*
(ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА) Sjajni darovi majki Save Šumanovića i Milene Pavlović Barili
VELIKO je pitanje da li bi Srbija danas imala legate – galerije posvećene velikanima poput Save Šumanovića (1896-1942) i Milene Pavlović Barili (1909-1945), da se upravo majke tih umetnika nisu svojski založile da otačestvu ostave dela svoje dece, koju su nadživele. A reč je o našim umetnicima sa međunarodnom reputacijom. Ostavljajući njihova dela potomstvu, ostavile su i nekretnine, jer obojica umetnika potiču iz bogatih porodica. Ali, ni tada to nije bila jednostavna misija. Da iza oba projekta nije bio angažovan sam vrh države – roditeljske želje bi ostale neostvarene, a zajednica uskraćena za ono što bi moralo biti sastavni deo njenog kulturnog nasleđa i memorije…
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/2014/01/22/sjajni-darovi-majki-save-sumanovica-i-milene-pavlovic-barili/
*
(ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА) ПРЕВОДИОЦИ
Овде ћемо представљати, с времена на време, преводиоце са српског на светске језике – немачки, француски, енглески, руски и др. Стартујемо са песником и преводиоцем стихова Владимира Јагличића– Владимиром Корманом (1932 – ), родом из Русије-
Владимир Ягличич Платонические стихи и др.
Владимир Ягличич Платонические стихи
(С сербского).
Он к ней являлся – невысокий и пузастый, но с гонором большого франта,
исполненный художнической страсти и, как он полагал,- таланта.
Он презирал других своих коллег, но не партийцев в их штабах.
Его влекло к кураторше музейной с густой помадой на губах.
Он знаньем женщин хвастался, бывало, – притом растил своё пивное чрево.
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D1%86%D0%B8/
*
(ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА) РУСИЈА
Ова страница је посвећена преводима – српске поезије – на руски, као и препевима руске поезије на српски.
Стартујемо са неуморним преводиоцем и ствараоцем који успоставља праве мостове између књижевне Русије и књижевне Србије, Господином Владимиром Морманом (1932 -) препевом на руски једне песме песника Ранка Јововића
__________
Ранко Йовович (1941) Плач
(С сербского)
Если я грешен,
грешен – как и земля,
как и зной, и плод,
как и брат,
как и головка лука,
как и конский язык,
как и плач ягнёнка,
как и людская клятва,
как и змея.
Если я грешен,
грешен – как и Библия,
как и Его Рождество. …
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0/
*
(ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА) FARHADI NA MEĆAVNIKU
MOKRA GORA – Snega nema, valja se filmska mećava u Mokroj Gori: sedmi Međunarodni filmski i muzički festival “Kustendorf” počinje večeras u 18 časova spektakularnom rekonstrukcijom vidovdanskog atentata na Franca Ferdinanda, dekor čine trodimenzionalne fotografije, kostimirani Mokrogorci glumiće Sarajlije, a uz Principa, mladobosance i Emira Kusturicu, okupatora će dočekati i Ašgar Farhadi. Proslavljeni iranski reditelj koji je u petak stigao na Mećavnik, autor filma “Razvod”, osvojio je prošle godine brojne najznačajnije nagrade među kojima je i Oskar, a u planinskoj oazi kulture najviše se raduje susretu sa najtalentovanijim mladim stvaraocima iz celog sveta.
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82/
*
(ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА) – ЕВРОПА / Дани ПАИДЕЕ
U kulturnom i javnom životu uopšte postoji grabež za efemernim stvarima. Scena je preplavljena kičom i šundom, sa čime se ne smemo pomiriti. U poplavi bezvrednih dela gube se prave vrednosti, ali je na nama da ih pronalazimo i afirmišemo. Izdavači se utrkuju u tiražima idući isključivo za zaradom. “Paideia” je od početka, za ove dve decenije išla drugačijim, svojim putem, sa uverenjem da je to i najbolja ostavština za budućnost.
