*
(ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ) НАЈНОВИЈИ ПОКУШАЈ ОТМИЦЕ “ВИРТУЕЛНОГ МУЗЕЈА” БЕОГРАДСКИХ “ЗАВЕТИНА”
Поновна крађа, већ ко зна која у низу, веб сајта „Заветина“, уз подршку GOOGLA ,„Виртуелни музеј“ . Да бисте видели разлику, посетите прво аутентичан сајт «Заветина» «Виртуелни музеј»: https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/in-the-news/izmedumitarenacudovistaiumetnostibuducnostipoklonknigazavetinazaseptemmbarmesec2010
Хакери, који се потписују као „Samo Za Delije“, копирали су и скоро у свему преузели Веб сајт „Заветина“ „Виртуелни музеј“ , назвавши фалш-копију „Школица“.
Приметили смо да ова недозвољена преузимања појединих интернет локација постају све учесталија са популарношћу порастом посета врло дефинисаних интернет локација „Заветина“.
...“Виртуелни музеј“ је, преузет на недозвољен начин, како „Делије“, пишу „априла 22, 2013»
Надамо се да ће тзв. “Делије” обрисати своју недозвољену, фалш-копију у најкраћем року, пре него што их пријавимо…
У Београду, у недељу 2. фебруара 2014. М. Лукић
Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2014/02/02/1051/
*
(ПЛУС УЛТРА) САЧУВАТИ ДОСТОЈАНСТВО / Александар Лукић
Постоји час кад човек треба да одступи, из посла у ком се затекао. Бива време кад ваља наћи неопходну меру за такав поступак. Ради властитог достојанства, човек мора познати тренутак, кад треба баталити такву работу.
Досадашњи писац: цртица, опажања, колумни се уморио на известан начин, бележењем истина о лицу и наличју града Пожаревца. Српском народу.
Верујући како је град Пожаревац заслужио слободоумну и непоткупљиву грађанску новину, писац се прихватио да у „неславном добу“ „натовари крст себи о врат“.
Пишући текстове, он се није обазирао на „секире“ подигнуте над главом, на цену коју је морао сусретати и плаћати успут. Упознавање „патуљака оданих јефтиној политици“, оданих ћифтинским интересима, удовољавању сопствених апетита „задовољављања потреба уста и гузице“, а не општој добробити, било је део судбине, у суштини – јалов је посао. Служење истини приноси горак укус. Увек горак укус. …
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Do sada evakuisano 300 ljudi, počelo spasavanje putnika zarobljenih u dva zavejana voza | Srbija
DRAMA koja je počela u petak, izvlačenjem promrzlih ljudi zavejanih u smetovima na severu Vojvodine nastavila se u toku noći i danas.
Iako se sa spasavanjem nastavilo, pa su cele noći Vojska Srbije, žandarmerija, Sektor za vanredne sitaucije i Sektor za puteve Srbije vodili je borbu za oslobađanje i tako omogućili da se iz zavejanih vozila evakuiše 200 ljudi, jak vetar zarobio je dva međunarodna voza na pruzi između Zmajeva i Vrbasa.
Akcije dodatno otežava kiša koja je počela da se ledi pri zemlji. Građani koji su zapali u nevolju na zavejanim putevima u Srbiji mogu se obratiti za pomoć putem telefona 011/228-29-10 i 011/228-92-08
Pratite situaciju sa nama iz minuta u minut…
*
(ECUMENICAL NEWSPAPERS) Konverzija će morati da se plati 100 odsto | Ekonomija
Ministar građevine Velimir Ilić izjavio je u subotu da će konverzija prava korišćenja u pravo svojine na gradskom građevinskom zemljištu morati da se plati 100 odsto tržišne vrednosti….
Видети више: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/02/01/ilic-konverzija-ce-morati-da-se-plati-100-odsto-ekonomija/
*
(ЗАВЕТИНЕПресс) Дубока веза са Србијом
OVE priče su me proganjale zato što se tiču ljudskih misterija i protivrečnosti. Zagonetke južne Italije jesu moja životna tema. Zašto naš čovek nije srećan kada treba da ide u svatove i zašto redovno ide na sve sahrane? Naš čovek je po mnogo čemu neshvatljiv: ni u trenucima najveće radosti nije bezbrižan. U njemu se stvara tihi nemir, ne drži ga mesto. S druge strane, nema samo južne Italije u mojim pričama. Tu su Švedska, Argentina, Češka, Srbija. Život je svugde isti u svojim manifestacijama: zadovoljstvo jedne čaše vode kad je čovek žedan, olakšanje zagrljaja nakon svađe, zanos ljubavi….
