконскогпесничкогтворења, нештооддухаидаха, паисуптилнеангажованостистарихмајстора, тврдихиоданихдуховнихверовника; поезијајетокојаславиихулио, пропитује, преиспитујеисумња, иусвимманифестацијамасвогарасвитногбића – увекјеупотразизаметафизичкомистином/истинама – хлебомисољусвогасамоопредмећењаисамоостварењауновим „зорамасветаиисторијекојејошнисусвитале“, какобиреклаАницаСавић-Ребац….
ЦИП – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821-163.41-1
ЛУКИЋ, Мирослав 1950 –
Las vilajet : (анонимна хроника) : одабране песме 1993 – 2003 / Белатукадруз; одабрао и поговор написао Душан Стојковић. – Центар за културу : Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“, 2010…. – 232 стр.; 21 цм.
Библиотека Којекуде; књ. 3
Едиција Добитника Повеље Карађорђе (2009)
Цена
800, 00 дин
_________
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetine2012/services/cenovnikzeleneknizare002
*
(ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ) АПЕЛ
Када ће и ко основати Архив у оснивању?
И да ли ће?
Покретање једног зборника или часописа, који би се штампали на папиру најмање 2 пута годишње, у којима би се објављивали прилози сасвим непознати како најширој тако и научној јавности, били би добра ствар.
Заветине би могле да се упусте у овај посао високе културе под условом да их неко и материјално испомогне,
јер штампање – кошта …ЗАВЕТИНЕ добијају разна писма подршке, међу којима има и неколико занимљивих иницијатива за покретање једне библиотеке, која би публиковала грађу из рукописних заоставштина писаца који су прерано преминули, којих више нема.Идеја је вредна пажње, могао би да почне да је остварује неки од наших књижевних или других института и архива. Међутим, како код нас све споро иде, Заветине преузимају на себе да покрену и ево покрећу Прототип једне библиотеке, ЗАОСТАВШТИНА, у којој ће бити објављивана разноврсна грађа из рукописних заоставштина. Заинтересовани архиви, институти, библиотеке, породице, или наследници ауторских права појединих писаца, или људи добре воље који су нашли и сачували неки рукопис могу да нам пишу на уобичајену адресу Заветина, или путем интернета. …
Видети више: Рукописна заоставштина. https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/
*
(ЗАПИСИ 60.) Збирка Небојше Деветака КАО КАД СНЕГ КРВАРИ
Представљена збирка Небојше Деветака
КАО КАД СНЕГ КРВАРИ
У издању Српског културног друштва „Просвјета“ у Загребу
недавно је објављена књига песама „Као кад снег крвари“,
угледног српског песника Небојше Деветака (1955. у Градуси, на Банији, Хрватска)
који након избега живи и ствара у Врбасу.
Ово дело је синоћ (у четвртак, 15. новембра) представљено поштоваоцима лепе речи
у простору Градске библиотеке „Данило Киш“ у Врбасу
видети више: http://zavetinesvetionik.blogspot.com/2012/11/blog-post.html
*
(ШИБАЊЕ) Тијанић тужи „Курир“
Због вишемесечне бестијалне хајке, угрожавања менталног здравља читалаца, садистичког медијског линча, распиривања беснила, дијареје, деменције и гихта, нарушавања најнижих новинарских стандарда, загађивања српског јавног простора, медијског стрељања наручених мета, узнемиравања породице, због увреда, лажи, граматичких грешака и неуког писања, због шнауцерске оданости онима који су власницима, вероватно, обећали правну недодирљивост и ослобађање од даљег боравка у затвору, због држања Србије у иловачи прошлости, због примене теорије корисног хаоса којим спречавају нацију да уђе у овај век …
*
(ШИБАЊЕ) Ослобађајућа пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу…
Еуфорија због пресуде у Хрватској, осуда у Србији
ЛОНДОН/БЕОГРАД – Ослобађајућа пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, који су пред Хашким трибуналом били оптужени за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, у Хрватској је дочекана са задовољством, док је у Србији проглашена скандалозном, оцењују светски медији.
Агенција АП наводи да је ослобађање хрватских генерала у Хрватској поздрављено као велика победа, а у Србији као скандалозна неправда.
„Док су се присталице (ослобођених) генерала код куће у Хрватској радовале, уз ватромете, ослобађање је разбеснело тврдокорне противнике Хашког трибунала у Србији, који отпужују судије за антисрпство”, наводи агенција у свом извештају…
*
(ШИБАЊЕ) Planina Rtanj – Vanzemaljci
Prema mišljenju ljubitelja natprirodnih pojava iz SAD-a, Rtanj već decenijama obiluje pojavama koje se ne mogu objasniti a ne iskljućuje se ni mogućnost da je Srbija mnogim vodećim državama i vojnim silama Evrope i sveta proteklih godina bila interesantne upravo zbog Rtnja.
Podsetimo, Rtanj je planina koja se nalazi u istočnoj Srbiji, oko 200 kilometara od Beograda, nadomak Boljevca. Pripada Karpatskim planinama, a najviši vrh Šiljak…
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/2012/11/17/planina-rtanj-vanzemaljci/
*
(Библиотека ПРЕТЕК 2) СЛОВЕНСКА БАЈКА / Милисав Миленковић
Побећи! Побећи!
Одзвањало је у слуху, души његовој.