Podsećajući na misao jednog mudraca, “Ako uđeš u pogrešan voz, sve stanice su pogrešne”, Živadinović je izrazio uverenje da smo kulturni cunami preživeli i da se već oseća zasićenost jeftinom literaturom, pa će čitaoci početi da se vraćaju pravim umetničkim vrednostima. Bestselere će zameniti longseleri (knjige koje se dugo prodaju, ali koje hoće da čitaju sve generacije), o čemu se već uveliko govori na Zapadu. On je najavio mogućnost stvaranja velikog koncerna džepne knjige, založio se za osnivanje slobodne profesionalne distribucije knjiga, kao i za potpuno drugačiju politiku otkupa knjige. Izražavajući optimizam, Živadinović je zaključio da ćemo već za nekoliko godina moći da kažemo da se nalazimo u „književnoj republici Srbiji“.
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/
*
(ЗАПИС 4) Vitezoviću aplauzi u Moskvi
MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA
PREDSEDNIK saveza pisaca Rusije Valerij Ganičev u nedelju
je u Moskvi našem poznatom piscu Milovanu Vitezoviću svečano uručio
visoko priznanje „Imperijalnu nagradu Eduarda Volodina“. Ova nagrada se u
Rusiji dodeljuje već desetak godina, a laureati su poznati pesnici i
pisci, ne samo iz Rusije, nego i prijateljskih slovenskih zemalja.
Vitezovića je za ovo veliko priznanje nominovalo Slavjansko bratstvo za
knjigu „Čarape kralja Petra“, celovito objavljenu 2013. u časopisu „21.
vek“, čiji je izdavač Savez pisaca Rusije…
Видети више: http://zavetninovcegzavetina.blogspot.com/2014/01/vitezovicu-aplauzi-u-moskvi.html
*
(ЗАПИС 23) Уредници „Балканиста“ полиција упала у стан и испитивала је
БЕОГРАД – У стан стране држављанке Лили Линч у Београду, у
ноћи између недеље и понедељка упала је полиција и почела да је испитује
док је још била у кревету. Линч је уредница и један од оснивача портала
„Балканист“.…
Видети више: http://mladisuzovci.blogspot.com/2014/01/blog-post.html
*
(ЗАПИС 26) Ко је Рашковић Сердар, који је за косовску телевизију говорио о злочинима „Шакала“
БЕОГРАД – Зоран Рашковић Сердар (34), који је на косовској
телевизији говорио о злочинима јединице „Шакали“ над Албанцима, био је
сведок сарадник у том процесу пред Судом за ратне злочине, а претходно
је био осуђен 14 година због пљачке банке у Младеновцу, али се много
раније нашао на слободи.
Видети више: http://raskovnik.blogspot.com/2014/01/blog-post.html
*
(ЗАПИС 12) Идеја “Балкан Балканцима” је поново могућа
Ove godine navršava se 80 leta od osnivanja Balkanskog
instituta u Beogradu. Sada već davne 1934. godine, u punom jeku manjih
ili većih integracija kroz Balkanski savez i Malu Antantu, Kraljevina
Jugoslavija je pokušavala da osigura svoj opstanak i zaštitu od
spoljašnjih neprijatelja. Koliko je Balkanski institut bio značajan na
tom polju? Recite nam nešto o njegovim osnivačima i o ulozi Kralja
Aleksandra u nastanku ove izuzetne ustanove.
— Prethodnik današnjeg Balkanološkog instituta SANU jeste Balkanski
institut, osnovan 1934. godine u Beogradu kao prvi institut te vrste na
Balkanu. Inicijativa je potekla od kralja Aleksandra I Karađorđevića,
koji je priložio pozamašnu sumu svog novca za početak njegovog rada, dok
je naučno profilisanje ustanove bilo povereno Ratku Parežaninu i
Svetozaru Spanaćeviću. Takođe, veliki doprinos razvitku Instituta i
njegovoj naučnoj delatnosti dali su još Milan Budimir, Gojko Krulj i
Petar Skok. Balkanski institut je izdavao časopis Revue internationale des Etudes balkaniques,
koji je okupljao najuglednije evropske stručnjake za Balkan. Nažalost,
časopis je bio kratkog veka. Izlazio je do 1941. godine, kada je ukinut
naredbom nemačkih okupacionih vlasti u Beogradu. Osim toga, Balkanski
institut je objavljivao i posebne edicije: Knjige o Balkanu i Balkan i Balkanci.