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2014/02/01/liguori-duboka-veza-sa-srbijom-kultura/
*
(Из ЗАОСТВШТИНЕ) Виталиј КАЛАШЊИКОВ (1958-2012)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Виталиј Анатољевич Калашњиков рођен је 18. новембра 1958. године у Хадиженску, Краснодарска област. Завршио је философски факултет Ростовског университета. Живео је у Ростову на Дону, где је био један од оснивача песничке групе „Зајезерска школа“ (Генадиј Жуков, Игор Бондаревски, Владимир Јершов, Александар Бруњко). Бавио се, такође и јувелирском керамиком. Његове изложбе постављене су и иностранству – Француској, Јапану, Америци – посебно пошто се преселио у Москву.
Нападнут је у ноћи са 6. на 7. јануар у граду Дубни, и умро 11. јануара 2012. у локалној болници. После посете пријатељима, изашао је на улицу, у град. Упознао је у кафани групу младих људи који су га позвали на пиће. Отишао је с њима у стан Максима Ганичева, вишеструког повратника-криминалца, где су се посвађали, и где га је Ганичев, у пијаном стању, зверски претукао. Неколико дана је песник провео на реанимацији, чинило се да се опоравља, чак је стао на ноге, али срце, од раније болесно, није издржало, и он је скончао 11. јануара. Песниковог убицу су осудили на 10 година робије, а Калашњиков је кремиран 17. јануара.
Извештаји из болнице и полиције гласе да је Ганичев нанео Калашњникову „не мање од четрдесет пет удараца рукама и ногама (…). „Жртви је грудни кош фактички био утиснут уз кичму, што се догађа кад буквално скачу на човекове груди“, гласи извештај из болнице.
Калашњиков је, сматра Владимир Тучков, пре свега био „усмени песник“, или, како Руси кажу, „бард“. „Тамо где је Виталик – увек је био празник“, пише Тучков.
* * *
Шта да схвати критик што ми није склон
у песмама мојим безнадно закопан,
када кроз микроскоп опет гледа он
оно што се види тек из телескопа.
1974.
Видети више: https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/petre-krdu/vitalijkalasnikov1958-2012
*
(СУЗ) Јуриј ЛУКАЧ (1958)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Јуриј Лукач (1958) је по образовању математичар и предаје информатику на Уралском федералном университету. Преводи са енглеског и француског. Објавио је у преводу на руски књиге Саре Тисдејл, Мориса Ролине, Роберта Бернса и Јуџина Ли Хамилтона
Повратак са Итаке
Г. Л. Олди
Пловимо. Куда нам је? На западу је магла,
прозрачно чист је исток, ал празнином одише.
Дим с меса коврџавог овна нас још не слага –
дуг пут нам навешћује, али не покој више.
Остаде за кормилом и умор твој, Европо,
на ранама со морска, и на рупцима, гори.
Њишући зипку, немој да мислиш, Пенелопо,
о сину без свог оца, док круг без краја мори.
Предстоји да пловимо до краја Ојкумене,
да угледамо Нов свет копна што не одбеже.
И једра над валима, опет, сред беле пене,
и вожд притиска весла ко да кормило стеже.
Вратимо ли се икад, причајмо бајке сновидне
о сусрету с бићима страшним на путу кући.
Ако већ пут нас носи ван обалске пловидбе
смешно је из невоља бар бајке не извући.
Скитници и будале, јунаци муке своје
ко варвари још увек седе за чашом вина.
Још горе ватре покрај зида безбрижне Троје,
још увек одређена није њена судбина.
