Ванредно издање „Билтена“ посвећено је скоро тродневном махнитању набујалог Пека, који је у појединим тренуцима вероватно имао снагу чувене поплаве од пре 114. година, то јест 1910. године. Једном се човеку деси да види такво чудо, и ту стихију је вредело овековечити, због будућих генерација. (18. мај 2014)
*********************************************
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ФРАГМЕНТИ О МИРОСЛАВУ ЛУКИЋУ / Миодраг Мркић
… Немам пара да купујемчасописе и новине. Оно што ми дође до руку углавном је окоштали академизам. Без дубине без интригантности духа – душе за актуелно, живо. Књишки академизам, неоакадемизам је оковао наша гласила. Ништа се не дешава.
У часописима Мирослава Лукића нешто се ипак дешава. Дешава се истина. Без гњаважа писаца из друге руке. Без академизма, врћења око Кафке,Камија, и понешто од новог… У часописима и листовима се врте иста имена старих писаца и новорегрутованих – ја теби ти мени.
Мирослав Лукић, да кажемо тако уобичајено, има свој стил (јединство форме и садржине… друштвене формације рађају стилске формације поетске). У том смислу резонујем. Чини ми се да би он радо пристао на тај назив његовог књижевно уметничког рада. Значи – богочовечански реализам. Читајући његове књиге ичасописе наметнуо ми се тај израз, та синтагма – богочевечански реализам. Наравно, ион сам употребљава тај израз, ту синтагму …. Ја тај реализам, дакле један од “вечних реализама разумем тако да песник, писац обухвата, докучује, допире до великих дубина И ширина само битка, тубитка као нивоа не битка, бића, апсолута, есенције, нирване, тао, Ништа, Празнине… Или, наравно, у духу – души .И даху варијанте хришћанства – византијског, православног, ако хоћете исветосавског – у духу Бога.
Видети више: http://m950.wordpress.com/2014/05/15/%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8-%D0%BE-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B%D1%83/
*
*
*
*
*
*
*
(Аукције „ЗАВЕТИНА“) Антологија „НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ“ , треће српско издање
Антологија „НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ“ , треће српско издање, штампана је у оквиру првог издања Сабраних радова Мирослава Лукића УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА, почетком августа 2002. године. на 964 стране уобичајеног формата у академском, тј. симболичном брошираном броју примерака. То штампано издање је убрзо и распродато.Дигитална верзија, која у свему одговара штампаној верзији, може се добити на ЦД по цени од 600,00 дин. урачунати и поштански трошкови.
Постоји могућност да се, за поједине купце, доштампају примерци, али у том случају – цена је према договору. Знатано виша. …
Видети: http://krmikovac.wordpress.com/%D1%82%D1%80%D0%B3-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98-%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B5-%D1%81%D1%80/
*
*
*
*
*
*
*
*
(Библиотека ДЕФТЕРДАРОВА КАПИЈА) ЦРНО СРЦЕ У НИШТАНИГДЕ / Душан Стојковић
(Срба Игњатовић, Чим сване и друге утопије, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2011)
Нова Игњатовићева песничка збирка, заједно са двема ранијим – Судбеник (2001) и Слепи путник (2007) – твори особену лирску трилогију. Сасвим могуће, иницијална каписла за ову била је много раније написана, као књига – давне – 1975. године објављена, поема „Десети круг“. Ова поема, једна од најбољих које српска поезија уопште има, максимално концизна обимом и стилским поступцима, а раскошна – додуше горким, сасвим „пакленским“ – значењима, наслонила се на чувену Дантеову Комедију, коју је Анђело Полицијано окрстио божанственом. Нечег од пакленске атмосфере доминантне у споменутој поеми, непрочитаној до данас како ваља, несумњиво у читавој трилогији има, посебно у збирци о којој пишемо. Она појачава до максимума критичку, па и сатиричку димензију – обе су ужлебљене у рефлексивну ауру – Игњатовићеве поезије, присутну и у ранијим његовим збиркама а неуочену довољно.
Видети више: https://sites.google.com/site/orkestarsuz/krojaci-carevog-novog-odela/provetravanekriticarskihloza/crnosrceunistanigde
******************************
*
*
(МЕЂУПРОСТОР) ИЋИ ПРЕВИШЕ ЛЕВОМ СТРАНОМ НИЈЕ ДОБРО / Милан Косовић
Без показивања прстом на њих
А они су то радили нама
Временски посматрачи
Бејаху навике наших слабих страхова
Када те преваре идеали
Дал на небу постоји глува соба?
Гулаг и глуво доба
Да те ама баш нико не слуша и не чује
Голи отоци, средњовековна мучилишта ?
На левој страни је срце
Камен на камен
Опет, стално камен
А многи су имали оток обе усне
И испод очију
Видети више: http://novosazvezde.wordpress.com/%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%BB/%D0%B8%D1%9B%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE-%D0%BC/
*
*
*
*
*
(Бела Тукадруз) Неке тамо године кад сам био матурант / Бела Тукадруз
Ових кишних и суморних поподнева, кад нека врста мини-потопа хара Србијом, сређујем своју сеоску библиотеку. И тако налетим на једини сачувани примерак књиге коју сам објавио давно, пролећа 1969. године – пре 45 година. Доносим фототипију стрница 18. и 19. У стању каквом је данас. Тамо има прича о салашу, крај Пека, у Лакомици, Салашу Севераца, на коме смо безмало мој млађи брат и ја одрасли. Тај салаш је јуче преплавио поводањ Пека, не види му се више ни кров, значи да га је вода понела у дунав, у Црно море, како судбина на крају крајева све понесе.