Видети више: http://velikamagaza.blogspot.com/2014/01/blog-post.html
*
(ЗАВЕРА) АДРЕНАЛИН / Зоран М. Мандић
Адреналин који лучи унутрашњи
Ритам времена обезнањује
Билокоји оптимизма који
Утамничена усамљеност у сваком човеку
Сања непрестано ничући из ниодчега
Зато је мучна свака дијагноза
Човекова о човеку …
*
(ЗАПИС 57) Evropska nagrada za poeziju KOV „Petru Krdu“ – Adamu Zagajevskom
Žiri Evropske nagrade zapoeziju KOV- Petru Krdu koju dodeljuje Književna opština Vršac od 1987.godine, i koja se dodeljuje bijenalno, jednoglasno je krajem decembra 2013.odlučio da ovo priznanje pripadne poljskom pesniku Adamu Zagajevskom , za izuzetan doprinos modernom pevanju i mišljenju.
Poetska misao poljske književnosti, rapsodično je overena znacima Adama Zagajevskog koji nesumnjivo ide u red reprezantativnih sudbina velike severne nacije. U njegovom zavičaju, ili bolje rečeno zavičajima, nostalgiju privremenosti, ali i povremenost granica doživaljavaju kao dramatičnu istinu.
Видети више: http://knjizevnenagradezavetina.blogspot.com/2014/01/evropska-nagrada-za-poeziju-kov-petru.html
*
(ПЕСНИЦИ СВЕТА – Сазвежђе З) Пет песама Адама Загаевског Овогодишњег добитника ЕВРОПСКЕ НАГРАДЕ ЗА ПОЕЗИЈУ – ПЕТРЕ КРДУ (22. јануар 2014, Београд) Нови хотел У фебруару тополе су виткије него лети, и прозеблије. Моја породица је расута по целој земљи …
Објавио/ла Miroslav Lukić у пре 1 минут
Видети више: https://sites.google.com/site/sazvezdez/zemnih-jada-do/petpesamaadamazagakevskog
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) ПУСТОРЕЧКИ-ПРИЗРЕНСКИ ПОДДИЈАЛЕКТ / Ранко Соколовић
ПУСТОРЕЧКИ-ПРИЗРЕНСКИ ПОДДИЈАЛЕКТ Подгоре настао је, и живи на територији данашњих Општина – Бојник, Лебане, Медвеђа, Лесковац, Власотинце, Црна Трава, Гаџин Хан и делу косовског Поморавља, у рејону Криве реке покрај Косовске Каменице (отуда и назив Криворечани за житеље села – Лозане, Мијајлица, и др.). Присутан је и у долини Јужне Мораве, од Курвин-града (Копријан); линијом Лесковац – Власотинце, Сићевачка клисура – манастир Поганово, до Пирота, са јединственом сачуваном физиономијом. Током последњих двадесетак година, паралелно са масовном миграцијом и пражњењем Подгоре, и овај поддијалект претрпео је значајне измене у говору.
*
(ЗАПИС 54) Књижевни магазин, бр. 147-149 / 2013.
Садржај
ПОЕЗИЈА
Дејан Алексић Пловне воде
Александар Радашкјевич Од звона до звона
Езра Паунд Пан је мртав
Емануел Литвиноф Т.С Елиоту
Милош Кордић Лисице.Зец
Славомир Гвозденовић Кад млидијах умрети
Ото Хорват Ни носталгија
Бато Јевтовић Ешнапурско предвечерје
Јасмина Нешковић Лисабонске
ПРОЗА
Фернандо Песоа Писмо грбаве девојке ковачу
Дејан Михаиловић Школа јахања…
Видети више: http://azbukazavetina.blogspot.com/2014/01/147-149-2013.html
*
Apstrakt :
U prvom delu teksta ukazuje se na lestvicu recepcije umetničkog dela po Teodoru Adornu. Na vrhu te lestvice je Ekspert, ovaj sloj publike se bori za visoku umetnost. Zatim slede Ljubitelji umetnosti, oni koji spontano doživljavaju umetničko delo. Sledeći nivo recepcije je Obrazovani primalac, koji najčešće ne može da pronikne u srž i suštinu umetnosti. Sledi onaj segment publike sa histeričnim tendencijama i Resentiment-potrošači. Resentiment -potrošač prihvata samo ono što je zvanično i službeno prihvaćeno, a prema svemu novom oseća netrpeljivost. Najbrojniji segment publike su oni kojima je umetnost često zabava i odmor. U II i III delu teksta ukazuje se na to da je problem ukusa uvek uključivao pitanje univerzalnosti i urođenosti, pitanje posebnih društvenih ili mentalnih karakteristika. Razmatra se pitanje umetničke publike u 18 veku, krajem 20 i početkom 21. veka.