Бежати било куда. Бежати и ако не зна ни где сунце излази, ни где река извире. Бежати не у нешто одређено. Не у неки град или кућу. Не у загрљај или смрт. Бежати из ових зидина које се као неко бело лудило уливају у свест, у буђење. У сваки покрет и мисао. Побећи од ових развалина у којима по ноћи среће солдате, пијане и жедне, како трагају за неком одбеглом женском ко зна куда. Кажу: једином женском која је посетила Црну кулу, а солдати је одмах повели у своје подруме испод куле. Женска, девојка је још била, дошла је да тражи брата који је давно заробљен, онда кад је она имала три године. Сазнала је од неког старца који је њима поткивао коње да је њен брат, још доле у подрумима Црне Куле, али да неће да изађе јер, иако му дозвољавају да изађе он неће јер не зна куда ће…
Видети више: https://sites.google.com/site/krmikovac/milisav-milenkovic/slovenskabajka
*
(ЗАВЕТИНЕ Ново Сазвежђе) UZVISUJUCI PAD / Eson Jaos
Otkačio se
sasvim normalno
u svoje vreme očekivano
bez trzaja
onako neosetno
i lebdeci
čas ovamo
čas onamo
kao na valovima čun
stigao na
zemljano odredište
sa grane list
sasušen i žut…
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetineinfo/
*
(Зелени дућан) Печат ЗАВЕТИНА – понуда актуелних издања
Мирослав Лукић У ДРУШТВУ ПУСТИЊСКИХ ЛИСИЦА Народна књига-Алфа, 2005.-326 стр.21 цм Библиотека Напукло огледало. ИСБН 86 -331-1989-7
Заветине нуде ову трилогију по повлашћеној цени 520, 00 din.
______________Белешка уз пилот издање трилогије У ДРУШТВУ ПУСТИЊСКИХ ЛИСИЦА И АНЂЕЛА<Црне лале су цветале у породичном врту сваког пролећа : ницале су из чуда метаморфозе, која се обнавља ничући из родног корена, из себе саме. Велика и једноставна уметност остаје увек непоновљива, има укус и мирис и лепоту црних лала. Она је бесмртна и нема ничег заједничког са амбицијама тзв. песника. Велика уметност има укус нектара, или кишнице скупљене у пехар после пљуска испод дивљих ружа. Она има арому пупољака који }е се вечно развијати, мирис и укус зрачећих изданака, што испуњавају неизрецивим сјајем неговане и сасвим напуштене…
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetine2012/contact-us/
***
(0079)
*
(ШИБАЊЕ) ПРЕПИСКА – Синиша Ковачевић – Плавуше и др.
…Stvar je veoma ozbiljna. RTS, nacionalna televizija je privatizovana, a da to nikada, nigde, niko nije javio, posebno ne nama koji je placamo. Bilo bi veoma naivno misliti da pomenute novinarke to ne znaju. Naprotiv, vrlo dobro su upucene i uzivaju sve beneficije i privilegije tog na mala vrata obavljenog posla. « Gospodje « su me veoma iznenadile svojim tonom, vokabularom i time da su se bas one same prozvale . Ali, u strahu su velike oci !
Sto se samog programa tice i po njemu je ocigledno da u toj kuci ne postoji niti minimalna briga o nacionalnom, vec naprotiv, sve je u sluzbi komercijalnog (citaj licnog ) interesa. Valjda tako mora, zato sto je naplata pretplate toliko ispod ocekivane i vec unapred ukalkulisane (necije) dobiti ?!
Kakve plavuse takva i drzava | 18/11/2012 12:15 …
*
(ШИБАЊЕ) Književna gerila / svedočanstvo iz prve ruke
Pravi pesnik uvek je pesnik smrti / razgovarao Vladimir Stojnić
V. S. Prvu knjigu ste objavili u kultnoj ediciji Pegaz Književne omladine Srbije. I ostale pesničke knjige štampali ste kod značajnih izdavača kakvi su Rad, Nolit, Gradac, Narodna knjigaiIstočnik. Danas, u uslovima izdavačke krize, pesnici, a naročito oni koji tek stupaju na književnu scenu ili su od nedavno na njoj, imaju znatnih poteškoća u objavljivanju svojih rukopisa. Internet pokušava da zameni klasično izdavaštvo, a neki mladi pesnici pribegavaju štampanju knjiga u samizdat izdanjima, i u malim tiražima. Kako tumačite današnju krizu izdavaštva i nove oblike prisustva poezije koji su izazvani tom krizom? Da li Vam se čini da ova vrsta gerilskog delovanja ima i pozitivne strane, odnosno krije li se u njima neki subverzivni potencijal poezije?
S. J. Jesam, priznajem, objavio sam knjige kod pomenutih izdavača, ali nemojte samo misliti da je „nekada“ bilo lakše….
Видети више. http://zavetineaneks.wordpress.com/2012/11/18/knjizevna-gerila-svedocanstvo-iz-prve-ruke/
*
(ЗАПИС XXXIII ) Сазвежђе српске паланачке критике (0001)
AĆIMOVIĆ IVKOV, Mileta (Bogatić, 1966), iliuprevodu – rođendabudezvezdapalanačkekritike. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Upisao je i poslediplomske studije. Nikada se nije saznalo šta se naposletku dogodilo s tim. Najlepši je izdanak beogradske škole nemušte kritike. Intelektualno je stasao tokom devedesetih, baveći se najpre haiku poezijom: bio je urednik časopisa Paun. Potom je uz sponzorstvo Agencije „Draganić“ objavio zbirku pesama Dno (1995) kod Čedomira Mirkovića u Prosveti. Julovska kritika je u njemu prepoznala pesnika srpskog „cveća zla“ ….
