Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00344)

( Среда, 10. јун 2015. – Салаш СЕВЕРАЦА)

ЛеЗ 0002412, (ЗАВЕТИНЕ+) „Периклово доба наше културе“

ЈЕДНО СЕЋАЊЕ – ЖИВОЈИН ПАВЛОВИЋ

Да ли је пок. Живојин Павловић, филмски редитељ и писац, једини пример, или један међу ређима, за оно о чему пише отворено и окаснело Г. Б. Јовановић*?

Сигурно је да има много више истакнутих јавних личности који о Титу на сличан начин мисле и после тридесет и пет година након смрти југословенског диктатора.

Годину-две након што је одштампан мој роман „Ујкин дом“, не знајући да је Живојин Павловић изјавио то што је изјавио, покушавао сам неколико пута (и у томе нисам успео) да лично упознам Ж. Павловића. И када ми се учинило, да се приближава тај данкада ћу упознати Ж. Павловића, човек, који је одлично и изблиза познавао Павловића, упита: „Али зашто вам је стало да га упознате; ви сте и као људи и као писци, сасвим, сасвим различити?!“ Погледао сам у колегу, и рекао: „Па, баш зато! То јест, волео бих да са Павловићем поразговарам о екранизацији романа „Ујкин дом“…“ Саговорник је припалио нову цигарету, примакао своју столицу ближе, осмехнуо се и шапнуо ми: „Али Жика није макнуо од КНОЈ-а, он никада не би то урадио, тј. екранизовао твој роман!“ …

http://alajbegovaslama.blogspot.com/2015/06/blog-post.html

(Часопис ЉУДИ ГОВОРЕ, онлајн издање, Торонто) Драги пријатељи,

Због одласка на дужи годишњи одмор, обајвили смо целокупан преостали текст

Бела ТУКАДРУЗ
УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА (15)

који смо до сада објављивали у 14 краћих наставака.

Ради се о значајном критичком сагледавању савремене српске књижевности па Вас молимо да га исчитате.

С поштовањем,

Радомир Батуран

—

НЕПРАВДА (неописана!)
О опсежној РАЈСКОЈ СВЕЋИ (из које су израсле све три књиге мојих сабраних песама), ево, ни дванаест година након објављивања, није написано ни неколико текстова. У чему је ствар?Да ли није ништа написано, зато што није имао ко? Или је та опсежна поетска књига – сваштара једног скрибомана?
Није тачно ни једно ни друго. Реч је о нечем сасвим трећем.
У РАЈСКОЈ СВЕЋИ дотакнут је смисао онога што се догађало у Србији на крају другог миленијума и Наметног века: дотакнуто је КОНАЧНО СВОЂЕЊЕ РАЧУНА, јер је у тој књизи било недвосмислено изражено то: тајни повратак вери и молитви. Захвалан сам Богу што се то мени догодило, као песнику, као антологичару, као романописцу: то је било више од религијског препорода, и те књиге су отварале пут ка васкрсењу српске поезије…
Сад је време за нешто друго: да се дотакне истина, потпуна.
Из све три књиге мојих сабраних песама, као и из мојих романа, или трећег издања НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА, може се видети, ако човек хоће: да сам ја испунио два главна задатка. Први да се удубим и да оживим своје срце. И други – да негујем, плевим и облагорођујем своје духовно искуство. Јер то је одувек био једини пут према великој поезији…

Видети више: http://www.ljudigovore.com/2015/06/bela-tukadruz-umetnost-dijagnoze-i-umetnost-lecenja-2/

ЛеЗ 0002401, (ЈУХОРСКЕ ПУСТАХИЈЕ) Друидска пећина на врху Јухора (Друидска пећина која је откривена 1999. године на Великом Ветрену, највишем врху планине Јухор, у близини остатака келтског утврђења из 1. века пре наше ере, једина је таква грађевина у југоисточној и највећем делу средње Европе. Све до пре пар година претпостављало се да је овај објекат храм или гробница, да би професор доктор Милорад Стојић из Археолошког института у Београду утврдио у које сврхе је пећина заправо коришћена. /

