Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00252)

118. Србијом уздуж и попреко. Пукотина. Београд.А ти ме питаш зашто нећу у Европу. -Заветине, око Васкрса 2014.

118. Србијом уздуж и попреко. Пукотина. Београд.А ти ме питаш зашто нећу у Европу. -Заветине, око Васкрса 2014.

 

*

 

(МЕЂУПРОСТОР) У сусрет неславним годишњицама

 

На овој страни ће убудуће бити публикована грађа, наравно доступна грађа, која на неки начин потврђује чега бисмо могли да се стидимо и шта не бисмо смели да заборављамо и прећуткујемо.  Следеће године, 2015. године, априла месеца, биће пуних 70 година како су “Спску књижевну задругу” запосели интернационалци, тј. југословенски комунисти и њихови приушници. Овде објављујемо позамашнији одломак, без икаквих коментара, из “ЗАПИСНИКА ванредне скупштине Српске књижевне задруге, одржане на дан 22. априла 1945. године” ==========================================

(Грађа на тему: Нова “ослободилачка” Инквизиција, Апокрифне књиге, Резолуције)

Видети више: http://novosazvezde.wordpress.com/%D1%83-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0/

 

*

(МЕЂУПРОСТОР) „ЈОНИЋЕВ САВЕТОДАВАЦ…“ / Предраг Пузић

 

…Петар Стамболић је, на страницама партизанског  Гласа (83) , у пролеће 1944-те, крајње прецизан и јасан: “Запамтиће сва издајничка пискарала који су своја пера умакали у српску крв. Нека их нико и ништа не може сакрити, до црна земља.” Стамболић није усамљен. Са истог и других места слично су поручивали и други предводници револуције, па, како ћемо видети, и књижевници попут Ђорђа Јовановића. Посебна су “прича” они писци који су након “ослобођења”, на страницама београдске штампе, своја пера претварали у крвави мач.Подсетимо још да су свим оним истакнутим књижевницима који су се налазили ван земље, било у избеглиштву, заробљеништву или дипломатскојслужби, уколико би одбијали да признају нови, Титов поредак, власти одузимале држављанство и проглашавале их издајницима….

Видети више: http://novosazvezde.wordpress.com/%D1%83-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0/%D1%98%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D0%BF%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%9B/

 

Књига која нуди разумне и проимишљене одговоре

Књига која нуди разумне и промишљене одговоре

*

(МЕЂУПРОСТОР)   “ЧЛАН НЕМАЧКЕ КОМИСИЈЕ ЗА КЛЕВАТАЊЕ СОВЈЕТСКЕ ВЛАСТИ У ВЕЗИ СА НЕМАЧКИМ ЗЛОЧИНИМА У ВИНИЦИ”

(Из књиге Предрага Пузића “Ломача за Sensa-стр. 68-72)

У јулу месецу 1943. године, чланом међународне комисије за испитивањеи утврђивање ратних злочина, формираној по немачком налогу, силом прилика постао је и др Светислав Стефановић. Он је пре рата имао богату медицинскупраксу. Као војни лекар, учествовао је у Балканским и у I светском рату, један је од оснивача и дугогодишњи председник Југословенског и Српског лекарскогдруштва, а средином тридесетих година био је и директор београдскогопштинског санитета, више пута одликован највишим државним одличјима, па су све ове чињенице, као и његово германофилство, вероватни поводи за ово учешће. Поменуту комисију сачињавали су још и други стручњаци различитихпрофесија, из бројних земаља – лекари, новинари, професори универзитета, па чак и свештеници.Задатак ове комисије био је да испита и утврди истинитост совјетских навода по којима су Немци били одговорни за погубљење више хиљада људи у Катинској шуми, у близини града Винице и реке Буг, у Украјини. Разлоге заовакав немачки ангажман можда би требало потражити у варљивој ратној срећи, која је на источном фронту и у северној Африци Немцима све више окретала леђа.

Видети више: http://novosazvezde.wordpress.com/%D1%83-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0/%D1%98%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D0%BF%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%9B/%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%BE/

*

(МЕЂУПРОСТОР) ЛЕТОПИС НАЈАВЉЕНЕ ОСВЕТЕ / Предраг Пузић

СЛОВО ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА
“У име слободе и правде нашег народа, заклињемо се да ћемодисциплиновано, упорно и неустрашиво, не штедећи своју крв и животе,водити борбу до потпуног уништења фашистичких освајача и свих народних издајника
“. (89)

Овако гласи део заклетве коју је, приликом ступања у Космајскипартизански одред, положио књижевник Ђорђе Јовановић (1909-1943).Занимљив је други део ове заклетве у којој се термин “народни издајници”, повећ устаљеној и провереној методи из доба Октобарске револуције, користи каосингтагма иза које се, камуфлирана, крије права одредница: идеолошки противници. Овом методом Јовановић ће се често и ревносно служити уозначавању појединих еснафских колега. Наравно, не било којих. Одабир за фарисејско жигосање вршен је само у оним случајевима у којима је “мета “угледна, књижевно остварена, утицајна: Црњански, Велмар Јанковић, Драгиша Васић, Пандуровић, па и владика Николај Велимировић, само су нека од именаса Јовановићевог црвеноцрног списка….

