*
(ECUMENICAL NEWSPAPERS ) Janukovič proglasio primirje i početak pregovora s opozicijom, bilo planirano uvođenje vanrednog stanja
NASILjE i nemiri u Ukrajini, koji su se nastavili posle dramatične noći u kojoj je skoro 30 ljudi izgubilo život, trenutno su prekinuti. Preokret je doneo razgovor, koji je u noći između srede i četvrtka, po lokalnom vremenu, vođen između Viktora Janukoviča i lidera opozicije Olega Tjagnibokog, Arsenija Jacenjukog i Vitalija Kličkog.
Prema poslednjim podacima, dvadeset šest ljudi je poginulo, a više od osam stotina ranjeno u sukobima demonstranata i policije u Kijevu. Obe strane su se međusobno optuživale za eskalaciju nasilja, a zbog zaoštravanja situacije Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) i Antiteroristički centar najavile su početak antiterorističke operacije.
Dok su ulice Kijeva poprište žestokih sukoba demonstranata i snaga bezbednosti, najveća država koja razdvaja Rusiju i Evropsku uniju našla se na ivici krvoprolića kakvo nije viđeno u ovom regionu od raspada SSSR pre 25 godina.
*
(ZAVETINEPress) Film o Lepenskom viru
Mladi autor, koji je 2012. debitovao sa filmom “Vir”, smeštenim u devedesete godine, u novom ostvarenju otići će milenijume dalje. I u svetskoj kinematografiji retki su filmovi koji se bave tako dalekom prošlošću, dok se u srpskoj najdalje “odlazilo” do srednjeg veka. Zato je i logično pitanje – zašto baš Lepenski vir?
– Još kao dete zainteresovao sam se za ovu civilizaciju. Odlazeći sa ocem na Đerdap osamdesetih, prvi put sam čuo priče o Lepenskom viru, obilazio lokalitete. Kasnije sam čitao sve što se ticalo ovog istorijskog mesta i poželeo da ga ovekovečim na platnu – objašnjava Kosovčević.
U izradi scenarija konsultovao je sve relevantne knjige na tu temu, kao i sagovornike koji decenijama proučavaju Lepenski vir. Ali, kaže, o mnogim važnim stvarima ne postoje pouzdani podaci pa će se u filmu oslanjati na sopstvenu maštu.
– Planiramo da u blizini Dunava rekonstruišemo naselje, ali budući da su sačuvani samo temelji, a postoji nekoliko verzija kako su te prvobitne kuće izgledale, moraćemo da izaberemo jednu. Sigurno će biti onih koji kažu da “nije tako izgledalo”, ali ja pravim igrani, a ne dokumentarni film – kaže naš sagovornik…
Videti više: http://misljenovac.wordpress.com/2014/02/20/bojan-vuk-kosovcevic-priprema-film-o-lepenskom-viru/
*
(СЕВЕРЦИ) Гладни пси раскомадали Лесковчанина, пронађен обезглављен
ЛЕСКОВАЦ – Беживотно тело Петра Цветковића (72) из Доње
Јајине код Лесковца пронађено је јутрос без главе, док његове комшије
сумњају да су га убили гладни пси које је из доброте чувао у дворишту
своје куће….
Видети више: http://severci.blogspot.com/2014/02/blog-post.html
*
(Група ЗАВЕТИНЕ Запис (нови члан) РЕНЕСАНСНИ МИР / Чедомир Љубичић
Још око светог Аранђела почеле су да праште прве петарде. Чинило се да је зимско расположење уочи слава, Нове године и Божића отпочело знатно раније него што је то уобичајено. Након два или три дана изненадно се све смирило и поново вратило у мрачну, магловиту и туробну београдску колотечину.
Баш тих дана, људе који су ходали улицама беживотно и, наизглед, без одушевљења циљу којем су се упутили, људе опхрване немаштином, политиком, лажним обећањима протува на власти и тек сасвим малим призраком наде да може сванути сунце и на њиховом небу, снашла је вест да се уводе још два нерадна дана у години. Ни та вест није на многим лицима донела ни искрени, ни цинични осмех. И после те вести, лица су остајала у каменом добу свеопште утучености.
Дуго сам стајао испред улаза у Палмотићевој улици на којој је стајала спомен плоча као трајан доказ сећања на славног писца и размишљао о потреби да јалова мисао добије постојани и неизмењиви облик.
