*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) Публикован нови број часописа “ЗАВЕТИНЕ+”, бр. 2. (новембар 2013 – јануар 2014)…
Ових дана је публикован нови број књижевног часописа “ЗАВЕТИНЕ+”, на промењеном формату (таблоид, 16 страница), чијих се неколико страница (1, 14-16) могу прелистати и читати бесплатно и на овој локацији. …бр. 2. (новембар 2013 – јануар 2014) доноси обиље прилога, и убудуће, тј. следећи бројеви биће штампани у истом формату (зависно од финансијских могућности издавача (М. Лукића).
ЗАВЕТИНЕ + имају следеће рубрике: Сазвежђе З, Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ, Четврта Србија, Уметност махагонија, Запис(и), Бездана уметност, Edition SECTIO CAESAREA – Едиција ЦАРСКИ РЕЗ, НЕИЗБЕЖНО (Превредновање), Дневник писца, Кругови Заветина, КРИТИЧКИ КОМЕНТАРИ , Дућан ЗАВЕТИНА, Летопис ЗАВЕТИНА, ЕКСКЛУЗИВНО.
У овом броју часопис доноси прилоге: Главнопг уредника, Александра Лукића, Небојше Васовића (поезија), Вјерују редакције, Изводе из “Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ”, текстове о Трећој и Четвртој Србији и свим тајнама бивше државе, писмо Милана Ваксмана, текстове о “уметности махагонија” и једном наметачком комунистичком издавачу и диносаурусу, прилоге на тему “Зашто нема промаје”, стихове српских песника који живе у свету (Небојша Васовић, Мирослав Душанић), Писмо др Бошка Томашевића, критичке огледе Мирољуба Милановића, неколико нових песама Александра Лукића, Зорана М. Мандића, Благоја Свркоте,
*
(ДВАПУТ ПОДВУЧЕНО) ТРАНСФУЗИЈА / Владимир Јагличић
Нема границе, нема мере
да мери простор међ људима.
Испод снолике атмосфере
неба, земља се пробудила.
На земљи рат је, неко неком
отвара вене, кожу с кошћу:
прелази стално међу метком,
ретко осмехом и радошћу.
Натопила је земљу крв
и засејала младе кости
да се разрасте црни грм
обезљуђене будућности….
Видети више: https://sites.google.com/site/sazvezdez/mesecev-kosmos/transfuzijavladimirjaglicic
*
(ПРОТИВОТРОВ ) СТИХОВИ СРПСКИХ ПЕСНИКА (у преводу на руски Владимира Комана) Руски књижевни портал ПОЕЗИЈА.РУ
(Стихови Божидара Ковачевића, Александра Лукића, Мирослава Тодоровића, Ранка Јововића, Радомира Анрића, Бранка В. Радичевића, Борислава Хорвата и Милана М. Петровића…)
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ДАНОЈЛИЋУ НАГРАДА „ИЗВИИСКРА“
– KOD ljudi sklonih krajnostima, kod plahih i lakomih, mogući su svakojaki preobražaji. Teško je živeti sudbinu maloga naroda. Pustinjak sa Cetinja je nosio kako prokletstvo, tako i ponos jedinke rođene u grmenu malenome. On je znao da se iz teskobe i očajanja pod pritiskom svetskog zla čine samoubilačka premetanja preko glave, ali je od čoveka u svemu, pa i u ovome, tražio više od onoga što mu najlakše samo od sebe polazi za rukom. Izdajstvo je lak izbor sa dugim i nepopravljivim posledicama. Njegov ponos se hranio mukom opstajanja u ubogoj, odasvud stešnjenoj zemlji, njegova muka je nalazila razrešenje u učvršćivanju ličnog i kolektivnog samopoštovanja. Sve je znao, sve je video a bilo mu je teže nego nama danas – rekao je književnik Milovan Danojlić, kao dobitnik ovogodišnje nagrade „Izviiskra Njegoševa“ za celokupno delo, na svečanosti u Narodnom pozorištu. …
Видети више: http://m950.wordpress.com/2014/01/24/danojlicu-nagrada-izviiskra-njegoseva/
*
(ДВАПУТ ПОДВУЧЕНО ) МАЛЕНИ БИСЕРИ У ОЧИМА / Благоје Свркота
I
Подрхтавају звона. Мирис опојан из Долине јоргована. И малени бисери у очима.
