Ванредно издање „Билтена“ посвећено је скоро тродневном махнитању набујалог Пека, који је у појединим тренуцима вероватно имао снагу чувене поплаве од пре 114. година, то јест 1910. године. Једном се човеку деси да види такво чудо, и ту стихију је вредело овековечити, због будућих генерација. (26. мај 2014)
*
(Канал ЗАВЕТИНЕ) КАД ПЕК ПОБЕСНИ
Једном у сто година.
Поплава Пека, Звижд, с-и Србија. !5 – 19. мај 2014.
Канал ЗАВЕТИНЕ+
Продуцент Др Димитрије Лукић
Објављено 20. маја 2014. Дужина трајања : 46 минута.
Број посета 31.
Видети: http://youtu.be/a4FAoplD5gY
*
(КОГИТО КЛУБ) Зашто се данас прећуткује „Слово љубави“/ Радослав Војводић
Опроштај од писца Времена смрти[1]
Баш сам био изненађен читајући Недељник . Не могу да се начудим: која то мучица натерује нашег пријатеља – већ проглашеног великог писца Добрицу Ћосића – да не говори истину или да се самообмањује када помиње штампање познатог романа Време смрти?
Наиме, 1979. године издавачка кућа „Слово љубве“ била је у пуном залету: сви су честитали на издавачком програму, који је тада објављиван у штампи. Финансијска ситуација била је добра. Једнога дана, наш драги сарадник професор др Зоран Гавриловић довео је у редакцију и Добрицу Ћосића. Тада су штампане прозне књиге Борислава Пекића, Данила Николића, Слободана Џунића, Мирка Ковача, Бране Шћепановића, Данка Поповића и многих других, сабране приповетке Иве Андрића у две књиге (приредио Жика Стојковић), затим књиге Десанке Максимовић, Јаре Рибникар, Миодрага Поповића, Николе Милошевића, Зорана Гавриловића, Јована Деретића, Павла Зорића, Васе Милинчевића, Предрага Палавестре, Весне Парун, Изета Сарајлића, Јасмине Мусабеговић (књига о Растку Петровићу), Бране Црнчевића, Риста Тошовића, Слободана Томовића, Гојка Тешића – Београдско огледало Станислава Винавера итд. Била је запажена, такође, прва књига Радована Бели Марковића. Штампали смо и дефинитивно издање Мансарде Данила Киша. Такође, требало би истакнути књиге Миодрага Павловића, Ивана В. Лалића, Свете Мандића, Слободана Марковића, као и сабрана дела Јована Дучића (приредио Стојан Ђорђић), Ђуре Јакшића (приредио Душан Иванић), сабрана дела Бориса
Пастернака у шест књига, заједно с „Просветом“ (приредио Света Лукић), као и сабрана дела Борисава Станковића (приредили Благоје Јастребић и Раде Војводић) и изабрана дела Хермана Хесеа (приредио Зоран Глушчевић), у девет књига, у великом тиражу. „Слово љубве“ добило је право од Немаца за штампање Хесеа – за цео југословенски простор. Вероватно сам неке драге књиге и писце заборавио, немам каталог при себи. …
Видети више: http://zavetine41.wordpress.com/2014/05/24/zasto-se-danas-precutkuje-slovo-ljubavi-radoslav-vojvodic/
*
(ВРЗИНО КОЛО) СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА/ Зоран М. Мандић
Србија има и оно што други немају
Плићаке у дубоким водама
Које с правом јуришају на све њене
Јаде и промашаје
Србији не требају страни
Алуминијски чамци
Амфибије, пумпе и рониоци
Дубоке воде живе од њене страсти
Од њеног јуриша на саму себе
Бог је Србији подарио тврдоглавост
Међу ватрама, земљотресима и поплавама
Преплављена зовама и липама она
Муке свог усуда и
Победе над самом собом
Носи на широким плећима и
Не либи се да пада и устаје насред
Света вођа и завођа туђих мука
Видети више: http://tamnivilajet.wordpress.com/2014/05/21/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%B4%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BC-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B/
*
(ВАШАРИ ХИПЕРБОРЕЈЕ) НОВА ЛАГУНА / Аалександар Лукић
МАРИЈА
Приви се уза мене жена нека лепа,
Марија веровах да је то?
Имаше лице моје мајке из девојачких дана.
У густом честару плавог багремца
мами ме да чаврљамо.
Распарене птице то чине.
Рашта Маријо устајеш из гроба?
Да те згњечим, Маријо?