*
(Из ЗАОСТВШТИНЕ) Генадиј Фадејев (1959-2007)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Генадиј Николајевич Фадејев се родио 21. октобра 1959. године, у граду Николајеву. Његов отац био је инжењер, а мати Тамара чиновница. Од детињства је показивао склоност према читању, цртању и музици. Школу је завршио као одличан ученик. Од 1975-81. студирао је на Дњепропетровском државном университету, а потом радио као асистент на катедри за хемију исте те установе. Године 1987. учествовао је у санирању последица чернибилске хаварије, где је озрачен. Године 1991. је докторирао на одсеку биохемије. Наредне године допло је до наглог погоршања здравља и Фадејев је доживео клиничку смрт, као последицу зрачења. После лечења променио је начин живота и постао вегетаријанац. На очев позив 1998. године пресели се у Москву, и од 1999-2007. радио као компјутерски дизајнер за московске издаваче. Умро је изненадно, 4. јула 2007. године, лекари нису могли да објасне због чега. Два пута је био ожењен и има сина (1986) из првог брака. Читавог живота писао је песме, а последњих година преводио је и словенске песнике, међу њима и Лазу Костића, Васка Попу, Ивана В Лалића, Љубомира Симовића, Матију Бећковића, Момира Војводића, Даринку Јеврић, Зорана Костића, Ђорђа Сладоја.
Објавио ке две збирке песама („Мисли у стиху“, 2000, и „Нове песме, 2007, док му је посмртно објављена и књига изабраних радова „Послање“ (песме, приче и преводи, 2008).
* * *
Пробудих се, ноћ ме мори,
мрак, ко увек. Бездан.
За окном од даљих гори
јаче једна звезда.
И кроз сан до мене дође
драг поглед очију.
Пробуђен сам као рођен.
Сви остали спију.
Види више: https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/umetnici-secana/genadijfadejev1959-2007
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) СУДБИНА ЛУЖИЧКИХ СРБА / Ранко Соколовић
Како је Брљин постао Берлин
(Сећање на Јурија Брезана, најчитанијег тумача
најмање етничке мањине у центру Европе)
Бизмарк, Хитлер а доцније ни Улбрихт, никада нису опростили што су староседеоци Лужички Срби немачкој престоници први дали име – Барљин, Брљин, по тамошњим баруштинама и кровињарама облепљеним блатом – што су пруски владари много доцније преиначили у Берлин.
“Довољно је ако Немци наше постојање сматрају потпуно, свакодневно нормалним и своју децу у том смислу одгајају” – поручио је 2001. године Јуриј Брезан, најзначајнији писац Лужичких Срба прошлог века, …
*
(СУЗ) Андреј ПОЉАКОВ (1959)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Андреј Андрејевич Пољаков родио се 1959. године у граду Суми Завршио је сумски педагошки институт имена Макаренка. Аутор је пет песничких књига и лауреат је награде Ушакова Националног савета писаца Украјине. Живи у Сумију и ради као новинар.
* * *
Ко ули наду, коме треба
бесмртност што у игри наста?
Камена жено измеђ неба
и земље, пољем што урасташ.
Ватру је твоја груд плодила
ал скамени те време ледом.
Што си се пре свих нас родила,
хтедох да схватим, и не смедох….
*
(ЗАПИС 10) Могућа коалиција Нове странке и ДС
Споразум о коалицији могао би да буде потписан најкасније почетком наредне седмице.
Он је рекао новинарима и да ће, уколико буде постигнут коначан
договор, у тој коалицији бити и неколико странака националних мањина и
можда неки од синдиката.
Живковић је казао и да су јуче настављени разговори две странке о
заједничком наступу на изборима и да су у њима први пут учествовали он и
председник ДС Драган Ђилас. …
Видети више: http://olovkamihailapterovica.blogspot.com/2014/02/blog-post.html
*
(АЛФА И ОМЕГА) препоручени чланак, само вас гледам, трла баба лан, таблоиди, гласине, избори, прљав веш…Тадић служи Вучићу?
Ко је ко у овој стравичној предизборној причи?
“Takođe sam svestan i opasnosti koje sa sobom nosi politika aktuelne Vlade Srbije, koja survava nivo stranih investicija i radna mesta i ubrzano povećava javni dug optužujući papagajski za sve teškoće prethodnu vladu, a da pritom namerno zaboravlja da je davno preuzela odgovornost za ekonomiju zemlje. Nije mi, dakle, potreban poziv Čedomira Jovanovića da bi mi ukazao na tu situaciju koju vidim kao dramatičnu i na koju upozoravam već duže vreme. Toga sam svestan i bez ovakvog poziva”…
*
(СУЗ) ЈУЛИЈ СЕЛИВЕРСТОВ ( 1960)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Јуриј Селиверстов рођен је 3. јануара 1960. године у граду Инза, Уљановска област. Штампа од 1978, године у часописима, алманасима, колективним збиркама. Аутор је једанаест песничких књига. Живи у Оренбургу и ради као новинар.
