*
(ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ) ТИ СИ ТАЈ / Александар Лукић
Мислио сам да ћу полудети током деведесетих година ХХ века.
Бејах на корак од санаторијума, трагајући
за смислом живота, и истином.
Стварност тако ужасна лепила се о мој живот
силовита беше њена ударна каписла.
Свака шуша претила ми је чини се по задатку,
или сам им личио на шимпанзу.
Неки војници са шапкама и петокраком ушрафљеној на њој
натакнутим на главама, враћајући се са фронта, псују.
Наоружани до зуба, у парку репетирали су машинке
и уперили цеви у мене, оптужујући ме као издајника.
Два километра спроводили су ме уз пут на готовс,
до касарне а тамо: непознат официр високог ранга
као да ме је годинама чекао
да му дођем лично на ноге
промрмља уносећи ми се у лице:
одсечно: – А ти си значи то копиле! Ти си тај,
самозванац који пљује на наш рат?
*
(УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА) O suspenziji nacionalnih penzija…
MESEC i po pošto je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac saopštio da nove nacionalne penzije neće biti dodeljivane “sve dok se ne učvrste mehanizmi i profesionalni kriterijumi za njihovu dodelu”, u petak je tim povodom negodovalo Društvo književnika Vojvodine.
Tridesetak pisaca, među kojima su i saradnici časopisa “Zlatna greda” iz ostalih delova Srbije, smatraju da je odluka neproduktivna i štetna, jer suštinski kažnjava zaslužne pisce, prikrivajući stvarne krivce za neprimereno kratku istoriju ovog priznanja.
– Ovakvom odlukom kažnjeni su sami pisci, ali zapravo su političari ružili kriterijume i na osnovu neknjiževnih razloga i samovolje promovisali nakaradnu sliku vrednosti – rekao je u petak “Novostima” Jovan Zivlak predsednik DKV.
Zivlak podseća da je prethodnih godina upravo Ministarstvo formiralo komisije “i zajedno sa raznim političkim silama proizvodilo podobne kandidate za priznanja”.
*
(УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА) АУКЦИЈЕ Београдских „ЗАВЕТИНА“
….Све оне – спремне – да припомогну општој обнови народног духа и вредности, вредновања и превредновања, ширења како класичне тако и савремене или модерне књижевности, националне, европске, светске, пружајући прилику за стварање и оглашавање – преко великих књижевних конкурса – великом кругу даровитих појединаца без обзира на националну, верску или политичку припадност, људима неоптерећеним политичким или расним и другим предрасудама…Обраћамо се, на првом месту, српским филантропима, а онда и југословенским, балканским, европским и светским да нам помогну према својим могућностима – пре свега – куповином књига и часописа Београдских Заветина…
На овој страници ћемо организовати популарне аукције ретких библиофилских издања, на првом месту, као и аукције ретких, старих или исцрпљених књига. За почетак ће то бити издања у поседу неког од чланова Групе ЗАВЕТИНЕ Запис, а касније ћемо видети.
Новац сакупљен на аукцијама искористићемо за штампање књижевног часописа “ЗАВЕТИНЕ+”, као и понеких књига, превасходно, чланова наше групе…
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/%D0%B0%D1%83%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/
*
(СУЗ) Михаил ШЕРБ (1972)
Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир Јагличић
Михаил Шерб родио се 1972. године у Одеси. Завршио је филолошки факултет Одеског државног университета. Од 1994. године живи у Дортмунду (Немачка), и ради као програмер. Ожењен, има сина Иљу.
Цветови
Јер цветови су – парчадно бездани,
стабљика руке и тело им спаја;
свите главице-пупољи, не знали
ни издаха, ни даха, ни гутљаја.
Ал светлуцају, ко жене и птице,
и пахну, као трава и ко млеко;
Покретни, као одблесак и жбице,
лаки ко небо, као перо неко.
Ћуте, вратове свијају све уже,
ван полукруга да вирну, ту стали…
Њини листићи и лати издуже
полет страница, из руку испалих.