Из Палмотићеве пут ме је нанео на Трг Републике, где сам се прислонио на Нушићев споменик. Хладан камен ме је, заправо, грејао, луцидношћу, храброшћу, јединственим даром за огољавање менталитета, глупости, похлепе, сујете, малограђанског и медиокритетског живог блата. Оно мало људи који су чекали аутобус, повремено су, гледали у мом правцу и, вероватно, помислили да се мало припити човек морао прислонити на споменик у ишчекивању аутобуса….
*
(АМБЛЕМ) О књизи Бранислава Вељковића
ЛОГИКА СМИРЕНОГ ПОГЛЕДА ( Бранислав Вељковић: Узводно од анђела, Просвета, Београд, 2013) – У дугој историји људског рода, у свакој генерацији, у свакој епохи, рађала се особена стваралачка машта. Ако је је особена и аутентична она се није могла јавити путем имитације старих уметника. Свака стваралачка уметност мора бити слободна и то неограничено, јер је то…
*
(ОПАЛО ЛИШЋЕ) УНУТРАШЊИ БЕСТИЈАРИЈУМ ,XIV / Марија Чудина
Тек је на крају отворено Треће око
које смо у тами задржавали. Оно сада зури
у дубину вира што се сумануто ковитла
међу становницима Бестијаријума.
Ако се ти, Владимире, загледаш у зјеницу
тог понорног ока, видјет ћеш само слику
брзе коњске трке и стријелу
што слиједи правац коњског кретања.
Твоја је рука натегла стријелин лук.
Ти мислиш да ниси био наоружан тог часа.
А ипак је у Твојој руци још увијек
сачувана енергија скоковитог одапињања стријеле
у мирну мрежницу тек пробуђеног ока.
Настој зато да му дадеш облик достојан
имагинарних очију праживотиња које се
временским ходом уназад
приближавају нама.
Једна спирала што имитира замишљену
пирамиду доста јасно приказује
тај нечујан ход. А пирамида ће се самоизградити
тек онда када будемо могли
објаснити ђудљивост времена.
Или је довољно ако замислимо
да је то неопходно кружење честица
које нису створене за мировање.
Чак је и Треће око кружеће и вртеће
у својој блиједој твари.
Та твар је невидљива и необјашњива.
Слути једино на будућност и змије
која лако савитљива и пузећа
у пијеску исписује једну графику за нас.
*
(Запис 9 ) ИЗМЕЂУ МИТАРЕЊА ЧУДОВИШТА И УМЕТНОСТИ БУДУЋНОСТИ / Александар Лукић
ДВЕ ВЛАШКЕ БАСМЕ
23
(Басма против нечастивог
који се сакрио у вимену)
Бежи нечастиви, проклети,
урнисани, срушени,
псето чупаво,
из вимена изађи,
јер те умазах
гованцетом од псета,
које је гадније од тебе,
и стигоше те девет паса,
са девет бачија,
пси те олајаше,
кучке те поједоше,
поједоше те и довршише те,
у велику те долину послаше,
тамо да једеш и да пијеш,
да зимујеш и летујеш,
у виме да се не враћаш.
Света Дјева Марија и моја уста
нек’ излече виме,
набрекло као ведро.
24
Бежи, нечастиви, из вимена овце,
јер те стиже кљун црне свраке,
канxама те распори,
кљуном те искљуца
и по гранама те растури…
Видети више: http://bezpremca.blogspot.com/2010/07/blog-post_13.html
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) ПРВА ЉУБАВ / Коли Ивањска
За мене је, већ са седам година, ствар љубави била дефинисана као дефинитивна трагедија и верност без обзира на разлоге и последице до смрти!
Било је пролеће. Поток иза куће и мртвица озеленили, све процветало. Сваки слободан тренутак ми деца из махале користили смо играјући се сопственим играма, чији смо најчешпе били креатори, неке наспеђујући, а понекад и друштвену игру (карте), кријући од родтеља. Радили смо свашта, али увек у равнотежи једни са другима и са природом.
Пролеће – значило је одлазак у поток, извлачење павити за прескакање, брање биљака, цвећа за које у Ивању свако има име, а понеком смо и сами кумовали.
У току школовања учећи фармакологију често сам хватала себе да биљке памтим по ивањским именима и фармакологији.
