Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (0096 – 0099)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом - посвећенoм Заветинама - тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 59)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 59)

(0096)

*

(Сазвежђе З ) ММФ има део своје кривице за рат у бившој Југославији / Wekeleaks Специјал

БЕОГРАД/ВАШИНГТОН – Међународни монетарни фонд (ММФ) има део своје кривице за рат у бившој Југославији, наводи се у интерном тајном меморандуму америчког института за стратешке анализе „Стратфор” из 2009. године, објављеном на сајту Викиликса.

У меморандуму, у којем се налазе упутства аналитичарима на терену, на који начин да прикупљају информације са подручја бивше Југославије, наведено је да су економске мере штедње ММФ-а наметнуте бившој Југославији у предратном периоду изазвале социјалне немире који су делом криве за рат. …

Видети  више: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2012/12/21/%D0%BC%D0%BC%D1%84-%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D1%82-%D1%83-%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D1%88%D0%BE/

*

(ПРОТИВОТРОВ ) Србијом завладао го уметник – и један коментар

Ви плаћате своју мармеладу, своје ципеле, разне друге производе, али свој начин говора, и све оно што вас уздиже, ви не плаћате. Живите од ствари које сте позајмили. Импресије вашег живота украли сте од оних који су овде умирали с чежњом (Готфрид Бен, „Уметност и држава”, 1927)

Јесте ли приметили, чули, прочитали, да су уметници некада штрајковали, да су заузели путеве, да траже надокнаду од државе зато што је настала суша, поплава, или која друга природна непогода, и пошаст ? А и уметнике бију кише и мећаве, и свакодневно им се тресе земља под ногама. И њихова њива не даје увек очекиване приносе, зависна је од наклоности богова, од расположења муза.

Јесте ли чули некада да се уметници залажу за четрдесетшесточасовну радну недељу? Не, па они и немају радно време. Они су на сталном (и неплаћеном) прековременом раду ….

Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2012/12/21/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BE-%D0%B3%D0%BE-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BA%D0%BE/

*

 

(ЗАПИС LXVI )  ЗИВЛАКОВЕ КЊИГЕ НА ПОЉСКОМ И БУГАРСКОМ

 

У ВАРШАВСКОЈ ИЗДАВАЧКОЈ КУЋИ АГАВА, НА ОКО 180 СТРАНА, ПОД НАСЛОВОМ  Сабијање времена ИЗАШЛA ЈЕ КЊИГА ИЗАБРАНИХ ПЕСАМА ЈОВАНА ЗИВЛАКА НА ПОЉСКОМ, У ПРЕВОДУ ПЕСНИКА И ИЗДАВАЧА ГЖЕГОЖА ЛАТУШИЊСКОГ, ИНАЧЕ ПРЕВОДИОЦА ЦРЊАНСКОГ, ВАСКА ПОПЕ И СТЕВАНА РАИЧКОВИЋА. ПОГОВОР ЗИВЛАКОВИМ ПЕСМАМА ПОТПИСУЈЕ ПРЕВОДИЛАЦ КОЈИ ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ КАЖЕ: ЈОВАН ЗИВЛАК ЈЕ ЈЕДНА ОД ….

Видети више: http://zavetinealineja.blogspot.com/2012/12/blog-post.html

*

(Едиција ЦАРСКИ РЕЗ – Edition SECTIO CAESAREA) Белатукадруз на страним језицима – македонском

ХИМЕРИТЕ

 

 

Веќе зборував за химерите

на мошне упростен начин (ми се чини).

Тие пак се тука, додека размислувам

за еден овоштарник на чиј крај

имаше еден шуплив багрем

полн со саќе и мед од одбегнати пчели.

И за едно парче земја покрај патот.

За тој пат турен со чакал.

(Тоа се сè химери,

но би можеле да станат јаве,

нешто остварливо, можно,

трајно и битно). ….

Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/belatukadruz-na-stranim-jezicima/himeritebelatukadruz

 

*

(ЗАПИС XL)EGERIĆEV ANTOLOGIČARSKI AVANTURIZAM / Zoran M. Mandić

 

Poređenje i neizbežan zaključak

Sibinovićeva trotomna Antologija ruske lirike je primer kako se: piše, sastavlja, sabira i rekonstruiše, pa i rekonfigurira, istorija pesništva, jezika i kulture jednoga naroda. Poduhvat, koji je majstorski izvršio Sibinović vredan je visoke pažnje, pogotovo što je reč o periodu, koji zahvata vreme od 10. veka do naših dana, a reprezentuje ga galerija više od 170 pesnika sa precizno rubriciranim poetikama njihovih poetskih legitimacija. Vrednosti ovakvih antologija prepoznaju se, ne samo, po metodološko-logičkoj aparaturi, s kojom su imeginirane, nego i po književnoj i moralnoj nepristrasnosti s kojom je u njima orkestriran visoki vrednosni stav i rezultat. Mora se priznati da je ovom Antologijom ruske lirike Sibinović održao čas savremenim srpskim “antologičarima”, među koje je nedavno sa svojom zbrdadolskom skalamerijom zalutao i Miroslav Egerić, o tome kako se pišu antibirokratske istorije pesništva jednog naroda. Pogotovo SRPSKOG u čijem krvotoku se nagomilalo toliko trombova, pa da onda i ne čudi smešna sedimentacije njene savremene i apokrifne krvne slike …

Videti više: http://zavetineabovo.blogspot.com/2008/11/egeriev-antologiarski-avanturizam-zoran.html

 

*

(ЗАПИС  L  )Први пролећни двоброј Посебне продичне заветине

 

