Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00233)

30. Обнова. Принципова улица. Београд. - 131 одабрана фотографија (фотодокументација "Заветине")

30. Обнова. Принципова улица. Београд. – 131 одабрана фотографија (фотодокументација „Заветине“)

*

(ЗАВЕТИНЕПресс)  Избори у Србији ће експлодирати

БЕОГРАД – Избори у Србији могли би да се непланирано “распламсају” зато што постоји реална могућност да лидер радикала Војислав Шешељ ускоро буде пуштен на слободу. Заменик председника Хашког трибунала, Кармел Ађус, у петак је формирао петочлано Жалбено веће које би требало да одлучи по Шешељевом захтеву за обуставу поступка и хитно пуштање на слободу, пише портал Интер магазин позивајући се на портал Вести-онлајн.

Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2014/02/18/%D0%BF%D0%B0%D0%B6%D1%9A%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%9B%D0%B5-%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8/

 

*

(МЕЗИЈА)   ПРОМОЦИЈА СТРАНАКА И КОАЛИЦИЈА

ČEDA JOVANOVIĆ NA SKUPU LDP U BEOGRADU VREME JE ZA NAS

PRVI čovek LDP Čedomir Jovanović poručio je u ponedeljak da neće da ratuje u predizbornoj kampanji, već da radi sa Aleksandrom Vučićem i SNS, jer su svi ostali do sada bili na vlasti i pokazali šta znaju.

–                     To je moja poruka Vučiću. Ne znam kako će izgledati buduća vlada, ali nikada neću praviti kompromise oko suštinskih ideja. Dosta je ratova, neka nas vodi najsposobniji – istakao je Jovanović na izbornoj konvenciji u Beogradu.

Видети више: http://mezija.wordpress.com/2014/02/18/promocije-stranaka-i-koalicija-politika-novosti-rs/

*

(СЕВЕРЦИ) Dačić: Bolje je zakočiti nego pasti u provaliju

 

KRUŠEVAC – Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić danas
je izjavio da ta stranka jeste kočničar reformi ukoliko su reforme
usmerene protiv radnika i penzionera, a za cilj imaju uspostavljanje
liberalnog kapitalizma koji će biti u interesu tajkuna, a ne zaposlenih,
i poručio da je „ponekad bolje zakočiti nego pasti u provaliju“.

Видети више: http://severci.blogspot.com/2014/02/dacic-bolje-je-zakociti-nego-pasti-u.html

 

*

(ФЕЊЕР ДИОГЕНА ИЗ СИНОПЕ)   Зашто млади и образовани беже из Србије? / Мирослав Тодоровић

 

Зашто млади и образовани беже из Србије? Зато што су млади и паметни. Тако написа  и афористичар. Одлазе. Празни се Србија, ускоро ће и градови. Насељавају Срби трбухом за крухом све на земаљском шару. Европа, Азија, Северна Америка, Средња и Јужна, Африка, Аустралија, Океанија… Политика од 29. дец. 2013. пише да је процењено бројно стање  наших у белом свету 4. 331.500 (!).

Видети више: http://fabrikamaslacakla.blogspot.com/2014/02/blog-post_17.html

 

27. Обнова. Тзв. Велика магаза, Мишљеновац. с-и Србија (околина Пожаревца). - 131 одабрана фотографија (фотодокументација "Заветине")

27. Обнова. Тзв. Велика магаза, Мишљеновац. с-и Србија (околина Пожаревца). – 131 одабрана фотографија (фотодокументација „Заветине“)

*

(ЗАПИС 25)  ПРИЧА О… / СТЕВАН БОШЊАК

 

U vreme o kom je ova priča, Gospodin Grog beše kefte dunj ezrul, mornar zvezdane galije koja je zasemenjivala strane svetove čineći ih pogodnim za život ljudi, ili je, opet, ljude činila pogodnim da žive na stranim svetovima. Ovo gore↑, je faza oporavka gospodina Groga posle tri dana umakanja i bućkanja u melemu pantropijskog bureta. Vidimo da gospodin Grog nema usta, ali zato ima par velikih pantrop ušiju, kojima može da cvrkuće bilo kojim ptičjim jezikom.