Према Стојићевим речима, објекат од мегалита за који ће се касније испоставити да је друидска пећина пронађен је током снимања документарног филма о јухорском келтском утврђењу, на тераси испод бедема. Открио га је Живота Милановић, један од сарадника на филму, и о томе обавестио Стојића у паузи снимања. )

http://bibliotekez.blogspot.com/2015/06/druidska-pecina-na-vrhu-juhora.html

ЛеЗ 0002403, (ЈУХОРСКЕ ПУСТАХИЈЕ) КЕЛТСКА ХРОНИКА ИЛИ О НАРОДУ КВОЧКИ (…Ти Протосрби су практично били „народ квочка“ народ који је изумео писмо, бројни систем, а писмо и број су нераздвојна целина. (Зар словни бројеви, такозвани римски, нису јединство слова и бројне вредности). Протописмо тих Протосрба, пронађено у Лепенском виру, а посебно Винчанско писмо, откопано у Винчи код Београда, сведочи о најстаријој писмености, која је настала управо овде, у главама тих древних и умних Срба староседелаца, који су другим народима дали језик, и писмо, и бројни систем. / И само да су то урадили, па је немерљив допринос савременој светској култури и цивилизацији. А она управо и почива на писму, језику и броју. Чак и компјутер, не би могао да функцинише без нуле. / А нулу су управо измислили, и имали је записану у својим графемама, ти наши стари преци, назовимо их за ову прилику археолошком терминологијом – Винчанцима и Лепенцима. /Познато је да Јухор у себи садржи руде племенитих метала, да је и пре Римљана експлоатисан, па је овде била развијена металургија, о чему нам и данас казују бројни топоними. Осим што спомињу Римљане, нико од историчара и истраживача неће децидно да говори о томе да су се металургијом на овим просторима бавила древна, праисторијска српска племена. / Додуше, тек у последње време, у јавности се чују такви, али опрезни гласови стручњака. …)

http://bibliotekez.blogspot.com/2015/06/blog-post_5.html

ЛеЗ 0002404, (ЂЕРЂЕЛИН) (ЂЕРЂЕЛИН) – ПРАИСТОРИЈСКИ ГРАД / Мирослав Димитријевић (…. Овај мој прилог, колико је мени познато, први је озбиљан приступ
истраживању града Ђерђелина и култа древног српског бога Ђурђа (не
Светог Ђорђа, то је хришћански мученик) у српској, а то значи и у
европској и светској историографији. Он се прећуткује и гура у таму
заборава. Чак га приписују Алији Ђерзелезу. То су бесмислице
помуслимањених Срба који немају своје јунаке, па хоће да се негде
„удену“. То је њихов проблем, а донекле и проблем Иве Андрића који и
написа приповест о овом потурчењаку харамији. Срби муслиманске
верописповести од прве половине 15. века траже свој национални
идентитет, своје историјско утемељење. И ја то апсолутно разумем. Без
своје историје, културе и цивилизације си као без одеће. Град Ђерђелин
је праисторијски српски град, а у време око Тројанског рата највећи
град на левој обали Мораве. А о Тројан граду, кога је подигао сам цар
Тројан – Сербо Макеридовић или Јеракло, писаћу Вам у неком другом
прилогу.
Хвала на уступљеном простору, драги Мирославе Лукићу,
Ваш стални дописник Мирослав Димитријевић

Председник Српске духовне академије у Параћину )

http://posebnaporodicnazavetina.blogspot.com/2015/06/blog-post.html

ЛеЗ 0002406, (СВЕТИОНИК) Још поправљам своје књиге (НИЈЕДНОМ човеку на свету његов сопствени живот не изгледа чудан. То си преживео, отишао си даље, сећаш се… Не знам како да коментаришем свој некадашњи живот, сем да мислим да сам могао да живим боље. Зашто је била толика халабука око мојих дела, зашто су се неки људи умешали, не умем да кажем, сем да ти људи нису били довољно паметни. Што се оцене књижевности тиче, дошло је нормалније време. За друге неке ствари можда је и теже него што је било. И за мене је, на крају, теже, јер сам ушао у неке дебеле године, које нисам од себе очекивао – каже, за „Новости“, академик Драгослав Михаиловић, поводом објављивања његових сабраних књижевних дела, у издању „Лагуне“…..)

http://zavetinesvetionik.blogspot.com/2015/06/blog-post.html

ЛеЗ 0002405, „Револуционари“ изводе народ на улице, уз слатка обећања, која никад не испуњавају.. ((Два чланка из „СПУТНИКА Србија“: Припрема ли Вашингтон хаос на Балкану , и Како је српско Косово постало амерички ранч)

http://majdanbodler.blogspot.com/2015/06/blog-post.html

ЛеЗ 0002407, (ЗМИЈА БЕЛА КАО СНЕГ) Из Старих бележница / Бела Тукадруз

ШУМСКА МАЈКА

(MUMA PADURI)

Године су најбоље сито, критичар, помишљам листајући избледеле белешке, записане у суботу, 11. јануара 1997. године, у близине „Пудине Горунове горе“, тј. у с. Мишљеновцу. Две године пре бомбардовања Нато алијансе, пет година пре смрти наше мајке Наталије (1932 – 2002).