Digitalno izdanje književnog časopisa «Posebna porodična zavetina» upravo je publikovan i može se dobiti direktno od izdavača. Prvi ovogodišnji dvobroj časopisa, besplatno u ovoj godini u kojoj Zavetine obeležavaju 25 godina postojanja, dobiće 1000 čitalaca, koji se prvi jave.
U ovom broju ZAVETINA objavljuju Vladislav Petković DIS, Rastko Petrović, Stanislav Vinaver, Justin Popović, Radomir Prodanović, Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Adam Puslojić, Harun Hasani, Miroslav Lukić, Tatjana Cvejin, Gordana Vlajić, Ranko Jakovljević, Aleksandra Rokvić, Vida Nenadić, Mira Stakić, Tatjana Debeljački, Zorica Sentić, Predrag Crnković, Mirča Pek, Zlatan Knežević i dr.
Sadržaj dvobroja (po rubrikama): LIVENJE KOSITRE: Baba Kaj Ranko JAKOVLJEVIĆ.
Etnografske kolekcije: Goranske narodne pesme:Obredne pesme (Đurđevdanske, o proleću) Harun Hasani.
Nova rubrika Arhiv u osnivanju donosi zaboravljene, ali još uvek aktuelne stvari iz naše bliske književne tradicije: Pustolov u kavezy … Pesme Rastka Petrovića. Dva tipa biografije jednog pisca . “Rastko Petrović Sapoge Divke-Tivke “ Vinaver. Autor ove parodije. “Avgustin Ujević. Arno Arnoldson” S. Vinaver. Čeljusti razjapljene prema beskrajnosti, M. Lukić.
Od ovog broja startuje nova rubrika Antologija FENIKS, koja donosi izbor iz istoimene i najneprihvaćenije antologije srpske poezije. Utopljene duše…, V. Petković DIS; Filosofske urvine … Justin Popović…; Gde pade burma zlatna… Rastko Petrović…;Pesme Radomir Prodanović; MALA KUTIJA Vasko Popa ; Završni oblik… Miodrag Pavlović; Vidljivi silazak anđela …. Adam Puslojić; “Ono što izvodi iz Lavirinta..” napomene sastavljača – M. Lukić. Spisak pesnika čije su pesme ušle u Antologiju FENIKS; Beleške o pesnicima Antologije FENIKS.
Rubrika Lavirint srpske književnosti donosi analitičko-kritičke tekstove o mogućnosti izlaska iz ovog lavirinta…

Видети више: http://zavetine.blogspot.com/2008/06/prvi-proleni-dvobroj-zavetina-za-2008-9.html

 

*

(ЗАПИС  L )  БЕЗ СВЕЖЕ КРВИ И ВАЗДУХА / Раде Ћурчин

 

БЕЗДАН
Гурнули су ме.
Стрмоглављен, падао сам сатима,
Данима, месецима,
Годинама, вековима.
Сво време сам зјапио у дно, које ми је узмицало
И ширило се, ко џиновска вагина, гутајући ме
И усисавајући, одвећ алаво –
Просто незајажљиво.
Сурвали су ме сурово
У најдубљу јаму:
У опако, језиво баздеће,
Труло и смрдљиво гротло
Са свирепим, кисело-промуклим осмехом
И крваво-цакленим –
Пакленим очњацима попут кљова,
У бездан из ког излаза нема …

Видети више: http://zavetine.blogspot.com/2009/06/blog-post.html

 

*

(МЛАДОСТ БЕЗ СТАРОСТИ И ЖИВОТ БЕЗ СМРТИ) СУДБИНСКИ ДРВОРЕЗ / Белатукадруз

ПОСВЕТЕ, ДАРИВАЊА, ИЗДАЈЕ, ПРЕПОЗНАВАЊА

Поводом одломка из једне од мојих књига

Знам да је мој Опус (Уметност махагонија) “преголем залогај”за овакву, каква јесте данашња српска култура и књижевност. Приметио сам са извесном сетом да понеки од мојих савременика ( па и вршњака, па чак и људи за  које сам мислио да су ми духовно сродни), дижу руке, када се спомене мој Опус. Ко је њима бранио да створе нешто слично, импресивније, волуминозније? Шта су радили ти људи које сам мислио да познајем а који већ зађоше у шесту деценију живота? Треба ли да подметнем своја леђа, на које је Судбина већ навалила преголемо бреме, и напишем књиге, које су они сањали да напишу?

Ова књига је посвећена једном од мојих скоро вршњака и човека који  се дуго година огледао на врло тешким истраживачким пословима наше књижевности. Схватиће читаоци о коме је реч. Он зна….

      Видети више: http://zavetinekruna.wordpress.com/2010/12/28/hello-world/

*

( ZAVETINE :YouToube  )   У то време губио сам се у хоризонту… / Белатукадруз

Ивањско гробље: лето 2012. На гробу  нашег заједничког пријатеља раданског пок. „Тише“ (Светислава)  (Из циклуса : Из ПСЕЋЕГ ЖИВОТА АМ; 01) 

Омаж Анрију Мишоу и нашим мртвим пријатељима.

    Видети више: http://youtu.be/BUtk5E9mPfg

*

( ZAVETINE :YouToubeИВАЊСКИ МОТИВИ : Мирино раданско уточиште. Ивањска река

Почетак пролећа на Радану.2. април 2012. Продуцент др Димитрије Лукић. Уредник Иван Лукић.
Снимљено према идеји Белатукадруза.

Видети : http://youtu.be/BubaI_UIGqc

Видети још: http://www.panoramio.com/user/1654758?with_photo_id=44338361

*

(КОГИТО КЛУБ)  ДРУГА.ДРУКЧИЈА СРБИЈА (Одабрана места) / Белатукадруз

….Плитка је вода наша савремена књижевност; што рече Ча Тито једном (који никад није био моја симпатија): види се свака жаба. Нарочито се виде оне жабе, које су дигле ноге да буду потковане. Критичари им у томе зорно помажу, новинари плаћеници и ини. Ми књижевну критику и немамо још у правом смислу речи, ако то људи не разумеју данас, разумеће око 2100. године.

…Са згражавањем пратим покушај накнадне канонизације Киша: чине то људи који су га пљували, оспоравали. Прелистао сам Делићеву студију о Кишу; невероватно! Познавалац стварносне прозе, ужасне и бесмислене кованице, која скрива суштину, тј. да је споменути „правац“ само дериват соц. реализма, вулгарног позитивизма, тешко да се може снаћи у тумачењу Кишовог дела. Сви смо ми смртни људи; понекад судбина уграби понеке превремено; и природно је када се прибојавамо таквих ствари. Киш није стигао, ја надам се, хвала Богу, јесам, плативши то скупом ценом: стигао сам да објавим „Усамљено дрво“ и да будуће спасем неспоразума, а и да понеком савременику олакшам, надам се, увид у властите стваралачке тајне. (…)

Видети више: https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/student-of-the-month/drugadrukcijasrbijaodabranamesta

***

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом - посвећенoм Заветинама - тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 60)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 60)

 (0097)

 

*

(Магазин ФАНИКА) Српски Пантеон : Срби истерани из историје крећу у своја кућишта / Белатукадруз

