(0086)
*
(КОВИОНА) ПРЕТЕК / „Трећа Србија“ Београд, бр. 11-15/ 2004-2005.
… Припремајући нови часопис (ПРЕТЕК), скупио је
прошле јесени пуну торбу жира, у непрегледним
бучинама, јужно од Дубоког Потока. Тај жир је здрав,
сасвим сазрео, из сваког може нићи стабло…
И никло је.
Из једне изаткане и клечане торбе никла је
храстова шума.
Из ПРЕТЕКА ће, ваљда, такође, нићи једна
плејада самаца, горуна и храстова, родних дрвета. Биће
хране и за дивље и домаће свиње. Ако их буде било кроз
десет – двадесет година.
Скупљање жира било је пресудно. Не дружење
са уредницима, који су каријере и звања стекли у боксовима
пакла. Све уреднике новина и часописа, које је упознао,
може упоређивати са свињама. Свиње никада нису
знале шта их чека, а они јесу. Кад би макар један од њих
био у стању да се покаје од својих путева …
*
( ЗАПИС LXII ) Лични став
….Савремени писци моје младости – идиот до идиота. Мало талента, много амбиција. Још више – идолатрије. Сваки успех је тада плаћан тако што су сваком стављали ланац око врата. Читао сам их, док нисам схватио да губим много времена над бљувотинама домаћих паса. Згадили су ми се заувек… Живот им је измицао; држали су се калупа тзв. претходника, модерниста… Ко пијан плота држали су се неколико обожаваних претходника; чак и Золе! Ја сам радије, додуше с досадом, читао Стендала. Французи могу да се праве важни, али кога од њихових писаца, после Бодлера и Флобера, вреди поново читати? ……
Мирослав Лукић (Белатукадруз)
Видети више: http://www.osnivaczavetina.blogspot.nl/
*
(КОВИОНА) (Пробрано) АНЕКДОТЕ ИЗ ЖИВОТА МИХ.
ПЕТРОВИЋА, званог МИКА АЛАС
(препричане по записима Јеленка Михајловића)
У аласким кафаницама “Борча”,“Спуж”,“Златни
шаран” и “Јасеница” (поред Дунава), аласи су се
сваке вечери веселили кад дођу из лова. Сав свој лов
су продавали на самој обали рибарским трговцима,
добит делили, и свако је ишао у своју кафану и тамо
седео док не попије свој тал. У те су кафанице сваке
вечери залазили и свирачи са Чубуре и живели од
своје зараде, свирајући и певајући аласима. Мика се
редовно налазио у друштву са аласима по тим
кафаницама, налазећи задовољства у њиховом весељу.
Тако је заволео и чубурску музику и зажелео да
је и сам научи. Нарочито му се допало свирање и
певање свирача Арсе Јовановића “Шкембоње” (иако
је био танак и сув као глиста)…
Видети више: http://zavetinekruna1.wordpress.com/%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0/
*
(ЗАПИС XIII ) Књижевна елита, иронија и лаж
…Постоји ли у српској књижевности друге половине 20. века?
Ко су њени несумњиви представници?
Да ли су припадници српске књижевне елите они српски песници и писци друге половине 20. века који су успели за живота да подобијају све књижевне награде – од општинских до савезних? Да им не спомињем имена. Да ли су представници српске књижевне елите
толики уредници највећих издавачких предузећа друге половине 20. века? Да ли су припадници српске књижевне елите професори универзитета, предавачи српске књижевности друге половине 20. века?
Да ли је то понеко од писаца савремених који је већ са педесетак година доживео да види своја Изабрана или Сабрана дела? Да ли су то поједини чланови САН-а ?
Видети више: http://zavetine.blogspot.com/2010/01/blog-post.html
Види есеј у целини https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/home/knizevnaelitaironijailaz
*
( ЗАПИС XXXVII )LJUBAV JE SPECIJALISTA / Eson Jaos
…. Zato,
neka bude voli voli
neka bude boli boli
ne treba brkati te stvari
tako završava priča o ženi
što je umela do smrti da voli
Žao joj je žao, al više ne boli
POSLE SMRTI MOŽE
OPET DA SE VOLI.
__
Dragi Miroslave,
ovo nesto vam dostavljam da pogledate, da podelim sa vama jer nisam sigurna ni da cete vi pronaci da tu nesto vredi niti sam ja sigurna da to treba objaviti/.da ne ponizim..ne povredim../
Kao da nikada nije bilo proleće eto takav je ovaj dan ali ništa zato pozajmiću za vas jedan zračak sa one strane sveta gde Sunce sada sija…negde ipak sija..
So.
Видети више: http://misljen.blogspot.com/2012/12/ljubav-je-specijalista-eson-jaos.html
*
(ЗАВЕТИНЕ ) Evo kako POEZIJA može božanski da pljuje / Radivoj ŠAJTINAC
Evo kako POEZIJA moze bozanski da pljuje
dnevnu i nocnu politiku,kutak za zive i neskromne
Sacuvaj Gospode ZAVETINU!
VRT POVRTNJAK IZA UPRAVNE ZGRADE
Dan višestranačke rekreacije
O,kakvi tihi i vešti majstori
Kapi raznobojne vrcaju
Svetlucaju sečiva, rasprskavaju mrve ,
Pršte razlozi,drobe agende
prah se i zvuk razležu,na kraju
biće nešto…
Видети више : https://znakprepoznavanja.wordpress.com/2012/12/03/evo-kako-poezija-moze-bozanski-da-pljuje-radivoj-sajtinac/
*
(ШИБАЊЕ) BLATO I MOČVARA / Lordan Zafranović
* Ko danas može da promeni taj ambijent „živog blata“ koji živimo?
– Sada je i vrlo opasno da se pojavi neko ko će tu lestvicu opet da digne visoko, jer će ovi osrednji žestoko da brane svoje pozicije, svesni da u drugačijim okolnostima više neće moći bilo šta da kažu i da naprave. Ali, moraće da se uspostavi taj viši, evropski nivo, bar kada je reč o filmu, jer bez izvoza u Evropu ti filmovi ne znače mnogo. Ako proizvodiš umetničko delo, proizvodiš ga za ceo svet. Posebno film koji je dosta skup, i naravno da mora da bude plasiran u inostranstvu, na najvećem mogućem nivou, u najjačoj konkurenciji. To nije konkurencija nekog Karlovca ili Kraljeva. Ali, biće potrebno dosta vremena da se skinu blato i močvara, i da počne da teče nešto što je zdravo…..
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/2012/12/03/blato-i-mocvara-lordan-zafranovic/
*
(ШИБАЊЕ) Nešto o Skenderbegu / Radomir Baturan
Pre desetak dana desio se interesantan događaj u Albaniji, u muzeju Skenderbega u Kruji.
Jedam moj prijatelj rekao mi je da će ići poslom u Albaniju, i ja mu kažem da obavezno poseti muzej Skenderbega i objasnim mu ko je bio Skenderbeg.
