(Салаш СЕВЕРАЦА)
(4. jun 2014, Посвећено сећању на Миљану Вићентијевић-Лукић, 4. јун 1957 – 1986)
*
(КОВИОНА) Оно што је израсло из земље враћа се опет у земљу, а оно што је никло из небеског семена, враћа се у небо
Два писма, која сам сачувао, игром случаја. Прекјуче се, у Раброву, неки дежмекасти старац упиљио у мене; нисам могао да се сетим ко је, али човека сам однекуд знао.
– Ехеј, пријатељу! – Пошао је човек за мном. – Ја сам Звонко, држим кафану у Љешници… Како је чика Мика. Је ли жив?
Човек је скинуо шешир и тада сам га препознао. Био је то Бебин син – син Бебе шофера из Љешнице, коме је мој отац пре скоро пола века био шеф. Звонка сам виђао, био је старији, али сам више контактирао са његовим млађим братом Мимом. Не усуђујем се да питам да ли је Мима жив, да ли је Беба жив?
– А коју гура чика Мика? – рекао сам.
Остарили смо сви.
После, на рабровској зеленој пијацу, опет су ме препознали неки старији људи, које ја никада раније нисам срео. По оцу су ме препознали. Жена тога човека, који ме је препознао а од кога смо купили јабуке, имала је леп осмех какав сам виђао на лицу једног Мишљеновчанина, пок. Жарка Аћимовића. Погинио је трагично, несрећним случајем, прелаазећи пружни прелаз на путу за Белило са Милетом Буџом пре десетак година. После кад смо се вратили у наш тихи дом, ушао сам у библиотеку, у којој влада извесна полутама и дању због завеса, и присећао сам се многих ликова којих више нема. Неке сам видео тако јасно, мислим њихова лица, иако су умрли пре тридесет и више година. Добро сам их упамтио а да нисам ни знао.
Сређивао сам многе папире, писма, које су ми писали разни људи, на првоим месту колеге и пријатељи, рођаци и други. И тако сам налетео на два писма, мојих старих пријатеља, који су ми писали као војнику… Први је умро, другог нисам видео дуго, нешто се не јавља последњих година. Надам се да је још увек жив и здрав.
Видети више: http://zavetinekruna1.wordpress.com/2014/05/29/234/
*
(МЕЂУПРОСТОР) Буђење отписаних / Слободан Ј. Чворовић
Поводом књиге УМЕТНИКОВ РАЗГОВОР СА ДУШОМ Слободана Ј.Чворовића (рецензент Вук Стамболовић)
Одбрана и Обнова душе – преумљење из зла у добре вибрације материје, стварности око нас.
Поредећи Николу Теслу, Свету Гору, Светога Саву…историјат и пут становника овога поднебља, долазио сам до разних, супротстављених облика мисли, идеја, баш као на стално узаврелом Балкану.
У свем том нежном интелектуалном поређењу, извору разних загонетки, долази катастрофа, или „од Бога“ опомена или двоструко већа катастрофа од осталих земаља у окружењу. Катастрофа је ставила пред овај народ, још један испит – душа. Директно, без увијања, Господ је проговорио природом. То су буквално, преводили описмењени грађани: „Ти можеш.Ти можеш да будеш – Човек. Србија те треба!“ Одзвањало је медијима, улицама, плочницима Београда.
Да, природа је проговорила душом уметника и огласила милосрдност као вечни спас ма како и колико то неспремном човеку деловало.Она је одузела, све његово, као и уметнику, а сачувала по сваку цену Њега, човека, као залог потенцијалне драгоцености.
„Све ово до сада не ваља шта и како си радио, човече, како си се опходио са људима и природом, како сте заједно чували једни друге и бринули једни о другима, и сад, ајмо поново“!
Видети више: http://novosazvezde.wordpress.com/%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0/budenje-otpisanih-slobodan-j-cvorovic/
*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) Необјављене књиге (1)
Драги Мирославе Лукићу,
Шаљем Вам, као што смо се договорили ову малу пошиљку – текстове, неколико сам штампао у листовима и часописима пре много година, на које сам скоро и заборавио.Негде сам прочитао да писање оплемењује, што је можда и тачно, али скривени смисао стварања лежи у нечем другом. Чини ми се да све бледи пред коначним (смрћу) и можда је стварање очајнички покушај да се супроставимо коначном, или да барем заборавимо на своју драму.Данас је то сасвим необична појава да ви о свом трошку издајете рукописе потенцијалних писаца, особа за које мало људи зна, Ја сам одавно престао да верујем – у себе као писца , као што сам вам и у нашем последњем разговору на селу у четири ока ,ставио до знања.
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/2014/05/30/%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-1-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/
*
(НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ) АЛФА И ОМЕГА ХХ ВЕК / Александар Лукић
Кад човек дочека дубоку старост, детињство
у сећањима добија изглед трулих мушмула.
Томе се надај млади човече.
Штала за гојне краве у очевом дворишту
наличила је каквом турском хану. Са тремом
изграђеним дуж читаве зграде, доксатима са којих висе
обешене саксије, каткад са засађеним петунијама,
каткад са патуљастим мушкатлима.
Доксат је оцу, пред вратима ковачнице,
која се налазила такође под истим кровом
неком приликом послужио за вешање домаћих кучића.
