*
(Група ЗАВЕТИНЕ Запис) „ЗАВЕТИНЕ Плус ултра“, 17-20/2002.
Од среде, 29. јануара 2014. године доступан је у целини књижевни часопис ЗАВЕТИНЕ Плус ултра, 17-19/ 2002.
на следећој интернет адреси, где се може прелиставати и читати у целини: http://zavetinein.files.wordpress.com/2014/01/zavetine-plus-ultra17-20.pdf
Дигитално издање овог четвроброја од пре 12 година сасвим је адекватно штампаном!
У много чему, у том броју часописа, који је престао да излази пре више од 7 година због недостатка новца за штампарске трошкове има низ чланака, који ништа нису изгубили током протеклих дванаест година. …
Позив на претплату!!!
*
(ФОНД ЗАВЕТИНА) Евгениј Витковски (1950)
Из новије руске поезије, избор, превод и напомене Владимир Јагличић
Евгениј Витковски
Евгениј Владимирович Витковски родио се 18. јуна 1950. године у Москви. Потомак порушених Немаца, који су у Москви имали невелику фабрику картона. Детињство је провео у Сибиру, у Средњој Азији и Западној Украјини, а средњу школу је зевршио 1967. године у Каменце-Подолском. Од 1967-71. студирао је на Московском државном университету, али се укључио у дисидентски покрет, и после једног летњег академског распуста, студијима се више није вратио. До пропасти Совјетског Савеза могао је да објављује само преводе. Године 1990. објавио је четворотомну антологију поезије руске емиграције „Живели смо на планети другој“, затим тротомне сабране песме Георгија Иванова, двотомник Ивана Јелагина, сабрана дела Арсенија Несмјелова итд. Фантастични роман „Павел Други“, у три тома, …
*
(ЗАВЕТИНЕПресс) Евгениј Витковски, ВЕЧНОСТ ДО СУСРЕТА
Из новије руске поезије, избор, превод и напомене Владимир Јагличић
* * *
Пријатељу, не тугуј, не жали,
припиј се уз живот преостали,
гле: уоколо, нема друге –
колекција најгорих твари,
лепидоптеријум, бестијариј,
свет Кали Југе.
Ту – и у Багдаду, у Дамаску –
већ некако не желе скаску –
разумну поуку, довека.
Овде тек рата пуни су театри,
и змија није симбол Клеопатрин,
већ симбол апотека.
Овде, ширећи мрак велики, нови,
чудовишни израњају ликови,
нечист жетвено гори.
Сивилом цури планета,
ту није Русија, није ни Лета,
овде је – лепрозориј.
Ту за гордост разлог не израња,
нема ни одговора, ни питања,
ни свеће, ни воска.
Једино очајање и злоба.
Не одустајеш, ал – ако пробаш,
пашће ти карта проста. ….
*
(ЗАВЕРА) Борис РУБЕЖОВ (1949)
Из новије руске поезије, избор, превод и напомене Владимир Јагличић
Борис РУБЕЖОВ (1949)
Борис Григорјевич Рубежов родио се у граду Андижану (Узбекистан) 1949. године. Године 1966. завршио је средњу школу, а 1970. андижански Државни педагошки институт језика. Радио је као предавач на Институту, као преводилац у конструкторском бироу, предавао је енглески. И последњих година ради као професор – енглеског и немачког језика. Са енглеског је преводио и поезију. С породицом се 7. јула 2003. године преселио у Израел, где је објавио збирку песама „Лакше од ваздуха“.
Девето писмо Јосифу Бродском
Ко што бескућника не можеш покрасти,
тако те сад неће одвући ешалон
отуд где ниједне не плашиш се власти –
плашио се ниси ни „до“, уосталом….
*
(PLUS ULTRA / НОВО САЗВЕЖЂЕ) ИГОР БЈАЛСКИ (1949)
Из новије руске поезије, избор, препев и напомене Владимир Јагличић
Игор БЈАЛСКИ (1949)
Игор Аронович Бјалски родио се 21. децембра 1949. године у Черновицама (данас Украјина). Живео је у Украјини, Русији и Узбекистану, а од 1990. године је у Јерусалиму. Завршио је Пермски Политехнички институт (1971). Писао је поезију и компоновао музику. Већину његових песама, у другој фази стваралаштва, компоновала је Марина Меламед. Објавио је збирке песама “Градови и планине” (1986), “Време градова” (1988) и “На слободну тему” (1996). Преводи са енглеског (Апдајк). Главни је уредник “Јерусалимског часописа”.