* * *
Како се дивно стихови преплићу
на сенокосу кад те ноћ угости
када су шуме још тихе, и свићу
уочи зоре зенице вечности.
Када стварања венац непознати
изводи словца директно, у нама..
И не дрхтури отац у припрати,
и, дакле, кад још не болује мама.
Кад речи струје речицом, у звуку
бришући лажне засторе, детаље …
И до небеса је – тек пружити руку,
а до свешчице – ни за малић даље…
*
(Из ЗАОСТАВШТИНЕ) ЕВГЕНИЈ ХОРВАТ (1961 – 1993)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Евгениј Анатољевич Хорват рођен је 15. новембра 1961. године у Москви, као син писца-психотерапетуа Анатолија Добровича и мајке Веронике Николајевне, професора романско-германских језика на Московском државном университетету. Родитељи су се развели кад је Евгенију било две године и он ће оца упознати тек у својој четрнаестој години. Године 1976. с мајком и млађом сестром преселио се у Кишињов, где је 1978. уписао новинарски факултет, напустивши студије на првом семестру. Од почетка 1980. године живео је у Петрозаводску, и радио као пазикућа, а затим се вратио у Кишињов, где је са песником Александром Фрадисом учествовао у растурању антисовјетских летака, што је на њега свратило позорност КГБ-а и убрзало Хорватову одлуку да напусти Совјетски Савез. Године 1981, с мајком и сестром је емигрирао у Немачку, а од 1984-89. студирао на Хамбуршком уннверситету, где је одбранио магистарску дисертацију на тему „Философија друштва Н. Фјодорова“. Од 1990-92 радио је као преводилац у Министарству унутрашњих послова у Бону, предајући немачким официрима руски језик. Паралелно, радио је као радијски новинар у Келну и имао неко време своју издавачку кућу. …
Видети више: https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/umetnici-secana/evgenijhorvat1961-1993
*
(СУЗ) Андреј ГРЈАЗОВ (1961)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Андреј Борисович Грјазов родио се 5. децембра 1961. године у граду Мари, туркменска совјетска република, у породици војног пилота. Године 1979. уписао је медицински институт у Оренбургу. Студије је довршио у Кијеву (1985) и почео да ради на кијевском институту неурохирургије. Од 1986-1988. био је војни лекар, а потом се вратио на институт. Од 1996-2003. руководио је одељењем Магнетне резонансне топографије у хитној помоћи, а од 2003. ради на институту неурохирургије који носи име А. Ромоданова, где је од 2010. године шеф одељења. Живи и ради у Кијеву.
Паралелно са лекарском професијом, Грјазов је писао поезију. Објављује од 1981. године. Он је организатор Међународног песничког фестивала Кестенов дом (од 2005. године), главни уредник истоименог алманаха, и председник жирија “Песничка лига”, такође и оснивач награде Андреја и Арсенија Тарковскога за област поезије и филма. Добитник је песничких награда (Долгоруког, Ушакова, Грибоједова итд), преведен на украјински, енглески, француски и немачки језик. Иван Жданов, у предговору за његову збирку “Роса”, каже: “Афористичарски стил који је песник преузео, захтева од њега не банални садржај, већ то да теме каквих се он лаћа, израсту из обичнога, после чега постају тако промишљене, доживљене и одстрадане, да вас захвате као неочекиван догађај о којем би човек хтео да чита, опет и опет.” Аутор је десетак песничких збирки.
* * *
сешћу на ћилимче,
разбацаћу играчке дечје
и заспати.
* * *
Плашим се уснићу
стивена кинга
који се боји да спава без светла
зато спавам
са укљученом лампом.
*
(СУЗ) Григориј ВИХРОВ (1961)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
… Вихров је песник који се задржао у строгим, готово канонским, традицијама руске традиционалне поезије, у којој се осећа лагодно и пише складно, непоткупљиво и снажно, било да су у питању философски или грађански храбри стихови.
Фотографије из породичног албума
Чему с Песником дивљање, уздисај,
све чекајући до јутра авети.
Наглас говорим очито – па и сам
све знам: грљења час је, без памети.
У гостопримном столећу из пусте
глуво признања звуче, мој пророче.
Утешитељским митом горе усне:
зато што крво… но и медоточе.
Не одлазите. Загрлите… Или
нежност напусти нас, чиста, дубока?