Видети више: http://s1957.wordpress.com/2014/05/17/%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B5-%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D0%B1%D0%B8%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82/
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) Свагда и сада и увек и у векове.Амин! /Ранко Соколовић
Књига Ранка Соколовића “Свагда и сада и увек и у векове.Амин!” штампана је 2002. године у неколико библиофилских примерака, од којих је претекао само овај из кога доносимо оно што је штампано на стр. 20-21. Књигу је издао “Студио српских библиофила” и Институт за поезију (у оснивању) (Можда једног дана буде и основан?) Књига је посвећена Соколовићевој деци, Јовани и Николи….
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2014/05/17/%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%B3%D0%B4%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B8-%D1%83%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%B8-%D1%83-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BD-%D1%80%D0%B0%D0%BD/
********************************************
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
(Канал ЗАВЕТИНЕ+) КАД ПЕК ПОБЕСНИ, ЈЕДНОМ У СТО ГОДИНА
Најновији филм Канала. Видети више: http://youtu.be/nlfvfxwacv4
*
*
(Rasejanje Zoran Spalajkovic•48 видео снимака ) НЕБОЈША СОЛУНАЦ: ОДГОВОРНОСТ: „Воли своје, али поштуј туђе“
Видети више: Rasejanje Nebojsa Solunac :
*
*
(ЗАПИС 8) ПИСОАР ДОБРЕ АКУСТИКЕ / Шајтинац
Излаз је улаз
Гласови невидљиви,
Облици нечујни
Исте су мрве на поду и у џепу
А ти си једина којас чучиш
Једина која се чудиш
Под тобом ко под ниском палмом
Отиче топли ћилибарски млаз
Варниче твоје зенице
Између порцелана и ногавица
Одоздо се чини да
отисци и мрље могу пасти ко
прах с глатке површине и да се
догађаји дешавају,слажу као нанос одозго…
Видети више: http://velikazavetina.blogspot.com/2014/05/blog-post_17.html
*
*
*
(Библиотека ДЕФТЕРДАРОВА КАПИЈА) ШТИТ САТИРЕ ПРОТИВ РЕЖИМА / Миљурко Вукадиновић Лука Јоксимовић Барбат (1956), као аутор запажене књиге „Приче боје ватре“, демонстрирао је завидну прозну културу и стратегију – широк дијапазон прозних могућности (од најкраће приче, преко кратких прича и цртица …
Видети више: https://sites.google.com/site/orkestarsuz/krojaci-carevog-novog-odela/provetravanekriticarskihloza/stitsatireprotivrezimamilurkovukadinovic
*
(Зона преливања) АНТОНЕН АРТО (1896 – 1948), ЕДМОН – АНРИ КРИЗЕНЕЛ (1897 – 1948) , ЕМИЛ БОЈСОН (1897 – 1979), АНТУН БРАНКО ШИМИЋ (1898 – 1925)
ЕМИЛ БОЈСОН (1897 – 1979), Норвешка
СМРТ У ВОЈНОЈ БОЛНИЦИ
Блијесак мјесеца што у страху јури међу облацима
Затим ноћна болничарка, нагнувши се над њега, примијети да је хладан.
Котачи носила одјекнуше у тупим мозговима.
Станка. – Јутарње сунце на празном четворокуту
Испражњеног кревета.
На поду разбијено стакло са сата,
Најновији филмски магазин без власника
а тихи морфинизирани глас поспано пита: „Који је то био?“
То је војник који је умро док су сви спавали.
Видети више: https://sites.google.com/site/sazvezdez/pesmovnik/antonenarto1896%E2%80%931948edmon%E2%80%93anrikrizenel1897%E2%80%931948
*
*
*
(СУЗ) NIKI ĐOVANI/ NIKKI GIOVANNI: CRNČUGA /NIGGER; KANTI KALEN/ COUNTEE CULLEN: ZIMSKA PESMA/ WINTER POEM
NIKI ĐOVANI/ NIKKI GIOVANNI: CRNČUGA /NIGGER
Crnčugo
Možeš li da ubiješ
Možeš li da ubiješ
Može li crnčuga da ubije
Može li crnčuga da ubije belca
Može li crnčuga da ubije čoveka
Možeš li da ubiješ crnčugo
A? Crnčugo, možeš li da
ubiješ
Znaš li kako da raskrvariš nekog
Možeš li da otruješ
Možeš li da izbodeš
Možeš li da ubiješ, a? crnčugo
Видети више: http://1983z.wordpress.com/%D1%88%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%80/od-sandberga-do-dzil-skot-herona-1/niki-dovani-nikki-giovanni-crncuga-nigger-kanti-kalen-countee-cullen-zimska-pesma-winter-poem/
*
Последња вест пристигла у време публиковања Билтена: Srpski pisac i akademik Ćosić preminuo je jutros u snu u svom domu
(КУРИР) BEOGRAD – Pisac i akademik Dobrica Ćosić preminuo je jutros u snu u svom domu u 93. godini.
To je Kuriru potvrdio i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Ćosić je iza sebe ostavio ćerku Anu Ćosić Vukić, unuku Milenu i unuka Nikolu.
Akademik, pisac i prvi predsednik SRJ rođen je 29. decembra 1921. godine u selu Velika Drenova kod Trstenika. Do početka Drugog svetskog rata završio je Srednju poljoprivrednu školu u Bukovu kod Negotina, a posle rata i Višu političku školu „Đuro Đaković“ u Beogradu. Učestvovao je u NOB-u od 1941. godine, prvo kao ilegalni partijski radnik, a potom kao politički komesar Rasinskog partizanskog odreda. Bio je ratni urednik lista „Mladi borac“, član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju, a posle rata član AGITPROP-a CK KP Srbije, član CK SK Srbije od 1965. do 1968. godine….
Видети више: http://www.kurir-info.rs/umro-dobrica-cosic-clanak-1374309
ЛеЗ 0008036
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 