У песми Сећање на матер Иштар, Истер, Астарот , написаној 8. марта 1993, Милић вели : Нигде није као у Србији / Између две геолошке плоче ; / БАКАРНЕ / – под Хомољским планинама / И ОЛОВНЕ – / испод Копаоника. // Због тог мишљења / Називају ме Змајоликим Србином /  СРБИНДОМ у Индији / На селу, и у Крушевцу – СРБЕНДОМ! // А ја их само посматрам. // Пиши ми пријатељице / Јер осећаш / То електролитско купање двеју плоча / – од мога и твога памтивека? // још давно / Пре свитања осмог миленијума / Лепенски Вир и Винча / – већ су ме посетили. // Тада сам ја рођен, / Стар , дакле, најмање осам хиљада година. / Памтим све што историја не признаје. //   Песник Милић позива  све  становнике земаљског шара  „На сутрашњи састанак истине“. А истина је , по Милићу : Из Тла и Пупка планете / Рађа се нова Сербија, Земља изгубљеног раја.// Погоди где сам!…

___ Из Бележница (уочи краја 20. века)  (  Сад знам зашто сам одуговлачио да ове Белешке унесем овде. То је због песама из последњег циклуса Милићеве књиге. Оне су најблаже речено магла једна – не оно што је Милић чезнуо да буду : једрење у Византију.) (…)

Видети више: http://tamnivilajet.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%BD-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B8%D0%B7-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80/

*

(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Српски КРИВАК

Годишња награда СРПСКИ КРИВАК 2012.

Једногласном одлуком Управног одбора Удружења од 27. новембра 2012. године, Годишње награде СРПСКИ КРИВАК 2012. добили су:

  1. Светлана Стевић Вукосављевић, за народно стваралаштво
  2. проф. др Бранислав Тодоровић, за науку
  3. проф. др Мирко Зуровац, за етику и естетику
  4. проф. др Александар Попов, за културу
  5. Лазар Гроздановић, за спорт
  6. Живорад Николић, за медије
  7. проф. др Масајуки Ивата (Јапан), за укупно стваралаштво и осведочено пријатељство према Србији.

Добитницима под редним бројевима 1-6 награде су уручене на Другој свечаној академији Удружења која је одржана у понедељак 17. децембра 2012. године, у уметничкој школи „Artimedia“ у Београду….

Видети више: http://m950.wordpress.com/%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BA/

*

(ПРОТИВОТРОВ) PROTIVOTROV-Sitna mišja otkrića / Радивој Шајтинац

 

Kriticari,čuvari i preživari najizdržljivije,kosmopolitske

Aksiloško-moralne nelegitimnosti.

Urednici ,odlucuju kako i kome se deli sitna kinta

U devastiranim casopisima od kojih možda jedan ili dva  poseduje

Pravilnik o radu redakcije

Nikakvi rokovi ne važe za vaskoliku

Uredničku nepristojnost.

Promocije  samo za prijatelje kancelarije.

Časna sirotinja iz unutrašnjosti još i plati nešto

Za nastup i BG , NS, budi srećan što si

Počašćen cubok, bruto veresija demetropolizacije…

Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2012/12/19/umrite-zivi-pisci-srpski-radivoj-sajtinac/

 

*

(Библиотека ПРЕТЕК 1)  SVI TI SE SMEJU /  Radivoj Šajtinac

 

Kako ti prići
I samo došapnuti
Tako klonulom na mrkoj prašini
Grumenu koji dahće
Na sred utabane tacne
Smrtnom poslužavniku poluprazne arene

Sagnuti se,uneti se u lice
Iz kog kulja još vreli dah
Sakriti se od presjajnog pogleda,
Odlazeđih polomljenih staklića,zabiti u uho i srce
Oproštajno obaveštenje …

Videti više: https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/radivoj-sajtinac/svitisesmeju

 

*

(Библиотека ЗАВЕТИНЕ 1 )  Posebna porodicna zavetina, 7-8, 2007 , Posebna porodicna zavetina 9-10, Posebna porodicna zavetina  11-12/2008

 

Све чешће нам се јављају читаоци који трагају за последњих неколико штампаних на папиру бројева часописа ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА. У ситуацији смо да поклонимо три двоброја из 2008. године. Они се овде могу преузети – бесплатно.

Видети више: https://sites.google.com/site/inicijativalukic/casopisi-zavetine/nenaslovlenpost

 

*

(Библиотека ЗАВЕТИНЕ 1 )  „База“ ТРЕЋЕ СРБИЈЕ

 

Прва, друга и трећа Србија

Овим појмовима се манипулише. На један начин о трећој Србији мисле и говоре политичари, на други начин визионари и мудри и побожни људи. Постоји она Србија којој је вођа завртео памет, и која је предуго спречавала другу и трећу Србију. Постоји Србија ината и кукавичлука. У једном тренутку, Србија је могла добити лидера, и добила га је у лику Зорана Ђинђића.Међутим, убрзо је овог прагматичног државника усисао са сцене левак погубне политичке мат(р)ице и струје, који има обележје повремене епидемије.

Књигу о тзв. Другој Србији

Написао је Мирослав Лукић ( http://sr.wikipedia.org/sr-ec/Мирослав_Лукић ) : ДРУГА СРБИЈА: L’AUTRE SERBIE. Приповетке. Београд, Заветине, 2003, 108 стр. Књига почиње аутентичним црквеним летописом, а наставља се прозама ДРУГА, НЕПОЗНАТА СРБИЈА (Према сведочењу Михајла С. ЛУКИЋА, писара, Перићевог ученика) Уводом: “Тачније је, децо моја,рећи: заборављена Србија. Потиснута. Салашарска. Бачијарска.Вечна…

Видети више: https://sites.google.com/site/inicijativalukic/treca-srbija/bazatrecesrbije

 

*

(ЈЕДИНСТВЕНО САЗВЕЖЂЕ) Академија алхемије у оснивању

 

Према миту, Академ, атински херој, Диоскурима је показао, где је Тезеј сакрио њихову сестру, Хелену. Почетком четвртог века п. н. е.  Платон је своју филозофску школу – једну од бројних потоњих академија, основао у гају посвећеном Академу. Настава у Платоновој академији обухватала је поред филозофије, математику, астрономију и природне науке. Деловање Платонове академије имало је пет раздобља: Старија академија (платонистичко-питагорејска), Средња академија (школа грчког филозофа Аркесилаја), Нова академија (школа филозофа Карнеадеса), и  четврта и пета (еклектичке академије, Филон и Антиох).