Цврчак на чвору није престајао да се забавља и да ме подсећа да је зима још далеко. Само су плакале нејасне сенке на путу црне смрче. Мрави нису одустајали од напорног рада.
Један балон бела вина, који нема дна, мењао је пољупце на далеком пристаништу. Рибари се нису бунили. И њима су музичари свирали.
Снага коју је имала краљица никада није замрла. Искидала се судбина. На ивици саге о пресудама.
Играчице су само шапатом наговестиле да је ту скоро јутро. Обојени тепих, дугачак, топао, мек, посут латицама подсетио ме је на збрисане наде и пламене сумње. Оживеле су пророчанске успомене.
Умирали су дани. Црви нагризлу јабуку сврдлају. Обала је ту округла и онда нема повратка. Застани смрти. У твоју тајну улазе само мисли. Немоћне да се одупру….
Видети више: https://sites.google.com/site/sazvezdez/mesecev-kosmos/malenibiseriuocimablagojesvrkota
*
(ЗАПИС 9) НЕБЕСКЕ ТАЈНЕ / Благоје Свркота
У лавиринту вечитог свемира
Са смешком се јављају звезде
И небеске шапућу тајне
Гравитација, универзум, филозофија,
Механика, оптика, физика
Астрономија, човек, математика
Ту је и једна мала Њутнова комета
У тренуцима радости с пријатељима:
„Како је могуће да тела мртвих,
Одавно распаднута, поново
Постану тела својих душа?“
Видети више: http://bezpremca.blogspot.com/2014/01/blog-post.html
*
(ЗАПИС 7) Цитат из романа промрзлог врапца / Зоран М. Мандић
Свака пролазност је блиска
На прагу је као онај промрзли врабац
Коме нико неће ни откључана врата да отвори
Суштина тужно пакује кофере
Одлази без поздрвава
Не осврће се
Пред одлазк оставила је поред
Промрзле сићушне птице
Комад удробљеног хлеба од јуче у
Шалици топлог чаја од камилице..
Видети више: http://zavetineaba.blogspot.com/2014/01/blog-post.html
*
(КОВИОНА) ДАНАС И ОВДЕ / Милош Јанковић
Србија, јесен 2013.
1.
Постоје:
Лажна питања и лажне теме,
лажна веровања и лажне истине,
лажне поделе око лажне теме,
лажни борци, лажне величине.
Постоје и:
Лажни песници, професори, трибуни,
лажни победници на лажном врху,
лажни учесници у лажној побуни,
лажни разлози за лажну сврху.
И још постоје:
Лажни доносиоци лажних одлука,
лажни творци лажних вести,
лажни трпитељи лажних мука,
лажни тумачи лажне свести.
Не постоји нелажно, а да је важно.
Не постоји одважно, а да је нелажно….
*
(ЗАПИС 8) „VELIKI OBIČNI ČOVEK“ / Radivoj Šajtinac
Proklet da si veliki obični čoveče
Ma gde bio , ma kako,ma čiji
Ma ko te smatrao
Sitnio u pomenu
Proklet bio
Moralna usedelico
Polit- socijalna floskulo
Svakidašnja jadikovko
Noćna pošasti
dnevna kantarušo
izbledeli
zanemeli
čemer i nemaština
pod beskrajnim pitanjem
zemni izgovor…
Видети више: http://velikazavetina.blogspot.com/2014/01/veliki-obicni-covek-radivoj-sajtinac.html
*
(ЗАПИС 50) Са Сунцем неверна ти / Зорица Јанакова
Јутрa шака мрзла
Јутра шака мрзла у прозорак мрзло лупа
Ињем болом немоћ ступа
Уз зид сиви сабласт чиста
Два три мрзла листа
Гола крошња грање голо да окупа
Јутрa шака мрзла и сведнева мрзли пути
Мален дојка у постељи мрзло ћути
У дан неће а ноћ бежи
У наготи јецај лежи
Рана жива дланом пупи…
Видети више: http://zavetine.blogspot.com/2014/01/blog-post.html
*
(НАЈЛЕПШИ СТИХОВИ) БУДУЋНОСТ ПРИПАДА ФАРМИ / Слободан Зубановић
…. Poručujete i da svet ulepšavaju ružne stvari?