Видети више: http://administracijanecistekrvi.blogspot.com/2010/10/sazvezdje-srpske-palanacke-kritike-0001.html
*
( ЗАПИС XVIII ) KLIZANJE U FIGUERASU / Sanja Obradović
bablje ljeto
jednog ću dana biti stara i mudra
kad mi se lepeza na dlanu stiša
u četiri stare i mudre crte
hodat ću gradom u vunenoj kapi
s drobilicom za orahe
i čoporom cucaka iza sebe
kuhat ću mlijeko
guliti jabuke
i slušati radio…
видети више: http://trecasrbija.blogspot.com/2008/06/klizanje-u-figuerasu-sanja-obradovi.html
*
( ЗАПИС XVII) KOVIONA : San Milana Rakića
“Dvepričeinekolikomislikaousputposejane – tojesve štojeBranimir Ćosić saznaou Ženevi 1928. godineokosovskimgodinamaRakićevim.Premalo.
Potištenost Ćosićevuprimetioje, posvemu, iMilanRakić, njegovsagovornik. Ipokušaojedagautreši:”KadbudemostarioipovukaoseuKovionu, ondadođite, pričaćuVam.”
Koviona?Toje Ćosićaiznenadilo. Biojezatečen:štamožebitiKoviona?
PomoglamujeRakićevasuprugaMilica: Koviona, tojeMilanovsan. Vineznategdejeto?KodRipnja. Tu ćemonapravitikućui živetiuuspomenama. MilanRakić prinudnojepenzionisankrajemaprila 1933. godine. Ministarski ukaz zatekao ga je na mestu poslanika u Rimu. Odatle je otputovao sa ženom u Pariz, na nekoliko meseci. U Beograd se vratio pred kraj 1933. godine.
Branimir Ćosić, bolešljiv od detinjstva, umro je od grudobolje 29. januara 1934. godine.
Jesu li se – krajem 1933, početkom 1934 – Ćosić i Rakić videli?
Priča Ćosiću obećana – nije se dogodila.
Koviona se, Rakiću, nije dogodila…
Citirano prema knjizi Jovana Pejčića MILAN RAKIĆ NA KOSOVU. Zavet – pesma – čin, Beograd, 2006, Konras, 436 str., str. 215
Koviona bi se, ipak, mogla dogoditi, već danas – kao novi, elektronski, književni časopis, posvećen prvenstveno nepotkupljivoj savremenoj srpskoj književnoj kritici. Mogao bih biti osnivač i izdavač takvog jednog časopisa, ne i urednik. (Urednik sam 4 druga književna časopisa.)
Koviona – strateško sredstvo za prezentaciju kritičke literature.Književni časopis, koji bi se razlikovao i od nekadašnjeg SKG, i od XX veka, i iz čijeg šinjela bi izašli pisci generacije koja nadolazi, koja još nije došla.
Časopisi koji danas postoje, i koji se bave književnom kritikom (tobože), na izvestan način “naštimovani su”, kako bi rekao B. Lazarević, u duhu oficijelnom. Nema časopisa koji bi na svoj način hteo u sve tonske redove…. Sve su to pristaništa nečeg, doista, bivšeg. Rakić je imao svoj san – Kovionu. Taj san je neostvaren. Taj san se može obistiniti, izgleda, kod nas, tek kad prođe sto godina, uglavnom samoće. Taj san može ostvariti duh – koji može (po B. Lazareviću) – “da poseti sve predele svog duha, i drugih duhova, i da se izvije daleko iznad sebe u ove večne stvari, i da ide u dušu svih pojava i, odavde svuda, da se vrati natrag u svoje ležište, i izrazi i uobliči:to je duh koji je veliki i slobodan, i on je taj koji zalazi u večno i neminovno”. …
Видети више: http://identitet2007.blogspot.com/2008/10/koviona-san-milana-rakia.html
*
(ЗАПИС LXIV) Молба Уредника
Објављивање Хомољских мотива је завршено објављивањем наставка бр. 7. Неки посетиоци и читаоци су реаговали и писали директно уреднику на интернет адресу
belatukadruz@gmail.com. Неколико таквих реакција смо објавили као коментаре. Било би нам драго, морамо вам рећи, да убудуће своје коментаре упишете сами, директно, користећи опцију анонимних корисника, мада бисмо волели и да се потпишете на крају коментара. Немојте само хвалити, критикујте писца Лукића. Препоручите и својим пријатељима да посете блог Хомољски мотиви и прочитају Лукићев поклон-рукопис, један непознат рукопис…
Видети више: http://homoljskimotivi.blogspot.com/
*
(ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ) НА ШЕСТИ ПОГЛЕД или ђаволи одлазе мајмуни (не) долазе
4. Наметачки шаблон НИН-а, оглашаван под фирмом «Критичари бирају ДЕСЕТ НАЈБОЉИХ». НИН се позива на некакву своју традицију, која је офирено наметачка. Те ранг листе не вреде ни лулу дувана. Пре више од десетак година сам написао да ђаволи одлазе, а мајмуни (не)долазе.
Како сам се преварио, како смо се преварили! Доста је Србији – наметачког, бирократске књижевности, фаворизовања аутора блиских властима и владајућим партијама! Докле ће да пишу о поезији, да процењују поезију, праве антологије, праве листе десет најбољих, или најчитанијих књига поезије, прозе – за осведочене наметачке недељнике, залутали у књижевност, разноразни људи, па и професори универзитета, који имају везе са поезијом онолико колико и Скерлић са Абрашевићем и Проком Јовкићем?
Погледајте ви та «мерила» и ту критичарску доследност!Погледајте ви ту дрскост и специјализованост за укривање других и друкчијих! …
*
( БЕЗДАНА УМЕТНОСТ ) POEZIJA TAMNA I BUNTOVNA / Balša Raičević
Aleksandar Lukić: Ne spominji đavola
KOV, Vršac, 2009.
