*
(ОДАНДЕ ДОВДЕ) Друга, друкчија Србија / Бела Тукадруз
Напомена уз овај избор
Покренуо сам Библиотеку ЗАВЕТИНЕ My Opera: Канал Филтра. Крајем 2012.
Као прва књига Првог кола : тзв. Канала ФИЛТРА изашла је осма књига Миодрага Мркића ПОСЛЕДЊА СФЕРА МИСТИКЕ. Неизвесно је, схватам, када ће изаћи оних преосталих седам књига које сам ја написао. Друштво у коме живим и стварам, како изгледа, неће ми помоћи да се објаве тих седам критичких књига, јер – смем ли да прећутим? – није наклоњено критичком духу. Помислио сам да би, можда, вредело да се сам помучим и да окупим на једном месту неке од критичких текстова које сам последњих неколико година штампао у пожаревачком књижевном часопису “Браничево“.. Ти текстови би чинили Прву књигу „ДРУГЕ.ДРУКЧИЈЕ СРБИЈЕ: Одабрана места“. Трећу књигу би била нешто скраћена верзија моје књиге „Из Карантина“, чију је прелиминарну верзију штампао нишки УНУСМУНДУС. Трећу књигу би чинио „Извештај из Манастира за спаваче“…
Видети више: https://sites.google.com/site/odandedovde/prtlag/drugadrukcijasrbija
*
(ПЕЛАЗГИОН) Сергеј Шоргин (1952)
Узлет
Како то, ипак, није лепо – пунота душе, у свој ред:
Душама ми о тврдо небо, телима рибе ко о лед.
Летимо, падамо с облачине – са новим кругом „до и од“.
А полетнији од нас чине чудо – пробију, каткад свод.
Зар лако рупу свод допусти? Гледаш – верујеш, али једва:
На слободи су! Зид попусти! Лете кроз азур, изнад леда,
са собом носе све химере, јалове наде на том свету…
И не налазе друге сфере. И леде се у самом лету.
Уста отворе полуснено: пераја замах још, једини,
у свод падају немо – ено, у вису су се заледили.
Месец им ризу тка предано, венча их звезда сребром патње…
А одоздо их ми гледамо – нама занавек недохватне.
Новембар, 2006.
Видети више: http://pudinadolina.wordpress.com/2014/01/30/%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98-%D1%88%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%BD-1952/
*
(МЕСЕЧЕВ ЛУК) Александар Чернов (1951)
Из новије руске поезије. Избор, препев и напомене владимир јагличић
Руска поезија. Двадесети век. Антологија
На корицама – челични јежићи,
чувари, кроз Бедлам бескорисни, стоје.
Као крлетка у грудима, то је
наш живот који брзо ће отићи.
С лутака дроње одбачене, с краја,
последњи шав су потке одабране.
Камене плоче, дугмад што нас спаја,
читамо ревно са обадве стране,
књижевну грају имитирајући,
грешну, ко тротил који се уждио.
Ниси л, песниче незнан – не хајући,
лаку смрт барем, негде, заслужио?…
Видети више: https://sites.google.com/site/mesecevluk/iz-novije-ruske-poezije/aleksandarcernov1951
*
(ЗАПИС 68) ВАЛЕРИЈ ЛАТИЊИН (1953)
Из новије руске поезије. Избор, препев и напомене владимир јагличић
Валериј Латињин је рођен 1953. године у Константиновску. Завршио је Војну академију и Књижевни институт Горкога. Дугогодишњи вођа козачког покрета у Русији. Објавио је више књига поезије, публицистике и прозе. Преводио је са многих језика, између осталих и са српског, поезију Благоја Баковића
Демони
И демони, и демонице,
без милости за врат нам сели.
Са екрана би њино лице
у душе наше да се сели.
Чуј надмен говор фалш им тема,
погледај њине очи празне:
људске топлине тамо нема,
само мртвачки лед и спазме.
Видети више: http://blbelatukadruz.blogspot.com/2014/01/1953.html
*
(ЗАПИС 63) ПОЉЕ ЧУДЕСА / Александар Лукић
…Љубав је вечна. И да сумњаш у њу, а ти веруј да јесте.
Моје тело није вечно. Ларва свилене бубе, тек да знаш
живахна је, тај мали одвратни створ.