ZDRAVO DRUŠTVO * U JEDNOJ pesmi agresivne reklame prekidaju čak i čitanje poezije?
– Agresivnost je postala apsolutna oznaka življenja. Nema dana, i u njemu časa, kada ne saznajemo vesti o stravičnim ubistvima, maltretiranjima, perfidnim šikaniranjima sa nesagledivim posledicama. Beskonačnost reklama koje prekidaju film koji ste želeli da odgledate, tako da zaboravite šta ste gledali, blago je božje u odnosu na nešto što vas u tren oka može zadesiti na ulici, prodavnici, stadionu. Možda je gvint u tome da zdravo društvo treba da teži ne samo formiranju telesno i mentalno zdravih ličnosti, već i radnih ličnosti.
– Negde sam pročitao, ili čuo, verovatno ta izjava pripada nekom ciniku, čak, možda, narodnim izrekama: lepota je prolazna, ružnoća je večna. Nisam preveliki zastupnik estetike ružnog, ali, osećam, ona nudi neprekidne izazove prostoru lirike, u njenim okvirima. Možda i šire, svakoj umetnosti. Setimo se istraživanja đubrišta na slikama i u zapisima Leonida Šejke. Na kraju krajeva, „ružne“ stvari lakše nalaze svoje mesto u opredeljenju između mudrosti života i koještarija življenja, ili u određivanju prema onoj, veseloj, kišovskoj dilemi: biblioteka ili bordel. Da ne pominjemo đubrište istorije.
Видети више: http://malazavetina.blogspot.com/2014/01/slobodan-zubanovic-buducnost-pripada.html
*
(ЗАПИС 59) Branka Petrić: Naši snovi i „sinovi“
Put do sebe je veoma je dug. Pogotovo kad je reč o glumcu. Lorens
Olivije je rekao da je tek u pedesetoj godini počeo da glumi „iz sebe“. A
ceo svet ga je slavio kao najvećeg umetnika – kaže na početku razgovora
za naš list Branka Petrić. – Ima glumaca kojima se to desi i ranije,
koji su „osvešćeniji“. To je osećaj sigurnosti. Kada sam počela da
dolazim do sebe, osetila sam da osvajam neku veliku slobodu. Svako od
nas je jedinstven primerak. Ponekad čovek hoće sebe da kreira na
zamišljen način, ponekad u tome i uspe. Mnogo nas ima u nama, što bi
rekla Mira Stupica. Treba da pristanete na pronalaženje i onog
najstrašnijeg u sebi, da biste takvu ulogu izneli na scenu. Ne dobijamo
samo likove dobrih vila…
* Kako se desilo da tek sad premijerno zaigrate u Narodnom pozorištu?
–
U doba kada sam ja počinjala, svaki teatar je čuvaoo Kako se desilo da
tek sad premijerno zaigrate u Narodnom pozorištu? svoje glumce i retko
ko je gostovao na drugoj sceni. Veliki ansambli imali su pokriće za
svaku vrstu uloga. Kasnije, češće se dešavalo da oni iz Narodnog gostuju
kod nas u JDP, nego obrnuto. Ponekad su glumci i prelazili u stalni
angažman iz jednog ansambla u drugi: nama je iz Narodnog došao Miša
Žutić, a iz JDP na Trg republike otišli su Jovan Milićević, Mija
Aleksić, Tanasije Uzunović. Inače, ja sam ovog puta u Narodno došla na
poziv rediteljke s kojom sam već imala veliko zadovoljstvo da radim u
predstavi „Terasa“ Jovana Hristića, na sceni Jugoslovenskog dramskog.