Već sam naslov pobuđuje različite asocijacije. Upozorenje – „ne prizivaj đavola”, ali, i ne igraj se s đavolom, mada i šire i drugačije, možda i ne kao dobronamerna opomena, može se shvatiti i kao pretnja.A da li je pesnički posao đavolski? Jeste bavljenje zaumnim smislovima kao što su magija, vračanje, čaranje rečima u manjoj ili većoj meri. I igra sa nedozvoljenim, zabranjenim, alhemija, prekoračenje, prelazak granice tame…Aleksandar Lukić je pesnik velike slobode, pesnik iz sve snage, samosvojan, iz sebe, o sebi, za sebe pevajući drugima o svetu. Neobičan i neprepoznatljiv, ne kao on, nego kao drugi. Kao on, on je vrlo prepoznatljiv. Ali, šta, uopšte, znači nekonvencionalan, neobičan kad se govori o pesniku; pa ako to nije, kakav je pesnik i da li je? Aleksandar Lukić često zbuni čitaoca i trgne ga, iznenadi ga nekom svojevrsnom snagom iskrenosti i neposrednosti.On ne računa na šok, na manir, na unapred sračunat efekat. Već samo na direktnost i iskrenost neposrednog govora iz duše, pa dopadao se taj govor nekom ili ne, ali nema ulepšavanja, nema tu pretvaranja, ni povlađivanja, ni imitiranja. Svaka izveštačenost, pa i poštovanje gotovih obrazaca je zabranjeno. Kad pročitate jednu knjigu pesama Aleksandra Lukića, zaželite da pročitate i druge….
Видети више: http://bezdanaumetnost.blogspot.com/2010/03/poezija-tamna-i-buntovna.html
*
(ЗАПИС III ) ПОВОДОМ ЗАБОРАВА / Ур.
Нема веће даљине од заборава, написао је Милош Црњански. Хајде да пламичком одличних прича осветлимо ту таму! (Васа Павковић, априла -маја 2006 у Београду, у предговору књ. Девет заборављених приповедача, Едиција Браничево, Пожаревац, 2006, стр. 7)
* * *
Показује се да је српска књижевност истовремено неверовбатно конзервативна и заборавна.
Писац који се једном, обично за свог живота, није уписао у тзв. канон српске књижевности има мало шанси да, у будућности, његово дело буде прочитано. А још мање вредновано на прави начин.
Неки писци су тога свесни на време, отуда „гребу“ и рукама и ногама да се, рецимо, упишу на листу добитника НИН-ове. Будућност им се се онда чини извеснијом.
Други писци, они којима до тога није стало, или се нагонски гаде разноразних „игара“ на књижевној сцени свог времена, писци који су жанровски другачији (не смем да кажем оригиналнији) илки који интенционалније припадају неким другим парадигмама знања, чак и важним, и при томе су врхунски њени представници, немају у српској књижевности и њеној канонској парадигми никакве шансе. Или су им шансе изузетно мале…
Итд.
Ако је тачан овакав начин закључивања, …
Видети више: http://krugovi.blogspot.com/2011/10/blog-post.html
*
(КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА) Из „Раних и других кратких прича“ Белатукадруза
ПРОЗОР У СНЕГУ
Плав, невелик, старински прозор, један једини, засут бокором
белих хризантема, певао је: Чим рујна зора заруди…; песму су
наставиле вране које су долетале из поља на дивовски врх многолетног
бреста пред Општином, или на орахе и дудове пок. Миљка Папе:
Често ми драги долази, / коњем ми цвеће погази…, али уплашене
јастуцима снега који се руши, обрања као обале реке, наставиле су да
круже… Пси су причали вицеве газећи кроз пртину, Југославија је
једина држава на свету која је створена на најприроднији начин! Како?
*
(ЛИТУРГИЈА) Пророчанство русаље
(32. наставак романа-литургије)
Боли ме глава, боли ме по души… Већ неколико дана,
Црностокинци са завојима и ранама доносе лоше вести. Лежах болан,
кад дотераше седам Туркиња које заробише код Маркове Крчме. Једна
од њих би моје чедо Стамена. Туркиње расподелише између себе, као
и волове које попленише. Ово се догоди после Духова.
Доведоше Влајну Марију Русаљу пред моју пећину, она се
отимала, вриштала, ритала, али Црностокинци су је вукли за косе,
гурали као овцу коју воде на клање. Русаља је дрхтала и с криком паде
на земљу, пође јој пена на уста. Грчила се, као гуја на жару,
обнаживала, бунцала, говорила богохулне речи и речи које смућују
народ. Крстом, молитвама и претњама истеривао сам бесове из
бесомучне. Змија бежи од ватре, а ђаво од Крста. …
*
(ИЗРАВНАЊА) НОВА АНТЕЈСКА ЛИРИКА / Душан Стојковић
Нова песничка збирка Мирослава Тодоровића, она којом он потврђује да је не само присутан на српској песничкој сцени већ и да на њој игра једну од главнијих улога, признавала то или не, углавном не, наша инертна књижевна критика, Божја визура, збирка је у којој се поглед не баца само одозго, на шта нас упућује њен назив, већ, у исти мах, изнутра, из самог срца и из душе. Као и у претходним његовим књигама, и његовом песничком делу исцела, и сада је природа схваћена као отворена књига коју песник не само листа него једнако њоме и пише. Као што песник пева о њој, тако и она пева о њему. Редак је у српској поезији такав (интер)активан однос. После Вељка Петровића, ми нисмо имали песника чије је антејство било овако изразито и овако песнички плодотворно. Но, антејство Мирослава Тодоровића симбиотички је срасло са космизмом, те бисмо могли да га назовемо, ма колико то оксиморонски (за)звучало, и космичким антејством.