Са досадним мувама тако
поступају на сеском столу
усред ручка. Немам снаге.
Бежимо од порезника,
пологу јучерашње светице,
са мртвачким белегом на глави.
Ево нам се ближе ловци са псима
на поводцу. Сад ће нас сустићи
и приповедати о праведницима.
Због осећања части
изгубићемо живот.
Видети више: http://kamenipecatneolita.wordpress.com/2014/05/23/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D1%83%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B/
*
(МЕЂУПРОСТОР) ЛУДЕ ВОДЕ, МАЈ 2014 / Милан Косовић
Брест је здравље природе
Њега убијају велике промене
Први се разболи и умире
Ваздух је доброг квалитета
Нема посебних упутстава
За понашање
Мирис натрулог лишћа
Можда и стигнете
Пратећи поток до мрака
Само земља
Треба да се врати у земљу
Да ум испуни главе
Усијане од хедонизма
Побеснеле и обесне
Памет да овлада…
Видети више: http://novosazvezde.wordpress.com/%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%BB/%D0%BB%D1%83%D0%B4%D0%B5-%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D1%98-2014%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D1%81-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
*
(ЈУСТИНИЈАНОВА ДИНАСТИЈА) МИРИС РУЖА / Благоје Свркота
I
Ведрина се зачудо никад није одвајала од нас. И на тој ужурбаној станици док смо стрпљиво чекали нову новцијату композицију алуминијумских шинобуса. Да нас врати кући. Увече, јер смо још јако рано изјутра стизали у град и стару добру гимназијску зграду на углу Лазине и Доситејеве….
Видети више: http://70simbolisz.blogspot.com/2014/05/blog-post.html
*
(SUZ) IMAMU AMIRI BARAKA/LIROJ DŽONS, FRENK OHARA, ROBERT KRILI ((7)
FRENK OHARA
ZNAM JEDNOG ČOVEKA
Kao što rekoh jednom svom prijatelju,
jer ja uvek
pričam, Džone,
rekoh, što mu nije bilo
ime,okružuje nas tama, šta
da poduzmemo protiv
nje, ili bolje, da kupimo,
i zašto da ne, prokleto veliki auto,
vozi, reče on, za
ime boga, gledaj
kuda ideš.
*
(SUZ) Alen Ginsberg (8)
URLIK
– Karlu Solomonu –
Video sam najveće umove svoje generacije uništene ludilom,kako gladuju,
histerično nagi,
vukući se kroz crnačke ulice u zoru tražeći besni fiks,
hipstere anđeoskih glava spaljene zarad antičkih nebeskih veza s zvezdanim dinamom u
mašineriji noći,
koji u siromaštvu i dronjcima šupljih očiju i naduvani bdeli su i pušili
u natprirodnoj tami stanova bez tople vode lebdeći nad krovovima grada
kontemplirajući džez,
koji su razgolitili svoje mozgove do Nebesa pod dvosmernim autostradama i ugledali
Muhamedanske anđele umne obasjane na vrhovima krovova oronulih
naseljenih zgrada,
koji su proleteli kroz univerzitete isijavajuči led iz očiju umišljajuči sebi Arkanzas i
tragedije u Blejkovskom polutonu među školarcima rata,
koji su izbačeni s fakulteta zarad ludih & opscenih oda na prozorima svojih lobanja,
koji su se krili u neobrijanim sobama u donjem rublju ,spaljujući svoj novac u korpama
za otpatke osluškujući Teror kroz zidove,….