Цар Јустинијан I, укинуо ју је као паганску установу 529. године, после хиљаду година постојања.

Академије су оснивали мецене, у античко доба, да окупљају научнике, књижевнике и уметнике, у Александрији. У  средњев веку академије су осниване спорадично и углавном на дворовима. Палатинска академија у Ахену на двору Карла Великог, академија у Палерму на двору Фридриха  I I, у доба хуманизма и ренесансе, у Италији, академије су се шириле као филозофске академије и оне које се баве проучавањем народног језика и народне књижевности.

Академија алхемије је чедо српског ренесанса, који је у извесном засенку скоро читав минули век. Та Академија није ни Француска академија у Паризу, ни Енглеско краљевско друштво у Лондону, ни Руска царска академија у Петрограду, ни Српска академија наука и уметности у Београду.

Изгледа да је као могућност  обелодањена пре дванаестак година, у  једном позамашном зборнику, штампаном као библиофилско издање. …

Видети више: https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/pristup

*

(ЗАВЕТИНЕ Пресс)  ПРЕЖИВЕТИ  (прича о „Галимару“)

„Галимар” је данас као нека врста споменика француске културе, а од 2011. године, када је прослављена стогодишњица постојања ове издавачке куће, мала улица у којој је смештена добила је назив Гастона Галимара, њеног оснивача. Лепа зграда иза које се налази прекрасан врт данас је симбол француског издаваштва, а њен историјат открива да је 36 Гонкурових награда отишло „Галимаровим” издањима и да је 38 писаца, што француских, што светских, чија дела је објавила ова издавачка кућа, добило Нобелову награду.

Данас  у издаваштву има много ствари које су диктиране тржиштем и модом. Има ли тога и у „Галимару” и у којој мери?

„Галимар” мора да заради новац јер иначе његови аутори не би били адекватно награђени, а и сама кућа не би преживела. Ми, дакле, имамо једну здраву концепцију економског тржишта, али увек чувајући у свести наш императив о квалитету литературе коју објављујемо.

Који су основни критеријуми у „Галимару” за избор нових књига како француских тако и страних писаца? И да ли се ти критеријуми разликују у нечему?

Критеријуми су заиста исти и за француске и за стране ауторе. То је, пре свега, квалитет литературе у романима и значај теме у другим делима. Волимо да откријемо прве романе на француском и затим да пратимо каријеру тих писаца, објављујући и њихова каснија дела. Кад је реч о страним ауторима, гледамо квалитет дела, наравно, али нам је такође важно и то како је књига примљена од стране критике у ауторовој земљи и у другим земљама, уколико је преведена на још неке језике….

Видети више:  http://misljenovac.wordpress.com/2012/12/22/%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BE/

*

(ТАЛОГ. Алманах за живу традицију, књижевност, критику и алхемију)  СВЕДОЧЕЊЕ / Белатукадруз

 

Савест

 

Шта, у ствари, значи ова реч? Да ли значи присно знање које човек има о самом себи, или о осећају што га има о неким вредностима, или је пак реч о интуитивној способности којом просуђује чин који је извршен или који ће се тек извршити? Те речи нема у јеванђељима, али се на њу често позива апостол Павле. Она стварност коју она подразумева присутна је у читавој Библији : управо она омогућује да се одмери разлика између мисли апостола Павла и хеленистичког менталитета.

Има ли човека који никада није осетио грижу савести? У хришћанској теологији се функција савести приписује срцу и бубрезима. Постоји Савез који је склопљен са Господом, Којему је пред очима све што људи чине. Савест, значи, проистиче из близине Божје. Драма Јова као да то оспорава. Јов је исконски праведан, а фарисеји су имали свест о својој праведности у материјалном вршењу Закона. Исус Христос их осуђује и припрема наступ слободне савести, за дан кад ( према спостолу Павлу) Закон неће више бити човеку нешто спољње, већ ће добити свој смисао захваљујући Духу изливеном у наша срца. Апостол Павле је , ту реч : савест, позајмио, не из књижевних извора или из стоичке философије, већ из религиозног говора свога времена. Срце, савест и вера на разне су начине извор делу учињеном из љубави. Ако је побуда честита, ако вера пружа чврсто уверење, онда ће и савест бити задовољна….

Видети више: https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/zapis/savest

 

*

(ОДАНДЕ ДОВДЕ) ПОНУДА ЕВЕНТУАЛНОМ ИЗДАВАЧУ / Белатукадруз

НЕСЕБИЧАН   МУЗЕЈ  Plus ultra  антологија српске поезије 20. века
треће, допуњено српско издање

Управо сам спремио за штампу рукопис  трећег, допуњеног и коначног издања  антологије српске поезије 20. века НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ, коју не могу сам објавити, пре свега због обима; Ви сте први којима нудим да објавите  треће и коначно издање ове књиге.

Шаљем Вам, уз друго издање ове књиге и  и најнужније информације о трећем коначном издању.

Данашња цивилизација не полаже много на континуитет, занемарује гробове отаца и предака, па у њој има понекад  и грубијанства. Данашња цивилизација је, ма колико то парадоксално звучало, помало супротна истинској култури.  зато што је данашња и нова, скорашња култура, она, рецимо, између  два рата и после рата скоро до краја  20. века, није се осећала неугодно због тога свог стања.  Данашња цивилизација и култура „не тражи древне и дубоке изворе, она се поноси изумима садашњице, она нема предака, она не воли гробове; цивилизација увек делује тако баш као да је настала данас или јуче. Све је у њој ново новцато, све је прилагођено за употребу данас. У култури се води велика – веома велика – борба између вечности и времена, одвија се велико опирање рушилачкој моћи времена. Култура се бори против смрти, иако је немоћна да је стварно победи, њој је драгоцена вечност, непрекидност или континуитет, постојаност културних делања и споменика. Култура која има религиозну дубину, увек стреми васкрсењу и …

Видети више: https://sites.google.com/site/odandedovde/miroslav-lukic-beleznice-dnevnici-i-1969—2009/ponudaeventualnomizdavacu

*

(Библиотека ПРЕТЕК, 2)  РУКОПИСИ ИЗ ФИЈОКЕ / Миленко Д. Јовановић

….Welkome, ушкопљеници

 

Трговац белим робљем ноћ – дан

Робу у бесцење нуди…

Погледајте сисе ноге груди

Слатка гуза – ваш је сан…

О свете, бели свете

Стушти се низ тобоган

У гротло уживања

Самице планете!