Речитатив
Кроз времена, просторе и тужбалице
лутамо, грејући се путем самим и химерама
и збуњујући химерама тим успутне области,
пробијајући се до градова других пророштвом и посредовањима.
Посредници при разменама и преварама,
трговци насушним перецама с рупама необичног облика,
ми смо исцелитељи свакојаких – али због нечега и неизлечивих – болести,
поклоници чистоте и човекољубиви испаштаоци грехова туђих….
*
(МЕСЕЧЕВ ЛУК – из новије руске поезије) ИГОР КРЈУКОВ (1949)
Из новије руске поезије.Избор, препев и напомене Владимир Јагличић
Игор Борисович Крјуков рођен је у Москви 1949. године, где и живи. На питање чиме се бави у виду занимања, на једном сајту је, кинички, одговорио: бавим се. О себи открива да је по професији философ – предаје философију и пише стихове. Лотманови ученици су у Бостону 2011. године објавили књигу „Поезија руских философа двадесетог века“, где су ушле 24 његове песме.
* * *
Ја сам те цртао
– тражио обрис локана.
Ја сам те цртао
пољима замрзлих окана.
Ја сам те цртао,
рекавши дуги: боју ми дај.
Ја сам те цртао,
ниједном не севши за штафелај,
ја сам те цртао
на картону снега, и песком.
Ја сам те цртао
на оземљеном платну небеском….
Видети више: https://sites.google.com/site/mesecevluk/iz-novije-ruske-poezije/igorkrjukov1949
*
(СКРИВАЊЕ БОСИОКА) БАХИТ КЕНЖЕЈЕВ (1950)
из новије руске поезије.избор, препев и напомене владимир јагличић
Бахит Кенжејев је рођен 1950. године у Чимкенту, Казахстан. Завршио је хемијски факултет Московског државног университета. Младићки покушаји у периодици најавили су даровитог песника, али његова прва књига одлежала је у архивима казахстанског Савеза писаца двадесет година и била објављена тек 1996. године. Један је од оснивача песничке групе „Московско време“ (заједно са А. Цветковим, Сопровским, Гандлевским). Од 1982. године живи у Канади, али, повремено, у Америци и Москви. Аутор је пет романа, осам песничких књига и лауреат многих књижевних награда. Превођен је на више страних језика. Поезија Бахита Кенжејева тражи библијске паралеле и одговоре за свакодневну човекову повређеност и запитаност.
* * *
Хладно. Трљати очи, читати опет, полако,
с уздахом враћати се, (може ли се тек тако),
док шуми дробно киша губитничка у паду,
одлази сјај у песак, губи се рачун с мраком,
и рђави стихови захтевају дораду….
Видети више: https://sites.google.com/site/vlaskeiciganskepesme/prepevi/bahitkenzejev1950
*
(ЗАПИС 16) У САЗВЕЖЂУ ПОВРАТКА КЛАСИЧНЕ РЕАЛИСТИЧКЕ СЛИКЕ / Зоран М. МАНДИЋ
Мисли о повратку слике на матрицу идеје њеног настанка, па и
њеног реалистичног опстанка, у чијој осами она живи са сенком свог
креативног иницијалног прапочетка, вековима, у епохама промена, призива
посезање за дискусијом о лавиринту, који је, по Борхесу, најочитији симбол
осећања изгубљености у процесу промишљања могућности повратка на
извор разлога зачећа. Зато је сликар, или билокоји други уметник, песник,
композитор, математичар, као најопуномоћнији, изасланик божје сензације
у пољу људске цивилизације, стављен у процеп из кога га п(р)озивају, да
својој публици и њеним тумачима, открије тајну дилеме која га мучи на
прибављању одговора таквим знатижељама.
Ако се пође од чињенице да је сликарство почетак спознаје људи у
визуелизацији осећања света, и сваколиког инвентара првобитног уређења
њене природе и њених закона, онда је недвосмилена истина да су први
сликари, само тако могли да започну крчење пута ка идентитетима људи.