Kada sam čula o kojoj se drami radi, ispričala sam joj sve o toj prvoj
posleratnoj predstavi, proistekloj iz velikog truda Miroslava Belovića i
Jovana Ćirilova da postave na scenu neke izuzetne, pomalo zaboravljene
pisce. …
Видети више: http://zavetinealfaiomega.blogspot.com/2014/01/branka-petric-nasi-snovi-i-sinovi.html
*
(СВЕТИОНИК) ПИСМО АУТОРИМА „ЗАВЕТИНА“
… По мени, реално је, можда, штампати 6 бројева годишње, убацивати их у мрежу за штампу, како би допрли и до најширих слојева, или барем до српских општинских места. Када будете прочитали овај број, и ако Вам се учини да вреди, покушајте да заинтересујеете филантропе из Ваше средине, или људе (како у Србији, тако и по свету) који би могли да нам помогну да штампамо барем 6 бројева годишње.
Прилике су невеселе, али не можемо седети и чекати скрштених руку, или се надати у помоћ државе и министарстава – видели сте какве они часописе помажу и стимулишу. Ми тамо, као што добро знате, ретко објављујемо…
Молим Вас да пажљиво ишчитате овај број часописа и да, ако стигнете, ако будете сматрали за сходно, наравно ако будете имали примедбе и умесне и неумесне, да се јавите.
Све Вас поздрављам старински: Бог са Вама! ….
Видети више: http://zavetinesvetionik.blogspot.com/2014/01/blog-post.html
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) СРПСКА СЛАВА / Ранко Соколовић
… Писменост нађену на обалама Нила нико није назвао нилском, него мисирском, по народу који је ту писменост усавршио. Исто тако писменост са обала Тигра и Еуфрата нико није назвао тигроеуфратском него сумерском, по народу коме је припадала. Откуда уопште идеја да се писменост нађена и опстајућа у Србији, и посебно на Дунаву, назива дунавском ?!! Па није ваљда река Дунав писала та слова него народ који је живео и живи на обалама Дунава, од најстријих времена до данас, а то су Срби. Па кад је нилска писменост мисирска, а еуфратска сумерска, онда је и дунавска србска, а то писмо – СРБИЦА!
Дакле најстарије писмо на свету (закључци научног симпозијума “Знаци цивилизације”, Нови Сад, маја 2004. године), не може бити “винчаница“, нити “дунавица” а још мање “балканица” (Балкан у смислу географског назива, историјски фигурира тек од XVIII века), већ – СРБИЦА!
*
(ЗАПИС 44) Radaljska banja: Voda leči vid i zglobove
OKRUŽENA šumama Boranje, na nadmorskoj visini od 350 metara, i
udaljena od Drine tek nekoliko kilometara, Radaljska banja, kod Malog
Zvornika, s lekovitom vodom, veštačkim jezerom i mnogobrojnim izvorima,
pravo je mesto za opuštanje i lečenje….
Видети више: http://kompleksspasovo.blogspot.com/2014/01/radaljska-banja-voda-leci-vid-i-zglobove.html
*
(УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА) Enigma Lenjinove smrti
I POSLE devet decenija od smrti Vladimira Iljiča Lenjina ruski
istoričari, publicisti i novinari ne prestaju da iznose različite
verzije od čega je umro vođa svetskog proletarijata. Prošle nedelje,
tačnije 21. januara, navršilo se 90 godina od smrti Lenjina pa je to bio
povod da se ponovo kopa po istorijskim i medicinskim arhivama. Na
pitanje da li je Lenjin umro od posledica sifilisa ili ga je dokrajčila
skleroza, jedinstvenog odgovora nema. Službeni izveštaj patologa kaže da
je umro od posledica skleroze, ali opširni tekstovi koje su objavili
moskovski nedeljnici „Argument i fakti“ i „Agonjok“ sugerišu da je
Lenjin umro od posledica svojih mladalačkih seksualnih greha.
