( Среда, 1. јул 2015. – Салаш СЕВЕРАЦА)
*
(Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ) Одломци из затурених рукописа. Охрабрујући фрагменти
… Пронашла ме је Љубав, онаквим какав јесам. Прва радозналост живота покренула ме је ка том чудесном укрштању Лепоте и Истине. Сусрео сам своју Судбину на једном дивном брегу у мартовски сутон, шапутала ми је на уво, па сам и ја могао да шапућем са њом. Судбина је загонетка. Загонетка је то да неки младић с првим кораком у живот тако наједном, тако потпуно, тако брзо, тако дубоко осети читаву судбину свога времена и века, свог усуда; и загонетка је да то осећање тако неугасиво у њему борави неколико деценија, можда зато што није био довољно суров да га истисне као пасту из тубе.
https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/arhipelag-iluzija/arhipelagbelatukadruz
*
(ДУХОВИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ) ИМАГИНАРНИ МУЗЕЈИ (прва верзија)
„УЗМИТЕ папирну траку и спојите јој крајеве изврнувши их у облику осмице: добили сте Мебијусову траку, која је за математичаре тврд орах. То више није цилиндар, имамо само спољну и унутрашњу површину које се неприметно стапају. То је сада деформисани цилиндар, уврнути ваљак унутар кога би се моторциклиста у непрестаној кружној јурњави нашао у одређеном тренутку на леђима с точковима мотора у ваздуху!
Стварност треба изобличити, само мало је изврнути да би нам открила нове размере простора и времена.
Мислим да се Грегор Самса нашао пред таквим изазовом у тренутку кад се преобразио у инсекта. Подређен људским законима равнотеже, он једноставно више није могао ни да хода ни да пузи. Да би се изборио са простором у коме иде час горе час доле, у коме се више не зна шта је унутарње а шта спољашње, ништа друго му није преостало него да постане инсект.
Преображај људи и предмета последица је јуриша унутарњих слика. (…) Ешар се не задовољава пресликавањем природе : то свако зна, или скоро свако. За њега је васељена чудо, тајна. ‘У тродимензионалном свету, показати истовремено лице и наличје није могућно. ‘ Полазећи од те замисли, Ешар се упустио у космичку пустоловину потраге за четвртом димензијом. Да би се створио свет тако сличан а тако различит од онога кога ми опажамо, прво га морамо видети другим очима, из друге перспективе. А потом постићи такво савршенство израде, такво мајсторство да нам се предочи „привид простора“. У нашем свету површности, Ешар је можда последњи настављач уметничке традиције за коју је „потпуно овладавање занатом“ врлина, идеал. (… )
Под руком мајстора и који промишља свет, свако његово остварење покреће механизам мишљења који нас неумитно доводи до суштинских питања: Где је почетак? Где је крај?“Данило Киш је написао овај текст за рубрику Ле мусее егоисте (Себични музеј) која већ годинама постоји у Ноувел Обсерватеуру и где људи од угледа – уз приложену репродукцију – тумаче своју „слабост“ према некој слици (или цртежу).
http://homoljskimotivi.blogspot.com/2009/02/blog-post.html
*
(Библиотека СВЕДОЧАНСТВА) ЛеЗ 0002498, ХАНИБАЛОВ ШАТОР / Зоран М. МАНДИЋ
… И да будем искрен, годинама не знам где ми се заметнуо јужнопацифички Речник питања са острва пацова. И, како, уопште, да напишем овај текст, макар и у форми депеше, свестан колико и Џулијан Асанж, о томе да је прича о брату Ликсу и сетри Вики уздрмала свет, чак и уназад, све до паганина Ханибала Оршевског и његовог трезорског симулакума у: слезини, хемоглобину и јетри антрополошког здања мог савременог егзистенцијалног бића, које воли да: чита, упоређује, пише и записује.И сарађује са браничевским књижевним текама. И ко зна до када би трајало то незнање (које је најтеже научити} да недавно нисам налетео на један позивни пропагандни плакат за утакмицу коју су на старом Баск-овом фудбалском игралишту требали да одиграју ЦРНО-БЕЛИ против ШАРЕНИХ. На плакату је, без кладионичних
мамаца, писало:
БЕЛИ – на голу – Белатукадруз, леви бек – Јовица А., десни бек – Александар Л.,
леви халф – Јован П., центархалф – Мирољуб М., десни халф – Бошко Т., лево крило – Душан С.,лева полутка – Леонид Ш., центарфор – Бранко М., десна полутка – Сава Д. (Миливој Н.),десно крило – Станислав В. (капитен), портпарол – тренер – Милић С. од М., главни консултанти Бата М. и Милош Ц.,. официри за медије – Сава М. и Зокс.