Ta se novostečena sposobnost zove nepričava (pantropsko ćutalo), dragocena je na svetovima Plave struje, uglavnom naseljenim domorodačkim pticama i  došljacima (pantropima), a posledica je boravka u melemu pantropijskog bureta.

Видети више: http://akademijaalhemije.blogspot.com/2014/02/v-behaviorurldefaultvmlo.html

 

*

(СУЗ) Ела КРИЛОВА (1967)

из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић

 

Ела Николајевна Крилова рођена је 1967. године у Москви. Дебитовала је као песник у часопису “Знамен”, 1991. године. Пише и прозу. О њеној поезији похвално су писали Липкин, Кривуљин, Бродски. Њени стихови су преведени на италијански, фински, пољски, енглески, и на иврит. “Стих Крилове је сложен, оштро асоијативан, али никада заумана, јер је  умствен. Аутор цени мисао, жуди за њом, што каткад и саму музику подчињава идеји”, пише Липкин, проглашавајући њену збирку “Опроштај са Петербургом ” (1993) догађајем у руској поезији. Кривуљин каже да је то “у наше време ретка, истински философска поезија, поезија сурове и огољене идеје која истог трена постаје зачудна, надреалистички деформисана, али управо зато – актуелна”. Од 1993. до 2012. Крилова је објавила петнаестак збирки поезије и неколико књига изабраних песама,  међу какве спада и њена последња (“Рајске јабуке”, 2012).

Двадесет сонета с Васиљевског острва

8

Догодило се да сам сишла с ума.
Зими. Док ћути кристал са фонтана.
Ратнички хода ко корак Нормана
снег, у крпама, врх кућа, врх шума.

Душа искаше веру, ван фатума.
С дна чаше путна торба старих дана
изрони, као цитат из романа
Т. Мана. Потом – тамница крај друма

жути дом звана (ко да је не перу –
ти знаш, град овај плива у океру).
Сејући, ти ћеш сигурно и жњети

ал не сејано пред рођеном трлом,
на њиви. Време сецне те под  грлом –
једино тада време и приметиш.

Видети више: http://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0-1967/

 

*

28. Обнова. Скривена лубеница, дворишна башта звишких лукића, лето 2013. - 131 одабрана фотографија (фотодокументација "Заветине")

28. Обнова. Скривена лубеница, дворишна башта звишких лукића, лето 2013. – 131 одабрана фотографија (фотодокументација „Заветине“)

(Група ЗАВЕТИНЕ Запис)  Аукција библиофилских раритета
==========================================
“Заветине” су, својевремено, организовале аукцију библиофилских раритета, како би озбедиле новац потребан за штампање часописа. Исто то чинимо и данас, почетком фебруара 2014. године, како бисмо продајом ретких библиофилских издања обазбедили новац неопходан за штампање најмање најмање 6 бројева часописа “ЗАВЕТИНЕ+”.
У аукцији могу – учествовати, на овој страници, како заинтересовани из Србије, и бивших југословенских република, тако и наши људи из расејања, са свих континената, али и странци и филантропи, који помажу тзв. непрофитно издаваштво. Започињемо са аукцијом романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, роману штампаном као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка….

Видети више: http://zavetinein.wordpress.com/%D0%B0%D1%83%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/

 

*

(СУЗ) Александар КАБАНОВ (1968)

 

из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић

Руски песник Александар Михајлович Кабанов родио се 10. октобра 1968. године у Херсону. Године 1992. завршио је новинарски факултет Кијевског државног университета. Живи и ради у Кијеву. Добитник је међународне награде Кнеза Јурија Долгоруког (2005), награде часописа “Нови свет” (2005), награде Вишеславског (2008), Волошинове (2009), итд. Његове песме превођене су на украјински, енглески, немачки, грузински и холандски језик. До сада је објавио осам збирки поезије (1989-2010).
Кабанов је песник који воли узнемирен, ковитлав, језик, каквим се труди говорити пре но што постави „обична„ питања, а она потичу, углавном, из библијских запитаности и поставки. Кабанов је, језички, налик дечаку који зна да плива, али притом као да прска све купаче око себе, па се чини да му је то, каткад, важније од самог пливања. Ту су и говор савременог аргоа, и игре речи, и надреалне слике. Кабанов жели да скрене пажњу на свој стил, да онеобичи језик. Увек кад се појави један даровит песник, он са собом доноси своју интонацију,  језик, посебну културу стиха – заправо свој темперамент, како би то истакао Гумиљов. Без таквог темперамента не би било песника Кабанова.
 