Видети више: http://sifrajegulja.wordpress.com/2014/06/04/%D0%B0%D0%BB%D1%84%D0%B0-%D0%B8-%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%B3%D0%B0-%D1%85%D1%85-%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B/
*
(КОГИТО КЛУБ online ) ДОБРИЦА ЋОСИЋ: ПОНУЂЕНО МИ ЈЕ ОД СТРАНЕ ЦИА ДА НАСЛЕДИМ ТИТА и да, заузврат, добијем Нобелову награду!
… Порука ЦИА: Замените Тита, ми ћемо средити Нобела
Долазимо у време кад су превирања у Југославији. Долази до пада Берлинског зида. Успостављају се вишепартијски системи у земљама бившег социјализма. Јављају се разни утицаји, руски фактор, амерички фактор, ЦИА, ЕУ, Вили Брант, италијанска влада! Шта они сви очекују, шта траже од вас лично, а шта ви желите?
– Двадесетак дана после Титове смрти мене позове мој издавач Јовановић из Америке, који је штампао „Време смрти“ у два издања, једно популарно, једно обично, на енглеском. Позове ме да хитно дођем у Лондон. Ја се спремим са мојом ћерком која говори енглески и дођемо ми у Лондон.
Он нама резервисао хотел „Клервиџ“, а ја знам да у хотел „Клервиџ“ иду Тито и ови саудијски краљеви нафте. Одем у најнормалнији хотел са Аном. Јавимо се ми Вилијему Јовановићу, он нас позове на ручак у „Клервиџ“. После ручка он каже:
– Хајде да прошетамо мало Лондоном. Изађемо, он нас води у улице највеће гужве. Почиње да ми саопштава следећу ствар:
– Да вам одмах буде јасно, ја сам представник Централне обавештајне службе и преносим вам поруку Андропова и америчке владе. Америчка и совјетска влада хоће после Тита да му нађу заменика. Била су два кандидата, Ђилас и ви. Закључили су да сте ви млађи и да сте популарнији од Ђиласа. Стало се на становиште да наше службе, америчке и совјетске, раде на томе да ви замените Тита и да преузмете власт у Југославији. Запрепастио сам се. Моја ћерка пребледела, преводи ми то.
Видети више: http://zavetine41.wordpress.com/2014/05/30/dobrica-cosic-ponudeno-mi-je-od-strane-cia-da-nasledim-tita-i-da-zauzvrat-dobijem-nobelovu-nagradu/
*
(ПУТЕВИ СРБИЈЕ) Могући нацрт „Аутобиографије“ / Б. Тукадруз
Без патетике и цепидлачења
7. – Све што ми је било ускраћено (списак би био подугачак када бих набрајао), прелазило је у амбиције, у полет и занос, велике замисли.Шта је од свега тога остало осим читаве флоте исписаних папира, бескрајне горчине? Несигурност. Непрецизност. Никад из првог потеза да погодим тачно у средиште мете. Оклевање је постало друга природа, навика. Широко поље. Страх се одомомаћио, кукавичлук се скућио. И тако су прошле деценије, зар не? …
Видети више: http://marijobelakumrijo.wordpress.com/2014/05/30/%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%86%D1%80%D1%82-%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83/
*
(ЗАПИС 7) Песме Зорана Мандића
ПУТОВАЊЕ
Сањао како путујем
Последњи поглед
обасјавао је Сунце
Довољно светла за пут
кроз плаву таму
рекох себи пре
раскрснице између
Раја и Пакла
А тамо на том месту
велика непровидна врата и
никог на улазу
Да ли скренути лево или
десно питао сам се
Видети више: http://zavetineaba.blogspot.com/2014/06/blog-post.html
*
(МАГАЗА) Братство деперсонализованих ликова Бркановићевих: литијаша, часних отаца, рибара и удовица… / Зоран М. Мандић
… Овај текст је написан за каталог самосталне изложбе
сликара НИКОЛЕ БРКАНОВИЋА из Сомбора коју је
у Ликовној галерији Арт 18. априла 2014. године
у Бачкој Тополи отворио књижевник Зоран М.
Мандић.
Видети више: http://zavetinebr1.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B0/%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0/
*
(ECUMENICAL NEWSPAPERS) Afganistan – NATO DEMOKRATIJA u akciji
Pogledajte ove stravične slike, neopisane strave u Avganistanu, ( autor Jesus Sanchez Fernaandes) koje nam je prosledio Gospodin Georges Konikovic (iz Pariza).
https://plus.google.com/u/0/+MiroslavLuki%C4%87zavetine/posts
Videti: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/06/04/afganistan/
*
(ЗАВЕТИНЕПресс) Izvlačili uginulu stoku s groblja, rezali lešine pa prodavali meso
Pripadnici Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici su uhapsili R.J. (25) i G.J. (26) sa područja Sremske Mitrovice zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo proizvodnje i stavljanja u promet škodljivih proizvoda, saopšteno je danas iz ove Policijske uprave.
… U prtljažniku njihovog automobila policija je pronašla oko 100 kilograma obrađenog svinjskog mesa za koje se sumnja da je namenjeno daljoj, odnosno pijačnoj prodaji, objašnjava se u policijskom saopštenju.
U PU Sremske Mitrovice ističu i da je policija oduzela meso i obavestila sanitarnu i veterinarsku inspekciju koja je izašla na lice mesta i konstatovala da meso nije za ishranu, navodi se na rtv.rs
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2014/06/04/izvlacili-uginulu-stoku-s-groblja-rezali-lesine-pa-prodavali-meso/
*
ЛеЗ 0008042
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 