Ко Сименс-Мартеноваова пећ

Усијао се Интернет

У глупи чип стало човечанство

Каже ономад рођак Маклуан:

грбаво мало глобално село овај је свет!

Јер голим оком се виде

Кад се пропнеш на прсте

Знамења Мачу Пикчу

И кинеске пирамиде.

 

А кад правилно поставиш статив

Кроз окулар нивелира  звирнеш преко Алпа

Чисто као на длану угледати се да

(Ал` зарђао са западне стране)

Кантов Категорички Императив

 

И још ако је бистар сат

Лирско око са пуно сете

Угледаће лепо извајан врат

Марије Антоанете ….

Видети више: https://sites.google.com/site/krmikovac/knizevnost-otpora/rukopisizfijokemilenkodjovanovic

 

https://sites.google.com/site/krmikovac/

 

*

( ZAVETINE :YouToube )  Доба видовитих / Белатукадруз

 

Стихови Анрија Мишоа

Филм, поезија. (Планина Радан).

Видети више: http://youtu.be/BtT_Z9Wa_iw

 

***

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом - посвећенoм Заветинама - тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 61)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 61)

(0098)

*

(ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА) НЕПОСЛАТО ПИСМО / Белатукадруз
Не, нећу да пошаљем то писмо које сам написао,
јер писати неком после осамнаест година,
или после само три године,
значи писати непознатом и равнодушном –
некоме коме је свет и успех преча ствар.
Најгоре је имати илузију о старим пријатељима.
Већина мојих пријатеља припада оном свету или забораву.
Нестали су у пепелу, и не могу се појавити подмлађени
из пепела…
Нису више ни страшила… Страшила у пољу.
Циганке из Комше, што лове рибу у реци
рукама, као Индијанке у филмовима,
искреније су од… Могу да им довикнем,
да се нашалим мрсно… И неће ми узети за зло…

 

Видети више:http://katalogop.wordpress.com/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0-%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B0/

 

*

(ХОМЕР) TAMO GDE POČINJE CELO / Dina Ina

 

Nas dvoje se tražiti nećemo

ko moreplovci u potragu kad  pođu za blagom

pastir zbog ovce što ostavi stado

lovac za zverke kad krene tragom

ko Sunce putanju svoju što zna

jedno drugom u susret krenućemo ti i ja

ko posle zime  prolećni dan što dođe

posle života  večni san

neminovno

mi ćemo jedno drugom doći

ko za sve grehe oproštaj

видети више:  http://pudinadolina.wordpress.com/2012/12/22/tamo-gde-pocinje-celo-dina-ina/

 

*

(ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)  ФАБРИКА ЛУТАКА.(Предговор Стрпљењу) / Миодраг Мркић

 

Песма под бројем 1 (Дечија болест), као главни мотив има, “тај кашаљ” из суседне собе… Сам песник, лирски декодира “тај кашаљ”: “Тај кашаљ – тамо – низ нерасветљених тренутака / покушава да о в д е судбином држи изблиза” и : “Ко мисао, тај кашаљ пробијакроз време”. Држимо се те метафоричке структуре значења “тог кашља”:

Тај кашаљ, што навире, као потајница,
убрзо понире у ноћ као клокот:
тишина, поново и поново,
повлачи тешки локот –
 
Можда овде да поновимо да песник опет опева тишину. Тишину која
еволуира и у апокалипси Лукићевој ( Фатални ортодоксни Ускрс 1999.
године) и постаје Тишина – синоним Празнине , Не (битка). Но, вратимо се
манифест мотивима песме (Дечија болест), где је кашаљ у некој
метафизичности уздигнут до високих апстракција: “Уметник увучен / у
смрзавање”. Ту су и “опречне помисли / немирна савест” и :
тај кашаљ –тамо, што се не стишава,
да опомене Оца или Дух, што је исто,
на пролазност славе која лишава
Душу просветљења…
Ево још метафизике “тог кашља”….

Видети више: http://katalogop.wordpress.com/moara-parasita/%D1%84%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BF%D1%99%D0%B5%D1%9A%D1%83-%D0%BC%D0%B8/

 

*

(Библиотека ПРЕТЕК 1)  DNEVNA STRAŽA / Radivoj Šajtinac

 

….

Kako je lepa ova rupa
i u njoj bunar pun kisele mesečine
i tvoja mi je ružna grimasa podnošljiva
ona kojom pokazuješ da me ne razumeš

__prateca poruka  Ne vide  Oni nikog
ne  cuju oni nista
ovi svetuju Vladu
oni vladaju Svetom …

    Videti više: https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/radivoj-sajtinac/svitisesmeju

 

*

 

(ПИСМА) Moma Dimić; zaostavština; prepiska

 

Gospodine Miroslave,

Moma Dimić i ja smo se intenzivno družili od 1972. pa sve do njegove smrti, 2008. Svakako da smo se u to vreme i dopisivali. Imam jedno pedesetak njegovih pisama uglavnom pisanih rukom (ne na pisaćoj mašini). Možda bih mogao da vam napravim mali izbor iz tih pisama i da vam pošaljem nekoliko kopija. Samo bi trebalo da mi javite na koju adresu budući da na sajtu „Zaostavštine“ nisam uspeo da pronadjen nijedan osim vašeg kontakta.

Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2012/12/24/moma-dimic-zaostavstina-prepiska/

 

*

( ЗАПИС  XXXI)  Mala priča o velikom Sioranu / Zoran M. Mandić

 

NAJEZDA FESTIVALSKIH KIRBAJA

 

Vreme u kome živimo sve više je talac najezde festivala. Poslednjih godina,poput virusne goznice, festivali, u Srbiji niču, kao pečuke posle kiše, od seoskih poljana do glavnih gradskih trgova. U njihovu mrežu grupice samoproklamovanih “veličina i vedeta” bahato uvlače i razvlače poeziju i pozu, a sve to uz garniranje dodelama brojnih novoustanovljenih književnih nagrada. Pri čemu se nagrade dodeljuju tzv. velikim, ili čak najvećim, inostranim autorima. Naravno da  posle brojnih festivalskih vašara keću uzvratne posete organizacionih lidera, predsednika i direktora – zemljama iz kojih su dovučena njihova tzv. najveća književna imena, dok se potom računi šalju gradskim, pokrajinskim i republičkim sekretarijatima i ministarstvima za kulturu. I sve to ne bi bilo tako strašno da se festivalske parade ne održavaju pod «firmama» i tendama društava i uduženja književnika i pisaca ….