I on ode u Albaniju i poseti muzej Skenderbega. I kustos muzeja im objašnjava ko je bio Skenderbeg, ovo, ono, a ovaj moj prijatelj ga pita (ono što sam ga ja naučio):
„A gde su sahranjeni Skendernegov rođeni brat i otac?“
A ovaj proguta knedlu pa kaže: „U srpskom manastiru Hilandar.“
A ovaj opet pita: „A zašto tamo?“
A kustos kaže: „Pa znate, Skenderbeg i njegova porodica su bili veliki državnici, pa su imali dobre odnose sa drugim narodima.“ …
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2012/12/04/nesto-o-skenderbegu-radomir-baturan/
*
(ЦЈЕЛОМУДРИЈА) АНТОЛОГИЈA СРПСКОГ АФОРИЗМА ЗА ДЕЦУ
У среду, 5. децембра, у 12 часова почиње прво представљање Антологије српског афоризма за децу „Раздељак“ у библиотеци београдске основне школе „Дринка Павловић“, Косовска 19.
На промоцији ће говорити представница издавача, Завода за уџбенике – Невена Витошевић, рецензенти Витомир Теофиловић и Слободан Станишић и приређивач Антологије Александар Чотрић.
У програму ће учествовати и ….
Видети више: http://cjelomudrija.blogspot.com/2012/12/a.html
*
( ВЕЛИКО ВРАЋАЊЕ ) Mrtvi ste mrtvi / Radivoj Šajtinac
SENCI BORISA VIJANA
Mrtvi ste mrtvi
Ali ja sam u pravu
I šta će žrtvi
Pogled na travu
I pogled gore
I reč koja
Kroz prostore
Od nespokoja
Muvljeg znoja
Zečijeg loja
Mudrost je blato
Ćutanje zlato
Mrtvi ste mrtvi
i samo zato
iznuđujete poštovanje
pretite konačnom zagonetkom
trajete poslednje putovanje
sudbinu smatrajući imetkom
***
(0087)
*
(МИК – Магазин ИЗВОДИ, КОМЕНТАРИ) Тајна Ћилибарске собе: потрага
Nastanak ćilibarskesobe Orginalna Ćilibarskasobanapravljenaje 1701. godineuKenigsberguzaberlinskupalatuprvogpruskogcaraFridrihaI Šarloteburga (11.07.1657-25.02.1713.). ArhitektiAndreasu Šluterupalojenapametdazaunutrašnjudekoracijujedneodsobaiskoristi ćilibar, kogajebilodostaukraljevskojriznici. Kakobiovuzamisaoostvario, upomoć pozivaGotfridaVolframasdvoradanskogkrajaFridrihaIV. No radovi se otežu, kralj otpušta par arhitekata počev od nesrećnog Šlutera, nezadovoljan dinamikom radova. Kralj umire, a radovi nisu okončani. Naslednik prestola, Fridrih Vilijam nije bio zainteresovan za nastavak radova na ovom projektu. Napravljeno ćilibarski delovi sve skupa s nacrtima prebačeni su u Berlin i prepušteni zaboravu. Nekako u to vreme, ruski car Petar Veliki sazavši za ćilibarsku sobu rešava da je dobije. U tom cilju susreće se s pruskim carem u Helebernu, nedaleko od Berlina, 1716. godine. Nije prošlo mnogo vremna, a na adresu ruskog cara stiže ćilibarska soba u delovima i luksuzna jahta „Liburnika“, u pratnju ruskog diplomate, grofa Alekseja Golovina. Transport se sastojao od 18 sanduka natovarenih na osam kola, koja supreko Rige stigla u Sant Petersburg. Kako bi se odužio za ovaj vredan poklon, Petar Veliki pruskom caru šalje 55 gorostasnih vojnika za njegovu regimentu. Rastavljena ćilibarska soba skuplja prašinu u zimskoj rezidencije, jer niko ne zna kako da je montira. Dolaskom na vlast ćerke Petra Velikog, carice Elizabete, odlučuje da ćilibarsku sobu postavi i daje nalog glavnom arhitekti, Bertolomeu Frančesku Rasteliju da tu ideju sprovede u delo …
*
(ЛИТУРГИЈА) БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА СВЕТОГА ОЦА НАШЕГА
ЈОВАНА ЗЛАТОУСТА
ПОРЕДАК СВЕТЕ И БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ
ПРОСКОМИДИЈА
Свештеник којему предстоји вршење божанственог тајнодејства, дужан је претходно да буде измирен са свима, и да нема ништа ни против кога, и да, колико је могуће, чува срце од злих помисли, да се уздржава од вечера и да бди над собом до времена свештенодејства. А кад настане време, чини уобичајени поклон настојатељу*), улази у храм и заједно са ђаконом врши три поклона.
Онда говори ђакон: Благослови, владико. Свештеник:
Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и у векове векова….(….)
Извор : Божанствена литургија (О овом преоду Светих литургија поговор је написао Архимандрут Јустин, духовник Манастира Ћелије)
С благословом
Њ. П. Епископа Шабачковаљевског
Господина ЈОВАНА
Издање Манастира Ћелије код Ваљева
Тираж 10.000.
Штампа: „Сава Михић“ — Земун.
1978. ….
*
(ЗАВЕТИНЕ) (Из Архиве ЗАВЕТИНА) Из Солунске трилогије, ЗАВЕТИНЕ, 7-8/2000.
СТАНОЈКО С. СПАСИЋ
Песницима Дубоких песама:
Лорки, и Лукићу Старијем
1.
Гледају се извор бистар, небо чисто,
Небо старо, небо блиско, небо златно.
Извор бистар, дубок. Ништа није исто,
Иако је слично, кад зањише, као клатно,
Срца песника ноћ, на ваздушастим
Путањама. Само се учини да се исто зове,
Кад крену као тиха вода низ / уз брегове
Пастири да донесу руже, тартуфе и снове…
*
(МИК – Магазин ИЗВОДИ, КОМЕНТАРИ) КУДА И КАКО?ГЛУВО ДОБА
КОМЕНТАР уредника: Лепо је да опстаје ДК „Студентски град“. Али и он је, такав какав је, својим устројством, „тетовиран“ „доминантном политичком културом и менталитетом“, помислих с тугом, у малој сали где је одличан руски ауторски филм „У магли“, гледало само 7 гледалаца! Случај ме је нанео у ДК, јер су у центру Београда биле већ распродате карте за већину ауторских филмова овогодишњег фестивала – дакле, нашао сам се у ДК после безмало 30 година. Листајући програм ДК , за децембар 2012, питао сам се са тугом : шта се овде променило од, рецимо, 1972. године, или 1982. године, или 1992. године? О каквим је алтернативама реч? Није ли помало хуморно, говорити о некаквим алтернативима, имајући у виду ко су углавном, када је реч о савременој српској књижевности, аутори који се представљају?Страва!!