*
(СУЗ) Албина Сињева (1968)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Албина Сињева је рођена у Вороњежу. Радила је у “Комсомолској правди ” у Вороњежу, а касније, као главни уредник часописа “Словенски свет”. Објавила је неколико књига стихова и поетске прозе (“Заборављена уметност бити вољеном”, 1995, “Девојка-говор”, 1997 итд).
* * *
Све руине, говорници и бина гледају у лица
анђела који играју за више лиге.
Прсти се тару преко страница
при покушају прелистати све књиге.
Небесима трамваји и точкови пузе,
по угловима прорастају коприва и зова,
и очи пеку, давно преставши да сузе
од старања да прочитају сва слова.
Не стиже јесен, ко да ти препустише тишину
сред кошмара са заставама и лоптама што горе,
у буквару, где мама шест година не брише прашину,
не мете паучину, нити пере прозоре.
*
(СУЗ) Сергеј ПАГИН (1969)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Сергеј Анатољевич Пагин родио се 30. марта 1969. године у молдавском граду Јединци, у чиновничкој породици. Завршио је филолошки факултет Бељцког педагошког института. Радио је у локалним новинама, најпре као коректор, потом као уредник рубрике писама, напокон као уредник књижевне стране. Неко време радио је у занатству (обућар) и као трговачки агент. Од 2000. године је главни уредник регионалног листа „Норд-инфо“.
Аутор је три збирке песама: „Обретења“ (2000), „Шетња у новембру“ (2005) и „Цврчак у радио-пријемнику“ (2008). Живи у Јединцима.
* * *
Долази трен и страх ће да увене,
ил бити чијан пређом у тами срца безречног,
да виолина засвира, (за мене?)
у глувом дворишту, о пролазном и вечном,
где сад је сврачије трчкарање расплаканих жена
покрај црвене навлаке, плакара.
И одједном доступна биће једноставност трена
и твојим стихом прошаптаног дара,
*
(СУЗ) Игор ЧУРДАЉОВ (1969)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Игор Чурдаљов рођен је 1969. године у Нижњем Новгороду. Променио је доста занимања – монтер, конструктор, морнар, механичар. Неколико година држао је трговину играчкама (која је, како сам каже у једном интервјуу, изгорела). Радио је, потом, на телевизији. Данас је директор Нижњегородског фонда „Реч“, члан Савеза руских писаца, колумниста. Ожењен, има кћи.
Јерусалим
На завојитим улицама јерусалимским
где у лавиринту исте пијаце
сусретоше се све вере света, све епохе,
сви језици Земљини –
поисках и ја
неспорне истине, очит смисао
стаза директних, степеница узлазећих
који воде из Гехене на Голготу.
Ал бучни трг ме је с правог пута заводио
и символи безбројних религија
мешајући се на гајтанима и ланцима
слично гроздовима пијачне лозе,
заклањаху ми поглед блеском лажног злата.
*
(СУЗ) Александар ЛЕОНТЈЕВ (1970)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Александар Јурјевич Леонтјев родио се 26. јула 1970. године у Лењинграду. Објавио је збирке песама „Годишња доба“ (Волгоград, 1993), „Цврчак“ (Волгоград, 1996), „Врт лептирова“ (Волгоград, 1998), „Видик“ (Волгоград, 1999), „Крајина“ (Харков, 2006), „Завера“ (Санкт Петербург, 2006), као и књигу есеја „Тајне Полушињела“ (Харков, 2007). Преводио је Рилкеа, Вордсворта, Рембоа. Живео је у Волгограду, Прокопјевску, Москви, Великом Новгороду, радио као ноћни портир, физички радник, монтер сцене, пазикућа, обезбеђење поште, поштар итд. У последње време живи и ради у Санкт Петербургу.
Пески
Испод балкона, сред цветне саксије –
ни зеленкасте, ни лила главице.
Видик пролећа новог мирнији је,
јер неуоштрен замкама за птице.
Наредиш ли му – само срце – чу ли? –
куцњем разуме сне пролећа згасле.
Зар су све овог пута обманули?
Па чак и младост?… С њом растанка час је.