Видети више:http://kapijazavetina.blogspot.com/2010/09/mala-prica-o-velikom-sioranu-zoran-m.html

 

*

(ЗАПИС  LXI)  Терен за изградњз „Музеја Немогућег Ратара“ / Белатукадруз

 

Мишљеновац лежи на излазу клисуре и изван звишког басена, али административно припада Звижду и економски је упућен на Кучево. Село је старијег постанка, али у животу његовом нема непрекидности. Расељено је почетком XVII века и поново насељено крајем истог века, али је опет расељено око 1720 године. Мишљеновац се убрзо почео поново насељавати, и већ 1733 године у њему је било 17 домова Срба и Влаха. Обновили су га Срби и у породици Црностокинаца (славе Св. Ђурђа) очувало се врло живо предање о њиховом претку Црном Стоки који се доселио у Мишљеновац крајем XVII века из полимских Васојевића. Црни Стока се није дуго задржао у Мишљеновцу, већ је као сточар често мењао место. Прво се преселио у блиско село Душманиће, а одатле је прешао у суседно село Клење, затим у Раброво, па у Триброд и на послетку се задржао у Великом Градишту. Овде се завадио са спахијом и побегао у хајдуке. Хајдуковао је неко време по околини са хајдуком Јанком из суседног села Мустапића; кад су се аустриском окупацијом прилике промениле вратио се поново у Мишљеновац..

Видети више: http://muzejnemogucegratara.blogspot.com/2008/05/blog-post.html

 

*

 

( Оркестар СУЗČITAJUĆI PESOA.- Esej  Su. Tanasković

 

Ponekad se zagledam u mirnu površinu ogledala iza koje se krije izvor nepreglednih naslućivanja. Osetim pri tom da uzburkavam njegove mirne vode, da uznemiravam tajne koje me traže da me pronađu. Kao da me progoni bojažljiva misao da drugi ljudi mogu čuti ono što mislim. Kao da neću naići na prizvuk odobrenja, topao pogled majke, ili srdačan stisak ruke koju priželjkujem. Istina koja boli i koja će druge da zaboli, sakriva se još uvek negde iza moga odraza. I da li je  pristojno u ovom trenutku dirati mir koji snagom iluzije hrabri i daje nadu? Nadu? Zar onu varljivu što me je ubola nožem po sred srca? Pesoa se toga nije pribojavao, jer je  mislio bez primisli:

 

“Ja čak nisam ni pesnik: vidim.

A ako ono što pišem ima vrednosti, to ne znači da je imam ja:

Vrednost je tamo, u mojim stihovima.

Sve je to savršeno nezavisno od moje volje
 (…)
I bez pomisli da me drugi ljudi slušaju kako mislim;
Jer ja to mislim bez misli,
Jer ja to kažem onako kako to kazuju moje reči“.
Kako da se oslobodim primisli sopstvenog poriva za potvrđivanjem, koji me vreba sa odraza slike koja još uvek nije moje Ja. Iza dubina čuči mit palog bića i metrinske zaštićenosti ušuškanog fetusa i gleda me otvorenih očiju. Surov mit, koji nam oduzima neprikosnoveno pravo naše sopstvenosti rođenjem dato. Uzburkana plodna voda materice odzvanja u dubini iza srednjeh uha, gde je nauka utvrdila centar ravnoteže. Slojevi se, poput tresetišta, pomeraju izvan domašaja moje volje i svesti, kad god učinim korak dalje. Utanjaju u meku i vlažnu zemlju nekih uslovnosti i slučaja,  moja bosa stopala. Strah da ne potonem  oblikuje nevernu sliku u ogledalu, ili slika koje se međusobno preklapaju, poređane oko vertikale koja prolazi kroz središte moga srca ….

Видети више:https://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/orkestar/uznemirenevodeizapovrsineuramljenogogledala

 

*

(ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ)  Фуснота о побуни и отпору

 

Врло су ретки примери истинског отпора и побуне у српској књижевности (на прсте једне руке би се могли набројати). «НИН-ова награда пресудно утиче на канонизацију савременог домаћег романескног стваралаштва, а пошто је роман доминантни и привилеговани жанр, и на артикулацију укупне представе књижевности и њеног статуса на културној и јавној сцени…» пише у свом отвореном писму  С. Угричић  Н. Спаићу (главном и одговорном уреднику НИН-а и Д. Папићу, директору изд. куће «Лагуна» (30. децембар 2010, НИН, стр. 68 – 69). И додаје, поред осталог и ово: «НИН-ова награда је само куглагер у тој свеприсутној машини којом смо оковани – али боже мој, може макар да укаже на проблем, може макар да подстакне понеког да застане и размисли, да се запита. Од нечега треба почети. Има још људи на јавној сцени, у књижевности и изван ње, у култури и ван културе, свуда, који су одавно почели, свако у свом домену, који не пристају и у том непристајању истрајавају. Уз њих сам.» Угричић, свакако, није сам у том свом искреном и тврдоглавом отпору и побуни  против манипулација једног поретка, бирократског у бити, који «бесрамно и непрестано лаже своје поданике да им обеубеђује интеграцију и комуникацију са светом и са самима собом, а у ствари се тек и по сваку цену самоизолује и саморепродукује, бескрајно  јалово опонашајући стварање духовног и друштвеног капитала, бескрајно јалово опонашајући властиту компетенцију и продуктивност. У том поретку све је псеудо и све је имитација, вредности се маргинализују, или игноришу или чак осуђују. Тај поредак је опасна,  саморепродукујућа авет, без етичких, естетичких  и сазнајних упоришта, јер  стара су изгубљена, изиграна, продата, потрошена, иструлела, одбачена и заборављена, а за другачије се нема воље, знања, интегритета, снаге, потребе …..

Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/01/10/%D1%84%D1%83%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B8-%D0%B8-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83/

 

*

(ЗАВЕТИНЕ  YouTube )  ТРУБЕ. ХАРМОНИКЕ / Знак препознавања: Заветине

(Остаци рукописа, који украдоше кошмари…) …Само Цигани умеју да нађу место у срцу, па да све одједном пукне ко кристална чаша! Волим Цигане трубаче, али и Влахе гајдаше и бандаше, јер су они мајстори, и могу да нас саставе, да саставе све те крхотине у нама! Шта Кустурица тражи по планинама Западне Србије? Шта ја тражим по планинама и манастирима српским? Живот, незабораван, вечан, усијан као гвожђе, као музика трубача? – Живот ти се само једном деси, кажу цигани трубачи. – Ви Срби почели некуд да журите. Никад не стигнеш кад некуд појуриш. Стани, бре, стани, Ибар водо! Куда журиш? Трубе неће да побегну…
(Одломак из часописа – ТРЕЋА СРБИЈА, 1- 3 / 2002.стр. 5 – 10)

Видети више: http://youtu.be/VsFkG_5G7CQ

*

(ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА) ВРАТА ЗВИЖДА / М. Мркић

вижд као неки аптроним већ сам помињао у вези са Лукићевом апокалипсом. “Врата…” су овде у пуној симболичкој супстанци традиционалној: “нада, отварање; прелажење из једног стања, или света, у други; улаз у нови живот; иницијација; склонитељски вид Велике мајке…, ослобођење…, ступање човека у највеће присуство; врата богова; улаз у иницијацијске пећине. Душе које долазе; општење између једног и другог света; прелаз…” Дакле, ова симболика врата разјашњава и смисао мог писања о мистици у овој Лукићевој књизи.Додајмо још – Христос каже: ’Ја сам врата’.
Вера, нада и љубав и “врата људи”. Овде је доминантна хришћанска
симболика са наслагама у симболичкој супстанци из других религија и
мистичких система. Када читамо песме овакве жеље ми одмах помислимо на
Бранка Радичевића и: “…Ту нек ми се копа рака,/ ту ће мене земља бити
лака”, или помислимо на Његоша: “Кад умрем, ође ће те ме саранити…” –
“Мислиш ли озбиљно, Господару?” “Кад умрем, ође ће те ме саранити…” …

видети више: http://katalogop.wordpress.com/moara-parasita/%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D0%B6%D0%B4%D0%B0-%D0%BC-%D0%BC%D1%80%D0%BA%D0%B8%D1%9B/

***

 

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом - посвећенoм Заветинама - тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 62)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 62)

(0099)

 

*

(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ТИТОВА СОБА ТАЈНИ: Забрањени догађаји и људи / (Препоручени чланак)

 

…Tomčić ističe da se za potrebe dokumentarnog serijala koji se radi kao kapitalni projekat, i iz vojnog arhiva očekuju brojni važni stenogrami, koji će potvrditi i upotpuniti ovu priču o “zabranjenim događajima i ljudima”.

– Naravno da su razlozi za pad Rankovića prvenstveno političke prirode, i da je navodno prisluškivanje bilo samo izgovor ili povod. Jednostavno, on je postao suviše moćan, i kao takav veoma opasan. Pritom, Ranković je kao Srbin napravio radikalne “čistke”, najviše baš među Srbima, pa i zbog toga nije više bio “potreban” (….)

komandant 1001 24. decembar 2012. 23:57

Harizmatičnost Brozova ide više sa negativnom predznakom nego sa pozitivnim, kako je on sebe hteo da prikaže.Ovo govori koliko je energije trošio sa najačim ljudima Jugoslavije (Rankovićem,Đilas i Dedjer) da ih razuveri u ono u šta su bili uvereni.Osetilo se to „rušenjem“ Rankovića,i „bežanjem“ Đilasa, a sa potencijalnim separatistima, i „desno“ orjentisanima iznalazio je „rešenja“ sve do 1974 kada menja Ustav SFRJ i daje im „odrešene ruke“…

Видети више: http://m950.wordpress.com/2012/12/25/titova-soba-tajni-zabranjeni-dogadaji-i-ljudi-kultura-novosti-rs/

*

( ПРОТИВОТРОВ )   TITO  Pro et conta : Komentari čitalaca (delimičan izbor)

…. Šta se od dokumenata nalazi u Titovoj “Sobi tajni” koju poseduju “filmske novosti” ?

Gordan 25. decembar 2012. 11:00

Smesta moramo izbacimo iz „kuće cveća“ Tita katoličkog jezuitu (Čitaj: Sotonu), koji se nije mogao da napije srpske krvi. Svedoci smo da Vatikan u jotu povlače granicu Kosmetom prema Titovim avnojevskim granicama. Zna se da je sa: Titom, Antom Pavelićem, Horti Miklošom, Dražom Mihajlovićem i Handžar divizijom upravljala jedinstvena centralna katolička komanda iz Vatikana. Vatikan je komandova sa 19 katoličkih država da nas bonbarduju 1999 .

ranko75 25. decembar 2012. 06:39

Da imamo srpskog Tita gde bi nam bio kraj.Cak i hrvatski Tito je 1000 puta bolji od Tudjmana i slicnih.On je za svoje vreme bio dovoljno cvrst i dovoljno blag, da ne represira vise nego sto mora da se sacuva zemlja,a da ne bude mlakonja da je ne rasture svi koji su hteli, a bilo ih je mnogo,a i da sacuva zivot (preko 30 atentata spremano na njega).Kad vec ne umemo da vodimo njegovu politiku,treba da se drzimo rusa jer nas ne mrze,a ameri nas mrze inace nam ne bi bacali uranove bombe nego obicne. …

Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2012/12/25/tito-pro-et-conta-komentari-citalaca-delimican-izbor/

*

( Сазвежђе З ) ПИСЦИ ВОЈВОДИНЕ ЗАВРШАВАЈУ КЊИЖЕВНУ ГОДИНУ

 

КАРАВАНОМ ПИСАЦА И КЊИЖЕВНИМ САЛОНОМ  У четири програма у четири града учествује преко шездесет писаца   Друштво књижевника сваке године завршава годину са две значајне програмске активности : Караван писаца и Књижевни салон. Књижевно караван је традиционална манифестација, већ неколико деценија, где истакнути писци чланови Друштва наступају у градовима Војводине. Зависно од финансијских могућности, писци наступају …

       Видети више: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2012/12/25/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D1%83/

 

*

(ЗАПИС  VII ) HLADNO POSLUŽENJE / Eson Jaos

iz propratnog pisma autorke:

Dragi Miroslave,
Ova kratka pesmica izašla je iz mene u jednom dahu i kad sam je ugledala baš sam se iznenadila..ne liči mi nekako..gde je ona parložila u meni ?  „zato treba uvek čistiti posebno tamo gde se ne vidi „…svašta pišem..
Milo mi je oko srca kad vidim da ste tu,S.