*
(СУЗ) Борис РИЖИЈ (1974-2001)
Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир Јагличић
…. Написао је око 1300 песама, већина је објављена посмртно Превођен је на енглески, холандски, италијански и немачки језик. Добитник је књижевне награде “Антибукер“. Извршио је самоубиство вешањем 7. маја 2001. у Јекатеринбургу. Оставио је цедуљу на којој пише “Волео сам све. Осим будала“. Евгениј Рејн је тврдио да је Борис Рижиј „најдаровитији песник свог нараштаја“, а популарна холандска група „Де Кифт“ снимила је две песме на његове стихове. Холандски редитељ Ален ван дер Хорст је снимио документарни филм „Борис Рижиј“ који је на фестивалу у Единбургу 2009. године добио главну награду. Године 2012 редитељ Јуриј Буторин је у Москви поставио музички спектакл „Рижиј“. Новинска белешка о песниковој смрти, објављена и на интернету, саопштава следеће:
„Седмог маја, у свом стану, у улици Шејнкмана, бр 108, откривен је мртав познати двадесет петогодишњи јекатеринбуршки песник Борис Рижиј – лауреат `Антибукера` за 1999. годину и један од шест номинованих за награду „Северна палмира“ исте те године. Рижиј се обесио на балконским вратима. Мотиви суицида до сада нису јасни, међутим познато је да је у последње време много пио, чак био принуђен да се лечи. Иза Бориса Рижега остали су удова и мали син. Десетог маја у Јекатеринбургу, око два сата поподне, на Нижњеисетском гробљу, земљи је предато тело Бориса Рижега. Пред кућом је одржан скуп на којем су присуствовали песници и писци, као и професори са Геолошког института где ради отац Бориса Рижега, где је и он сам радио као млађи научни сарадник.“
* * *
Проћи ћу ко кроз Даблин Џојс,
кроз коси пљусак, пометине
овог прљавог града, кроз
све умузгане крчметине.
Чег беше, сад га нема више,
зато је тужно и без наде,
уралски песник тако пише –
то ми случајно на ум паде.
Наркотици, пре пет – све плови,
и плес до јутра, још од јуче…
Момка с татуом „Лабудови“
изазиваху да се туче.
Ко зубар је, ко говно свињско,
ко власник клуба што не суста –
мени је – идиоти! исто –
грлим вас, љубим све у уста!
Да, идем, ко кроз Даблин Џојс,
дим удишући, отров болни.
Here I’m not loved for my voice,
I am loved for my existence only.
*
(СУЗ) Максимилијан ПАТЈОМКИН (1974)
Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир Јагличић
Максимилијан Патјомкин родио се 1. јуна 1974. године. Године 2004. основао је Сверуски фестивал поезије „Мцири“, на чијем је челу био до 2010. године. Од 2009-2012. радио је у Московском Театру младих. Предаје глуму, теорију поезије и дикцију у московском позоришном студију „Врба“.
* * *
Безумна висина узне се над светом
што је од вечности потпуно одрубљен.
Разлила се душа и главом и петом,
с њом, скупа, у телу мраз осећам, дубље.
Сто хиљада, данас, година пролете.
Од њих, четрдесет прележах, покорен.
Бесмислено, с „можда“, док животу прете,
гледам, ко острига, кроз прозор отворен.
*
(СУЗ) Галина Булатова (1974)
Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир Јагличић
Галина Булатова рођена је 1974. године у Нижњем Новгороду. Супруга песника Едуарда Учарова.
Мој деда Булатов
Посвећено мом деди Петру Степановичу Булатову
Од залиха је спомен виши, ако је добро срж судбине…
Деда Булатове, ти још бдиш, и спомен твој неће да умине.
Завирујем у дно почела; скромнијег нема, а да ваља.
У орману је дуго бдела страшна ратна медаља.
И моја ствар је када воле – па и кад живот мучи.
…Директор сеоске школе речима децу учи.
Нестрог, светлије душе с тасова – и лако схватам шему
којом су с других часова кришом бежали њему
Писма је писао – кријућ бруку, свак се клањао челом:
није баш било много руку описмењених, селом.
Најлепше славе греје престо у Русијици дародавца:
што узајми, он натраг, често, тражити заборавља.
*
(СУЗ) Светлана БУЊИНА (1974)
Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир Јагличић
Светлана Наумовна Буњина рођена је 1974. године у Харкову. Завршила је Филолошки факултет Харковског државног университета. Доктор је филолошких наука. Аутор монографије „Песници маргиналне свести у руској књижевности с почетка двадесетога века – Волошин, Гуро, Кузмина-Каравајаева“ (Москва, 2005). Заједно са Л. С. Карас-Чичибабином саставила је „Сабране песме„ Бориса Чичибабина (Харков, 2008). Водитељ и аутор програма „Приватна колекција“ на Књижевном интернет-радију. Живи у Москви.
Метеоролошка прогноза: август
1
08.08.2008.