Тако да је , изгледа, прави одговор на моја питања, како она записана и изречена, а још више на читав низ низречених, оних неколико речи у наслову овог поста…
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) СТИГЛА ЈЕ ПРОШЛОСТ / Калин Власије
СТИГЛА ЈЕ ПРОШЛОСТ
„Стигла је прошлост“ – јекнуше
слова; у сваком слову
по једна лог а у сваком
логу по једно сунце скровито.
Сви би хтели да зраче у
вечности.
Видиш : улоге попут неких кућа
напуштених.
Постојало је некада једно ја очарано
психом неког јутра
када је све такнуто …
*
(БИФЕ „Бриони“) ПСЕЋА СЕНКА / Ратомир – Звишки ПАНТИЋ
РЕЧИ
Пред спавање, кад те путовање замори, сакупи и изброј
све изговорене речи у протеклом дану.
Одвој прецизно непријатељске. Оне чине
посебну категорију. Врати књигама што дугујеш.
Из памћења изгони нежне преваре Љубавница.
са чела отари мајчинско шапутање. Ако штогод
остане – сматрај се срећним.
Речи, пријатељу, имају судбину паса луталица.
Њихова је свака душа под звездом, оне су сваком
домовина.
Могу да буду најтежи оков,
тамница без зидова, мач невидљиви. Снагу грома
лепотом надмудрују. Историје васпостављају. Народе
читаве подичу из пепела. И никада, никада не губе сјај.
Зато сваке ноћи, пред спавање, изврши поштену поделу.
Чак само једна чиста и сјајна реч биће
довољна, мораш у то веровати, да спокојно
заспиш. Чак само једна обична а права
реч биће довољна чежњу за животом да ти продужи. …
*
(ПРЕВРЕДНОВАЊЕ) ZATRLI LI SE KO ŠARENI KONJI/ Mihailo MRKIĆ
MIHAILOMRKIĆ
POREKLO
(I)
Poreklo mojih predaka potiče od Peči, zvano mesto Dukađin. U Dukađinu živeo je Leka
Dukađin.
Leka je imao dva sina; Pavla i Gaša. Turci osvojiše Dukađin.
Pavle i Gašo ne hteše da prime Islam.
Pođoše u Crnu Goru. Kad su bili na Čakor, sedoše da se odmore. Gašo se pokaja i vrati se u
Dukađin i primi islam. Pavle ode u Crnu Goru, zaposli se kod gazde da služi.
Pavle je bio bele kose po prirodi, po tom ga meštani nazovu Bijeli Pavle.
U to vreme pada velika seoba Srba sa Kosova od zuluma turskog. U toj seobi bila je rođaka
Nemanjiča, trebalo je neko da je prati do Ercegovine. Pavle kao sluga potčinjen, njega odrede da
je prati. U međuvremenu Pavlov gazda pogine od komšije. Pavle, kad se vratio, gazdaricu našo
samu.Posle se skupili meštani da pričaju o tim događajima. U tom momentu izađe zec iz onog kamenjara.
Jedan od tog društva, sa štapom zamane da ubije zeca pa nije potrevijo zeca nego gazdu
Видети више: http://prevrednovanje.blogspot.com/2012/12/poreklo-mihailo-mrkic.html
*
(Канал ЗАВЕТИНЕ YouToube) Cvet, komebogovinedopuštajuboljemestoodpustinje/ Белатукадруз
Ovaj film uz muziku sirtakija, ili vlaških paganskih kola, možda bi mogao da podigne kao neki čudni vihor neopisive sprudove ispod kojih teče plavo zlato i magma dragog kamenja. Ali i uz muziku proleće na plavim sprudovima gde se mogu naći mrcine i tragovi zlatnog runa, ima neka tuga koja nas sa nama spaja.
Posvećeno Alvaru de Kamposu, pesniku senzacionalisti. Autoru stihova „Moj put se prostire duž beskraja do kraja“.
Videti ovaj film: http://youtu.be/S4ez125c04o (Проверите зашто налог ЗАВЕТИНЕ има добру репутацију и преко 11000 посета!)
*
(ИЗРАВНАЊА) Осврт; случајеви; феномен титоизма, тотализма / Белатукадруз
Судбина “пионира” српске кинематографије је више него парадигматична.Живели смо у друштву и држави која је била својеврсна идеолошка фабрика – ФАБРИКА ЛУТАКА.
“Први послератни филм, Славица,- пише С. Јовичић, реализован је,ипак,без учешћа предратних филмских радника (моје истицање -М.Л.).Показало се да то није добро,те је исправљено већ у другом филму, Живјеће овај народ, где редитељ Никола Поповић ангажује за директора фотографије Октавијана Милетића, искусног предратног сниматеља и редитеља играних филмова у раздобљу рата.Међутим, најуспешнији од свих предратних радника, Михајло Ал. Поповић,који је снимио,по критикама, најбољи предратни филм, не само да не добија могућност да режира, већ га редитељи не ангажују ни као директора фотографије”(моје истицање – М.Л.,нав. дело, стр.45). Због чега?
Одговор на ово питање постоји у тексту Николе Милошевића (објављеном као Предговор филмском сценарију Александра Петровића Скупљачи перја), али и на другим местима. “У првим послератним годинама југословенском филму била је додељена само апологетска и пропагандна функција.Снимани су искључиво спектакли у којима се славила партизанска борба и социјалистичка изградња, а квалитет ових спектакла био је, по природи ствари, испод сваке критике
*
(МОРА ОЦАСКА – ХАЈДУЧКА ВОДЕНИЦА) Зар има Споменика трајнијег од тучи…/ из Другог издања „Краљевских инсигнија“
MONUMENTAM AERE, ETC.
Зар има Споменика трајнијег од тучи
и од краљевских пирамида виши
ког ни алаве кише, нити северац љути
неће срушити, а не безбројни низ
година и векова који хује?
Или је свему суђено да иструне
као дрвене кућице за птице испред
шумарске куће? …
***
(0088)
*
(АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ) nastavak borbe za cistu poeziju / radivoj šajtinac
-Šta vas dovodi u ovu zadužbinu Teofanovih, u skrovište od tužnih namena i tamne prisile, zaklon od negovora i nagovora, sile tlačiteljke i priče prihvatiteljke,kužne dobrote i nesuvisla žrtvovanja, ropstva u pokori i nemog truljenja u horskoj obesti, uđite , bolni ste, sami ste. Nije ono što vam se pričinjava, nema tajne nikakve . Čujmo šta je našoj besedi početak i kraj:
-Ako i mi zavapimo- sloga!- zapretićemo. A mi to nećemo. Mi hoćemo da Ona preboli zaštitnike. Ona se privukla istoriji i filozofiji, epohama i pojedincu kao znak bez premca među svim znakovima , obicima i invencijama. Ne robujući nikome, ne robujući ničemu, ona jo do samoutamničenja, samozaštićena u providnom kamenu ili prostoru, spaja dva susretna sjasja, onaj spolja i onaj iznutra.
