( Петак, 5. јун 2015. – Салаш СЕВЕРАЦА)
*
ЛеЗ 0002390, (КВОЧКА) Народ звани квочка (1)
…..СОКОБАЊСКИ Индијана Џонс ни по коју цену није желео да га сликамо. Ни отпозади, ни са стране, ни да се не види, ма никако! На крају смо се нагодили: уместо сликања, дао нам је мапе попа Мартина.
Дружина попа хајдука
Дијана Димитровска, 17.08.2008 Оцена:
5.00 (Гласова: 8)
МИТ и стварност у југоисточној Србији, тешко је раздвојити. Вековима живе складно као једно биће.
С колена на колено овде се преносе приче и тајне о скривеном благу које су хајдуци закопавали по планинским врлетима и пећинама.
У крајевима где су војевали хајдуци, баш уз царски и стамболски пут, сви знају за благо попа Мартина.
Овдашњи народ верује да се негде у врлетима баш близу њиховог места, било у Сокобањи, Нишу, Пироту, Књажевцу, Жагубици… крије ризница попа Мартина или која друга – хајдучка, пре свих, а онда и нека друга, античка.
На исто веровање наилази се и с оне стране границе, где наши суседи, ношени вером, трагају за златом попа хајдука
http://akademijaalhemije.blogspot.com/2015/06/1.html
*
ЛеЗ 0002391, (РТАЊ) Манастир изронио из блата… (Сачекајте само да дам потпис студентима – замолио је Миодраг Кркобабић (1971) док смо се налазили испред редакције Политике. Овог, по приступу очито неформалног предавача, испоставиће се касније у разговору, и уметника који на исти такав начин – неконвенционално – аранжира своја дела, на корак од улаза у зграду заиста је чекало троје академаца. Њима и њиховим колегама на Високој школи ликовних и примењених уметности струковних студија у Београду преноси знања из области аудиовизуелних композиција. Неке од њих, настале у периоду од 2000. па до данас, изложио је у Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, на поставци која траје до 8. јуна. / Приче које је представио, осмишљене као амбијенталне поставке које се састоје од фото, аудио и видео материјала, испитују положај појединца у савременом друштву и процесе социјализације, индивидуализације и формирања личног идентитета који никада није трајан, већ је предмет континуираних промена. Како објашњава док разговарамо, на идентитет утиче систем у којем човек живи, политика која се у том систему води, али и маркетинг, који је све агресивнији. / Насловом изложбе „Ништа лично” аутор као да публику увлачи у самоанализу, наводи je да мисли и повезује наизглед супротстављене парадигме – приватно и јавно, локално и глобално, лично и опште. „Портрет непознатог човека с брадом”, „Лична карта” и „Некроспектива” неки су од радова чија је срж субверзивна, а уметнички поступак довитљив. / – Личне карте, умрлице, полицијске идентификационе фотографије, постери са потрагом за несталом особом, породичне фотографије… Све су то елементи мојих радова који асоцирају на идентитет, његове границе, могуће промене, манипулације. Желео сам да изазовем посматрача да обрати пажњу, осети можда чак и нелагоду, која иницира дубљу анализу онога што види – каже Кркобабић…
http://najboljidrug.blogspot.com/2015/06/blog-post.html
*
ЛеЗ 0002392, ШИЉАК – древна пирамида која зрачи (СВЕТИЛИШТЕ. – У кругу од десетак метара од места које мештани зову Светилиште, професор Ристовски забележио је врло бурно зрачење. На том месту, у подножју Ртња, постоје остаци некакве грађевине, очигледно из давних времена, али нико не зна какво је то здање било и од када датира.
Најмодернија, поликонттрастна интерферентна камера, којом је руковао професор Лјубо Ристовски, показала је потпуно запрепашћујуће резултате. Овај инструмент је направљен као начин да се региструју биоенергетска и електромагнетна зрачења која пријају људском организму.