Videti više: http://1983z.wordpress.com/%D1%88%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%80/od-sandberga-do-dzil-skot-herona-1/alen-ginsberg-8/
*
(Biblioteka NOVO SAZVEŽĐE) IN MEMORIAM ALEN GINZBERG (1926-1997) / ROBERT TILI
PREDGOVOR*
Juče je,u subotu, na šabas*,5.aprila,1997.godine, u svojoj 70.godini,umro američki književnik jevrejskog porekla,Alen Ginzberg (Allen Ginsberg),budista po verskom uverenju,odgojen,kako rekoh,kao pripadnik judaističke religije,od strane roditelja-jevrejskih izbeglica iz Rusije,pacifista, svojevremeno i anarhista, lider,u početku tzv.»bit»/beat/,a kasnije i hipi /hippy/ generacije, borac protiv rasne,verske,seksualne i inih segregacija, za sve vrste sloboda i oslobađanje,uopšte ljudskog ponašanje,volje i misli u dogme i stege ma kakve vrste. Predvodnik i saborac takvih veličina kakve behu mu kolege mu i poštovaoci,prijatelji i saradnici:
Džek Keruak,Nil Kesidi,Viljem Barouz,Karl Solomon,Lorens Ferlingeti,Geri Snajder,Gregori Korso,Majkl Meklur, preteče mu i poetski «uzori»-Kenet Reksrot i Viljem Karlos Viljems, potom Timoti Liri, Bob Dilan, dugogodišnji mu ljubavnik, pesnik Piter Orlovski, Alen Vots, Norman Oliver Braun, Adrijen Mičel,Džil Skot Heron,Imamu Amiri Baraka/Liroj Džouns, Vilhelm Rajh, Herbert Markuze, Ken Kizi,Bertrand Rasel, Oldous Haksli/Jack Kerouac,Neil Cassidy, William S. Burroughs, Carl Solomon, Lawrence Ferlinghetti, Gary Snyder, Gregory Corso, Michael McLure,Kenneth Rexroth, William Carlos Williams,Timothy Learry,Bob Dylan,Peter Orlovsky,Allan Watts, Norman Oliver Brown,Adrian Mitchell,Gill-Scott Heron,Leroi Jones,Willchelm Reich,Herbert Marcuse,da nabrojim samo neke u dugom vremenskom periodu od ranih 40ih minulog veka do smrti. Njegove,ili njihove. ….
Videti više: https://sites.google.com/site/zavetineinfo/plus-ultra/inmemoriamalenginzberg1926-1997
*
(Biblioteka NOVO SAZVEŽĐE) MOJA TUŽNA SUŠTINA / Alen Ginzberg
Izbor, prepev, beleške Robert Tili
MOJA TUŽNA SUŠTINA
– ZA FRENKA O HARU -*
Katkad kada su mi oči crvene
popnem se na vrh zgrade RCA
i posmatram svoj svet,Menhetn-
moje građevine,ulice po kojima mi izgiboše koraci,
mansarde,kreveti,gajbe bez tople vode u bojlerima
-pa Petu Aveniju ispod koju takođe nikada ne zaboravljam,
sa svojim mravljim kolonama od automobila,malim žutim taksijima,ljude
koji koračaju veličine mrlja od vune-
Panorane mostova,osvit ponad mašinerije Bruklina,
sunce koje zalazi nad Nju Džersijem kada sam se rodio
&Paterson gde sam se igrao s mravima-
moji kasniji ljubavnici na 15.ulici,
moje veće ljubavi s Louer Ist Sajda,
moje negdanje fatalne ljubavi daleko na
Brodveju-
tragovi se ukrštaju po ovim skrivenim sokacima,
moja povest sumirana,moja odsustva
i ekstaze po Harlemu-
sunce što sja na sve što posedujem
u jednom treptaju oka k horizontu
u mojoj poslednjoj beskrajnosti-
slučaj je voda…..
Videti više: https://sites.google.com/site/zavetineinfo/plus-ultra/mojatuznasustinaalenginzberg
*
(ЗОНА ПРЕЛИВАЊА) ФЕДЕРИКО ГАРСИЈА ЛОРКА, РАДЕ ДРАИНАЦ, АНА АХМАТОВА, АНРИ МИШО
АНРИ МИШО
У ПОСТЕЉИ
Болестан, лежим потпуно непомично у постељи. Када досада постане толико неподношљива да нешто мора да се учини, ево шта радим:
Смрскам своју лобању, прострем је поред себе, и када се она довољно спљошти, ја пустим своју коњицу. Чујем јасне ударе копита по том чврстом и жућкастом тлу. Ескадрони сместа прелазе у кас, коњи копају ногама и бацају чивта. И та бука, тај чисти и многоструки ритам, та срчаност која одише борбом и Победом, очаравају душу онога који је прикован за постељу и не може да се покрене.