Видети више: http://najboljidrug.blogspot.com/2014/01/blog-post.html
*
(Група ЗАВЕТИНЕ Запис) ZAUDARANJE / S. Kovačević
niz hodnik neko gore dole
al neko pravo
uneo mi blato u kancelariju
i ko zna šta još
priča
ne očekujte niti da brzo niti da lako
to vase prodje
trajaće…
*
(ЖУТО ЦВЕЋЕ СА СПРУДОВА СА ПЛАВИМ ЗЛАТОМ) Мојим песницима: Мирославу из МишљеновцА / Мирослав Тодоровић
ПОНАД ПЕСМЕ
Мирославу из МишљеновцА*
У са-ЗВЕЖЂЕ стихова свеТ се слива
Судње Речи земаљских судбина
Земља Недођија* И(с)кона основа
ал Понад свега гнезди се СВЕ-т-ишина
сЈАја што свеТ осијава И разасЈАВА
уз песму твоју – небну метафору жара
уписује све Реч-и бескраја и
тако зору првотне књиге отвара …
*
(МАДОНЕ ОДЈЕКА) Владимир Пучков (1950)
Из новије руске поезије. Избор, препев и напомене Владимир Јагличић
Мртваја
Скривен папраћу гранит, мамурлук пијачног јутра.
Крај ушћа као павит белутка кост се утка.
Растанка крије пад вода што жеђ не тажи.
По конопцу – у хад… Не нађох те, што тражим?
Ветар је висок све рекао, и слабо срце бриди,
зуји над шашом отекао од зимског сна нуклид, и
камених саћа оплод гледа за тобом ко спона
час глодан глога оглод, час цваст кантариона.
По равнини, по тканини – вукло је воде весло,
да их по стрмој планини пад грчем сведе свесно.
Шта ће ми хлеб, мед, непутем, извора искрив лискун! –
у врту пакла нећу те наћи, ни тако блиску.
Падином стрмо-глувом шуморе траве меке
свијене свитком сувог дрвета мртве реке.
Ту је бујица, подуга, ћуд по рупама свела,
ко исплетена мочуга, ко струја змијског тела!
У катанчену фијочицу хеликоптера клисуре стају.
Ко апотекарску бочицу – чувам, рукавом, Мртвају.
И дивље руже ловор – пољупца отров домаћи –
ехом звони у одговор: никад ме нећеш пронаћи…
Видети више: https://sites.google.com/site/vlaskamagija/kompas/vladimirpuckov1950
*
(КОГИТО КЛУБ) АЛЕКСАНДАР ЈЕРЈОМЕНКО (1950)
Из новије руске поезије. Избор, препев и напомене Владимир Јагличић
М. Кулаковој
– Култура – то је систем забрана –
рече Марина, а ја, збиља,
одговорих јој нешто, тог дана,
мада изгледах као свиња.
Културу песника одгурнути?
Наравно, ако, од давнине,
опиру се, под кључем, кнути,
тад, Буже, чувај све Марине!
Култура – систем забрана је.
Сигурно – Марина има права,
ал ја то не знам, ил не хајем –
у несвестици бучи глава.
Мишљах да су систем забрана –
закони, тамнице… Хајд, снађи се!
Култура да је – систем забрана!
Ко би рекао, праве мађије!
Видети више: https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/vodic-za-nepo-koleblive-i-radoznale-duhom/aleksandarjerjomenko1950
*
(ОРКЕСТАР СУЗ) НИНА ИСКРЕНКО (!950)
Из новије руске поезије. Избор, препев и напомене Владимир Јагличић
Биографски скеч – 2
Први муж беше алкохолик
последњи сводник – не баш цвећка
беше ми додатно све одвратно
чак непријатно да се сећам
Муж постаде ми рођеном мамом
у њему имах тату вишка
сва гиздава сам њему пришла
а имао је кревет само
Он ми начини харакири
хачапури и пирке
и отури ме лако
ја опет не знах да се смирим
*
(ТАЛОГ.Алманах за… ) СВЕТЛАНА КЕКОВА (1951)
* * *
Природа је у паду. На јабуке су накачене цене.
На шареној пијаци мешају се кикот и псовке, ко и раније.
Хероји-љубавници сахну и силазе са сцене,
у загушљивој провинцији мирно се шире гераније.
Одлази Антоније, рида за њим Клеопатра,
сценски радници су оставили укључено светло с трема.
У јесењем пејсажу, као у аветном свету театра,
већ ни суфлера, ни вечног гледаоца, нема.
А ми – преживљавамо. И опет, под сводима сале,
где је сјај непрекидан, а дан скраћен за трећину, при крају,
догађају се драме где се страсти таквог набоја пале,
да птицама, као људима, дође да плачу и певају.
Влагом у тле отиче у Поезију проза,
да би се срели у речи папир, душа и перо,
и ваздух јесењи, ко танко гудало виртуоза
на одбаченој виолини свираће ти „Болеро“.