* * *

Сено, то је за крајњи случај,
блаженог кад те ноћ у стог стровали:
у тами бодљивој закључан
сред наплавина, негде на обали?

Слушати како завијају вуци,
и залеће се мува љута…
И на ушицу шаптати иглици при руци
непристојности, до јутра.

Видети више: http://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2-1968/

 

*

(Библиотека ЗАВЕТИНЕ, 1 )   (Трећа Србија, 4-7/ 2003, стр. 37   )  Богочовечански реализам (Микан Аничић, српски сликар у Паризу )

 

… Аутор који тврди да ствара у заносу инспирације, тај лаже..Генијалност је десет процената инспирације а деведесет процената транцпирације, тврди Еко…

Видети више: https://e95afd74-a-62cb3a1a-s-sites.googlegroups.com/site/inicijativalukic/treca-srbija/trecasrbijabr4-72003/TrecaSrbija%2C4-7.pdf?attachauth=ANoY7cq4u7dnWoGnqXC6GyibS-KGYUsnGzdL74OWkzu7aVe9Ojf4gKDQMV7LtWGs7JX1WwIAJnXUXSQq5yIfGebJjwhpGYujhRRBR8kuofVZl59thYq-sm_X6KakfzYytI6rP_UCx0JHCmvT0XIU8L6t96EzZrtOeY2MlDWe12S35o4ZzV5_NM-GPPcRp4E5sxiMWUecQky_kYJpqZVxENn2D3AjRfmPgUxlbYAimYzLyLN5v6Zzx-vsJt77Nl5R6exMnZ1NBAoA0wwHs6QkP3bW_yxFCfJVDw%3D%3D&attredirects=0

 

*

(ЗАПИС 7)  PRINCEZA I MAZA / ZORAN M. MANDIC

 

Kako da ti objasnim neobjašnjivo

Nevreme tvoje autonomije za koju sam

Založio sve svoje rukopise

Stari i Novi zavet mojih versa

Prvopozvano čitanje Remboa

Moje verbe za verbalizaciju tvog

Unutrašnjeg lika

Zato

Nikada me nećeš odgovoriti da napišem

Sonet o Princezi i Mazi

Da ne otpišem svaki dan bez ijedne

Tvoje poruke

Dok sam te nervozno šetajući usred grada

Slikao očima

Spajao božanske linije tvog lica u

Jedini portret koji sam naslikao

I evo njegove izložbe u mojim pesmama

Darujem te u njima muzikom svetaca

Jovana i Andreja

Sa kojima pijem crno vino sa ukusom

Tvojih usana…

Видети више: http://zavetineaba.blogspot.com/2014/02/princeza-i-maza-zoran-m-mandic.html

 

29. Обнова. Трг испред дома звишких лукића, лето 2013. кикирези. - 131 одабрана фотографија (фотодокументација "Заветине")

29. Обнова. Трг испред дома звишких лукића, лето 2013. кикирези. – 131 одабрана фотографија (фотодокументација „Заветине“)

*

(СУЗ)  Алексеј ЗАРАХОВИЧ (1968)

из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић

 

Алексеј Владимирович Зарахович родио се 1968. године у Кијеву. Завршио је Књижевни институт имена Горког. Објавио је неколико збирки песама („Машине и језера“, „Табукатура“, „Сабат“, „Река пролећног обећања“ итд). Састављач је антологије руског слободног стиха и руске поезије у Украјини двадесетога века. Радио је као учитељ руског језика и литературе, новинар, телевизијски аутор. Живи и ради у Кијеву. Андреј Пустогаров је писао да стихови Алексеја Зараховича подсећају на ток реке.