Видети више: https://sites.google.com/site/sazvezdez/pesmovnik/federikogarsijalorka1899%E2%80%931936radedrainac1899%E2%80%931943
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) Србин Србину…
Реч лингвиста
(Србин Србину највећи враг)
Латиница није изворно српско писмо, него смо је примили од браће Хрвата после 1918. а нарочито после 1945.године. Наше прелажење на латиницу, после много пута и буквалног забрањивања ћирилице, показује нашу плитку свест, кратко памћење, крхку одлучност и малу спремност да останемо свој на своме и у оном највреднијем што сваки народ чува као светињу – језик и писмо.*[1]
Енергичних и изричитих захтева да се тај посао уради ћирилицом – још нема! Уколико,Microsoftпрограм не преведемо на ћирилицу, ми се од српског језика можемо опростити! Баш као што се опраштамо и од других својих националних и духовних обележја, пошто људи који воде културну и научну политику, више гледају да се додворе свету, него да ураде неопходне националне послове.*[2]
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%83/
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) Један неодржан говор / Ранко Соколовић
У књизи Црвено и плаво, књижевник ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ објавио је текст Једног неодржаног говора, а под насловом – С нанулама у ушима. Ко су људи с нанулама у ушима? Драгослав Михаиловић за НТ каже:
Више пута сам у Српској академији наука и уметности (САНУ) говорио да је српска лингвистичка наука неприлагођена Србији, јер 56 одсто Срба из Србије не говори Вуковим језиком и не припада српским новоштокавским говорима. То изазива велике културне проблеме јер тај део Србије сматра да култура њему не припада, не бави се културом, не прима је и не ствара је. Пре двадесет година изнео сам у Одељењу за језик и књижевност САНУ податак да на српским староштокавским теренима ствара 2,08 пута мање писаца него на новоштокавским, вуковским, просторима у Србији. Све то говори да је наша наука о језику морала да посвети депресираним подручјима много већу пажњу. А уместо тога, четрдесетпет година директори Института за српски језик били су Црногорци, који су, мала средства намењена истраживању, углавном трошили на Црну Гору и у Црној Гори. У исто време довлачили су у Институт лингвисте по својим рођачким, братственичким и племенским резонима, а не по способностима, који за Србију нису марили. Тако су данас од четрдесет радника Института чак двадесетак Црногорци, а из Србије један или двојица! У српској лингвистици за људе из Србије нема наде!
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%83/%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD-%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) КУДА ПЛОВИ БРОД БЕЗ КРМЕ- Ранко Соколовић
АКАДЕМИЈА СЕ МОРА ВРАТИТИ У СРБИЈУ*[1]
“Опредељивање за Југославију значило је пројектовану пропаст за Србију, а САНУ је, у припреми и неговању те пропасти, доста учествовала. Јован Цвијић је, у име југословенства и уз помоћ Краља Александра, случајано закључио да најбољи људски примерци на планети потичу баш из његовог планиског села, а да су сви други-другоразредни! Вук Караџић је 56 процената народа Србије избацио у дијалекат и шутнуо из културе…
Улазимо у заморан циклус избора новог Извршног одбора Српске академије наука и уметности управо у тренутку кад је нестала, по српски народ фатална, творевина звана Југославија. На жалост, ми у њеном благовременом напуштању нисмо учествовали. Напротив, остали смо још до краја затуцани верници и сервилне слуге и дочекали да заједно с њом пропаднемо. Жмурећи на животне промене и не слушајући опомене, доживели смо да нам бивши председник, кога смо због злочина према нама сами морали позвати на правосудну одговорност, допадне на међународни суд као ратни злочинац, а ми као народ дођемо у опасност да нас свет, правним актима на дуг рок, изопшти из цивилизације као губаве агресивце неспособне за живот у миру и демократији. Сада ћемо видети да ли ћемо из рушевина Југославије почети некако да се извлачимо – а ко зна да ли ћемо у томе успети и када ћемо успети – или ћемо због њене ружне судбине, као сажаљења достојне суклате, само и даље запомагати и лице нагрђивати.
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%83/%D0%BA%D1%83%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B4-%D0%B1%D0%B5%D0%B7-%D0%BA%D1%80%D0%BC%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2/
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) ВРЕМЕ ЗА ПОВРАТАК / Ранко Соколовић
ГОДИШЊА СКУПШТИНА С А Н У
У Српској академији наука и уметности 01.јуна 2006. године одржана је редовна годишња скупштина на којој је поднет извештај о раду ове установе у 2005. години и усвојени предлози о избору секретара и заменика секретара у три одељења. Тако је академик Предраг Палавестра поново изабран за секретара Одељења језика и књижевности, а Предраг Пипер, дописни члан САНУ, за заменика.
Потврђен је и избор академика Василија Крестића за секретара Одељења историјских наука, док је заменик постао академик Војислав Кораћ. Академик Светомир Арсић Басара постао је заменик секретара Одељења ликовне и музичке уметности. Скупштина је изгласала и новог члана Председништва САНУ кога је предложило Одељење језика и књижевности. То је академик Никша Стипчевић, чији избор није подржао само академик Драгослав Михаиловић.
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%83/%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
*
ЛеЗ 0008038
(002) Архив ДИБИДрУС 