Njoj su posvečene oproštajne teorije i ostaci znanja, čitke i nečitke mape analitičkih prepeva uvek u jednom pravcu, njoj su ispisani epilozi, njoj namenjene nuzprostorije s raskrinkanim razmetljivcima logike,pripitomljenog kazivanja,uzlužnih značenja. Sama je, s istim nepovererenjem i ersom, kako u prilici da uzleti tako i u prilici da padne. Boravila dešavala se.priviđala i događala, podjednako i u poruci i u rečenici i imala samo vreme sadašnje
Kako je umukao tako iz daha onih koji behu za stolom, složnim šapatom zaromori samo jedana reč- poezija.
Gaseći cigaretu Tania se saže i šapne:
-Tako bih volela da su sada tu moji sinovi da nam skuvaju nešto lepo ! …
*
(ŠIBANJE) Obavezno pročitati / Jelena Bodražić
PISMO JEDNOG HRVATA
…A rečnik možda nije “probran”, ali je…autentičan.
“Dragi moji političari, Uz životni standard kakav konzumiram, a vi mi ga pripremiste, ja stvarno ne znam koliko ću dugo živjeti pa evo odlučih da vam napišem pismo zahvale, kako ne bi bilo da vam nikad ništa konkretno ne napisah i ne rekoh. Bez obzira kojoj političkoj stranci pripadate, oporbi ili vladajućim, želim vam se zahvaliti što ste od jedne jake, industrijske, poljoprivredne, turističke zemlje…moje domovine Hrvatske…u samo 20 i kusur godina uspjeli napraviti, što bi narod reko – “go kurac”. Od žitne Slavonije ste uspjeli napraviti ledinu…”nogometno igralište”… na kom “utakmica” nije odigrana već 20 godina pa je korov preuzeo i naš i protivnički šesnajsterac zajedno sa centrom.Mora da ste ponosni na to? – čestitam vam! Čestitam vam i na tom što ste uspjeli sjebat drvnu industriju kraj živih šuma Gorskog Kotara i Like pa sad drvene stolice koje su napravljene od našeg drva kupujemo od Talijana…jer eto…oni to mogu, a mi ne. Čestitam vam i na tom što ste od svjetski poznate hrvatske brodogradnje napravili to da nas čisto veseli kad brodogradilište “3. Maj” sklopi ugovor u vrijednosti 800 dolara pa radimo kanue za somalijske naručitelje. Ponosim se s vama. Čestitam, uspjeli ste! Uspjeli ste i u tome da 90tih isisate sve novce iz naših domaćih banaka koje ste kasnije sanirali sa našim novcem a onda ih prodali strancima uz ogromne provizije za vas i vaše obitelji pa vam sada sinčići i kćerkice uživaju dok mi jedemo govna koja ste vi izasrali. Ponosim se sa vama… ….
Videti više: http://zavetineaneks.wordpress.com/2012/12/07/obavezno-procitati-jelena-bodrazic/
*
(PISMA) Pismo Kseniya Rayetskaya – odgovor urednika „ZAVETINA“
Dear sir,
I’m writing to you because of my inerest to great Bosnian poet
Vladimir Nastic. I admire his novels and poetry so much! I tried to
find his biografy to learn a bit more about his life as soon as it is
a very importent stone in his compositions, but I could not find any
information. …
(…) БЕЛАТУКАДРУЗ: Uvažena,
Nisam siguran da Vam mogu pomoći u onoj meri u kojoj, to, možda očekujete od mene.
”Zavetine” nisu postavile stranicu o pokojnom pesniku Nastiću, a nema ga ni, koliko sam mogao da vidim, ni na (srpskoj) Vikipediji. Uglavnom, našao sam linkove, koji vode do sporadičnih podataka o ovom autoru. Koliko znam, Nastića nema ni na ”Srpskoj riznici”.
Videti više: http://70653dotcom.wordpress.com/2012/12/07/pismo-kseniya-rayetskaya-odgovor-urednika-zavetina/
*
( АЛМАНАХ ) Остаци рукописа, који украдоше кошмари…/ Белатукадруз
ТРУБЕ. ХАРМОНИКЕ
…Само Цигани умеју да нађу место у срцу,
па да све одједном пукне ко кристална чаша!
Волим Цигане трубаче, али и Влахе гајдаше и
бандаше, јер су они мајстори, и могу да нас саставе,
да саставе све те крхотине у нама!
Шта Кустурица тражи по планинама
Западне Србије? Шта ја тражим по планинама и
манастирима српским?
Живот, незабораван, вечан, усијан као
гвожђе, као музика трубача?
– Живот ти се само једном деси, кажу
цигани трубачи. – Ви Срби почели некуд да
журите. Никад не стигнеш кад некуд појуриш.
Стани, бре, стани, Ибар водо! Куда журиш?
Трубе неће да побегну…
А неће, вала, ни хармоника.
*
(АЛМАНАХ ) ( Из „Моје Бележнице“) ТРИ СВАДБЕ / Белатукадруз
У Нишу се Шолетова сестре ћерка
(млада професорка) удавала за Грка (тамо су
отишли, Стојанка, Мира и Виктор – Шолетова
мајка, сестра и син); у Лебану је Миле Николић,
удавао ћерку Ану – тамо смо отишли Јелена и ја.
( Шолету позлило испред лебанске цркве, пред
венчање… ) Сватове су кроз варошицу пратили
трубачи….
*
(АЛМАНАХ ) ( Из „Моје Бележнице“) БЕЛЕШКЕ СА ПУТОВАЊА / Белатукадруз
Београд, Љиг, Краљево, Жича, Маглич,
Ибарска клисура, Ушће, Студеница, Врњачка
Бања, Љубостиња, Лазарица, Лазарев град,
Дорћол (четвртак, 17. – петак, 18. октобар 2002).
Међу ученицима седмог разреда је било
неколико ученица, које су учествовале недавно на
мојој конференцији за штампу поводом изласка
претходног броја Заветина.Кренули смо око
осам; са колегама се дуго знам. Нова лица: водич,
професорка Дана, и возач, који је стекао симпатије
ученика. Време нас је послужило, тј. било је
лепо. У манастиру Жичи је требало чекати на
ред… Ибарску клисуру, Маглич и Долину јоргована,
Студеницу (реку и манастир) видео сам
први пут. Нисам видео све, нисам видео студенич
ке испоснице (то неком другом, бољом приликом,
ако будем могао да путујем са Горданом
Стевановић, педагогом, чија је мајка родом из
Рашке, и са Маријом, која је детињство и младост,
проживела са оцем зубаром, у околини
Студенице. Садашњи патријарх ју је водио до
испосница, када је ту некада живео. Марија је
практична жена, искусан наставник; сликовито
прича). Поразила ме је лепота Ибарске клисуре,
сам Ибар; схватио сам зашто народна песма
моли Ибар да стане, јер је то немогуће, и
најбоље су песме о немогућем. Наши духовни
и краљевски преци, изабрали су најлепше могуће
положаје и локације, и за седмовратну Жичу, у
којој је крунисано седам српских краљева, и за
Маглич, а поготову са манастир Студеницу. ….