Видети више: http://novosazvezde.wordpress.com/%D1%83-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0/%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D0%BF%D1%83%D0%B7/

*

120. Србијом уздуж и попреко. Пукотина. Београд.А ти ме питаш зашто нећу у Европу. -Заветине, око Васкрса 2014.

120. Србијом уздуж и попреко. Пукотина. Београд.А ти ме питаш зашто нећу у Европу. -Заветине, око Васкрса 2014.

(МЕЂУПРОСТОР) СЛОВО МАРКА РИСТИЋА / Предраг Пузић

Колико је књижевник Марко Ристић (1902/1984), обојен другом идеологијом и са позиција нове, тек стечене, власти, октобра 1944. године, био”убеђен” да је дошло време да се изврши, овај пут, не  ревизија вредности , већобрачун на живот и смрт са појединим дојучерашњим колегама?У даљем тексту ћемо само овлаш изнети неколико података који, на особен начин, говоре о могућим поводима и разлозима Ристићевог послератног салта.
Као што смо већ истакли, Марко Ристић је родоначелник српскогнадреализма, књижевног правца у чијем су постојању представници новог реализма видели опасност по свој покрет. Иако је у то време, срединомтридесетих година, и сам припадник револуционарног покрета, Ристић нијемогао у потпуности да прихвати наметану партијску тезу да поезија треба дабуде искључиво у служби револуције. Сматрао је да песник своју мисијууметника не сме да жртвује нити да је строго подређује идеологији иполитичким циљевима, уколико не жели да изневери и изда и себе и своје стваралаштво. А управо је покрет социјалне литературе (и новог реализма каоњеног наставка), у својим основним постулатима одузимао песнику право на своју реч и свој глас. “Ако се хоће да поезија буде стварно од користи уисторијском процесу овога времена, песнику не треба постављати искључиво практичне задатке и спутавајуће опортунистичке забране”, пише у то времеРистић.
(96) И управо је због тога, као и због њених слабих песничких домета, за Ристића социјална поезија постала “један досадан архаизам”, једно “јалово и бедно свођење читавог културног и књижевног рада на фабриковање и наметање”, она је и ретроградна “ако значи корак унатраг уместо корак даље у еволуцији људске свести.”.

Видети више: http://novosazvezde.wordpress.com/2014/04/20/%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D0%BF%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%9B/

*

(ПРОЈЕКАТ САЗВЕЖЂЕ З) Тајна професора Младеновића / поклон књига ЗАВЕТИНА за август месец 2010. године

 

Живомир Младеновић, један од најзначајнијих проучавалаца народне књижевности и  српског реализма, сигурно тренутно и најстарији живи научник на овим просторима. Рођен је у години када је умро Лаза Костић – 1910, усавршавао се на Сорбони, а први је  докторирао на тези о Јовану Скерлићу, на Београдском универзитету 1940. године. Познавао је Бранимира Ћосића, породично се дружио са Исидором Секулић. Говори и преводи са више европских језика… У разговору који је са њим водила Г-ђа Проф. Др Славица Гароња дуговеки професор и научник изнео је на видело једну велику тајну, која открива нешто недопустиво и у друштву и у свету науке и књижевности. Видећете у чему је ствар. ЗАВЕТИНЕ су одлучиле да овај разговор публикују у целини као књигу, и објаве је као дигитално и непрофитно издање, са не само свесрпским него и планетарним дометом. За изучавање српске књижевности и неславних прилика у њој у другој половини 20. века, ова књига представља врло подстицајну грађу!…

Видети више: https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/in-the-news/tajnaprofesoramladenovicapoklonknigazavetinazaavgustmesec2010godine

 

*

 

121. Србијом уздуж и попреко. Пукотина. Београд. Лабудово брдо. А ти ме питаш зашто нећу у Европу. -Заветине, око Васкрса 2014.

121. Србијом уздуж и попреко. Пукотина. Београд. Лабудово брдо. А ти ме питаш зашто нећу у Европу. -Заветине, око Васкрса 2014.

( Белешке. Дневници I ,1969 – 2009)Дневник публиковања једног мог романа

 

9.09.2012.