*
(СУЗ) Сергеј ШЧЕГЛОВ (1970)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Сергеј Шчеглов се родио 3. марта 1970. године у Сибиру. Завршио је филолошки и новинарски факултет Краснојарског државног университета, а 2006. године је одбранио дисертацију на тему „Лирски свет и епски мотиви у поезији Десанке Максимовић“. Написао је неколико публицистичких књига, превео драмске текстове Мирослава Беловића и књигу поезије Милутина Бојића „Песме Ероса и Танатоса“. На његову иницијативу 2005. године су организовани „Дани културе и духовности Србије и Црне Горе у Сибиру“. Живи и ради у Краснојарску. Сергеј Шчеглов је објавио збирку песама на српском језику, у преводу Мирјане Булатовић.
По Црњанском
К циљу – и по мраку!
Нема циља – стој.
Седи у плићаку,
или ћутке – пој…
Лед те сопствен лизну,
душману – топлину!
На богове пизму
утопи у вину.
Руке пружам: дај ми
нов дом – нешто моје!
Нећемо на земљи
рај наћи нас двоје…
Београд, 2004.
*
(Жуто свеће са спрудова са плавим златом ) И: РОМАН У СТИХОВИМА / Бела Тукадруз (алиас Мирослав Лукић)
Буђење из море, негде усред ОГЊЕНЕ ЗЕМЉЕ
1
Први трен буђења: подлацу посвећен
беше, с бабурастим носом, стрвном,
Вишњићевој улици. Био је обесвећен
живот, пре него што је започео.
Дуго нисам могао да заспим (синоћ)
читајући нови београдски роман.
Кошава је кидисала као океан,
као талас леден и огроман.
Роман се од средине расплињавао,
мењао тон, изневеривши очекивања.
Уместо да згусне све, роман је
јењавао, разводњавао. Разоткривања,
тако изврсно започета од прве странице.
Кошава је кидисала и даље,
као да је лудило из романа
подржава, или сам враг шаље.
Зато нисам могао да заспим
и зато су се враћали стари кошмари
и привиђења, страх од незнања
у униформи, закопчани као поштари.
И гнев – стари и нови. И страх.
Многолик. И обзири, помешани….
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) Тито и Јужни Словени у рату против Србије 1914 – 1918 / Ранко Соколовић
Тито и Јужни Словени у рату против Србије 1914 – 1918*[1] У овоме страшном рату најгори су били Словени из Аустрије – Хрват, Личанин, Словенац и Војвођани. Ружна и цинична Монархија затровала је добре нагоне Словена. Хрвати и остали, пуцали су на свој Исток, а Личанин, који у Аустрији може бити само пандур или подерани…
*
(ЗАВЕТИНЕПресс) Бисерке
Ова врста живине се све масовније и интензивније гаји у многим земљама света због врло квалитетног меса и јаја, као и добре аклиматизационе способности. У нашој земљи бисерке се релативно мало гаје, а познате су под различитим локалним називима, као што су: морке, дукатке, Мисирке, цесарке, морске кокоши итд. Ако се има у виду специфична продуктивност бисерки, велика потражња и могућност пласмана њихових производа на инострано тржише, ову врсту живине би у нашој земљи требало гајити у знатно већем броју.
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2014/02/21/%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B5/
*
(ПРОТИВОТРОВ) ИСТИНА ЈЕ СРБИНЕ ОВАКВА
…. Истина је да је Србин волео и воли своју Земљу, свога краља и своју свету веру и да је устајао да животом својим брани ове своје најдрагоценије светиње.
Истина је да је овај народ од мали бројем али велики духом.
Истина је да је бистар и проницљив и да му у том погледу мало премца има.
Истина је да је један од најдржавотворенијих народа, и ако је мали, и ако је стењући под турском канџијом нешто заостао од осталих европских народа у погледу модерног, али да је његова садашња сировост и јемац за његову виталност потврда да је процес дегенерације – која полако дави Европу – још прилично далеко од овог младог народа ….
*
(НЕГОСЛАВИН БЛОГ) OSTATOVICA, SELO NA IZDISAJU
Tuga me je uhvatila maločas, kada sam na fejsbuku videla friške fotografije sela Ostatovica, koje je postavio moj zemljak Nebojša Marković. Zahvaljujući njegovoj ljubaznosti, fotografije će se naći i na mom blogu, na kojem ovaj tekst i ne bi imao smisla bez njih.
Ostatovica je planinsko selo na jugoistoku Srbije, pripada babušničkoj opštini i Pirotskom okrugu. Selo, koje je već na izdisaju i koje, očito, nema šanse da preživi. Sa gašenjem poslednjih života u njemu, postaće samo ruinirana prošlost sa po kojom kućom u koju leti navrati neki nostalgičar.