ШАРЕНИ – на голу – Драган Ј., леви бек – Александар Ј. (капитен), десни бек –
Војислав К., леви халф – Фрања П., центархалф – Саша Р.., десни халф – Давид А., лево крило – Драган Х., лева полутка Милован М. – центарфор – Милосав Т., десна полутка – Александар Л, десно крило – Раша П., портпарол – тим – менаџер – Радивој М., главни консултант . Недељко Р., официр за медије – Благоје Б..
Утакмица, нажалост, није никада одиграна, одложена је због поледице. А, ех, ех,
ех….:))), да је одиграна, макар и једно полувреме, јер само би се на њој заједно, са ревијом разнобојних оковратних шалова, у публици, нашли многи ликови, рецимо: Јован Скерлић, Бранко Ћопић, Христифор Жефрановић, Јован Рајић, Раде Драинац, Доситеј Обрадовић, Стојан Новаковић, Ј. Ј. Змај, Јован Цвијић, Ј. Стерија. Поповић, Владимир Ћоровић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Ђура Јакшић, Владислав Петковић Дис, Иво Андрић, Антоније Исаковић и Бранко Радичевић. Зашто жал и жалост? Зато, што би, само, одигравање једино једне такве утакмице у наведеним, или сличним саставима, дала одговоре на нека важна питањима о спорењима…
https://sites.google.com/site/izarhivamojihuspomena/svedocanstva/hanibalovsatorzoranmmandic
*
(ОВДЕ) ЛеЗ 0002494, ДОМАНОВИЋЕВСКА ПОЕЗИЈА СРБЕ ИГЊАТОВИЋА* / Душан Стојковић
Наш песник, мајстор минијатура, концизног лирског филигранског веза,
доказао је и овом књигом, као и неколиким ранијим песмама и читавом претходном
збирком Пијавице и друге утопије (2011), како се придружује снажној ангажованој
поезији, која се „политичкој“ лирици на корак приближује или се, већ, у њој и
утаборује. Поред распричане критичке ангажованости која понекад и не може да
очува до краја свој дах, постоји и ова друга, и другачија, која се непрекидно збија и
згушњава. То не значи да ређе, и лакше, погађа. Игњатовићева се приклања овој
другој. Он је пуно тога научио од Радоја Домановића. Најновија његова поезија,
она из претходне и ове збирке, домановићевска је у најбољем смислу те речи.
___________
* Објављено као поговор књизи песама С. Игњатовића: ЦИНОБЕР – Београд, Фондација Солидарност Србије, 2015, Библиотека „Ђурин шешир“ стр. 56 – 63.
http://simbolzavetina.blogspot.com/2015/06/blog-post_27.html
*
(Библиотека СВЕДОЧАНСТВА ) ЛеЗ 0002496, 30. јун
САБОР ДВАНАЕСТ АПОСТОЛА / Милош Јанковић
Лрво мучен, па онда распет
Апостол Андреј што први је зван,
Петар, срдит, у ланце сапет,
наопако распет у летњи дан,
а Тома Неверни, што додиром гледа,
себи пет копаља види,
Матија камењу себе не да,
али му врат секиром бриди, https://sites.google.com/site/izarhivamojihuspomena/slike/30junsabordvanaestapostola
*
(ДОПИСНИЦЕ) ЛеЗ 0002497, „Дон Гиљермо Аполинер“, „прималац непознат“.
БЕРЛИН – Разгледница са потписом у виду цртежа Пабла Пикаса продата је на аукцији у Немачкој за астрономских 166.000 евра. / „Ниједна разгледница није постигла овако високу цену“, тврде у аукцијској кућу Гертнер из Штутгарта. / Купац, амерички колекционар чије име није познато, купио је разгледницу лицитирајући путем телефона. / Разгледницу са панорамом из ваздуха јужног француског града По, Пикасо је послао свом пријатељу, куму и чувеном песнику Гијому Аполинеру 5. септембра 1918. Али, уместо да напише неколико речи, шпански мајстор је нацртао цртеж који се, према Гертнеру, може сврстати у сликареву кубистичку фазу.
Разгледница никада није стигла на Аполинерову адресу.
http://fabrikamaslacaka.blogspot.com/2015/06/blog-post.html
*
(ПИСМА Заветинама) ЛеЗ 0002491, Отворено писмо министру Ивану Тасовцу НИКО НЕ ВЛАДА НЕВИНО
Једна источњачка мудрост каже, нико не влада невино. Ако се не домогнемо маште, културе, уметности, остаје нам само сурова и опора стварност… У којој човек није више центар света, већ новац и магична моћ капитала. Без културе, ми не знамо ко смо и куда идемо… Без културе ми не умемо да сањамо своје снове и креирамо своју будућност…У земљи која годинама нема стратегију културе и културне политике. Живимо од данас до сутра, тумарамо од једног министра културе до другог министра…Министри се мењају, а чиновници у Министарству културе Србије и Секретаријату за културу Београда годинама остају исти, често сколони корупцији и слизани са моћним групама, и привилгованим појединцима у култури. Неки професори универзитета, писци, издавачи, извештили су се да сваке године похарају државну касу…Измисле по десетак пројеката, преписују их из године у годину… За њих не важе конкурси, процедуре, конфликти интереса…У комисијама дежурају њихови људи…И уместо јавног интереса у клтури Србије, годинама царује приватни интерес…И ником ништа… Лец је говорио, да се једино од деце, пијанаца и лудака, очекује да говоре истину! Изложићу се том ризику и рећи, да нас једино истина у Србији може спасити и просветлити, јер смо предуго живели у лажима!