У великом нисхођењу душе…
Цветајева
Док је на веру ван изводе,
проверавају површ воде
(шуми, свуда на свету овом) –
душа то, ма где, правда пловом
предназначење своје. Њим
привиде Рим. Но и Рим
крвави чело, раме слаби…
Ал правда она све, е да би
с течењем нафте глатко пали –
да би их – лавином! – покопали.
Да мек подијум буде бездан.
Док шуми шума звезда!
*
(СУЗ) Александар ЛАЊИН (1976)
Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир Јагличић
Александар Лањин родио се 1976. године у Лењинграду. Дипломирао је на Бостонском университету, по струци је математичар и ради у банкарском сектору. Стихове пише од деведесетих година прошлог века, а од 2001. објављује песме на интернету. Учесник је, и победник, неколико књижевних конкурса. Живи и ради у Франкфурту на Мајни.
Галебови
Ја корачам за ралом, за мном – клонулост, и дрхти рало,
то је – неважно, ситница туге на умору,
ми опростисмо једно другом више но што је у нама остало,
и сада нам оста, просто, да сањамо о мору.
Ти корачаш гипко, змај је одбего из врта пут неба,
а и јабуке румен сакри желудац – за нафору,
вратисмо једно другом више него што треба,
и сад нам оста, просто, да сањамо о мору.
Корачасмо около, зовући срећу – зови, зови, и зови! –
а она се није крила, она је – немоћа у говору.
Ми смо волели једно друго више него на небу галебови,
а сад нам оста само да сањамо о мору.
* (СУЗ) Полина БАРСКОВА (1976)
Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир Јагличић
Полина Јурјевна Барскова родила се 4. фебруара 1976. године у Лењингради. Кћи је песника Евгенија Рејна. Била је вундер-кинд, похађала је студио Вјачеслава Лејкина. На њу је, тада, вршио знатан утицај песник Всеволод Зељченко. Завршила је Филолошки факултет Санкт Петербуршког университета, на катедри класичне филологије. Прву збирку објавила је 1991. године, потом објавивши још пет књига поезије. То је песникиња помало сировог, грубог израза, који критичари дефинишу као „физички акмеизам“. Показивала је, поготово у раној фази стваралаштва, наклоност према „уклетој„ поезији, француској класичној и руској модерној (Миронов, Ожеганов). Од 1998. живи у Сједињеним Америчким Државама, где предаје, на Берклију, у Калифорнији. На питање о својој поетици, одговорила је, у једном интервјуу, овако: „Нек свако у мојој поезији нађе оно што му треба“.
Поликратови куплети
Бацах свој прстен у воде свих океана –
испловљавао је ко жута подморница.
Ошамућени кувар журио је на доручак са извештајем,
рибетина избљува моје проклетство.
Фаворит, још сасвим несвикнут на тај чин,
вртео га у рукама и мрмљао: „Каква лепа ситница“!
А ја сам се у лицу мрачила до стања буре
која за прозорима дрмаше мрамор балкона.
Наређивала сам да рашчетворе обоје – и кувара и успијушу –
ножем за воће расецала сам тупаву рибу
која је имала прилику да се мота негде подаље
с прстеном мојим у стомаку,
породицу да формира, рибицама да пристојно васпитање омогући
(искакивши прстен, могла је да живи безбедно!).
Али не – ево њега, лежи, исколачивши црни камен,
налик на око огромно девичњака Јоханаановог,
и царица пипка малићем
ону, још недавно слузаву, кошуљицу,
и раздражује се кикотом: „И треба: као жабица!“
*
(ЖУТО ЦВЕЋЕ СА СПРУДОВА СА ПЛАВИМ ЗЛАТОМ) Вашари Хипербореје / Бела Тукадруз
1
Циркус. Салвадор Дали. Пикасо. Циганке.
Лавови. Леопарди. Тигрови. Фолклор.
Књижевни .Провинцијски песници. Шекспир.
Рингишпил векова се врти. Томас Мор,
Еразмо Ротердамски, Аристотел.
Љермонтов; новинар, читалац и писац;
све се то слегло у оближњи мотел,
где банку држи невидљив доушник, Лисац.
Циркус. Векова. Еспап изложен блиста
као лицидерских срца низ, кожа
уштављена, ужад ; багра иста,
копрца се и даље траје, као глиста
пресечена на двоје. Чувај их се,
као тек наоштреног реза ножа!
2
Немам ничега што могу да продам!
Нити има ичег што могу да купим.
Илузије, да; не осваја се слобода
са оваквима, друштвом глупим!