Ова се свеска не сме цепати, удаљавати, уништавати. – То  је било написано у једној свесци, коју сам поцепао, уништио, удаљио за сва времена.Остале су само ове 4 странице.

Мало пре дошао из центра града. Све је компликовано. Саобраћај… Синоћ сам публиковао наставак  бр. 8.Враћајући се на Лабудово брдо, запазио сам, да у градском аутобусу има 17 путника плус шофер. Док смо пролазили крај цркве на Чукаричкој падини, видео сам да су се прекрстили само три путника.

Видети више: https://sites.google.com/site/odandedovde/2012-2013/dnevnikpublikovanajednogmogromana

 

*

 

122. Србијом уздуж и попреко. Пукотина. Београд. Бела Тукадруз. А ти ме питаш зашто нећу у Европу. -Заветине, око Васкрса 2014.

122. Србијом уздуж и попреко. Пукотина. Београд. Бела Тукадруз. А ти ме питаш зашто нећу у Европу. -Заветине, око Васкрса 2014.

(БЕЛА ТУКАДРУЗ) Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ

 

Одломци из затурених рукописа. Охрабрујући фрагменти

Хердерлин; Исидор Дикас. Архипелаг сазревања, дубине, кристалне провидности…подозревања.Архипелаг оклевања. Архипелаг илузија. Зар је могла једна лепотица да развеже окове смртности Хердерлину, или ма ком другом? Зар је могла да му радости читавога света пружи у једном пехару?То је оно што су песници желели; што је желео и Хердерлин.

Срећни су сви они који Хердерлина, Лотреамона, Бодлера не разумеју.

Ко их разуме мора да подели њихове величине, очајање и трагичност.

Немцима је припало оно што је мени поклонило једно незаборавно пролеће Старе Европе, клисура расцветаних јоргована.

Пронашла ме је Љубав, онаквим какав јесам. Прва радозналост  ивота покренула ме је ка том чудесном укрштању Лепоте и Истине.

Видети више: https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/arhipelag-iluzija/arhipelagbelatukadruz

 

*

(ЗОНА ПРЕЛИВАЊА) (Песмовник) НИКОЛАЈ ГУМИЉОВ (1886 – 1921), САКУТАРО ХАГИВАРА (1886 – 1942)

ГОТФРИД БЕН (1886 – 1956), Немачка,  МАНУЕЛ БАНДЕИРА (1886 – 1968), Бразил,  ВЕЛИМИР ЖИВОЈИНОВИЋ MASSUKA (1886 – 1974)

 

САКУТАРО ХАГИВАРА (1886 – 1942), Јапан

 

СВЕТ БАКТЕРИЈА

 

Ноге бактерија,

уста бактерија,

уши бактерија,

нос бактерија,

 

пливају бактерије.

 

Неке у људској материци,

неке у утроби шкољке,

неке у срцу главице лука,

неке усред пејзажа.

 

Пливају бактерије.

 

Руке бактерија расту укрштене десна и лева,

врхови прстију на рукама им се раздвајају попут корења,

из њих израстају оштри пипци,

шире се на све стране танане длачице крвних судова.

 

Пливају бактерије.

 

Тамо где живе бактерије,

једва продиру црвени сунчеви зраци,

као да прожимају кожу болесника,

и само тај део се назире,

заиста, заиста, то је неиздржљиво тужан призор.

 

Пливају бактерије.

Видети више: https://sites.google.com/site/sazvezdez/pesmovnik/nikolajgumilov1886%E2%80%931921sakutarohagivara1886%E2%80%931942

 

 

*

 

(ЗАПИС 7) ZABORAVLJENI PRATEKST / Zoran M. Mandić

 

DVA VAN GOGA I JEDAN GAVRAN

 

(nenapisana istorija puta za sabirni centar)

 

Negde između dva obrušena doka vremena

u kući matorog gavrana stari

Van Gog

užurbano pakuje nacrte poslednjih slika

Danim gladan

iscrpljen i žut u rovovima uspomena

neumorno traga za vodom

Kopa bunar

Njegov ašov snagom keltskog koplja

probija slojeve snova

U zemlji priključenoj na

veštačko disanje kraj čijeg postrojenja

Mladi Van Gog hrani tek izleglog gavrana

Ova slika je svedok patnje za razlikom

u vremenu

bez koje pesma liči na ugaženu ponjavu iz

napuštenih kuća

sazidanih u blizini obrušenih

dokovavremena

Видети више: http://zavetineaba.blogspot.com/2014/04/zaboravljeni-pratekst-zoran-m-mandic.html

 

*

ЛеЗ 0008021 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s