https://70653dotcom.wordpress.com/2015/06/27/otvoreno-pismo-ministru-ivanu-tasovcu-natasa-markovic/
*
(BALKAN ORIENT PRESS+ ) ЛеЗ 0002487, Стаљин, бољшевици, југословеснки комунисти и усташе
Међу првим земљама с којима је Совјетски Савез успоставио дипломатске односе била је фашистичка Италија. Рим и Москва, иако су им идеологије биле супротне, једно време имале су истоветан циљ: уништење европског поретка утврђеног међународним мировним уговорима. У оквиру тог циља поклопио се заједнички интерес да је неопходно растурити Југославију као “вештачку версајску творевину”. Спроводећи своју политику и преко Коминтерне, Стаљин је лоше процењивао да му од фашизма не прети никаква опасност, јер је окренут против земаља западне демократије. Био је убеђен да ће се та два буржоаска блока међусобно уништавати и да би такав њихов однос помогао у “извођењу” светске револуције. Зато је са Италијом најпре дошло до сарадње на организованом тероризму.
http://azbukazavetina.blogspot.com/2015/06/blog-post_7.html
*
(BALKAN ORIENT PRESS+ ) ЛеЗ 0002486, ХРИСТОС-логораш с покиданим ропским везама око руку и Свети великомученик Стефан у српском војничком копорану стигли су пре тачно шездесет година у Београд из нацистичког концлогора „Бухенвалд“
ХРИСТОС-логораш с покиданим ропским везама око руку и Свети великомученик Стефан у српском војничком копорану стигли су пре тачно шездесет година у Београд из нацистичког концлогора „Бухенвалд“. Реч је о иконама са пркосног иконостаса који је уз помоћ сапатника направио српски официр, архитекта и универзитетски професор Григорије Самојлов. Он је рођен као козак, Рус, а одабрао је да буде Србин.
– Самојлов је могао да избегне заробљавање код Сребренице 1941, где му је као рођеном Русу нуђено да не проводи заробљеничке дане са Србима који су увредили Трећи рајх и са њиме заратили. Он није пристао да напусти ратне другове, чак ни да оде у официрски логор.
Из солидарности с обичним српским војницима скинуо је официрске еполете и определио се за њихову суморну и неизвесну будућност – каже протојереј ставрофор Драган Павловић, старешина београдске Цркве рођења Светог Јована Крститеља, где се налази иконостас који је Самојлов направио у делу Сталаг 9-Ц, злогласног концентрационог логора „Бухенвалд“.
http://azbukazavetina.blogspot.com/2015/06/blog-post_55.html
*
(BALKAN ORIENT PRESS+ ) ЛеЗ 0002485, БАЛКАНСКА Страва
ЈОШ 1991. године знало да Насер Орић ради прљаве послове за државу. Један од таквих „ангажмана“ било је и убиство Бранислава Матића Белог испред његове куће на Вождовцу…
Ово за „Новости“, 24 године после убиства једног од оснивача Српске гарде и финансијера СПО, прича његов најбољи пријатељ Јован Јоца Оташевић.
Прст судбине је хтео да са Белим у колима тог 4. августа 1991. не буду Оташевић и Ђорђе Божовић Гишка.
– Били смо у Такову, на смотри Српске гарде. Дизали смо трећи српски устанак против Милошевића. У колима смо били Бели, Гишка и ја, а у Милановцу смо Гишка и ја изашли, да би ушла моја жена Милица, која се враћала од брата, са децом. Ту су били и Гишкина девојка и жена Белог – прича Оташевић.