– Снимци показују како врх Ртња – Шиљак, углавном упија енергију, док је место које мештани зову Светилиште, у подножју планине – углавном зрачи – објашњава др Лјубо Ристовски. – Надаље, геометрија ове планине је потпуно неочекивана, и сигуран сам да се на њој емитују енергије које су веома корисне за људско здравље. )
http://najboljidrug.blogspot.com/2015/06/blog-post_3.html
*
ЛеЗ 0002393, (Оно чему сам се вратио много година доцније) / Бела Тукадруз
Белешке уз Случајни рукопис – / БЕЛО, ЦРНО, ЦРВЕНО // Глава XII
…Авлије се плаве од јоргована.
Авлије се беле од љиљана.
Овде бомбе не експлодирају,
Али измилеше чудне змије,
Као да су укрштене са „божјим кравицама“
(како овде зову даждевњаке).
Роса. Гукање гугутака.Роса до колена.
Јорговани. Расцветани. Али не миришу.
Онај глувонеми скупља пластику у џакове,
А један други српом жање коприве. И товари
У ручна колица. Пек надошао. Овде бомбе
Још не падају. У ливади замршена трава:
Прошли су берачи печурака. жута глицинија
Пред салашом. Из оближњег дисконта смех
Необуздан,женски. Масни изрази. Поезија
Овде ништа не може. А киша пада тако дуго
Да сам већ заборавио када је и започела,
вероватно
Још онда када смо побегли из Београда засутог
Бомбама?
http://velikazavetina.blogspot.com/2015/06/blog-post.html
*
ЛеЗ 0002394, МУЗЕЈ СПЉОШТЕНИХ ФИГУРА (Симеуна Ђака)
ВОДОРАВНИ СОЛИТЕР НА ТОЧКОВИМА,ПУН СИРОТИЊЕ
Срби као да пишу своју историју на снегу. Напада нови слој и прекрије им повест. Огреје сунце и све се истопи. Анаша историја није „чаша воде, кад се проспе да у земљу оде“, зар не? Не могу да схватим да су наши преци упраисторији могли целу ведску књижевност да држе у памети: „Махабхарату“, Рамајану“, веде и веданте, целу „Илијаду“ и „Одисеју“, преткосовки, косовски и покосовски еп наизуст знали, сви од петогодишњег детета до седогастарца, а данашњим Србима као да су свраке попиле мозак -сетно говори србски бард Симеон и жалосно клима главом. Као да смо постали дебили…
Не каже се дебили, него гдебили – трудим се да вратим нашем разговору почетну шаљиву ноту и ноншаланцију.
Где били – да били – дебили – вештом игром речи Симеон Ђак ми поново доказује да ми је дорастао саговорник и да ме чак превазилази у каламбурима.
http://izsenke.blogspot.com/2015/06/blog-post.html
*
ЛеЗ 0002395, (ДВАПУТ ПОДВУЧЕНО) ЂУБРИШТЕ ВРЕМЕНА / Зоран М. Мандић
БЕЗ БРИГЕ, ЂУБРИШТЕ ВРЕМЕНА
Без бриге, ђубриште времена
Им своје споменике од
Мермера и свиле. Од фуснота.
Аутобиографија. Камењара
Обученог зеленом маховином
Ослободити се оклопа на брзину уз пут,
Искочити кроз прозор захукталог воза.