Мој живот, твој живот – једва каменчићи – огрлице,
затурене у недођији – бројанице од ћилибара.
Џабе за бројаницама од ћилибара трагају трговци –
ловци на реткости и антиквитете.
Љубав је вечна. И једно двориште које не сведочи
у прилог како је љубав вечна, ипак без љубави
не би било изграђено – близу мора, на самој обали,
или на обали реке то двориште симболично…
Видети више: http://bezdanaumetnost.blogspot.com/2014/01/blog-post_30.html
*
(ЗАПИС 5) ИСТРАГА / Владимир Јагличић
Из нових књига поезије водећих српских песника
Грумен
Ти мислиш гледаш бокове Жежеља,
главу Бешњаје, раме Рујевице…
А дозвала те наших мртвих жеља
да огледнете једно другом лице.
Стазе у сумрак постале су врти,
и црна крв сна посута је сољу.
Велику моћ су освојили мртви,
и увек поштуј мистичну им вољу.
То укаже се. За један проблесак
пристанка судњег којег врх тла није
до у цурењу уз клепсидрен песак.
Охрабри себе, целини удео.
Узми ма који грумен с тла Србије,
мене си, оца свог, у длан узео.
Видети више: http://zavetineviki.blogspot.com/2014/01/blog-post.html
*
(ЗАПИС 7) KAKO JE ATARSKI VIOR KROZ ZEMLJANU RUPU OTERO KONJE NA NEBO / Радивој Шајтинац
Tu više ništa ne raste, ni đul, ni perunika, ni štirak, ni slez, ni bagrenac , ni ševar, ni popanac, ni palamida.Nema ni prošća, ni drota, ni letava, nema ništa da štogod ograđiva. Ko neka rupa il zemljana fleka , krtog i od zjapa metež,netravno, bezdlako, neosunčano, rosom i kišom nepoškropljeno, neprohodno i neopisivo – prašak skuvan u gustu senku,krastava kućica otkopana da getner zapamti odakle je niko vreli vior.
A onda se to ovako desilo prošli su Čobanovi kolima, s dva mrkova upregnutai s dva vezana ždrebeta treću duž i tamo di s jedne strane počinje Čikucko jasenje a sa druge strane stara jama od Mirkove cigljane, odjedared je, ko dugačka, istegljena čigra il ko zavukano vreteno iz nekog vagaša, tu oma ispred rude i konja, iskočilo to.Ličilo je na neki šiljatiu žbun, al sav od praška, lišća i travuljine, okrećo se brzo ko suknja u čardašu, i rasto je, teglio se, gore, gore, …
Видети више: http://velikazavetina.blogspot.com/2014/01/bajka-za-nedeljno-popodne-radivoj.html
*
(ЈУСТИНИЈАНОВА ДИНАСТИЈА) Душе су људске / Зорица Јанакова
Душе су људске све празне заноћиле.
Пролазећи
Убирам погледе као оцвале цветове.
Трагови не остају за овим корацима.
Ни за чије не постојим руке.
Застанем ли
У уву испилим писак.
У срцу оробим тишину.
Видети више: http://70simbolisz.blogspot.com/2014/01/blog-post.html
*
(КАРТЕ МАДАМ ЛЕНОРМАН) Žensko telo je zimi poželjnije
Nova studija, čiji su rezultati objavljeni na popularnom
blogu „Psihologija ljudske seksualnosti“, pokazala je da je muškarcima
tokom zimskih meseci više stalo do seksa.
Видети више: http://bibliotekez.blogspot.com/2014/01/zensko-telo-je-zimi-pozeljnije.html
*
(ПРОТИВОТРОВ) ПУНИ СТАНДАРДИ, ПРАЗНЕ ПОЛИЦЕ
– U našim školama sredstva za nabavku bibliotečke građe retko se planiraju unapred – ističe Bojana Vukotić. – Samo 60 odsto biblioteka u Srbiji može da se pohvali da su planom škole unapred određena sredstva. Posledica toga je što glavni vid nabavke postaje poklon raznih darodavaca, bivših učenika, ponekad izdavača, drugih biblioteka, ali to nije u skladu sa potrebama, već se samo formalno povećava broj novih knjiga. U bibliotekarstvu je to definisano kao nepostojanje nabavne politike. …
Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2014/01/30/puni-standardi-prazne-police/
*
(ЗАПИС 3) Privatne klinike švercovale embrione u Srbiju!