Ključne reči : Ekspert, Ljubitelj umetnosti, Obrazovani primalac, Resentiment- potrošač, umetnička publika …
Видети више: http://zimskakratkodnevnica.wordpress.com/2014/01/22/umetnicka-publika-i-problem-ukusa-sanda-ristic-stojanovic/
*
(ПИСМА) „Čobanin, tako da me predstavite!” – То Лукић
„Čobanin, tako da me predstavite! Ne novinar u penziji i kolumnista NIN-a, već ponosni čobanin skromnog stada i brđanin po ubeđenju! Trideset godina sam grozničavo pripremao ovo bekstvo od besmisla grada, i evo me, napokon, u smislu zabiti. Dragan Jovanović se odjavio sa spiska stanara, nema više povratka u Beograd, sad imam svoje stado, nisam više deo ničijeg”, zableja vuneni kružok gurajući se uz svog „Mojsija”, kadrog da ih izvede iz vekovnog ropstva predrasude da je pas čovekov najbolji prijatelj. Psi laju i kad jaganjci utihnu…
*
(ЖОЈ ВЕРЂЕ) ГАВРАНОВ ПЛЕН / ЉУБОМИР СИМОВИЋ
… Случај је хтео да у време кад сам се припремао да, по-сле седам година, поново пишем о сликама Владимира Величковића – што значи кад сам данима био окружен репродукцијама његових слика, које су се налазиле на столовима, на фотељама, на поду, и када су ме његови расклопљени каталози и монографије чекали на сваком кораку – одгледам и филм Вима Вендерса о кореографија-ма Пине Бауш. Не знам шта је драматичније и фасцинант-није, ови невероватни балети или Вендерсов филм о њи-ма. Истовремено, не знам да ли се могу наћи веће супрот-ности него што су ови балети и Величковићеви пејзажи којима сам био окружен. У тим балетима све се непрекид-но мења, на овим сликама све се непрекидно понавља. Пина Бауш стално уводи нове мотиве и теме, нове и нео-чекиване сцене и ликове, нове и неочекиване гестове и покрете. А Величковић упорно слика исту сцену: спаљен и црн предео, и црвен пожар на хоризонту, иза кога су нам, на спаљеној земљи, остали лешеви и вешала, на које слећу гавранови…
*
(ЕCUMENICAL NEWSPAPERS) IN VIVO / Александар Лукић
Пастрмка бачена у тигањ добро усољена.
Стих је то распорен и уловљен малочас
у шумском потоку скривен беше за једном граном
дужине руке била је та црна грана.
И део мог бића цврчи истовремено са пастрмкама
по уљу, у тако грозном тигању
од употребе искривљеног на дну.
Рибља пераја зар су то само моје руке немоћне,
моји прсти што додириваше дојке величине јабука,
мастан залогај то је моје лице –
једва скица мртве природе бачена на плотну
усијаног шпорета. …
*
(ЗАВЕТИНЕ ) Дошао сам мечки на рупу! / Бела Тукадруз
Јој! какви слепи мишеви излећу,
какве помисли из блатне магме.
Излете врапчић испод веранде
у сутон зимски
Не веруј, као тај врапчић
– никоме не веруј!
Пре десет година слушао сам
једног папагаја
што поповао је о паланци
као да чита одломке из Јеванђеља
Појма тај није имао о чему прича
иако се чинило да толкује истинито,
ништа он не зна о глухоти,
о искону,
о свим мојим пећинама,
о свим нашим брлозима….
*
(ЗАВЕТИНЕ ЈуТубе) Никада неће бити оно што није било сањано, 2
Отпремљено 26.04.2011.. 95 приказа
Стихови Белатукадруза, 2
Двориште Лукића у Мишљеновцу Звижд. Велика субота 2011
Скривена Србија. Немонтиран материјал..
Снимак Заветине. Сниматељ Ив. Лукић.
Продуцент др Димитрије Лукић
студио з: заветине: мобаров институт, београд, 2011
Друга, друкчија, непозната србија
Видети више: http://www.youtube.com/watch?v=aZMjXAmzI2c&feature=share
*
ЛеЗ 0007967
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 