* * *

Поноћ… Почетка баналнијег нема,
Ни обичнијег кеја, где је спреман
Чамац што с веслом ко уз наклон одан

Води по концу тегљач, терет сели:
С лепљивим угљем, са бостаном врелим
У чамцу су час чамџија, час вода
Стати…. Остати занавек… Живети
Застати навек… Стати, надживети
Обалу, ко креч црквин јединствену
Неосвојену и нераздељиву
Бачене мреже… На току наново

Видети више: http://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%98-%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87-1968/

 

*

(СУЗ)  Дмитриј ВОДЕНИКОВ (1968)

 

из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић

Дмитриј Водеников се родио 22. децембра 1968. године у Москви где је завршио Филолошки факултет педагошког университета. Активно сарађује са рок музичарима, и наступа уз њихову музику, на концертима. Штампао је седам збирки песама („Репушина“, „Мушкарци такође могу да имитарају оргазам“, „Укусни ручак за равнодушне мачке“ итд), један документарни роман („Здраво, дошао сам да се опростим с вама“) и неколико дискова с рецитовањем, уз музику. Последњих година ради на Радио Русији, водећи програм из руске литературе „Записи неофита“ и „Сопствено звоно“.
* * *

1

Они леже овде: Вова, Гаља, Соња, Дима
(ја их увек поседујем по реду) –
тако су климави животи њихови, тако се рује леђанца –
ал то је боље, него их ушити у поставу бледу.
Они су увек помало јадни кад их откачиш с ланца.

Видети више: http://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98-%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2-1968/

 

*

(Nenad KostićDrugi vek: Alehandro Hodorovski

Објављено у 19.02.2014.

Povodom izložbe strip crteža Zorana Janjetova u Francuskom institutu u Beogradu gostovao je Alehandro Hodorovski koji je pisao scenarije ne samo za stripove Zorana Janjetova Tehnopape i Ogregod već je sarađivao i sa Huanom Himenezom i čuvenim Mebijusom. Ali strip je najmlađa umetnost kojom se bavi ovaj apsolutno čudesni umetnik.
Počeo je kao pesnik u Čileu, nastavio kao nadrealista u Francuskoj na mnogim poljima umetnosti, zatim je u Meksiku počeo filmsku karijeru da bi se zauvek vratio u Francusku. Bavio se pantomimom, pozorištem, primenjenim umetnostima, psihotearpijom, religijama, književnošću, zen filozofijom, muzikom, ezoterijom… U svemu je bio totalan i multidiscipliniaran idući za idejama koje su podlegale racionalnom do određenih granica znanja. A njegov prostor su nadznanje i alhemija.
U emisiji „Drugi vek“ Hodorovski govori o svom filmskom opusu koji nije veliki – svega sedam igranih filmova od kojih čak četiri imaju status kultnih ostvarenja. Takvi su, na primer, debitantski film „Fando i Lis“ ili čuveni „El Topo“ koji mu je otvorio sva vrata filma i ustanovio termin „ponoćni film“. „Sveta planina“ se donedavno svaki dan prikazivala u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, a „Sveta krv“ se ubraja u najznačajnije horore osamdesetih godina prošlog veka. Hodorovski objašnjava zašto je u film ušao tek sa nepunih 40 godina, kako je nadrealizam uticao na njegov lični i umetnički razvoj i zašto ne voli da ga porede sa Dalijem, Bunjuelom i Felinijem… Komentarišući „Svetu planinu“ objasnio je i svoj odnos prema religiji koji je veoma važan za njegov opus, a pri pominjanju filma „Kradljivac duge“ nije skrivao bes zbog ponašanja filmskih zvezda prema kojima je pokazao iskreni prezir.
Alehandro Hodorovski ima 82 godine. I dalje velikom snagom proizvodi umetnost i nada se da će, napokon, posle više od četiri decenije od premijere, snimiti nastavak svog kultnog vesterna „El Topo“. Prošle godine Hodorovski je u kanskom programu „15 dana autora“ predstavio najnoviji film „Igra stvarnosti“. U istom programu, Amerikanac Frenk Pavič je dokumentarac „Dina od Hodorovskog„ posvetio Hodorovskom i njegovoj započetoj i nikad do kraja ostvarenoj ekranizaciji Herbertovog romana „Dina“. Takođe, ovom kultnom umetniku, danski reditelj Nikolas Vindig Refn posvetio je svoj kontraverzni film „Samo Bog prašta“ koji je prikazan u takmičarskom programu Kana 2013.
Urednik i autor emisije je Nebojša Popović, montažeri su Mirjana Mitrović i Milan Radičević, snimatelj Nikola Novaković, prevodioci Jasna Stojković i Marijana Komljenović.