*
(ЗАПИС LXIV ) ТАНАНИ ВЕЗ ГОРЧИНЕ / Милутин Лујо Данојлић
(Милисав Миленковић: Провала облака или Ујед зверињака, „Верзалпрес“, Београд, 2001.)
Две синтагме из треће песме уводне поеме „Београдом временом“ – провала облака и ујед звери нашле су се у наслову тринаесте песничке књиге Милисава Миленковића (1939., Мало Црниће), Провала облака или Ујед зверињака. Обема метафорама се назначује и садржајни слој, и атмосфера у којој је настала цела збирка. Највећи број песама је испеван у времену од јула 1999. до фебруара 2001. године, а највише горчине се слегло у сонетима написаним од октобра до децембра 2000. године.
Јата гавранова која лете над Београдом у уводној песми и даље проносе глас београдског муфтије који је наредио спаљивање моштију Светог Саве и чији пламенови се и октобра 2000. у надирању зла разгоревају над небом престонице ношени у кљуновима „црних гавранова кавге“. Песма је написана 5 – 7 октобра 2000., истих оних дана када се над Београдом надвио дим запаљене зграде Савезне скупштине, а глас „београдског муфтије“ поново подсетио Србе да су опет постали „робови страха“ …
Видети више:http://homoljskimotivi.blogspot.com/2012/12/blog-post.html
*
(ЗАПИС XIXV ) ЧАРНИ ЛИРСКИ ДРХТАЈИ МИЛИСАВА МИЛЕНКОВИЋА / Душан Стојковић
После запажене песничке збирке Род (Просвета, Београд, 2006) која је донела ауторов избор из ранијих, такође вредних књига: Родна кућа (1994), Ваздушна опасност (1999), Провала облака или ујед зверињака (2001) и Стршљенови на Велику Госпојину у Заови (2004), Милисав Миленковић излази на литерарно поприште са новим лирским остварењем Више светлости. Доноси ли ова књига стварно више светлости у српску модерну поезију?
Род се завршава песмом „Певаше песник“, објављеном у Књижевним новинама; та песма налази се и у збирци Више светлости. Није то једина копча између изборника и нове Миленковићеве књиге. Оно што их повезује, пре свега, је рескост, жестина, мужевност, изворност и, извесна, веома функционална, лирска опорост, лишена нападних стилских фигура. Аутентична, самосвојна поезија Миленковићева, убеђени смо, још увек није прихваћена у довољној мери као таква, али то иде на душу наше инертне и генерацијски острашћене, споредне и спорадичне, књижевне критике …
Видети више:http://intervjuzavetine.blogspot.com/2012/12/blog-post.html
*
(PISMA) Prijateljima i / Georges Konikovic
Posetiocima Beograda, preporucujem :
MUZEJ ZEPTER
Obavezno ga posetite. U prelepoj zgradi, na 3 nivoa, nasa umetnost druge polovine XX veka. IZUZETNO !
U centru Beograda : Knez Mihailova 42. Besplatno za osobe > 63 god.
…..
Videti više: http://70653dotcom.wordpress.com/2012/12/07/prijateljima-i-georges-konikovic/
*
(ПИСМА) Помогнимо нашим уметницима / Батуран
Молим Вас помозите нашој уметници Марини Гавански из Отаве да добије награду јер је заслужује. Њеним сликама илустровали смо јесењи двоброј часописа ”Људи говоре” који ће изаћи из штампе 19. децембра ове године. Посветили јој целу рубрику ПРИЧА О УМЕТНИКУ. Гласајући за један од њених портрета, гласали сте и за наш часопис који је високо вредновао њено сликарство….
*
(ПИСМА) Pismo Prof. Rajka Dolečeka
Ostrava, 07.12.12. Dreagi gospodine Lukiću, puno pozdrava iz Češke. Tekst koji sam Vam poslao je na normalnoj srpskoj ćirilici koju, možda, Vaš računar “ne hvata”. Inače veliko hvala na izvanrednim tekstovima, na uvodnoj slici – na kome jeziku su tamo reči….
Видети више:http://70653dotcom.wordpress.com/2012/12/08/pismo-prof-rajka-doleceka/
*
(КОВИОНА) ЛЕКОВИТИ ЛИРСКИ ОТРОВ / Душан Стојковић
Српска поезија у овом тренутку – ако би се критичарима који се њоме (не) баве веровало на реч коју они иначе немају јер ни сами не желе да је имају, пошто она обавезује – налик је на уседелицу или – још боље – на бабу у инвалидским колицима. Пуна је лакокрилог лептиријања, мирисног собоцветања, увелог срцедамарања. Потребан јој је претрес и протрес. Милоје Дончић управо то чини. Што више покушавају да га ућуткају и умире, он је све гласнији и песнички разигранији. Његове песме прави су шамари. Не футуристички, већ прави. Када се оне читају, образи бриде, срце прескаче, руке се саме у песницу стискају. Српска поезија ужелела се, усред чудне и чулне јаловине у коју и звани и незвани желе да је увуку, праве, мушке, опоре, горке, одистинскепоезије. И раније Дончићеве књиге, и Звездослеп (он и више него оне које су му претходиле), нуде управо то. Ако има у овој књизи стиховних неравнина, ако слике зашкрипе, ако ускачу једна у другу, ако се песме као под гиљотином крате, ако се изненада пропињу, ако изненадно мењају ритам, ако обесвећују све, ако не аплаудирају ничем, ако су толико грке да од њих трну читаочеви зуби, ако боле, ако вређају, ако уједају, ако нокаутирају – песник је то и хтео. Он није желео умивене стихове који ће се лагано прошетати равним и углачаним (боље: излизаним) стазама лажног перивоја. Њега не интересују песничка Потемкинова села. Он има свој лирски разград. Коме је у њему тесно, није нешто што би песника могло да забрине. У поезији се не мора само уживати ….
***
(0089)
*
(КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА) Оцеви и синови / Белатукадруз
ЛЕТЊЕ ФЕРИЈЕ
је започело предивно, а онда је уследио изненадни обрт који је
изазвала очева зловоља. О, то жариште у њему, тај неугасиви зли
огањ, увређен понос; наглабања; потреба да направи сцену,
сцену!Стално смо били у неком вештачком, бесмисленом сукобу.
Вероватно је тешко прихватао моје сазревање; разлике у карактеру,
образовању, схватању вредности – око тога смо се кавжили. Разлике
су огромне. Друкчију је будућност желео за мене. Сигурнију – разумем
ја то, али ни ја нисам могао против својих најдубљих инстиката,
склоности.