SARAJEVO – Postoji sumnja da pojedine privatne klinike u Bosni i
Hercegovini krijumčare jajne ćelije zbog veštačke oplodnje, a neke od
destinacija su Srbija, Izrael, Turska, Grčka…, piše zagrebački
„Večernji list“, u izdanju za BiH.
Pozivajući se na svoje izvore, list tvrdi da saznanja o krijumčarenju jajnih ćelija i
embriona postoje u lekarskim krugovima i ministarstvima zdravlja, kao i
da je policijska istraga, zbog komplikovanosti i osetljivosti ove
problematike, spora. Rezultati tih istraga su, kako se navodi, do samog
kraja neizvesni. …
Видети више: http://krugovi.blogspot.com/2014/01/privatne-klinike-svercovale-embrione-u.html
*
(ЗАПИС 38) Спречити даље разбијање и уништавање српске културе, српског језика и писма
… Након саветовања и округлог стола одржаног 25. јануара 2014. године у
Београду, показало се да има одговорних снага у српском народу које
су постале свесне да је прекомпоновање нације по неким новим мерилима
одавно почело и да се наставља несмањеном жестином. Закључено је да је
почела да важи и нечувена тачка 6 немачког Бундестага о промени свести
и промени историје српског народа, која додатно усложњава ионако тежак
положај Србије и српског народа у целини, ма где се он налази….
Видети више: http://zavetinemansarda.blogspot.com/2014/01/blog-post.html
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) ГАЈЕВА РЕФОРМА / Ранко Соколовић
Било би штета, када не би смо читаоце упознали са текстом штампаним 1903.године у Задру, у Органу Српске Народне Странке бр. 6 од 6 (19) фебруара те године, листа XXIV.
Први реформатори хрватске књиге, Људевит Гај и његово друштво, узели су српски народни језик за литерарни језик Хрвата из мотива претежно политичких, али нису никада порицали, да је то српски језик. ….
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B3%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
*
(Мадоне ОДЈЕКА) НИНА КАРТАШОВА (1953)
Нина Васиљевна Карташова родила се 1. јануара 1953. године у граду Верхотурју, Свердловска област. Њен отац води порекло од кнезова Оболенских, а мати је сељанка. Мајка је рано умрла и Карташова је васпитавана код својих баба, у православнои духу. Године 1967. преселила се у Лењинград, где је завршила музичко-педагошки институт, радећи као професор музике у Подмосковљу, потом и као пијанисткиња у Московском камерном оркестру. Живи у граду Мендељејев, Московска област.
Стихове пише од своје шесте године. То је песникиња тврде православно-патриотске позиције и руске националне идеје. Аутор је неколико песничких збирки. С. Расадин о њеној поезији пише као о црносотњенској, али су је подржали Лобанов, Куњајев, Солоухин, Крупин.
* * *
На црној свили крст се сја
а очи – туга погребна
Православна је Сербија
горда, ал болу вернија.
Хорду дивљина наведе!
Како јој газде нареде,
а велика је Русија
свезаних руку уснила….
Видети више: https://sites.google.com/site/vlaskamagija/kompas/ninakartasova1953
*
(ДУЋАН) Александр МАРКИН (1953)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Александар Васиљевич Маркин рођен је 1. маја 1953. године у Москви, где је завршио Московски институт инжењера транспорта 1975. године. „Ја нисам професионални књижевник“, пише Маркин. „Стихове сам почео састављати после педесете година живота. По професији сам инжењер, градитељ метроа. И скоро све време радио сам на изградњи метроа у Москви“.
Године 2010. објавио је збирку „Пејсаж са зиморођеним“
Лавиринт
Изађох у врт који не посадих.
Непрепознатљив. Јер, одрази грана
гребаху поглед што се горе диза.
Без одговора свуд тишина ради.
На раздраженост мами, не од данас.
И скроз прошавши, удаљих се иза,
изашав вани, крај зида следећег
од заборава, труљења, камена;
био је дивно грађен – срце дирну
магнетом вала који ме пресреће
ненаборано море до колена,
што иза облих камичака вирну.