Љермонтов је премлад и нагао;
између Шекспира и будућег је одстојање.
Само са њим укорак може се прећи
овај вашар и ово срање кроз густо грање!
Јер нема тачнијег описа, сочнијег,
за овај прогрес, гунгулу, двадесети век.
Трећина света је слободна (?),
трећина на путу према слободи тек.
Остали тону у добровољно ропство,
као у измаглицу у сутон Пек…
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) ТРИ ПРИЧЕ / Коли Ивањска
… После Париза – Лувра – Бретања, Мон Сан Мишел…, дуга вожња и одмор у ресторану “крајпуташу”. Три кафе и пиво. За моју сестру, оца мога сина и мене. Зачас се ту заустави возни парк од пет трактора са приколицама, вагонетима, вилама и грабуљама. Исти наши људи, помислих. Говоре гпасно, смеју се и гестикулирају, испијају пиво, поздрављају се сиренама и махањем руку. Говорили су о летини, времену и фудбалу – каже ми сестра, која је научила поред немачког и француски.
Настављамо пут. Стада оваца и крда стоке уместо булки…
Преноћиште; сеоски пансион; спаваћа соба од ораховине, удобна, мирише на сено…
– Пробудиће вас л’ кок – каже домаћица. Као код куће, у Ивању, помислих…
Сањапа сам да лежим на трави, под крушком, гледам да проверим где су краве и пред очима ми титра неописиво поље расцветаних булки.
Пробудио ме, заиста певац; протегла сам се одморно, и истог тренутка схватила да нисам код куће, у Ивању, у Бретањи сам…
Да ли ћу је икада више видети, Бретању и Француску, и с ким, и када? Можда са анђелима?…
*
(ЗАПИС 7) Bila je to Ona Moja Knjiga u ozbiljnim godinama / Zoran M. MANDIĆ
SLIKA
Na sred sobe ne veće od ćelije za
političke zatvorenike
Mali sto
bez stolnjaka i stolica kako to
priliči porodici nameštaja
Ispod njega okolo na podu do
zidova narušenog zdravlja
rupama za eksere
na gomili nedovršenih crteža
gvaševa izmazanih akrilnim bojama
osećao se miris patnje ruke
pomešan sa neodoljivom tugom
Duše
Ne
U toj sobi niti je bio niti je
živeo Van Gog
Drugi sasvim drugi stanar iznenađeno je
pratio mirno klizanje mog pogleda…
Видети више: http://zavetineaba.blogspot.com/2014/02/bila-je-to-ona-moja-knjiga-u-ozbiljnim.html
*
(КАРТЕ МАДАМ ЛЕНОРМАН) О књизи Бранислава Зубовића /Чедомир ЉУБИЧИЋ
ВЕНЧАЊЕ МАШТЕ И ОСЕЋАЊА
( Бранислав Зубовић: Носталгија будућности, Граматик, Београд, 2013)
Над модерним човеком или, да се тако изразим, цивилизованим хомосапиенсом надвила се опасност и претња којима некадашње генерације нису биле изложене, бар не у толикој мери. Развојем мас медија данас смо сведоци у шта се претворила библијска порука: у почетку беше реч – у неодговорно брбљање без краја и конца. Заправо, реч је постала оружје,…
Видети више: http://bibliotekez.blogspot.com/2014/02/blog-post_24.html?spref=fb
*
(ЗАПИС 44) Rusi besni: Na vlast u Ukrajini su došli teroristi, izdat nalog za hapšenje Janukoviča
U Kijevu je situacija mirna, prodavnice, restorani i železnička
stanica su otvoreni, taksisti voze, a policije nema na ulicama, mada su
se tokom noći čuli pucnji.
Visoka predstavnica Evropske unije za spojnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton boravi
danas u Ukrajinu, gde sa ključnim političkim akterima razgovara o
načinima izlaska iz krize i merama za ekonomsku stabilizaciju zemlje.
Nasilje na ulicama ukrajinske prestonice proteklih dana bilo je najgore u
državi otkako je zemlja stekla nezavisnost 1991. godine, poginule su 82
osobe, dok je 645 povređenih zatražilo pomoć u kijevskim bolnicama, od
kojih su 423 još u bolnicama.
Видети више: http://kompleksspasovo.blogspot.com/2014/02/rusi-besni-na-vlast-u-ukrajini-su-dosli.html
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) Рукописаније контра пролазности / Ранко Соколовић
… ЧУВАТЕЛНИК
“Не секирај се за њега, он је чувателник!”