То што нас гледа велико око нипошто не значи како је тај поглед издалека, из неке крлежијански еонима удаљене перспективе. Удаљено постаје сасвим блиско. Велико постаје мало, једнако као што се и мало увећава. Све је са свим, на начин Црњанског, повезано. Постоји потпуни преплет. У њему, и њиме, природа оживљава. Човек се, пак, својом усамљеношћу, старењем, окамењивањем, умртвљује. Али, и са руба смрти о живом може се, песнички животно, прозборити. Мирослав Тодоровић управо то и чини.
Када у моту уводне песме збирке, оне по којој је ова и насловљена, нађемо Шекспиров стих Свет је позорница на којој свако игра своју улогу, он је тај који читаву књигу „покрива“, али онеобичено – како би другачије и могло бити у једној доброј песничкој творевини …
***
(0080)
(ЗАПИС XLIX) Владимир Јагличић. ЧЕТИРИ КРАТКЕ ПРИЧЕ
Велики човек
Највиши човек нашег села био је Тодоровић Милија кога су сви, због висине, називали Јолпаз. Нисам сигуран шта значи та реч, вероватно је турског порекла, можда би ми на то питање одговорио неки речник који, наравно, нећу консултовати, јер немам ништа против спасоносности незнања. За мене реч „јолпаз“ значи један висок лик човека који се, помало, клати кад корача (па су га, из зависти, називали и суклатом, што је реч непријазна колико и јолпаз). То друго име, Јолпаз, прилепило се уз њега и потиснуло оно прво, које му је на рођењу даривао кум. Зацело се, од тог имена, Јолпаз, за цело село претворио у Јожета. Можда смо били под утиском Назорове новеле „Вели Јоже“, ко зна, она је тада била део школске лектире. Ми смо Јожета обожавали, јер, једини у селу, није морао да скочи да би закуцао кош …
Видети више http://tzvkulturnidodatak.blogspot.com/2012/11/blog-post.html
*
(ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА) Листови на ветру / Мирослав Тодоровић
Одломци из рукописа
(…. )Скицирам приказ збирке „Кукавичлук“.
Велики дар Александра Лукића се огледа и у умећу да с(и) рово
градиво стварности одене у рухо песме. Он једноствано на начин песме прича збитија нашег времана. Сугестивно. Читалац улази у његову песму-причу…
У приказ уносим добро срочену реченицу из рецензије Милисава Миленковића: …он је склон да иронијом и гротеском, као неочекиваном лирском нежношћу све то прелије и нехајно пред читаоца изнесе…“
Дајем Лукићеву збирку за десетине посмодернистичких збирки које су исписане на начин како се пра и цреп. Лаза Лазић каже оно о чему Лукић Мирослав већ деценију говори: „Млади песници српски, надам се, помоћи ће да се изврши превредновање српске поезије. Питање модерности поезије је извикано питање. Али данас се, изгледа, мисли да је извикана модерност калуп помоћу којег се лако песме производе као цреп и цигла…
Видети више: https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/ ,
*
(ЗАПИС LVIII ) ЕНГЛЕСКО-СРПСКО ИЗДАЊЕ ПРОБРАНИХ ПЕСАМА И ФРАГМЕНАТА БЕЛАТУКАДРУЗА (Свеска САХАРА АМАЗОН)
Белешка на крају: Све до јесени 2010. године, када сам, као издавач, дошао у додир са једним каталогом слика, у којем су ми одмах привукле пажњу две: Ђаво Бога и Бог ђавола, једног сасвим непознатог, и одмах треба рећи – и осујећеног сликара. Све до споменуте јесени, понављам, гомилале су се пешчане дине , суша у пустињама наше савремене поезије и уметности уопште, претила је катастрофом која ће мало кога дирнути. Сликарку која је деценијама прикривала свој дар, гушећи у себи жену и звер, могао сам и мимоићи, да се није умешала судбина, анђео, чаролија игре која излази из тамне матрице. Тако је почело, неописиво и непредвидиво: ухватили смо се у тајно оро дејства, пустиње и прашуме. ….
Видети више: http://saharaamazon.blogspot.com/2011/03/blog-post.html
*
(ЗАПИС XXI ) Награде Братићу, Савићу, Радуловићу
У Сомбору су завршени Вељкови дани, посвећени чувеном писцу Вељку Петровићу који је живео од 1884. до 1967. године. Поводом награде „Вељкова голубица“ за прошлу годину, коју је добио књижевник Радослав Братић за целокупно дело, ове године му је приређен портрет уз учешће књижевних критичара др Марка Недића, проф. др Јована Делића, проф. др Воја Ковачевића, ….
Видети више: http://posebnaporodicnazavetina.blogspot.com/2012/11/blog-post.html
*
(ЗАПИС X IX) ПОСМАТРАЧ НА СУДУ ВРАНА:
ЛИЧНЕ УСПОМЕНЕ СА КОСОВА 1999 – 2009 /
Мери Волш
Током дугих година рада на Косову често сам се сећала прича свог оца о његовом детињству у грофовији Кери у југозападној Ирској. Мој отац је oдрастао близу града Дингл и много времена је проводио на планинама Кери што му је пружaло прилику да посматра многе и разноврсне природне појаве, укључујући и – једном – „суд врана“.