Прокишњава нам све, цури на теме и потиоку, леден млаз,

Више од хиљаду година, капље у мраку, као у пећини,

Десет хиљаде година капље,

И испод пазуха је влажно,

И испод навиљка и пласта сена,

Одозго капље, кров је дотрајао,

Нову кућу треба да кућимо, је ли?

Нови чардак ни на небу ни на земљи?

http://zavetinealfaiomega.blogspot.com/2015/06/blog-post.html

ЛеЗ 0002408, (САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ) Патрисија Фернандес Трапа, из шпанске издавачке куће, за „Новости“ објашњава зашто су се одлучили да штампају баш „Кућу на осами“, а не неко познатије дело српског нобеловца (- Та књига је објављена у Србији 1976, годину дана после Андрићеве смрти. Као постхумно дело може се сматрати и својеврсним писаним тестаментом аутора – каже Фернандес Трапа. / Наша саговорница додаје да им је ово дело било занимљиво и због свог историјског контекста. / – Чини нам се да јунаци „Куће на осами“ одлично осликавају балкански карактер, ту сталну тензију између две веома различите културе: отоманске и западне. Андрић уме и зна да на маестралан начин читаоцима дочара атмосферу у којој су рањивост и зла коб његових јунака приказани као последица окружења у коме живе. )

http://majdanbodler.blogspot.com/2015/06/blog-post_7.html

ЛеЗ 0002409, (АРХИВ У ОСНИВАЊУ,1) ОД свих нас Црњански је једини рођени писац, искрен је био наш нобеловац. Иво Андрић и Милош Црњански између два рата били су велики пријатељи. Андрић је волео стихове Црњанског, док је он био одушевљен збирком „Екс Понто“. Црњански је написао песму „Етеризам“ посвећену Андрићу, а Андрић је написао песму „М. Ц“, са иницијалима Милоша Црњанског.

О њиховом пријатељству сведоче и писма Црњанског Андрићу, која се чувају у Архиву САНУ. Ваљало би их се у години јубилеја – стодвадесетогодишњице од рођења Милоша Црњанског присетити.

У личном фонду Иве Андрића, под инвентарским бројем 1627, чувају се 74 писма, разгледнице и телеграма, које је Црњански писао свом колеги и пријатељу, а „Новости“ добиле да прегледају. Писма сведоче о приватном животу и личним недоумицама Црњанског, о настајању њихових дела, савременицима, али и о уметничком сазревању две књижевне громаде.

http://zavetine.blogspot.com/2015/06/blog-post.html

ЛеЗ 0002411, (СРБИСТАН) Веровали или не: СРБИСТАН!ЈОК, БРЕ!

Јер „Србистан“ је као фора, хахаха, капираш, то нам говори како је Србија исто ко Исток, Централна Азија јеботе, што аутоматски значи распад и пропаст, деспотију и прћију. Да се разумемо, а) Србија јесте курац од државе из многих разлога о којима сада не вреди расправљати, …. (речник сленга)

http://odavde.blogspot.com/2015/06/blog-post.html

(АЛМАНАХ) Потонуће сваки брод направљен од трулог дрвета, ма које сорте било и ма како да је било лакирано

ПУБЛИКА навикла на комедиографа Бранислава Нушића, на сцени Београдског драмског позоришта, 12. јуна, видеће мање познатог Нушића. Представа „Палилулски роман“, у адаптацији и режији Егона Савина, настала по мотивима драме „Иза Божјих леђа“, доноси причу о животу на периферији некадашњег Београда и бесмислу у ком се људи некада налазе због друштвених околности и предрасуда. / Животи ових становника вођени су безнађем и безумним страстима, попут месара Сима који се не жени због љубави, већ због обећаних дуката. Лик Нушићевог месара оживеће један од најупосленијих младих глумаца Милош Биковић, кога ових дана гледа и биоскопска публика, у филму „Сунчаница“ руског оскаровца Никите Михалкова.

http://zavetineprozori.blogspot.com/2015/06/blog-post.html

ЛеЗ 0002414, (МОБАРОВ) Из рукописа и архива Зорана М. Мандића

…Надати се је нечем новом, у очекивању Годота, што неће бити само пресликавање већ доживљене повијести. То је и један, међу инима разлозима, због којих сам Мандића укључио у покрет балканског сублимизма… (Томислав Дретар)

https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/testimonials-1/izrukopisaiarhivazoranammandica