То што је прекрило поље као бујни бокори булки, толике моје
планове стваралачке, он је отписивао на свој начин.
Наносио је зло, мислећи да ме може уразумити…
*
(Канал ЗАВЕТИНЕ YouToube) Влашка рапсодија / Бела Тука Друз
(Документарни филмови Заветина)
МАРКО РОШУЉ :арабеске, србовлашке
Стихови Белатукадруза,из истоимене песме
Видети више: http://youtu.be/9BbDNSikojM
*
(Канал ЗАВЕТИНЕ YouToube) МЕСЕЧИНА ПО БЕЛАТУКАДРУЗУ/ Бела Тука Друз
Филм посвећен поезији Белатукадруза /алиас М. Лукића, 1950 –
Сниматељ Ив. Лукић.
Продуцент Др Димитрије Лукић…
Видети више: http://youtu.be/Peby0G56pts
*
(Канал ЗАВЕТИНЕ YouToube) ШТО ЈУЖНИЈЕ ТО ТУЖНИЈЕ
Објављено у 05.04.2012.
Београдсске „Заветине“ у јужној Србији (Ивање под Раданом, Бојник; Видојевица, Прокупље). Снимљено крајем марта и првих дана априла 2012. Према идеји Белатукадруза. Домаћин и водич – Мира Соколовић. Продуцент др Димитрије Лукић.Уредник Иван Лукић.
Видети више: http://youtu.be/3KWUa5kMyjs
*
(Канал ЗАВЕТИНЕ YouToube) ВЕСИНЦИ / Жошка
ВЕСИНЦИ, 1
Овај документарни филм је је сачињен од немонтираног филмског материјала фотографа Жошке, према жељи М. Соколовић (организатору „Златне свадбе“ и „Сребрног рођендана“, крајем августа 2010).
Продуцент др Димитрије Лукић. Уредник Ив. Лукић.
Филм је посвећен у целини сећању на све оне који су учествовали
на златној свадби и сребрном рођендану, а у међувремену преминули, а пре свега, пок. певачу Пери Николићу из Лебана, познатијем као Пера „Певаљка“, и пок. Николи Соколовићу…
видети више: http://youtu.be/2B4mW_KTHTw
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ)Indijanski Poglavica iz Palm Springsa : Richard Milanovic
Marko Lopušina | Ričard Milanović, poglavica Indijanaca i kralj kasina je samo jedan od naših ljudi u Kaliforniji, milijarder koji želi da investira po Srbiji.
Jedini Srbin u SAD koji se stalno druži sa Barakom Obamom, američkim predsednikom danas jeste Ričard Milanović iz Palm Springa. Ovaj vlasnik banke, dva hotela, dva kasina i na hiljada hektara zemlje u indijanskim rezervatima je republikanac. Ujedno je Milanović i poglavica plemena Agua Caliente Covilja Indijanaca, koje je vlasnik većeg dela zemljišta u Palm Spingsu i nekoliko kockarnica koje plemenu donose milijarde dolara profita.
Kao visoki funkcioner vladajuće Republikanske stranke Milanović je uvek bio na predizbornim konvencijama i bivšeg predsednika Džordža Buša. Imalo smo priliku da posetimo ovog Indijanca srpske krvi u njegovoj kompaniji u Palm Springsu. Dočekao nas je u svom kabinetu, gde je kod njegovbog stola stajala perjanica poglavice. Kada smo ga upitali kada se poslednji put video sa Barakom Obamom, naš sagovonik nam je pokazao fotografiju staru svega nedelju dana.
– Bio sam sa Obamom na jednoj konferenciji. A u Palm Spring mi je dolazio i guverner Arnold Švarceneger….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2012/12/09/indijanski-poglavica-iz-palm-springsarichard-milanovic/
*
(Канал ЗАВЕТИНЕ YouToube) Портрет Мирољуба Милановића, писца-критичара
(Разговор са критичарем М. Милановићем) (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊЕ
Видети више: http://youtu.be/DS6nYxAI2Wc
*
(КОВИОНА) ПАНОРАМА ДОЖИВЉАЈА И ЕМОЦИЈА / Драган Ј. Ристић
Већ познат и признат песник, есејиста и књижевни критичар Мирослав Тодоровић, након петнаестак песни-чких збирки, јавља се, ево, и хаику збирком. То се у неку руку и очекивало јер је његова поезија изузетно „визуелна“ па му је сликовито изражавање богато и у хаику поезији. Тодоровић свет природе прихвата широм отворених очију и ума и са огромном љубопитљивошћу. Он природу чује, мирише, опипава, осећа изнутра, шкртим језиком, готово елиптичним формулацијама. А све ово предуслов је за хаику и за доброг хаику песника.
Код песника Мирослава Тодоровића хаику настаје спон-тано, из комуникацијског односа песника и природе (битан податак: аутор живи повремено у Нишу, повремено у селу Трешњевица код Ариља, живописном брдском крају). Он у својој најновијој, овог пута хаику књизи „Шум и лахор“ искорачује, иде у минимализам, своди запажања на три ре-да, додуше не увек у 5 -7 – 5 слогова јер подржава модерно схватање хаику поезије: не увек са КИГОом (реч за го-дишње доба), без стриктног 5-7-5, али са честом и адекватном употребом KIREJI-a (пауза, цезура) након првог или након другог стиха. Било је то велико искушење да класични песник проговори језиком и формом хаику поезије која је и њега омађијала. Он успешно урања у тај свет и ево резултата: његова прва књига хаику песама „Шум и лахор“, синтетизована је панорама перцепција, доживљаја и емоција ….
*
(Канал ФИЛТРА) Противтежа Благослову, Змија, завођење / Белатукадруз
Постоји, наравно, предисторија проклетства. Према есхатолошком схватању – проклетство се дефинише као „нека обрнута јека благослова у највишем смислу – благослова стваратељске Божје речи. Кад Реч, светлост, истина, живот, допре до Кнеза тмине, оца лажи и смрти, благослов што га она носи открива смртоносно одбијање Сотоне и у том се додиру промеће у проклетство. Грех је зло , и њега не ствара Реч, већ га она открива и употпуњује његову несрећу : проклеттсво је већ суд“. Проклетство је и противтежа Благослову. Велики кривац Проклетства је ђаво или Сотона. То што песник Зоран Милић узима за тему свога стварања проклетство, и смрт, „којој је сам човек зачетник“, можда упућује на његову слутњу, да исквареност завршава уништење. Према есхатолошком схватању, Бог и у срцу највећег проклетства шаље „утеху“, „првенца новог човечанства, којем је благослов обећан заувек“. Познато је, да што више напредује благослов, више се показује и проклетство. – Благослов је (есхатолошки гледано) мистериј изабрања, проклетство је мистериј одбачености : недостојни изабраници као да су одбачени од избора. Победник над Проклетством је – Исус Христ. Реч Исуса Христа ослобађа човека од ланца проклетства, Сотоне, Греха, Срџбе, Смрти и омогућује му да воли ….