Ову ретку појаву мало ко је видео али се она често помиње у средњевековној литератури. Једна птица – „оптуженик“ – бива опкољена великом скупином врана. Жртва је изолована а вране врло важног изгледа заузимају положаје по околним гранама. Изгледа да свака има одређену улогу, неке су тужиоци и судије, а има и обичних судских послужитеља. Неко време изгледа да само гракћу, излажу доказни материјал. Без изузетка, суд одлучује да је оптужена врана крива и да мора бити кажњена. Вране тада слећу са грана на ону оптужену и кљуцају је до смрти. После „суђења“ и извршења смртне казне, јато врана диже се у ваздух и оставља измрцварен леш оптуженика да труне.
Посматрачи природе не могу да објасне ову појаву: зашто нека група осећа потребу да се окрене против једног од својих чланова, и потом узима учешће у јавној и сложеној церемонији чији је исход унапред одређен…
Видети више: http://intervjuzavetine.blogspot.com/2012/11/blog-post_20.html
*
(ПИСМА) Неочекивана писма
Posted on новембар 20, 2012
Поштовани Господине Мирославе, Драги Пријатељу, Јављам Ти се, (а дубоко се извињавам што то нисам много, много раније урадио), срећан што сам у Твојој милости и моје песме што су на Твојој светској презентацији. Моја болест може бити оправдање, носим се некако с њом, али су ми мисли често тешке и онда не …
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/
*
(ВЕЛИКО ВРАЋАЊЕ) (Превредновање) РЕЗИМЕ / Миодраг Мркић
… Аветињска метафизика Ујкиног дома део је демонизма модерног романа, како би рекао већ цитирани професор Солар. Лукићев роман, опет, да се послужмо Лукачевим размишљањем, припада коначном облику романа као романа; демонизам или фантазмагорија овом књижевном делу служи као унутарњи обликовни момент стварања. Ујкин дом се бави многим стварима, између осталих : љубављу, смрћу, трагедијом, апсурдом, историјом и судбином. И као и сви модерни романи, они понајбољи, и овај модерни роман – да се послужимо Соларовим речима, „као да живи од властитог недостатка: из непрестаног напора да се точно, строго одређено и егзактно искаже изрециво расте у њему слутња да је неизрециво само не – изрециво једног изрицања. Љубав, смрт или умјетност остају његовој анализи загонетка, али баш због своје доследности закључивања он не може негирати њихово постојање и њихову свеобухватност која се опре једностраној усмјерености „рефлекторске технике“ , као што се природа „буни“ ако се према њој једнострано односимо искључиво као према предмету искориштавања“ (стр. 301).
Романескно-есејистичка књига Ујкин дом је пре свега значајна не по техници и теми (књига са том техником и темом има доста), но по дубини и тананости осећања света, реално-метафизичког осећања света. И света друштвеног бића, бирократских феномена, и еротике, и поетике, и религије, и многих видова живота чија дубина и ширина ни мало не умањује локално-балканско, наше, па и Источне Србије …
*
(СРПСКА ФАБРКА ИЛУЗИЈА) Простори и фигуре, Избор из нове српске поезије…
У Клубу – књижари – галерији Гласник су у уторак, 6. новембра представљене две књиге младих српских писаца из колекције Гласови, намењене домаћој белетристици. О књигама су говорили уредник Горан Петровић и приређивачи Владимир Стојнић и Владимир Ш. Вукомановић. Уредник Петровић поверио је Стојнићу и Вукомановићу избор младих песника и прозаиста чије стваралаштво осликава актуелни књижевни живот …
*
(ЗАПИС 52) АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ (1847-2000) / Ненад Грујичић
Ова антологија садржи двеста деведесет песника у интервалу од једног и по столећа развојапоезије на српском језику у екавском и ијекавском изговору. По први пут у једној капиталној антологији српске поезије нашло се чак двадесет шест савремених песника из Босне и Херцеговине, односно Републике Српске:
Душко Трифуновић, Дара Секулић, Владимир Настић, Велимир Милошевић, Ранко Прерадовић, Стеван Тонтић, Стевка Козић Прерадовић, Ђуро Дамјановић, Бранко Чучак, Зоран Костић, Тодор Дутина, Слободан Благојевић, Душан Праћа, Ранко Сладојевић, Горан Симић, Боро Капетановић, Предраг Бјелошевић, Анђелко Анушић, Драгана Крагуљ, Дејан Гутаљ, Бранко Брђанин Бајовић, Љупко Рачић, Мирко Вуковић, Жељко Пржуљ, Тања Ступар Трифуновић и Александра Чворовић ….
Видети више: http://odavde.blogspot.com/2012/11/1847-2000.html
*
(КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА) Зима… из завејаног села / Белатукадруз
На моју патњу и очајање, с првим снеговима прошле године
(пред одлазак у војску), надовезало се и нешто – грозно. Мати је
подигла неку кацу и нешто касније прокрварила, побацила у осмом
месецу. Пошто су отац и брат били у Београду, преузео сам спасавање.
Хитно сам је пребацио у окружну болницу, на гинеколошко акушерско
оделење; тамо нису имали довољно крви, тј. мајчину крвну групу.
Вратио сам се у Звижд и по околним селима, ноћу, једва пронашао
неколико добровољних давалаца крви, мајчине крвне групе. Изгубио
сам изненадно млађег, најмлађег трећег брата; а мало је фалило да и
мајка не промени свет. Више од месец дана остала је у болници, а ја
сам за то време…
***
(0081)
*
(ЗАВЕТИНЕ) Шта се променило у Србији после десет година?
Шта је скривено 9.октобра 2002.године / Миодраг Мркић*
Одговорни уредник Треће Србије Димитрије Лукић, поред књижевног догађаја, програма конференције за штампу и да кажемо фоторепортаже даје још један текст који ето ја насловљавам са Шта је скривено 9.октобра 2002.године.
