( Недеља, 5. јул 2015. – Салаш СЕВЕРАЦА)
*
ЛеЗ 0002514, Небески плави камен, који је, можда, иза себе оставила нека напредна, ишчезла цивилизација?
Италијан Анђело Питони је 1990. године посетио Сијера Леоне, негде недалеко од Конакрија на граници са Гвинејом, како би потврдио да ли је регион Коно заиста богат дијамантима, како би затим набавио концесије за компанију која га је унајмила. Проучавајући регион, Питони је наишао на невероватно откриће које је из непознатог разлога остало занемарено. Он је пронашао плави камен са мистериозним белим линијама на површини.
Један племенски поглавица је објаснио Питонију да постоји древна легенда која објашњава зашто је ова област толико богата дијамантима.
Он је рекао како је Бог пре много времена открио да се спрема побуна међу анђелима. Анђели су прогнани на земљу у облику статуа, али поред њих је на Земљу пало и пуно делова „неба“ и „звезда“.
http://alternativnaistorija.blogspot.com/2015/07/nebeski-plavi-kamen-koji-je-mozda-iza.html
*
(ПИСМА Заветинама) ЛеЗ 0002504, Руски поклон за Србију: Непознати аутограм Десанке Максимовић / Сергеј Шчеглов
Члан Удружења новинара Србије (УНС), руски писац, преводилац српске
књижевности и академик Петровске академије наука и уметности мр Сергеј Шчеглов
пронашао је у приватној колекцији Санкт Петербурга књигу српске песникиње
Десанке Максимовић, са до сада непознатим аутограмом и посветом…
*
ЛеЗ 0002515, Из нових српских, живих књижевних часописа. Одломак из рукописа романа “Кустос Мезезија бележи”, гл. 39 / РАДОМИР БАТУРАН
Ноћ дугих ножева још траје…
“И гле, један из Исусовог друштва
пружи руку, исука свој мач и удари
првосвештениковог слугу, те му одсијече уво.
Тада му рече Исус: Врати свој мач
на његово мјесто; јер сви који се маше за мач
– од мача ће погинути”.
Јеванђеље по Матеју 26 (51-52)
Много непојамног, за мене у измаглици, било је у том Кустосовом
ћутању о својим родитељима. Док сам се ја поносио својим Анто-
нијем Комитом, он се омотао ћутањем о свом Језди. Мој отац је
био пивски комита и сточар, а његов угледни трговац сарајевски.
Они су живели у кули на Овчари, а ми у дашчари на Урвенику.
И мој Антоније није никада звао наше муслимане из Дрине
овако како их данас зовемо, него увијек Турцима. А због чега
стриле Хрвате зове Крватима, само упола сам слутио.
Када сам изашао из затвора, отишао сам оцу на гроб са стри-
летом Кустом. Није то било случајно ни са моје ни са његове стра-
не. Обојица смо знали да ме тишти што нисам могао бити уз оца
кад је умирао.
http://zavetinesvetionik.blogspot.com/2015/07/39.html
*
ЛеЗ 0002516, људи говоре / текући број / људи говоре 23/24 /2015, поезија / аустроугарски престолонаследник
СТЕВАН РАИЧКОВИЋ Аустроугарски престолонаследник
Лове а уловљени.
М. Настасијевић
Обилазећи царство
И враћајући се (као ловац-ветеран)
Из своје чешке грофовске тазбине
(од племства Хотехових)
Где је у замку код Конопишта
Славио свој полумилионити одстрел
(Рачунајући у ову цифру
Свакако
И дивљач која лети)
Наишао је славни Хабзбурговац
У босанском Сарајеву
На Миљацки
На цев
Једнога ловца-почетника…
http://majdanbodler.blogspot.com/2015/07/2324-2015.html
*
ЛеЗ 0002517, МИЛИВОЈ НЕНИН О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА ПЕТРА КОЧИЋА
Мање-више сви знамо да је Петар Кочић умро у Београду, у Душевној болници, за време Првог светског рата. Постоји аутентично сведочанство о томе и на том сведочанству ћу се задржати. Топло сећање на Кочићеве последње дане оставио нам је Милан Јовановић Стоимировић, тада готово дечак – имао је неких шеснаест година. Истичем те године, јер у тим годинама се свет упија. Ништа ново, сем оног што је рекао Милан Јовановић Стоимировић о Петру Кочићу вероватно нећу рећи. Парафразираћу га, понекад и цитирати. (Можда ће се негде у том цитирању изгубити она топлина која избија из тих сећања.) Ја ћу једино понудити мало другачије читање тих последњих дана Петра Кочића.
http://majdanbodler.blogspot.com/2015/07/blog-post.html
*
(КЊИЖАРА ПИСАЦА) Издавачко предузеће „Просвета“ и Удружење професионалних издавача Србије (УПИС) потписали су јуче споразум о сарадњи у издаваштву и књижарству у циљу популарисања књиге и читања, заштите културног наслеђа и очувања успомене на дело чувеног предратног издавача Геце Кона. Истовремено обнародовано је да ће УПИС од сада носити његово име.