Имати смелости за кафкијанску огуљену
Кресту ускрслу посред темена. Одбацити
Оклоп
http://zavetinedonacije.blogspot.com/2015/06/blog-post.html
*
ЛеЗ 0002396, (КВОЧКА) ЂЕРЂЕЛИН (извод) (Приповеда се да је у месту Ђерђелину некада била варош, звана Ђерђелин. Та се варош простирала од запада ка истоку, од данашњег Ђерђелине до Грабовца, места у равници, где је некада било старо село Грабовац, или се варош простирала од данашње ђерђелинске до грабовачке чесме. Захватала је целу равниоцу Грабовац и страну данашњег Ђерђелина. Дућани су, како се прича, у тој вароши били толико чести, да је мачка могла по крововима прећи с краја на крај вароши. У Ђерђелини и данас има зиданих бунара за које кажу да су из тог времена. Затим, постоје зидине од некаква градића, које се једва познају. / У Грабовцу постоји нека развалина за коју се прича да је од бање, која је ту била. До бање је стара чесма а одмах до ње развалине за коју се држи да је од цркве. / Близу ове црквине је место Товарњача, где су се товариле и растоваривале камиле, које су доносиле робу граду Ђерђелину и односиле оно што је било за одношење. / У Ђерђелину и околини и данас се проналазе стари римски новци, старе мамузе, косе, мотике и друге гвоздене и бронзане ствари. Још народно предање каже да је из народних песама познати Ђерђелев Алија је био из овога града, као и да су овај град засновали Турци….) http://akademijaalhemije.blogspot.com/2015/06/blog-post_4.html
*
ЛеЗ 0002397, (АГОНИЈА И АГОН) На југозападу Македоније пропада заборављена и оскрнављена капела наших страдалих предака. Тешко је закључити где су кости убијених Срба. Незапамћен масакр бугарских хорди 1916. Године
http://fabrikamaslacakla.blogspot.com/2015/06/1916.html
*
ЛеЗ 0002398, (БОРБА ПЕТЛОВА) „Матица Српска“ и коментари
Кад држава ћути, Матица зове добротворе
владимир протић | 04/06/2015 01:24
Кад се „Летопис Матице српске“ отвори за полемику, отворен дијалог о важним питањима наше литературе, претплатићу се. У међувремену, снађите се сами јер сте својим конформизмом сами себе довели у ћорсокак.
Видети више: http://bermetiardelija.blogspot.com/2015/06/blog-post.html
*
ЛеЗ 0002399, (ФАДО) Шта мисли орао?… / Светислав Стефановић
Створен сам да летим кроз просторе плаве,
Бескрајно широке и бескрајно чисте,
А ове ме глупе и надуте главе
Приковаше овде да вечито исте
Прљавштине њине и безјаштва гледам,
Кажњен, не знам зашто, к’о мој друг ни један.
http://zavetineaba.blogspot.com/2015/06/blog-post.html
*
Ђб (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)
ЛеЗ 0002351, (Салаши СЕВЕРАЦА) Библија није мртва књига, нешто што је чврсто постављено. Она је колективно дело које се развија као дете, као дрво са својим гранама и цветовима који расту – каже аутор Дидје Декоан, добитник Гонкурове награде и актуелни генерални секретар Академије Гонкур, писац и сценариста, Декоан у овом делу покушава да, како каже, људе растерети страха од најпревођеније и најобјављиваније књиге на свету
ЛеЗ 0002352, (СВЕТИОНИК) ДОБИТНИЦИ ПРИЗНАЊА „СРПСКЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ“ ЗА 2015. ГОДИНУ
(Од нашег сталног дописника из Параћина)
ОДЛУКA ЖИРИЈА О ДОБИТНИЦИМА НАГРАДА СРПСКЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ ИЗ ПАРАЋИНА ЗА 2015. ГОДИНУ
Највише признање РАВАНИЧАНИН, за трајан допринос српској књижевности, духовности, култури и националној баштини – односно награду за животно дело – добили су:
Мирослав Лукић алијас Бела Тукадруз, књижевник из Београда;
проф. др Драгомир С. Радовановић, књижевник из Лесковца и
Борислав Радосављевић, књижевник из Јагодине…
http://zavetinesvetionik.blogspot.com/2015/05/2015.html
*
ЛеЗ 0002400, Срђа по други пут међу Србима / Св. Басара
https://zavetinekruna1.wordpress.com/2015/06/04/srda-po-drugi-put-medu-srbima-sv-basara/
ЛеЗ 0008192
(002) Архив ДИБИДрУС 