Videti više: http://youtu.be/lmgCEhgsWOQ

*

(Салаш СЕВЕРАЦА)  Margetić: Posedujem dokumentaciju, motivi za ubistvo Đinđića bili finansijske prirode

 

…..Đinđić je naivno dotakao ozbiljnu prevaru, rekao je Margetić i istakao da su Beograd i Zagreb devedesetih godina, odnosno Slobodan Milošević i Franjo Tuđman, sistemski pljačkali građane i iznosili novac na Kipar.

Prema njegovim rečima, jedan deo novca je završio u Zagrebačkoj banci, ali je većina novca bila raspoređena u četiri banke u Parizu, Londonu, Beču i Frankfurtu.

U drugoj polovini devedesetih godina, rekao je Margetić, novac je iz tih banaka završio u Hipo Grupi, koja je posle pare plasirala u kredite i investicije na Balkanu.

Margetić tvrdi da mu je nešto od ovih informacija potvrdila i Borka Vučić, nekadašnja savezna ministarka finansija i direktor Centralne banke Jugoslavije.

Ubistvo Đinđića nije srpska priča, već regionalna, rekao je Margetić i napomenuo da Antikorupcijska liga za svoje navode ima “žive svedoke i insajdera iz obaveštajnih službi”, koji je posredno bio umešatn u operaciju Đinđić.

Margetić je rekao i da će sve nalaze nevladine Komisije za otkrivanje pozadine ubistva Đinđića predati Jelku Kacinu, izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju….

Видети више: https://znakprepoznavanja.wordpress.com/2014/02/19/margetic-posedujem-dokumentaciju-motivi-za-ubistvo-dindica-bili-finansijske-prirode/

 

*

(ИЗМЕЋАРИ ВЛАСТИ)  Пет књига у избору за награду Десимир Тошић

 

БЕОГРАД – Један од најугледнијих српских издавача, ЈП Службени гласник, у јулу 2008. установио је награду која подржава стваралаштво у области публицистике, с намером да афирмише тај жанр.

Kако истичу у Службеном гласнику трајање конкурса је потврдило да је награда, између осталог, утицала на садржај и број објављених публицистичких дела, јер је квалитет пристиглих текстова и књига за награду из године у годину све бољи.

Видети више: http://zavetine41.wordpress.com/2014/02/19/%D0%BF%D0%B5%D1%82-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D1%83-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%83-%D0%B7%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%82/

 

*

(СУЗ)  Марија ВАТУТИНА (1968)

 

из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић

Марија Олеговна Ватутина родила се 4. маја 1968. године у Москви. Завршила је Московски правни факултет и Књижевни институт (2000). Прве песме објавила је 1995. године. Радила је као адвокат и новинар. Добитница је Волошинове и Буњинове награде, и учесница многих песничких фестивала. Објавила је збирке песама „Московски стихови“ (1996), „Четврти Рим“ (2000), „Промена времена“ (2006), „Девојчица наша“ (2008), „На оној територији“ (2010), „Реми“ (2011), „Ланац догађаја“ (2013). „Стихови Марије Ватутине су жестоко и часно сведочанство онога што нам се догађа“, пише Игор Волгин, сматрајући да „имамо посла са песникињом чија песничка свест ни издалека није ослобођена од наслеђеног терета историје и културе“.