*
(ПРОТИВОТРОВ) ВРЕМЕ ЗАБАВЕ / Мирослав Тодоровић
„Подсећајући да је (зло)употреба и злостављање књижевности главна карактеристика ових постмодерних времена писац Савић вели:
„Једина нам је утеха што је таква књижевност кварљива, рок употребе јој је онолико колико траје дневна политика коју таква књижевност форсира. Али та утеха је слабашна: јер ко још мари за праву књижевност.“ Повод је награда „Мирослављево јеванђеље“ писцу Николаидису познатом по aнтисрпским изјавама, а деле је како каже писац Ранко Јововић „антисрби“. Значи ли да само још те теме могу да привуку публику књизи. А те „српске“ теме код наших суседа имају прођу али хране и наше медије…Ко мари за праву књижевност, за књигу, пита писац од угледа, који је цео живот посветио књизи, стекао славу, и сада овај младић из Рашке зашао у седму деценију, пред вратима академије, доцно види да за то нико и не хаје…А негда је књига била на цени, била знање, моћ, била „учите децо и дан и ноћ“. …
***
(0090)
*
(ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ ) Уобичајене ујдурме „Политике“
….Очигледно да тиражи Политикиних издања падају, из дана у дан, или да је неко ову врсту чланака поручио, али зашто? У које сврхе? И тзв историчару „без длаке на језику“, и споменутој новинарки, много би боље било, да су прочитали мемоаре принца Ђорђа Карађорђевића, посебно поглавље ЗАБРАЊУЈУ МИ УЛАЗ У ДВОР, или поглавље о околностима под којима је ухапшен принц Ђорђе Карађорђевић…
Добро би било да су, поред свега осталог, понудили и доказе за нека места у магазину.
Да ли су и тзв. „дворски историчари“ Титова времена падали на овако јефтин, ћифтински ниво?
Новооснована Фондација Михаило Петровић Алас у Београду поседује интимну преписку принца Ђорђа Карађорђевића, која је скоро век провела на неком од тавана. Инвентаришући ту преписку, ученика и учитеља, нисмо наишли на „тврдње“ изнете у чланку споменутог магазина.
Књиге би, историјске, требало писати, на основу исцрпнијих истраживања и доказа, зар не?
И новинари и научници би требало да буду опрезнији у изрицању оцена за које нема доказа. Ако су докази претпоставке, инсинуације и лажи – зар то може помоћи у расветљавању личности и истине?
Нико није света крава и заштићен од истраживања.
Дозвољено нам је да посумњамо у Политику, да се зачудимо, и упитамо: Шта јој то треба?
Где смо тренутно? Још увек у бесовским вртлозима 20. века?
Упоредите дворско објашњење, штампано у Политици од 3. маја 1925. са чланком Геј јунаци из српске прошлости, штампаном у МАГАЗИНУ Политике 20. фебруара 2011. и изведите закључак сами.
Каква другачија историја! Молим вас, зар није реч о истој? …
Видети више: https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/n-e-k-dh/uobicajeneujdurmepolitike
*
(ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ ) У винограду Мих. Петровића, Топчидерско Брдо / Павле Поповић
Анђелија Лазаревићева
I.
Српска Књижевна Задруга имала је потпуно право не само што је штампала ову књигу него и што је затражила да се напише предговор о писцу. Јер зашто би предговор морао доћи само код писаца који су чувени и имају своје место у књижевности ? Зар се та пажња-не може указати и младима који нису дошли до гласа а имају вредности ? У посебном случају нашега писца захтев је још више оправдан. Писац ове књиге има одиста један леп таленат, и како изгледа, само су његова изванредна скромност ихучне прилике у нашој књижевности после рата учиниле да он до своје смрти остане незапажен. Писац је девојка ; то је, ако се може рећи, разлог више, или бар разлог нарочите врсте, за овакву пажњу. Девојка је ова и лично заслужила ту пажњу, по многим лепим особинама које су је красиле. Уз то, она је кћи једног од наших најбољих писаца. Најзад она је умрла; према томе, погрешка неће бити велика ако јој се укаже која част више а ипак по заслузи. Све су то разлози да се овде да слика њеног живота и рада.
Кћи Л. К. Лазаревића, Анђелија Лазаревићева* рођена је 3 октобра (по старом) 1885 у Београду. На оца здрављем, она је од рођења била болешљива. Отац јој је умро кад је она била једва у шестој години; он се много бринуо за своју децу …..
Видети више. https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/pavle-popovic/uvinogradumihpetrovicatopciderskobrdo
*
(Алманах СУЗ) Шест Лазаревићевих Скерлића / Белатукадруз
Бранко Лазаревић, ученик и настављач, Скерлићев, донекле, писао је о Скерлићу када је умро (мај 1914). То је био његов први Скерлић. Други Лазаревићев Скерлић написан је у Берлину, 1924, на позив Српског књижевног гласника. Трећег Скерлића је Лазаревић написао, опет, на позив Српског књижевног гласника, у Варшави, 1934. Четврти пут је Лазаревић писао о “горостасу наше енергије”, у Херцег-Новом, 1963, поводом педесетогодишњице смрти Скерлићеве, на захтев Београдског универзитета. По пети пут се Лазаревић усудио да се на свој начин нађе, “пред Скерлићевим начином визирања и интуитирања наше књижевно-историјско-социјално-националне грађе и мисли свих наших поколења осамнаестог, деветнаестог и почетка двадесетог века које је и кроз које је и дубоко раскопао, прокопао, каналисао и кроз једно петнаестак …
Видети више : Шест Лазаревићевих Скерлића
*
(Алманах СУЗ) P.S. / Белатукадруз
Да ли су српски ренесанс и др Јован Скерлић, који је у том раздобљу заузимао једно врло, врло значајно место; нарочито оно професора енергије и будитеља и вође једне омладинске генерације, међу којима је било и врло бриљатних епигона тог ренесансног доба у коме су цветали сви цветови, довољно схваћени, схваћени на прави начин? Одговор је – не. Зашто? « …Овакакв какав је, он је био једна од водећих личности оне наше велике ренесансе 1895 – 1920, у којој су биле и тако велике фигуре какве су Иван Мештровић, Никола Тесла, Јован Цвијић,Мокрањац, и тако даље и тако даље до Пупина, Супила, Пашића, Аписа, Живка Павловића и, раније поменутих у односу на Скерлића, и било их је још …
Видети више. Post Scriptum
*
(Алманах СУЗ) Сјај и беда великана бирократске књижевности / Белатукадруз Одустао сам, морам одмах признати, од скривеног и правог наслова овог рада – Српски ренесансни духови – јер је можда одвећ преширок, а могао би бити протумачен и као претенциозан и непрецизан. «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних …
Видети више: Српски ренесансни духови
*
(Алманах СУЗ) (МИКА АЛАС) НАПОМЕНА ПРИРЕЂИВАЧА Милићевића
… У Првом и Другом делу ове књиге дато је све заједно 40 фуснота, тачније 28 у Првом делу који носи назив „Личност Михаила Петровића“ што је написао Милутин Миланковић и 12 у Другом делу под именом „Анегдоте из живота Михаила Петровића“ од Јеленка Михаиловића. Већина тих фуснота укратко објашњавају ко су биле личности које се помињу у књизи (укупно 17), почев од Владимира Варићака, па све до др Лазе Пачуа, а преостале објашњавају различите појмове и термине који се у књизи јављају (на пр., назив и порекло високих школа, застарели термини, поједики топоними, географске позиције и карактеристике непознатих области, коментари старих занимања итд.). Све то учињено је у циљу да би се читаоцу омогућило да што лакше прати и боље разуме језик који полако нестаје или чији поједини делови лагано ишчезавају из свакодневне употребе, јер припадају другој половини XIX и првој половини XX века….