На овај начин ће тзв. мали издавачи који немају своје књижаре и могућност да продукцију представе јавности, а имају значајне наслове, добију свој простор, Салон Геце Кона, у коме ће моћи читаоцима да нуде своје књиге и где ће се организовати разговори о најактуелнијим проблемима у овој професији. Зоран Хамовић, председник УПИС, истакао је да је Геца Кон утемељивач европског издаваштва у нас и да је намера издавача да следе његов пут. Мисија издавача је пре свега образовање, што је „Просвета“ неколико деценија и радила и у чему ће имати пуну подршку, са жељом да поврати своје место на културном миљеу Србије. Аутор књиге о Геци Кону, Веља Старчевић подсетио је да је овај књижар и издавач 1901. основао прву књижару, три године касније објавио први рекламни оглас и у том погледу био визионар, а 1925. основао Удружење издавача књижара Краљевине СХС чији је био први председник. Девет година касније покренуо је акционарско друштво и успевао да објави свакога дана једну књигу и то из пера најзначајнијих домаћих и страних писаца. Живот је окончао на трагичан начин 1945. „Просвета“ је неколико деценија била у сталном успону, да би од деведесетих година запала у велику кризу којој се још не назире крај, истакао је Старчевић
= видети више: https://krmikovac.wordpress.com/2014/07/02/prosveta-tragom-velikog-gece-kona/
*
(КЊИЖАРА ПИСАЦА ~ Распродаја књига и часописа. „УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА“ – Антикварница ) „Пасија по Амарилису“ и „Северци“ – два романа Беле Тукадруза
Мирослав Лукић: Пасија по Амарилису,2008, стр.327,13,5×21цм, броширано са пластификацијом, ћирилица.
ISBN 978-86-7315-047-5
Cena:790,00 дин
(важи само за Србију, са поштанским трошковима урачунатим!)
(за иностранство – плус поштански трошкови!!)
Најновији Бела Тукадрузов роман, СЕВЕРЦИ, започиње оним чиме се завршио претходни Пасија по Амарилису(2008). У том смислу, најновији Бела Тукадрузов роман, својеврсна је басма против мађија, може се читати и као наставак Пасије по Амарилису, који поред осталог расветљава и неразјашњене тајне претходног романа. А највећа загонетка је, поред осталог, и место у Панонији где је, према речима анонимног фотографа, наводно потонуо Филип Сенковић.
Издавач: КЊИЖЕВНА ОПШТИНА ВРШАЦ.Година издања: 2011. ИСБН: 978-86-7497-194-9 Редни број издања: 1. Формат: 19 цм. Број страна: 243 Повез: Броширани повез корице са рикнама
Роман се може поручити,одмах, директно од ЗАВЕТИНА по цени 1000,00 дин плус поштански трошкови, зависно од земље у којој живи поручилац.
Видети више о романима: Књижара
НАПОМЕНА: Издања из ове Акције: Два романа Бела Тукадруза, шаљемо после уплате на ПосТнеТ упутници – моб. Тел. + 381 65 3006950. Износ који треба уплатити 1790,00 дин. Акција траје док се не исцрпу залихе. Уз ову куповину иде и поклон-књига: дигитално издање књиге разговора пок. „Тајна професора Младеновића“ (Разговор водила Славица Гароња-Радованац).
*
ЛеЗ 0002513, Химна мученика
НОВО остварење младог београдског редитеља Хаџи-Александра Ђуровића „Ђурђевак црвени“ добио је другу награду у конкуренцији краткометражног филма на недавно завршеном Филмском фестивалу у Јарославу, у Русији. Била је то истовремено светска премијера првог српског играног филма који се бави темом Јасеновца, а говори и о мало познатом детаљу настанка популарне песме „Ђурђевдан“.
http://bezpremca.blogspot.com/2015/07/blog-post.html
*
ЛеЗ 0002510, Орден за Рустема Сејдића
За чувени Гвоздени пук везују се многа јуначка дела, а једно од њих односи се на трубача Рустема Сејдића, који је мимо команде одсвирао позив на јуриш српској војци. Не само што није кажњен по строгим војним правилима већ је за тај прекршај одликован орденом. Рустем је деда чувеног трубача Фејата Сејдића из Бојника, рођен 3. јануара 1892.
http://odavde.blogspot.com/2015/07/blog-post.html
*
ЛеЗ 0002512, “Девојке се секу тамо доле како би се заклеле на верност. Када се то санира, ви више неће моћи да будете проститука која ће ићи у потрагу за мушкарцима”, прича Ана-Мора за Дејли Мејл
http://krugovi.blogspot.com/2015/07/blog-post.html
*
ЛеЗ 0002511, Музеј ружа судије Ђуре Киша
Кинеска пословица каже: ако хоћеш да будеш срећан један дан напиј се, седам дана ожени се, а ако желиш да будеш срећан целог живота гаји руже – у то верује Панчевац Ђура Киш
http://olovkamihailapterovica.blogspot.com/2015/07/blog-post.html
*
ЛеЗ 0008208
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 