Видети више: http://umetnostmahagonija.blogspot.com/2014/01/enigma-lenjinove-smrti.html
*
(ECUMENICAL NEWSPAPERS ) ТИПИЧНА ЕУФОРИЈА
(110 година «Политике»)
… Главни уредник “Политике”, Г-ђа Љиљана Смајловић, у еуфоричном тону написа, како је “Политика” лист пристојних грађана. Зар то није и претерано, и далеко од истине? Зар није чак и мало рекламерски?!Да ли је “Политика” испунила оне задатке које су њени оснивачи и издавачи поставили себи? Ако ме ико у то убеди, ко познаје српске и југословенске прилике, у последњих 110 година, скинућу му одмах капу. Ако се већ “Политика” толико хвали, сад кад је еуфорија прошла, треба питати: зар није, између осталог, Ј. Б. Т. баш из виле власника овог листа отишао из Београда у легенду, која је скупо коштала не само Србе? Зар “Политика” није имала и своје срамне рубрике за одстрел политичких неистомишљеника? Зар није често била близу власти, краљевског или титовског двора?
Просудите и сами, бавећи се мало овом еуфоријом.
Може ли ико да публикује нешто у “Политици” ако нема везе? Ако ме и данас неко убеди да су диоптрије уредника рубрике култура и тзв. културног додатка одличне, кажем, скинућу му капу.
Уводни чланак главног уредника је најкраћи, и само је у једној ствари близу истине: “Сада Србија са 110 година старом “Политиком” улази у годину у којој Европа обележава сто година од почетка Великог рата. – Шта то значи?Да нам се пружа најређа могућа прилика да поново испричамо причу о себи. / О Србији и о “Политици”.”
Па, изволите. Без еуфорије, без страсти, без веза, без протекционизма, без наметања, без умишљености….
*
(Edition SECTIO CAESAREA – Едиција ЦАРСКИ РЕЗ) Ирина Фешченко-Скворцова (1954)
Из новије руске поезије, избор, превод и напомене Владимир Јагличић
Розанов
И. Крјукову
Искри, и тиња, гасне, давно:
не схваташ; добро, зло је?
И отвори се, ко пред Савлом:
заслепи,
готово је.
Каквим утешним мутним знањем
душе се невид згрева?
Спора је тама над светлим здањем,
белим здањем без днева.
И нешто благо зри у блиставим
речима, изнад келија…
Да: мудрији је, међ нама, присталим,
чија је молитва врелија….
Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/ruska-poezija/irinafescenko-skvorcova1954
*
(ДВАПУТ ПОДВУЧЕНО ) Олга СЕДАКОВА (1949)
Из новије руске поезије, избор, превод и напомене Владимир Јагличић
Путовање мага
1
Онај ко се упусти, дуго, далеко путујући,
заспивајући, па се будећи без опреза
за живот што се топи и са језика лучи,
и пониче у нама ко задња сласт и језа,
ко отворена веза
од линије на руци
до звезда у најдубљој небеској речној луци –
2
тај и зна, да на путу циљ убија и суди,
и безброј драгоцених нијанси расте сводима,
и како узан ход се у часу таме буди,
па јурне, засут песком, одсјај, ко с неких подина,
и привиђења од хиљаду година
из груди
излегну се ко ваздух, чекају испред људи;
Видети више: https://sites.google.com/site/sazvezdez/zemnih-jada-do/olgasedakova1949
*
(СЕРБИАН ПРЕСС ЦЕНТЕР) АЛЕКСЕЈ АЉОХИН (1949)
Из новије руске поезије, избор, превод и напомене Владимир Јагличић
Алексеј Аљохин је рођен 13. јуна 1949. године у породици научника. Студирао је на оптичко-механичком факултету Московског института инжењерства геодезије, аерофотографије и картографије (1966-1970), а завршио је журналистику на Московском државном университету (1982). Радио је у часописима „Совјетски Савез“ (1969-1990) и Cina pictorial Magazine (Пекинг, 1990-91). Оснивач је и главни уредник часописа „Арион“ (од 1994).
Гуливер
вратих се с туђевања
сад омотан сав лилипутанским конопчићима
лењих домаћих брига
…по постављеној скелици
један ми се већ пење на груди
да прочита пресуду.
*
ЛеЗ 0007968
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 