“Од Србије је скривен цео догађај”. Заиста велика упорност Мирослава Лукића, тридесетдве књиге, таленат неоспоран, тежак живот, једна запањујуће искреност о себи као ствараоцу итд. – дају за право одговорном уреднику првог броја Треће Србије, и ако му је Мирослав Лукић отац – дају му за право да каже:”… Мирослав Лукић који као да није од овог света”. И заиста је тако. Ја који сам написао оно што сам написао, и у што верујем, дивим се вољи Мирослава Лукића. Изгледа да је заиста у њему у питању нека вера “апостола богочовечанског реализма”. Искреност, упорност, воља… Свеједно је која је идеологија у питању. Ја и Мирослав Лукић идеолошки мислимо различито. У питању истине на нивоу тубитка се веома слажемо. То је довољно за књижевно уметничку сарадњу. Уз то тежимо истини. Ако је не видимо у истом у есхатолошком, телеолошком…, комуникација је могућа. …
*
(ПРЕВРЕДНОВАЊЕ) Прећуткивање / Миодраг Мркић
(Свест о превредновању)
Прећуткивање – производно средство бирократије
Наше време обилује са прећуткивањима. Прећуткивање је садистичка – исплатива фина техника модерних бирократија. Изгледа да такозвани тоталитарни режими не оперишу много са том техником. (Нарочито изгледа да је у примени у књижевности). Мирослав Лукић је миљеник прећуткивања наших сурово сирових производних поетских естеских односа. Дивље примитивне бирократије. “Људи се боје човека који ћути…” – каже Јован Дучић. А тај човек је бирократска мистификација; естеска, поетска политичка сила. Прећуткивање И само прећуткивања. Прећуткивање и ћутање је гробни вид модерних експлоататорских бирократија. Ћутање над ћутање. Знати ћутањем говорити. Ипак будућност се више занима за речено но прећутано. Прећутано можда слави јер га препознаје као своје, као себе сенке будућности.
Дакле, рецимо тривијално – будимо оптимисти и за прећутано и за речено. Дакле, негујмо врсту ћуталицу (мучалицу) – посебну говорну форму… галама и жамор ће престати. Наступиће тишина и ћутање. Чуће их јер ћутање је “најбоља употреба речи је потпуно ћутање” (Чуанг-це). Да, сенке будућности Лукићеве креације…
Видети више: http://prevrednovanje.blogspot.com/2012/11/blog-post.html
*
(ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ) Између редова су редови / Миодраг Мркић
… Белокуга поетичка истина
Авај ! – « Има истина које могу убити један народ». Можда нам Лукић говори о тим истинама које убијају народ? Истине о књижевности, истине као мучни вид Беле Куге – истина књижевна која «убија један народ» – наш народ. Ето, и моје многе књиге говоре о том убијању. О тим видовима убијања. Дакле, белокуго стање у нашој књижевности у лику «бораца за национално биће небеског народа»….
Умни, помозите у немоћи мог оскудног духа и свирепо немог и прећутног времена. Помозите да видимо Лукића и његове књиге. И чујем шапатни хор: «истинољубивост је срце моралности». «нема горе лажи од истине не схваћене од оних који је чују». Ипак: « живот треба посветити истини». И чујем: «познато је да истина доноси неприлике али ја се ипак не могу одрећи» Песник цитира…. «Ко путује према истини путује сам» – тешим песника сведоком – цитатом.
Можда је главна мука Мирослава Лукића у вези са истином и временом? Верујем да је време за истину коју изриче Мирослав Лукић. Да не објашњавамо. Тургењев каже: «истина која није изречена у право време гора је од лажи». А време је беле куге. Све су празне приче без људи. Зола додаје: «истина је кренула; ништа је више не може зауставити». Верујемо да то важи и за Балкан. Лукићева и истина наше уметничке књижевности у смислу свести о себи, о превредновању, је кренула у право време. Наравно за историчаре књижевности увек има више времена. Раскрчити… препознати шта је шта у царству одаџијско – химничне – маркетиншко естрадне – неоутилитарне критике … неолакировке …
*
(СРПСКА ФАБРИКА ИЛУЗИЈА) THE BEGINNING OF THE BEAUTIFUL AND THE NEW? / Белатукадруз
SCREAM. TO PRINCE ALEKSANDAR KARADJORDJEVIĆ II
… I don’t know well enough neither my mother nor my father
nor my own brother, nor my closest relatives. Neighbours.
Blood relations are terrible.
Artificial ones have more sense, they are more justified
And more desirable. Chosen!
Bitter cold has covered everything.
God beholds all, he sees all.
I was ailing, I was bound
By something invisible…
Видети више: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2009/06/24/we-recommend-that-writers-from-the-balkans/
*
(Канал ЗАВЕТИНЕ – YouToube) ФРАГМЕНТ (генеалошка скица)
VLAH BELATUKADRUZ, 1 :Filmska poezija
___________________________________
То је било пре почетка,
Када није било ове реке,
Овог спруда,
Овог дрвећа,
Ове бистре воде,
Ових риба,
Ових пањева,
Ових жила,
Ових јова и брестова.
Овде је било само небо, без краја….