Видети више: https://sites.google.com/site/almanahsuz/poll/prva-srpska-renesansa/mikaalasnapomenapriredhivacamilicevica
*
(МОАРА ОЦАСКА – ХАЈДУЧКА ВОДЕНИЦА) КЊИГА ЖИВОТА / Белатукадруз
Пошао сам по мраку путем који води у свет
Пут је био непрокрчен.
Ишао сам кроз шибље
и кроз шуму, и у сусрет су ми долазиле
привиђења и оправдане сумње.
Толико је малих људи који су закрчили пут
Толико је наизглед несавладивих препрека
Толико је Јуда, књижевника и фарисеја
Но, ја нисам имао намеру да одустанем
Напредовао сам миц по миц
Кроз конкретну музику
* *
Пут није тамо где сам мислио
Богаташ из вучије јаме је погрешан човек
Можда је чак и провокатор?…
*
(ОРЛУШИНА) Захвалност и молба / (управника „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“)
„Заветине“ су у последњих месец дана – како се приближава крај рока за слање рукописа на „Јубиларни конкурс ЗАВЕТИНА поводом 30 година постојања“ добиле више од педесетак рукописа, како из Србије, тако и из бивших република СФРЈ, и 80% тих рукописа су већ негде били публиковани, или одштампани. Већину таквих рукописа смо – одбили ….
*
(Магазин ИЗВОДИ,КОМЕНТАРИ ) Вести из УКС / Баковић, Ршумовић, редовна год. скупштина…
БЛАГОЈУ БАКОВИЋУ ДИПЛОМА „ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“
БЛАГОЈЕ БАКОВИЋ, ЛАУРЕАТ НАГРАДЕ ДИПЛОМА „ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“, У КАТЕГОРИЈАМА ПРОЗЕ, ПОЕЗИЈЕ И БЕЛЕТРИСТИКЕ, НА ИСТОИМЕНОМ ФЕСТИВАЛУ У МОСКВИ НА ТРЕЋЕМ СЛОВЕНСКОМ ЛИТЕРАТУРНОМ ФОРУМУ КОЈИ ЈЕ ЈУЧЕ ЗАВРШЕН У МОСКВИ, ОДЛУКОМ ЖИРИЈА ЗА
ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“, ОВА ПРЕСТИЖНА И УГЛЕДНА НАГРАДА ДОДЕЉЕНА ЈЕ СРПСКОМ ПЕСНИКУ БЛАГОЈУ БАКОВИЋУ. ЗА ОВО ВИСОКО ПРИЗНАЊЕ БИЛА СУ НОМИНОВАНА НАЈЗНАЧАЈНИЈА ПЕСНИЧКА ИМЕНА ИЗ ОСАМ СЛОВЕНСКИХ ЗЕМАЉА. НА ЧЕЛУ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ФОРУМА „ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“ НАЛАЗИ СЕ ЗАСЛУЖНИ РУСКИ УМЕТНИК НИКОЛАЈ ПЕТРОВИЧ БУРЉАЈЕВ, ВЕЛИКИ ПРИЈАТЕЉ СРПСКОГА НАРОДА И ДОБИТНИК „ОРДЕНА СВЕТОГА САВЕ“. БАКОВИЋУ ЈЕ НАГРАДА ПРИПАЛА ЗА КЊИГУ ПЕСАМА „ЧЕХОВЉЕВ КОФЕР“ ДВОЈЕЗИЧНО ОБЈАВЉЕНОЈ У ИЗДАЊУ ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ „КАИРОС“ ИЗ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА, А У ПРЕВОДУ И ПРЕПЕВУ ВАЛЕРИЈА АНАТОЛИЈЕВИЧА ЛАТИЊИНА, ПЕСНИКА ИЗ МОСКВЕ …
*
(ЗАВЕТИНЕ Ново Сазвежђе) GOLA TAJNA / Есон Јаос
Golotinja života
stvar je za posmatranje
definitivno
nije me privlačila
Ja sam se dugo i naivno
zanosila
nejasnoćama svih vrsta
pokrivkama svakojakim
velovima i tajnama …
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetineinfo/novi-jubilarni-knizevni-konkurs/uzvisujucipadesonjaos
*
(Магазин ФАНИКА) iz zbirke prećutanih iskušenja / radivoj šajtinac
Iskušenje i nije prava reč, a ni smetnja nije adekvatna,,Sve u svemu, da upotrebim taj umetak, otrcanu idiomsku tričariju osrednjuh novinara, kad god počinje nova reč i iz mahinalne se refleksne izmaglice oglasi neizbežni svrab za velikim slovom, kad zabridi gramatika a tekst koji se rađa začinje bilo kakvu značenjsku izvesnost, briga za čitkošću i receptivnim odjekom, prerasta iz mahinalnog u značenjski namerno.Ah., bilo bi dobro i oprostivo da je pisanje, eto, u ovom slučaju, i puka vežba prstiju ali moje požrtvovanje je na izmaku, moja leva šaka, još leži poput krpene pogačice pored lagane ploče tastature. I svaku uspon na slovne pločice, svako podizanje i naslanjanje kažiprsta na vodoravno izduženu pločicu sa strelicom i sitnim natpisom shift razbija vezu između reči i dlana, prstiju i slova, misli i neke zaptivene, zagušene žile ili linije duž ruke, unutra , koja bi trebala da je hitro prohodna za namere, namene i impulse.
Pomiren s činjenicom da je eksluzivnost nekog duboko ličnog iskustva, lepog ili tegobnog, svejedno, često i povod za sitniju ili krupniju, bitniju ili izlišniju mistifikaciju ….
Видети више: http://tamnivilajet.wordpress.com/2012/12/11/iz-zbirke-precutanih-iskusenja-radivoj-sajtinac/
***
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 