На Југу Србије, у нашој Подгори, чувателник је човек који не само да чува и побољшава своју имовину, већ и родоначелник домаћинства.
Чувателник је особа која ни из чега уме да направи нешто, “вештак” који успева да “прибере мрвке и напраји погачу за укућани“, скривателник који скривеним парицама успе (“суварком”) да премости непредвиђене трошкове …
Њему се обично подсмевају они који живе од данас до сутра, зато што чувателник проноси радиност и штедљивост, главне особине мојих Подгорана.
Крпеж и трпеж држу овија свет!
Крпеж и трпеж држу цел свет!
Видети још: Леб и артишка.Пролог / Ранко Соколовић : http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D1%99%D0%B5-%D0%B4%D1%83%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE/
Погледати: Леб и артишка / Ранко Соколовић (1) Анегдоте из Пусте Реке II : http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BB%D0%B5%D0%B1-%D0%B8-%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
*
(ЗАПИС 40) Dueli: Svi tuku po Dačiću
U OPŠTOJ političkoj tuči, koja se sve više zahuktava
kako odmiče kampanja, većina opozicionih lidera izbegava „klinč“ sa
Aleksandrom Vučićem, a sve agresivnije napadaju Ivicu Dačića.
Kako kampanja odmiče, sukobi između političkih lidera postaju
sve oštriji. Opozicija uglavnom udara SPS kako ne bi ugrozila mogući
savez sa Srpskom naprednom strankom
Видети више: http://zavetineabovo.blogspot.com/2014/02/dueli-svi-tuku-po-dacicu.html
*
(ЗАПИС 43) Karamarko izvređao Nikolića: Neće nama četničke vojvode da pregledaju udžbenike!
ZAGREB OD STALNOG DOPISNIKA
– Neće nama četničke vojvode da pregledaju udžbenike. A ovi na vlasti su im upravo to dopustili, oni koji su našu školovanu decu,koja su naučila da hodaju po briselskim hodnicima, izbacili iz evropskih
institucija, kako bi iz komiteta doveli svoju nesposobnu decu. Ovo je izjavio Tomislav Karamarko u ponedeljak uveče na skupu HDZ u Omišu, a posle njegovih reči čuli su se povici ”u jamu s njima”.
Видети више: http://alternativnaistorija.blogspot.com/2014/02/karamarko-izvreao-nikolica-nece-nama.html
*
(МЕЗИЈА) Preminula ćerka Draže Mihailovića!
Ovaj februar 2014. godine ostaće upamćen po odlasku velike mučenice Gordane Mihailović, ćerke đenerala Draže.
Izraz “velika mučenica“ u ovakvim prilikama obično zvuči kao fraza, ali u ovom slučaju, to su preblage reči. Jer, Gordana je bila ćerka đenerala Draže. Zbog svog porekla robijala je u šest zatvora i logora: u zatvoru Gestapoa u Ulici kralja Aleksandra ili u Glavnjači, pre odvođenja u logor na Banjici, pod Nemcima, i potom u Glavnjači, Zabeli, na Golom otoku i Svetom Grguru pod komunistima.
O patnjama na tim groznim mestima nije želela da priča. One se nisu videle ni na njenom licu i u njenim rečima, makar ne na prvi pogled.
Do pre nekoliko godina bila je živahna, duhovita, društvena i svuda rado viđena, s tim što se to “svuda“ mora uzeti uslovno, jer je veoma pažljivo birala ne samo krug prijatelja, već i s kim će uopšte razmeniti neku reč.
Видети више: http://mezija.wordpress.com/2014/02/25/preminula-cerka-draze-mihailovica/
*
(ПЕЛАЗГИОН) Ruska oklopna vozila već u Sevastopolju!
Dva oklopna transportera viđena su u blizini ruske vojne baze u drugom po veličini ukrajinskom gradu Sevastopolju, javio je danas novinar AFP-a, dok je oko 500 ljudi protestovalo u gradu.
“Opasno je i kontraproduktivno pokušavati da se Ukrajina primora da bira po principu ‘Vi ste sa nama ili protiv nas’”, rekao je Lavrov na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora sa kolegom iz Luksemburga Žanom Aselbornom. – Lavrov je istakao da je Rusija “zainteresovana da Ukrajina postane deo evropske porodice”, prenela je agencija Itar tas.
Видети више: http://pudinadolina.wordpress.com/2014/02/26/ruska-oklopna-vozila-vec-u-sevastopolju/
*
ЛеЗ 0007990
(002) Архив ДИБИДрУС 