 

* * *

Опрости, почећу издалека, да буде шито-скрито.
Памтиш ли, код Пушкина, разбијено корито?

Њега су прерадили, спровели електрику, уградили шуко са стране;
сад има кувало и остале лењинијане…

Претворио се у бакарно лаворче на гас.
Тај лавор сад надкриљује све нас.

Видети више: http://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-1968/

 

*

(СУЗ)  Андреј Г. ПОЉАКОВ (1968)

 

из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић

 

Андреј Генадијевич Пољаков је рођен 1968. године Завршио је филолошки факултет Симферопољског университета. Радио је као новинар, професор у Институту и гимназији, уређивао књижевне часописе.
Од почетка деведесетих је члан кримско-московске песничке групе “Полуострво” (са Николајем Звјагинцевим, Игором Сидом, Михаилом Лаптјевом и Маријом Максимовом). Живи у Симферопољу.

* * *

Где је с почетка дело просто,
када бесмо деца земље само,
кад се љуљало борје горско,
ко знаци да се окупљамо?

Зборисмо песме, мало с лева…
И пионир крај ватре призна,
узгред, да слава јесте – плева:
неважна бива: он је изнад.

Али долази узраст нови!
Прошлост вратити тешко: трули.
Што се још њишу ти борови:
да би нас боље обманули?

Видети више: http://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2-1968/

 

*

(СУЗ)  Дмитриј КУЗМИН (1968)

из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић

Дмитриј Владимирович Кузмин родио се 22. децембра 1968. године у Москви. Син је архитекте Владимира Летошина и  књижевне критичарке Едварде Кузмине, и унук књижевног историчара  Бориса Кузмина и преводилице Норе Гаљ. Студирао је на филолошком факултету Московског државног университета, одакле је био искључен, а завршио је филолошки факултет Московског педагошког државног университета 1993. године, где је магистрирао, и где припрема докторат. Поезију објављује од 1995. године, а 2008. године је објавио књигу „Добро је бити жив“, са стиховима и преводима. Преводио је америчке, украјинске, француске и белоруске песнике. Превео је и повест Егзиперија „Јужна пошта“. Кузмин је активиста геј-покрета и оснивач књижевног сајта „Вавилон“, једног од најбољих у Русији. Главни је уредник издавачке куће „Арго-ризик“, где је објавио књиге Сапгира, Кривуљина, Пригова, Ајзенберга, Нине Искренко, Цветкова, Кенжејева итд. Саставио је две антологије – руске кратке прозе и поезије руске провинције. Године 2002. добио је награду “Андреј Бели“.
Поезију Дмитрија Кузмина многи сматрају графоманијом (Биков, Котомин, Кулакова). Она то није, али он би више дошао до изражаја у мањој литератури него је руска, где се од песника захтевају већи и дубљи продори од оних што их постиже Кузмин. Сам Кузмин на примедбу да је његова поезија хомосексуална, одговара: „Као човек ја сам слободан, па међу осталим слободан и од такозване сексуалне оријентације… У ком смислу сам, после свега, отворени геј? У том што, ево, већ 20 година живим заједно са мушкарцем?“

* * *

Високог момка
у црној мајици
јаки тремори сустижу
(спасавајући се ненадног пљуска,
ускочи у тролејбус).

Видети више: http://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98-%D0%BA%D1%83%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D0%BD-1968/

 

*

(СУЗ)  Олег КОМКОВ (1977)

из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић

 

Олег Александрович Комков је рођен 23. септембра 1977. године у граду Павловску, Московска област. Доцент је на катедри упоредног изучавања националних књижевности и култура факултета страних језика на Московском универзитету. Објавио је књиге „Иконологија културе“ (2010) и „Лик – човек –  реч“ (Сарбрикен, 2011), које су, у ствари, сабрана његова предавања на университету. Преводи од 2008. године, са разних језика (немачки, грчки итд). Објавио је одличан свој превод „Јадранских сонета“, и других песама, Јована Дучића.
Поезија Олега Комкова као да долази из неког другог доба: она покушава да обнови парнасистичке и неокласицистичке теме и стихове, доводећи их у везу с модерним осећањем света, а посебно са запитаностима човека који обилази руине, загледа се у њих, претварајући површне туристичке утиске у дубље езотеричне увиде у пејсаж, сплићући прошло историјско време, ванвременост мита и нехеројску садашњост.