Млечни првоцвет ноћног неба чека:
мирише смесом незнани и јода,
(њему да ступиш у плиму драго је),
ни да, ни не, о судбини не рекав,
не тражи газа сред наврлих вода,
и не оставља за собом трагове…
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetine2012/stvaralacka-inicijativa/aleksandrmarkin1953
*
(Из ЗАОСТАВШТИНЕ) Андреј ГОЛОВ (1954-2008)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Андреј Голов родио се 13. фебруара 1954. године у чиновничкој, старој московској породици. Завршио је Државни институт иностраних језика (1975) године и радио као преводилац научно-техничке литературе. Објављивао је поезију од 1972. године, а прву збирку објавио 1988. године. За собом је оставио обимно песничко и преводилачко наслеђе, међу њим и роман Луиса Керола „Силвија и Бруно“. Светлана Голова сматра да техника песама Андреја Голова подсећа на иконичност: „У центру је лик, а около збитија из живота која се погледу откривају истовремено. Тако се хронологија улива у велики хронотип времена избављајући се окова обавезности и последичности“.
Дотицај
Сакупљам урод печурака
шумом
самовар храним шишарком у води
и престоничне болести и умор
ведро на нулу
сводим.
Не бојећи се пада, нити трна,
давни дуг
руку и рамена враћам,
вечерњим треном крај воде и стрна
слушам исконски говор влаћа….
Видети више: https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/petre-krdu/andrejgolov1954-2008
*
(Оркестар СУЗ) Владислав АРТЈОМОВ (1954)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Владислав Владимирович Артјомов родио се 17. маја 1954 у селу Лисуха, Березински рејон, Минска област. Године 1982. завршио је Књижевни инститит имена Горког. Главни је уредник часописа „Москва“. Аутор је низа књига поезије и прозе. Добитник је бројних награда за поезију, између осталих Фетове (1995) и Јесењинове (2001).
+ + +
И озари се душа ко искрица,
ал дан јесењи жури у мрак прећи.
Што не дорекнеш – дозвиждаће птица,
луг дошумеће, поточић дорећи.
Све туге моје ту ништа не значе,
нико још није жалити почео
што над потоком неки чудак плаче
зато што нема оно што би хтео.
Да, у увреди сласт зна да се скраси,
ал ко не жали себе, слеп и нејак?
Познајем живот, он је прост ко даси.
И дисао сам, али свет не згрејах….
Видети више: https://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/orkestar/vladislavartjomov1954
*
(МЕСЕЧЕВ ЛУК) Алексеј ПАРШЧИКОВ (1954-2009)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Алексеј Максимович Рејдерман рођен је 13. маја 1954. године, у породици војног лекара и, касније, професора М. Рејдермана, и хирурга Л. Паршчикове, у сеоцету Олга код Владивостока. Његов отац је неколико година пре рођења сина био депортован на Далеки исток у вези процеса против лекара, а после демобилицазије вратио се у Кијев. Од 1961. године породица се населила у Доњецку, где је будући песник завршио средњу школу. Институт Горкога у Москви завршио је 1981. године, а 1991. преселио се у Сједињене Америчке Државе, у Сан Франциско, где је магистрирао на поезији Дмитрија Пригова. Године 1995. се с родитељима настанио у Келну, где је, после смрти, 3. априла 2009. године и сахрањен, у центру града, на гробљу Мелатен.
Паршчиков је припадао неофицијелном песничком кругу који је, на предлог М. Епштајна, назван метареалистичким (Јерјоменко, Жданов, Драгомошченко, Левчин, Аристов итд). Паршчиков је добитник неколико награда (међу њима Андреја Белог 1988), превођен је на више страних језика, а сам је преводио са јидиша, узбекистанског, енглеског и немачког. Његова прва супруга била је директор Московског дома фотографије, с њом има сина, фотографа и песника Тимофеја (1983), друга супруга била је швајцарска песникиња Мартина Хигли, а трећа – новинарка Јекатерина Дробјаско са којом има сина Матвеја (2006). Она је отворила посмртни песников интернетски сајт на којем су објављене његове песме и који негује успомену на њега.