Prema podacima iz Vikipedije, selo je 2011. godine imalo 41 stanovnika, a samo pet decenija ranije bilo ih 805 čak. Zanimljivo je da je broj žitelja sela rastao do 1953.godine, kada ih bilo 871, da bi od tada stalno išao silaznom linijom.
Kada sam bila osnovac, čini mi se jednom i kao gimnazijalka, odlazila sam sa pokojnom majkom Sofijankom, rodjenom Djurić, do njenog rodnog sela, na po jedan dan, makar. Još je radila osnovna škola i moja ujna učiteljica Milena u njoj, sretali smo i mladje ljude, neke daleke rodjake … uža rodbina odavno je otišla u gradove… Imala sam želju da se vratim u detinjstvo, bar na jedan dan, ali posle ovih slika znam da bih bih iz sela ponela samo tugu…
Nekada je Ostatovica bilo selo ipo, s mnogo prelepih kuća gradjenih u stilu tradicionalnog srpskog graditeljstva, s kamenim podrumom i stepenicama, drvenim svodovima polukružnog oblika na terasama, ogromnom gostinjskom sobom u kojoj su se slavile slave , pristojnom golemom sobom za dnevni život porodice i ostalim, manjim sobama za mnogobrojnu čeljad. Fotografije Nebojše Markovića pokazuju koliko je od toga ostalo.
Видети више: http://negoslava.blogspot.de/2012/10/ostatovica-selo-na-izdisaju.html
*
(НАЈЛЕПШИ СТИХОВИ) Ко су ти Бодлеровци? / Лако Веселиновић
*
Ко су ти Бодлеровци?
Ко су ти апсолутни уметници?
Коме је бол најдраже средство сензације?
Ко куца на врата?
Фолиранти!
Нису испили ни први шприцер!
Нису окусили крв пасју!
Нису дорасли просјачком животу!
Не би се усудили да се мењају са мном
Позлило би им ….
Видети више: http://malazavetina.blogspot.com/2008/09/blog-post_04.html
*
(ЗАПИС 49 ) Безобразлук тзв. „Културног додатка“
Београдска „Политика“ је у суботу, 6. фебруара 2010. године у свом „Културном додатку“ (стр. 9, у уобичајеној рубрици „Часописи“) донела и приказ најновијег двоброја пожаревачког часописа „Браничево“ (5-6/ 2009). Лепо! За разлику од „Новости“, које у својим тзв. рубрикама посвећеним култури, фаворизују тек неколико српских књижевних часописа по укусу својих актуелних уредника, „Политика“ приказује, па и информише, и о другим књижевним часописима, који се боре за свој опстанак. Оно што није лепо, то је чињеница, да „Политика“ површно и селективно, да не употребимо неке теже речи, информише своје читаоце, тј. доводи их у заблуду. Најновији пример – приказ последњег двоброја „Браничева“. (Видети фототипију објављеног приказа горе у левом углу!) …
Видети више: http://tzvkulturnidodatak.blogspot.com/2010/02/blog-post.html
*
(ЗАПИС 65) ТРАГОМ СТВАРАЊА УТИЦАЈНОГ ЕЛЕКТРОНСКОГ КЊИЖЕВНОГ МЕДИЈА «ЗАВЕТИНЕ: Цео свет»
… Са више од стотинак објављених књига, са више од стотинак бројева објављених свесака, часописа, Заветине су показале и доказале да се може опстати и као алтернативни, неофицијелни издавач, немонополски, невладин, ненаметачки, и да се при томе не буде у опакој власти једног узаног или ширег круга ограничених визија…
Додељујући две књижевне награде, Дрво живота и Амблем тајног писма света, Заветине су зауставиле опаку и погубну инфлацију књижевних награда у Србији.
….Заветине су практично морале да се за све изборе саме. Тако је и стварање и покретање овог Блога део те стратегије борбе и самоорганизованости у једном свету који је дубоко огрезао у себичности, наметачком духу и самодовољности.
Овде су отворени они прозори, који су у Србији иначе затворени. Одавде можете погледати и далеко унапред и далеко уназад, горе према звездама, и доле, где зјапе понори и бездани уметности и противуречности једног друштва. …
Видети више: http://zavetinemobarovinstitut.blogspot.com/2009/01/blog-post.html
*
ЛеЗ 0007988
(002) Архив ДИБИДрУС 