Видети више: https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/svetlanakekova1951
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) Владимир В. ПУЧКОВ (1951)
Византија
Византија спава, сврћена у лету,
ко плава се свила море цвашћу њише.
Умачући перо у ледену Лету
летописац њену историју пише.
Хладна Историја, дуга непојамно,
а руком је дигнеш – не већа од свитка.
Ал продре унутра и страшно и тамно
празнина што не зна поноре губитка!
Тесно у келији која расте сама
из сувоте земље ко угласти знамен.
И Софија спава у средишту храма,
где издужен зраком сјај полира камен.
Летописац пише, ветар носи, тресе
ледене листиће по келији голој,
Византија моћно улази у јесен.
Зато је толико радости около!
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) Језик ШОПОВА / Ранко Соколовић
Говорни језик ШОПОВА је једна релативно компактна језичка целина са запаженим одступањима код појединих етничких група. Најрељефније и најпотпуније изражен је у селима горњег и средњег тока Пусте Реке (Драги Дел (део) – Бублица, Шевиш, Ранкова Река, Ђуревац, Гласовик, Старо Момчилово, Кожинце, Злата, Горњи Брестовац, Горње и Доње Коњувце, Црквица и Кацабаћ). У нешто измењеном облику среће се у селима и око Бојника, нарочито у Горњем и Доњем Бријању.
У говору старијих Пусторечана може се чути један глас који не постоји у српском језику. Тај глас се изговара када се говорни орган припреми за изговор гласа з, а померање се изврши према гласу д: (дз) дзид; ћу да надзебнем, надзад. То је, у ствари, нови глас, за који у српском језику нема одговарајућег гласа; Бегајте од тија дзид, ће падне да ви потепа! …
*
(ЗАПИС 68) Karađorđevići podneli zahtev za povraćaj oduzete imovine
BEOGRAD – Princ Vladimr Karađorđević podneo je danas, u ime čitave
kraljevske porodice Karađorđević, zahtev za povraćaj oduzete nepokretne i
pokretne imovine u Srbiji, uključujući i zgrade Belog i Starog dvora….
Видети више: http://blbelatukadruz.blogspot.com/2014/01/karaorevici-podneli-zahtev-za-povracaj.html
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ТАДИЋ НА ЧЕЛУ НОВОГ «ДОСа»
Он је већ имао неформалне контакте са представницима ЛДП, УРС, ЛСВ и „Заједно за Србију“ Душана Петровића како би покушали да формирају заједнички опозициони блок.
У наредним данима, Тадић ће у свом Центру за развој научне политике имати низ консултација са идеолошки блиским политичким лидерима. Идеја му је да окупи што шири фронт који би саставио заједничку изборну листу.
Склапање таквог „шароликог“ савеза, могло би да буде и највеће предизборно изненађење…
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) ПОЉА ИРАЦИОНАЛНОГ / Снежана Стефановић
изложба компјутерског ликовног надреализма Снежана Б. Стефановић.
Синоћ, 28. јануара 2014. године отворена је изложба у АртЦЕНТРУ Београда…
*
(Музеј ЗАВЕТИНА) Više para za trećinu
Za otkup knjiga za javne biblioteke u Srbiji, koje imaju oko milion i po članova, Ministarstvo kulture i informisanja je predvidelo 120 miliona dinara, što je 30 miliona više nego prošle godine. To je dosad najveći pojedinačni godišnji iznos sredstava namenjen u ovu svrhu, a konkurs za otkup knjiga objavljenih u 2013. biće raspisan idućeg meseca.
Ovo je na u utorak održanoj konferenciji za novinare istakao Dejan Ristić, državni sekretar u Ministarstvu kulture i najavio nekoliko novina. Lista od 178 javnih biblioteka biće proširena, pa će se na njoj naći i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u Beogradu, preko koje će knjige dobiti i ostale univerzitetske biblioteke, kao i Biblioteka SANU. Na taj način upotpuniće se ponuda novih izdanja u njihovim fondovima. Novina je i to što će biti omogućen otkup publikacija koje nisu prvo izdanje. Naime, kako je Komisija za otkup utvrdila, bibliotekama je preko potrebna nabavka knjiga koje se često koriste (školska lektira, svetski i srpski klasici, rečnici, enciklopedije), koje su podložne habanju i uništavanju, pa su čitaoci uskraćeni za takva dela. Prvi put će i izdavačima biti omogućeno da uz podnošenje prijava daju i kratke ocene knjiga sa kojima konkurišu.
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/2014/01/29/vise-para-za-trecinu/
*
ЛеЗ 0007970
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 