У Београд, пред Матићеву кућу, на Вождовцу, стигли су око осам увече. Чекало их је петоро убица, у белом „мерцедесу“ и зеленом „форду“. Бели је изрешетан са 29 метака у леђа, а убице су га „овериле“ на асфалту. Било је то прво убиство, које ће отворити серију ликвидација у Београду деведесетих. Док је падао на плочник, Бели је викнуо: „Бежите, децо!“
http://azbukazavetina.blogspot.com/2015/06/blog-post_25.html
*
(ПРОТОТИП) Еб (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)
ЛеЗ 0002451, (ПЕЛАЗГИОН) Време Ако започнемо свађу између прошлости и садашњости, увидећемо да смо изгубили будућност Марко Аурелије. Ако не мислите о будућности, не можете је ни имати. Голсворти ….
https://pudinadolina.wordpress.com/%D0%B1%D1%83%D0%B4%D1%83%D1%9B%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/
ЛеЗ 0002452, (ПИСМА) Димитријевић – Лукић ( Драги Лукићу, / Разумео сам Вас. Дивим се Вашем радном елану, визијама, упорности и великој жељи да доведете у ред ствари које су изокренуте наопако у нашој култури, историји, баштини и свакодневици … )
ЛеЗ 0002453, (ГРАБАНЦИЈАШ) то је лепо, али то је јебена лаж / Роберт Тили (ДОК ЛЕЖАХ НА САМРТИ // На крилима небеског сјаја уздижемо се к злаћаним висинама, које су Отац наш / писао је Wortshsvort / то је лепо, али то је јебена лаж….)
http://fabrikamaslacakla.blogspot.com/2015/06/to-je-lepo-ali-to-je-jebena-laz-robert.html
*
ЛеЗ 0002501, Амбасадорократија
= два коменара уз овај чланак: Боба П | 28/06/2015 17:13
Засад је Додик једини српски политичар који отворено и без длаке на језику говори и што је најважније ради на томе да истину не покопа море лажи.
Нажалост наши политичари се повијају као шибље на ветру пред најбесрамнијим захтевима да се Срби прогласе за ‘геноцидан народ’ политикантством око злочина у Сребрници и као и прошла власт ефективно саучествују у легитимизацији ратне пропаганде.
Добро је и што објављујете коментаре бошњака који показују да се ништа у њиховој свести није променило и да нажалост помирење засновано на сатанизацији Срба што им је једина мантра није могуће. Знају то добро и Британци којима је једини циљ да одржавају тензије на Балкану.
Stefan Filipović Kažanegra | 28/06/2015 17:43
Milorad Dodik je sasvim u pravu. Rat kuca na vrata Balkana. Vreme je da Srbija kupi konačno tih 26 aviona MiG 29m2 , 300 tenkova T-90 i helihoptere. Time ćemo rat dočekati spremniji u slučaju da se NATO vazali odvaže da krenu na nas. Bolje je da mi konačno završimo sa njima nego da našoj deci ostavljamo naše probleme.
http://azbukazavetina.blogspot.com/2015/06/blog-post_28.html
*
(ЗАВЕТИНЕ +) ЛеЗ 0002501 Пакет 6+1 +1 (акција)
Од данас, па до београдског Сајма књига 2015. године, „Заветине“ су у ситуацији да вам понуде следећи Пакет 6+1+1
Мирослав Лукић МЕТЛА ДРВЕНЕ МАРИЈЕ, 1, проза, поезија. – Београд, 2002, Заветине, 100 стр. Штапано у окв иру Дела Мирослава Лукића: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА, ЦД , 100,00 дин.
Мирослав Лукић РАЈСКА СВЕЋА: Опус Мирослава Лукића 1968 – 1998, поезија. – Београд, Заветине, 1998. – 339 стр.; 24 цм. ЦД. 300,00 дин
Мирослав Лукић ЈУСТИНИЈАНОВ РИБЊАК: Одабране песме 1968 – 1998, поезија. – Мирослав Лукић . 237 стр. ; 20 цм. (Публиковано у оквиру ЦД „Трговци светлошћу“, 2003) – ЦД. 250,00 дин.
Мирослав Лукић ТРЕЋА СРБИЈА:рукопис, размишљања, забелешке, осврти. – Треће електронско изд. – 187 стр. Латиница. (Публиковано у оквиру ЦД „Трговци светлошћу“, 2003) – ЦД. 230,00 дин.
Александар Лукић, Саватије Иг. Митровић, Батрић Церовић: НА ВЕТРУ НА ЧИСТИНИ НА ВИСИНИ: Мит и метафора: Опус „Уметност махагонија“ Мирослава Лукића. – Београд, Заветине, 2003. – 237 стр. уобичајеног формата. Публиковано према првом шт. издању из 2000. године). ЦД. 300,00 дин.
Миодраг Мркић: АВЕТИЊСКА МЕТАФИЗИКА РОМАНА-ЕСЕЈА: Оглед о роману Ујкин дом Мирослава Лукића, Београд, Заветине,Београд, 2003. – 254 стр. . (Публиковано према првом шт. Издању из 2002., у оквиру ЦД „Трговци светлошћу“, 2003) ЦД. 270,00 дин.
Свега = 1450,00 дин. Видети више: http://alajbegovaslama.blogspot.com/2015/06/61-1.html
ЛеЗ 0008207
(002) Архив ДИБИДрУС 