Паршчиков је песник онеобичења. У тој доследности Паршчиков иде до краја, тако да рељефно свеже слике често не могу, поготово не без напора, да се одсликају у читалачкој илузији – ваља их сустизати. Зато је превођење његових песама, често, скупљање разбацаних слика.
Година 1971.
Ти си – приљежни детлић, опруга, јагодица,
ил онај здесна – бургијица, мангупчић, сенка лопова,
или она у центру – да гуцне неглупа девојчица,
осењивање: довршен концерт, школа готова:
шампион који се вуче, спор као ледник, из боја,
студ тега, црвени колир строја.
Издужује се жива, и дим се ваља, лети,
рефлектор као рожић испољи у сну блесак,
сефови су се надули и изврнули песак
на којем ћемо, уз псовке, изгорети,
у луна-парковима црним, у слатким стрељанама без краја
умивајући се млечним слутњама нараштаја.
Видети више: https://sites.google.com/site/mesecevluk/prepevi/aleksejparscikov1954-2009
*
(ЗАВЕТИНЕ цео свет) РОМАН МАТЈУШИН (1954)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Јеромонах Роман (Александар Матјушин) рођен је 1954. године, у породици сеоске учитељице. Завршио факултет, предавао у школи. Замонашио се 1983, а 1985. рукоположен у чин јеромонаха. Служио у једној од парохија Псковске епархије, сада живи у скиту Ветрово у близини Пскова. Стихови и појање јеромонаха Романа нашироко су познати читаоцима и слушаоцима са плоча, касета и дискова. Своје стихове изводи из гитару, Осим бројних песама у низу часописа, објавио књиге: „Благословен, који иде Богу“ (1991), „Камење светих олтара“ (1991), „Покајнички стихови“ (1992), „Избор“ (1995), „Ослушкујући глас Бога“ – три издања (1997, 1998. И 2000), „Руска монашка капа“ – два издања (2002), „Радовати се небу“ (2004), „ Пред свима је душа крива“ (2006), „Усамљенички пут“ (2008), „И горка реч“ (2009), „Певам Богу своме“ (избор, 2010).
Час
Куцну мој час. И кренућу смело,
заборавив и оца и мати,
утробу ћу, у рубашки белој,
јуродивства водом испирати.
Поћи ћу у мантији крзавој,
натукавши до очију капу,
по беспућу, по мрачини правој
отаџбине, отићу ћу на пут.
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetine1/ociglednost/romanmatjusin1954
*
(ЗАПИС 24) Коментари: „Лаки пингвини“, „Боље икад него никад“… и чланак
ТАДИЋ НАПУСТИО ДС
Laki pingvini | 30/01/2014 18:46
Ne razumem o kojoj je politici rec. Od 5. oktobra jedna te ista je politika na vlasti, bilo da je u kombinaciji sa LDP, DSS, SPS, SNS. Jedini je DSS odustao od otvorene antidrzavne politike, ali kasno. Idu izbori, i bira se izmedju istih. Sta i koga da birate. Tadic je izgleda jedini u Srbiji koji primecuje neku razliku izmedju LDP, SNS i svoje bivse DS. Ja nikakvu razliku ne vidim, osim u pojedinim jedinkama koje imaju manje ili vece poprsje. Ali, politika i propast ista vec 15 godina. Mozda su im kravate i blejzeri razliciti, ali svi su isti kao pingvini. Tako i deluju, nedoraslo, pingvinski.
Bolje ikad nego nikad | 30/01/2014 18:48
Krug dvojke i malo šire, koji je ilegalno zavladao celim DS-om, mu je okrenuo leđa, ali će Srbija da ga podrži. Pogrešio je što odmah nije formirao svoju partiju
Mihailo D. | 30/01/2014 19:07
Svega tu ima, predsedniče… Ima nas mnogo koji se sećamo i Pekića i Idola, i još koječega. Iako ste to mogli malko otmenije izvesti, umete vi to, možda je bolje ovako – za ove igre kakve se sada igraju, za ove pritiske podkojima je DS – ipak mislim da je Đilas bolji lider.
Srećno.
Видети више: http://alajbegovaslama.blogspot.com/2014/01/blog-post.html
*
ЛеЗ 0007971
(002) Архив ДИБИДрУС 