На рукама су, памтим, износили –
њу, на очи нам, све даље од ока.
Поштеду нећу, огња се не бојим,
већ само мирни хлеб и лед над водом.
Ради, неради! Ал, гадови моји,
загрлимо се! Даме и господо!
*
(СУЗ) Радислав ЛАПУШИН (1961)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Радислав Јефтимович Лапушин родио се 10. фебруара 1961. године у Минску, у породици чиновника. Завршио је Факултет журналистике на Белоруском университету (1985), а магистрирао на њему 1990. године. Докторирао је 1993, радио као новински дописник, а затим као професор на Белоруском фалултету (од 1990). Као песник наступа од 1978. године. Објавио је збирке песама „Три погледа“ (Минск, 1990), „Међу лишћем и снегом“ (Минск 1993), „Под стаблом ноћи“ (Минск, 1999), као и књигу огледа о Чехову „Недостижни живот“ (1999). Живи у Бостону.
* * *
Задржи мене тамо
где радост немољена векује…
Минотаур под земном тамом
нове жртве ишчекује,
и гони неми замор
ветар почела тајни.
Задржи мене тамо
где кипти чајник очајни.
*
(СУЗ) Владимир МЈАЛИН (1961)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
* * *
Бака девојке у коју заљубљен бејах страсно,
кајгану је пржила, појила липовим чајем.
Јутро звоњаше, певаше прозорским стаклом јасно
јутро живота којег приметно препознајем
мраморним степеништем и киповима живих –
с маском трагета, шлемом – са звиждуком ван сфере…
Дан почиње од летњих мојих песама дивних –
и нема им почетка, краја, ни опште мере…
Бака девојке у коју заљубљен бејах чисто
сад спава под липама, види дубоко небо,
и види (а види ли?) чудесни сан, све исто:
са прженом кајганом, липовим чајем, хлебом…
*
(СУЗ) Александар МЕЉНИК (1961)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Александар Мељник се родио 1961 године у Молдавији где је провео првих шеснаест година живота. Завршио је Московски институт геодезије и картографије (одсек „морска геодезија“). Око двадесет година је живео у Бурјатији где се бавио картографским истраживањем дна Бајкала, геодезијом, космичком географијом, а после распада СССР-а – приватним бизнисом.…………………………..
* * *
Та Васељена што је у ме стала,
Великим Праском никад се не мери.
Најпре је вани тихо гребуцкала,
све док јој мама не отвори двери,
потом је мирно, без журења ушла;
прилеже, мјаук ширећи безвучни;
ја сам јој дао просто име – Душа.
Већ пола века ми смо неразлучни.
* * *
*
(Serbian press center) Srbin uz pomoć veganizma izlečio retki oblik raka krvi!
Videti više: http://2003bz.wordpress.com/2014/02/02/srbin-uz-pomoc-veganizma-izlecio-retki-oblik-raka-krvi/
*
(JUSTINIJANOVA DINASTIJA) O dobitnicima “Meše” odlučuje 55 kritičara
ISTA PRAVILA PREMA propozicijama za nagradu, koje se svih ovih godina nisu menjale, svaki član Velikog žirija može da predloži pet knjiga iz pera savremenih
domaćih autora objavljenih prošle godine. U obzir dolaze svi žanrovi
(romani, zbirke pripovedaka, pesničke knjige, eseji, putopisi, književne
studije). Isti pisac nagradu može da dobije samo jednom, a sabrana i
izabrana dela ne mogu da konkurišu, osim novih knjiga u okviru tih dela,
kao ni antologije. Do pobedničke knjige se dolazi zbrajanjem glasova
kritičara. …
Видети више: http://70simbolisz.blogspot.com/2014/02/o-dobitnicima-mese-odlucuje-55.html
*
(Група ЗАВЕТИНЕ Запис) Александар Марић
Драгиши Марићу, мом деди који обручаваше светлост и претвараше је
у сасуде свадбеног вина и љуте задушне ракије
ПИНТОР
Истомишљеници постају једноделници,
А једноделници истомишљеници.
Свети Николај Жички
Обручавање
Служим у градини тврдој
Долина се пролама
У успореном кадру
Клисура камена
Дом бучне артерије
Воде у походу
Обручи гвоздени
Слика су кружних
Кретања васељене
Савијене дуге
Речи приведене намени
*
ЛеЗ 0007973
(002) Архив ДИБИДрУС 