Видети више: http://zavetineaba.blogspot.com/2012/12/hladno-posluzenje-eson-jaos.html

*

(ОРЛУШИНА)  Цареви, братство, Руми / Никола Александар Марић

Један Персијанац у мени је
Одмах видео свог брата
А то није први пут да се
Срећу једна Балканац
И један носилац дуге културе

Ако причамо о слави
Ту био је Дарије Велики
Који поштовао је сваку веру
И сваки храм богато даривао
А свештенике њине питао
О судбини, Богу и киши

Одавде се на далеку страну
Упутио Александар Велики
Који у сваком народу по град
Имењак градио је и библиотеке
Подизао и језике питао
О судбини, Богу и ветру …

Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2012/12/25/%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4/

*

(КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА)  Са каквим сам ја друштвом, у ствари, студирао? / Белатукадруз

…. ХРИЗАНТЕМЕ
Не желим да пропадне ниједна (по)мисао, ма колико безначајна била; па ипак, на хиљаде оних које ми пролећу кроз главу, одлазе да се можда никада више не (по)врате.
На дрвљанику, док сам цепао дрва – крв, петла која је прштала и окрвавила околна стабла, снег…
Диван поглед кроз мој прозор; завејан врт; хризантеме; жута врба.
Тобожњи мој пријатељ, четворопрсти***.
Зове ме брат да прережемо славски колач…

Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2012/12/25/%D1%81%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D1%83-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D1%81%D1%82%D1%83/

*

(КОВИОНА) TRENUTAK SA ANĐELOM  KOJI ME JE NAUČIO DA LEBDIM / Zoran M. MANDIĆ

Za SM

Trenutak
Ne dam podacima da surovo
ulaze u opise
Trenutka
onog famoznog uzdaha što
spaja i razdvaja u
prašnjavim kolonijama vremena
usred nedovoljno zagrejanog
restorana na minus osam u
Novom Sadu
Zašto se
splet nizova slika pojavljuje
na ivici molitvenog
pristajanja na okupaciju
izvan svakog pogleda na sat
Zašto sam
Osetio
oštar ubod u predelu srca
A
Sve se dogodilo odjednom u
trenutku kada se svetlosno biće
šetalo mojim umom
kada je zašlo u zabranjeno mesto na
kojem sa Andrejom, Jovanom, Lukom i
Judom
prizivam kiše u naš voćnjak
Da li nas baš zato tolerantni Bog
smatra neozbiljnim
kladeći se u naše neuspehe …

Видети више: http://zavetinekruna1.wordpress.com/2012/12/26/trenutak-sa-andelom-koji-me-je-naucio-da-lebdim-zoran-m-mandic/

*

(ЗАПИС XX ) Odlučite, Braćo Lukići / Radivoj Šajtinac

ODGOVOR NA NEPOSTAVLJENO PITANJE

Ne sanjam zato što bežim
Jer tamo razloga nema
Tamo su prozirna lica,jasne i čitke senke
To nije ova soba puna zavisti i dima
U kojoj se psuje,cvili,podilazi i ogovara

Ovde i reči mile,ko bledi ,nemi crvi
Njihovog traga nema ni na slici, ni u ritmu
Ovde,možda niču
Teški i odavajući dnevni šapati
Ali ih sujeta ne podržava,nesigurnost ne uvećava

Sve što se dogodilo ikad
Ovde je započelo ili uteklo …

Видети више:http://agregatzavetinе.blogspot.com/2012/12/odlucite-braco-lukici-radivoj-sajtinac.html

*

(ПРОТИВОТРОВ)  Чланак о Гунђалу / Крис Фармер

Да су древне Маје изазвале крај света 21. децембра, рекао бих вам да престанете да читате даље.Али пошто се то није догодило онда можемо да размотримо крај године у Србији. Ово ми је десети овакав прелаз откако сам стигао у Београд и 47. откако сам дошао на овај свет, што значи да сам провео 21,2 одсто свих мојих нових година овде у Белом граду. Време да се сумирају сви важни догађаји у години?

Не.

Нове године су по мом мишљењу бољи тренутак да гледамо унапред, а не иза себе. ..

Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2012/12/26/%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA-%D0%BE-%D0%B3%D1%83%D0%BD%D1%92%D0%B0%D0%BB%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%81-%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%80/

*

(ПРОТИВОТРОВ) НАЦИОНАЛНЕ ПЕНЗИЈЕ ЗА …(незванично)

Kako su “Novosti” nezvanično saznale, među dobitnicima su pisci Milovan Vitezović, Vito Marković, Marko Nedić, Slobodan Pavićević, Blagoje Baković, Milena Jovović, Milica Jeftimijević Lilić… Od likovnih stvaralaca i istoričara umetnosti gusto rešeto prošli su Nikola Kusovac, Stanislav Staša Živković, Božidar Damjanovski, Ivanka Živković, Džoja Ratković Gavela, Nebojša Krstić, kao i arhitekta Branko Bojović. Nacionalnu penziju će dobiti i etnolog Nenad Ljubinković, konzervator Vera Radosavljević, trubač Feat Sejdić, kompozitor, dirigent i aranžer Vojkan Borisavljević, kompozitori Slobodan Atanacković, Vera Zloković, nekadašnja direktorka Filharmonije mladih Danica Tomković, Vojislav Bubiša Simić. …

Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2012/12/26/nacionalne-penzije-za-45-umetnika-kultura-novosti-rs/

*

(ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА) НЕ – у поезији Белатукадруза / Миодраг Мркић

……За разумевање Лукићеве поезије помоћиће нам и Жак Мазуи који у раду
“Поезија и негација код Рене Домала” са одушевљењем говори о “НЕ”
Рене Домала. Показује извесно дивљење за поезију Домала и оно што говори
Домал о поезији:
“Поетска реч је, од свих облика људског изражавања, сигурнонајтачнија, најближа апсолутној речи” (Р. Домал).
Ове се речи могу односити и на поезију М. Лукића, поготову што Лукић у својој лирској мистици, да кажем, користи “апсолутну реч”. …

        Видети више: http://katalogop.wordpress.com/moara-parasita/%D0%BD%D0%B5-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D0%BC/

***

 ЛеЗ 0007869 

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом - посвећенoм Заветинама - тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 63)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 63)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s