Видети више: http://youtu.be/Bu3kAniaCP8
*
(Моара оцаска – ХАЈДУЧКА ВОДЕНИЦА) Двадесет проћерданих година /Белатукадруз
Судбина пеца на удицу сваког као рибу…
Змијац; не змија Чуваркућа; поскок укрштен с белоушком; мутант интеррегнума. Базди ко црв у сиру. Плива плићаком, безначајном реком. Лови ситну рибу. Глад му је инстиктивна, бескрајна, незајажљива. Воли сунце и спрудове и храпаву кору врба. Притајио се; тешко га је препознати. Такав Змијац црпе своју снагу и отров из самога себе, из подмуклости, из амбиса. Како је неизмерљива дубина његове подмуклости…
Како су густо посејани бездушни, лицемери, провокатори свих врста; доушници! Ко је једном преварио, опет ће. Ко је од младости радио оно низ ветар, опет ће. Уображене будале су саксијско цвеће. Боле ме груди; змија ми љуби листове, кичму; хтела би да ми се увије око врата; љуби ме по трепавицама. Пожурила си, змијо! Сачекај док умрем. Добићеш адресу која ти је тако потребна; записана је у празним очним дупљама.
У уму човековом постоје, верујем, огледала, можда скривена и савршена, ненапрсла.Она збуњују, у сну, обичне људе и необичне којима се још није указала важност и величина небеса и истине…
*
(Канал ЗАВЕТИНЕ – YouToube) Двориште звано ТРИ УДОВИЦЕ
(Документарни филм)
Село Драги Део. Западни Радан. 14. октобар 2012.
Двориште звано ТРИ УДОВИЦЕ. За време Другог светског рата, у овом су дворишту др Небојше Раденовића три јетрве остале удовице у једном дану. Прва је имала једно дете.Друга два, трећа три. Бугарски окупатори су ухапсили, у знак одмазде, како кажу Драгоселци, 63 Драгоселчана и – о томе би требало, најмање што може да се уради, да се начини документарни филм. „Заветине“ подстичу да се то уради. Овај део света је једна тужна, друга Србија, заборављен крај…
Видети више: http://www.youtube.com/watch?v=T2Zof6Byy7k&feature=share&list=UUiS2FdwHA3QmwCSBxD2NSsg
*
(ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА) ПАУЗА / Владимир Јагличић
Соба је изгледала, истовремено, уређено и нечисто. Њих двоје лежали су голи, на каучу. Кроз завесе с напором се пробијала, ишрафирана сенкама чипки, дневна светлост.
– Љиља је једна од најбољих жена које познајем – рекла је жена, чупкајући длачице на његовим грудима. – Не треба ово да јој радиш.
– Ко јој то ради? Ја или ти? И какве везе наш однос има са Љиљом? Љиља је највољенија жена на свету – рече он.
Док је то говорио, прелазио је дланом преко њеног доњег стомака.
Она га, изненада, лако удари песницом по грудима, тамо где је домалочас чупкала длачице….
Видети више: https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/assignments/pauzavladimirjaglicic
*
(ZAVETINE My Opera) Библиотеке „ЗАВЕТИНА“ од синоћ поново на мети хакера!
Ко су, у ствари, отимачи неколико веб сајтова „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ„?
Неколико Веб сајтова „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ уз подршку GOOGL онемогућено је од јуче поподне,21. 11. 2012. Google налог власника сајта је онемогућен због забележене повреде услова коришћења услуге.
У чему је ствар?
Понављамо: То су сајтови посвећени савременој српској књижевности, савремени српским писцима.
У чему је грешка? Где је прекршено правило?
Ако је то грешка GOOGLa, хоће ли бити исправљена?
Више година је уложено у изградњу споменутих Бев сајтова….
Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1)
Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2)
Edition SECTIO CAESAREA. Едиција ЦАРСКИ РЕЗ
ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе
Видети више:http://my.opera.com/zavetine/blog/show.dml/56224092
*
(ШИБАЊЕ) РЕАЛНА КЊИЖЕВНА КРИТИКА; ЛУСТРАЦИЈА; ПАМЕТ…
…..Паметјенајскупљанасвету, ауСрбијиимеђуСрбима? Бацитепогледна 19. и 20. векиодговоритепоштеносеби. Интелектуализам, подсетимо, уфилозофијиитеоријиспознајепредставља схватање на основу којег до спознаје долазимо интелектом, разумом, а не чулима.
…. Колико се Памет цени данас, на почетку 21. века, у Србији и међу Србима? Ако се нарочито цени зашто се толико и још увек непрестано из завичаја, одлива? Ако се не цени Памет, ако је омаловажена и повучена у поноре глупости, безвредности и нестајања, зар није крајње време да се упитамо, разумљиво, јасно: шта се дешава са српском Културом, Памећу, Религиозношћу?
Постоји ли права, реална представа о српским интелектуалцима и интелигенцији у последњих сто педесет година, рецимо?
Рајс је саветовао Србима: „Држите се само ви, Срби, оне праве: што можеш данас, не остављај за сутра. И, прионите! Процветаћете“.
Срби кроз 20. век нису „процветали“. Интелектуалци друге половине овог века нису дорасли памети и самопрегору својих дедова, очева…Бирократска интелигенција, званична, она најзваничнија, помрачила је хоризонт српске културе 20. века.
Размишљајући о Рајсу и доктору Петровићу, Димитријевић (2) критички пише:
„И Рајс и доктор, писац дневника, беху у сличном положају док су исписивали најзабринутије своје странице. На Рајса се после Великог рата у Београду нико већ освртао није; нису га зарезивали. Глатко су одбијани његови елаборати. Ни Пашић га није примао. Беше у положају као и доктор, забатаљен. Као писац дневника у Драгоманцима, одмах после пробоја фронта, па у Битољу. Надежност протиб безнадежности. Да ли та битка беше добијена упркос прекомерном оном мрцварењу?…
***
ЛеЗ 0007866
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 