* * *

Пред ким ће поћи да негде засни
ледена звезда са речног дна?
Јован Дучић

Као вест тежак, ноћне јаве вео
над мирним логом причињеног сна.
У загрљају мом је јесен сва,
опроштај поглед црн је њен донео.

Прожета зраком туге све до дна,
душа кроз сутон сјајка сама – зна
болесне звезде да је слеђен  део.

Видети више: http://1983z.wordpress.com/2014/02/19/%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B3-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BA%D0%BE%D0%B2-1977/

 

31. Обнова. Принципова улица. Београд. - 131 одабрана фотографија (фотодокументација "Заветине")

31. Обнова. Принципова улица. Београд. – 131 одабрана фотографија (фотодокументација „Заветине“)

*

(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ)  ЖРНОВ / Ранко Соколовић

 

Пристигох из шумовите Косаонице, из тврде Иван-Куле у Жрнов, град стар хиљадама година, недалеко од Белог Града, престонице нашег Благородног Драгутина, Краља Србљем и Грком. Четири дана јахања под жегом несносном, и угледах призор достојан Господа! Авалон, прелепи град у Италији, који Млеци подигоше на темељима наших дедова Келта, учини ми се намах пресликан у силном Жрнову! Дочекаше ме суздржано, сматрајући ме припростим Србином рабаџијске Јужне Границе. Васколике банде акинџија и хорди османлијских ми крвљу заустављамо, да би њина Шумадија била Расцват, Престоница и Сјај Угарско-Млетачки…
А, не дај Господе да ми поклекнемо: од Красоте, остало би трупло, без руку и ногу – Србија без Иван-Куле! Од Красоте, до Мрвоте – мала слабост и збогом животе…

…. Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2014/02/19/%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B2-%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

 

*

(ВИДОВДАН)   ИНТЕРВЈУ СА ДРАГАНОМ БУНАРЏИЋЕМ…

 

Шта је Косово данас за Русију, за цео словенски православни свет? Отворена жива рана. И велики пример стамености малог народа у непријатељском окружењу, пред лицем већ почињеног безакоња – окупације Косова од Албанаца, коју Срби сматрају само генералном пробом сила зла што прете последујућим поробљавањем целог словенског света.

Овај и следећи интервју даће читаоцу могућност да се у подробностима обавести о свакодневном животу косовских Срба.
Ирина Јесинска: Драгане, хтела бих поразговарати са Вама о томе како данас живе косовски Срби, о томе како је тај живот организован. У танушном млазу информација тај аспект се никад не дотиче, а при свему томе јако много њих у Русији жуди за истинитом информацијом о Косову. Дакле, прво питање: какав је државно-правни статус косовских Срба?
Драган Буковички: Сагласно одредбама Резолуције ОУН 1244 од 10. јуна 1999. године, Косово је аутономна покрајина Савезне Републике Југославије, односно Републике Србије, која је њена правна наследница.
За отприлике половину држава у свету – у првом реду западних, оних које су у последњем десетлећу ХХ века и ратовале против Срба – Косово се, мимо свих резолуција, међународног права, свакојаких споразума и уговора, од 2008. године почиње јављати као „независна држава“. Те западне државе на самом делу никада нису ни прекидале свој рат против српског народа, и до дан-данас оно што им није успело да постигну помоћу оружја, труде се да постигну другим средствима – дипломатским и специјалним методима вођења рата.
Ако се ствари сагледају на тај начин, одговор на Ваше питање се намеће сам по себи: Срби, заједно с националним мањинама Косова и Метохије, без обзира на то шта говорили политичари – јесу народ који већ 14 година de facto живи у условима окупације. …

Видети више: http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=42664:kosovo-pod-okupacijom&catid=41:svet&Itemid=106

 

*

ЛеЗ 0007987

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s