( Среда, 15. јул 2015. – Салаш СЕВЕРАЦА)
*
(УЗДУЖ И ПОПРЕКО) ЛеЗ 0002545, Друмови Немањића
ЗАБОРАВЉЕНА траса средњовековног немањићког Краљевог пута, чије име
опстаје само у предању на простору Раса, биће ускоро уписана у службене
мапе европског пашачког коридора којим годишње пролазе милиони туриста.
Управо та саобраћајница од Поморја преко Милешеве, Пештера, Дежеве,
Раса, Студенице, Столова и Жиче до Мораве довела је до цивилизацијског,
привредног и војног уздизања средњовековне Србије. Каравани су је
користили и вековима после пада српске државе под османску окупацију.
http://edicijabranicevo.blogspot.com/2015/07/blog-post.html
*
(ЦАРИГРАДСКИМ ДРУМОМ) ЛеЗ 0002548, Кнезови Војиновићи – Карађорђеви преци
У СРПСКОМ народу постоје хиљаде породица које су се, стицајем злосрећних историјских околности, у више нараштаја потуцале од немила до недрага, мењајући места боравка међу разним племенима и областима под управом различитих господара, и по невољи мењале више крсних слава као разазнатљиви знак припадности и порекла. Такве породице су унапред осуђене на губитак спона са сродницима и прекид у памћењу сопствених корена. Једна од њих је и породица Карађорђа. Он, син пуког сиромаха, уздижући се искључиво сопственим трудом, није се позабавио овим питањем. Нико од његових савременика, који су оставили сведочанство о њему, не позива се на њега, о даљим прецима.
http://carskirez.blogspot.com/2015/07/novostirs.html
*
(ЂАВОЉА КАПИЈА) ЛеЗ 0002547, Ивањдан – слава пркосне цркве
ИВАЊДАН, слава београдске Цркве рођења Светог Јована Крститеља обележена је свечаном архијерејском литургијом. Верници су дупке испунили свој парохијски храм који се налази на Централном гробљу. Он је настао од капеле за православне у послератно време, као симбол отпора комунистичким властима
http://cafebookzavetine.blogspot.com/2015/07/novostirs.html
*
(Библиотека КОГИТО) ЛеЗ 0002541, Свима је потребно суочавање са истином
| Зграда САНУ Фото Д. ЈевремовићБЕОГРАД – Извршни одбор Српске академије наука и уметности најавио је да ће предложити формирање посебног одбора који би се бавио изучавањем ратних сукоба на нашим просторима оцењујући да је Србији најпотребније утврђивање и суочавање са истином, до које ће сама доћи.„Полазећи од научно заснованог приступа који је инхерентан Српској академији наука и уметности, извршни одбор САНУ је, пратећи ток политичких догађања у вези са резолуцијом о Сребреници у УН, на становишту да је нашим грађанима и држави утврђивање и суочавање са истином, до које ћемо сами доћи најпотребније”, наводи се у саопштењу САНУ.
Како се додаје, посебно ако се у виду има само наше историјско искуство у 20. веку, када смо се, како се наводи, суочавали са границама биолошке одрживости. „Наш став је посебно појачан захтевом предлагача да њихове закључке беспоговорно интериоризујемо и укључимо у образовни процес”, наводи се у саопштењу |
https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/kogito-klub/svimajepotrebnosuocavanesaistinom
*
(ЂЕРЂЕЛИН) ЛеЗ 0002542, НАРОД И ЗЕМЉА МОРАВА У ПРАИСТОРИЈИ – САКРИВЕНА ИСТОРИЈА СРБА / Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ
ТРОЈАН–ГРАД НА ВЕЛИКОЈ МОРАВИ И КУЛТ БОГА ТРОЈАНА (Проширена верзија)
У првом тому изабраних дела „Из историје Срба старе и нове ере – забрањена историја Срба“ (стр. 101-105)/1 писали смо у краћој верзији о Тројан граду на Великој Морави и на крају текста (у фусноти) смо обећали да ћемо у другом тому донети проширену верзију историјата овог праисторијског града, чија се градња везује за време пре Тројанског рата и име србскога и светскога цара Серба Макеридовића, у народу популарног под именом – цар Тројан. Испуњавамо обећање и доносимо нове чињенице у вези са Тројан градом и царем Тројаном, који подиже овај највећи град тога времена у Поморављу, а који потом, у време ромејске империје доби име Хореум Марги. Тројан град је и данас највећи праисторијски град, чији темељи су само делимично откопани, и то само до нивоа одакле су га Римљани надзидали, док праисторијски, првобитни темељи још увек леже под земљом и о њима се не говори у јавности, нити пише у археолошким студијама. Величина Тројан града, обим градских зидина, материјални садржај, распоред грађевина унутар тврђаве, улице и други објекти још увек нису испитани. То је било и практично неизводљиво јер се на овом огромном простору налази касарна са пратећим војним објектима, али и велики број приватних кућа око гарнизона на левој обали Раванице и десној обали Велике Мораве. / Треба нагласити и то да је ово прва објављена и најобимнија студија о Тројан граду на Великој Морави у нашој, самим тим и у европској историографији данас, јер и поред свих релевантних чињеница, нико до сада није хтео или желео да се бави овим значајним праисторијским градом,
http://posebnaporodicnazavetina.blogspot.com/2015/07/blog-post.html
*
(Библиотека ПЕЛАЗГИОН) ЛеЗ 0002543, КУЛТ БОГА БАКА У ОКОЛИНИ ПАРАЋИНА / Мирослав Димитријевић
Први Бог Бак (Нино Белић-лево) и други Бог Бак (Сербо Макеридовић-десно) кога су Срби Балкана и Русије звали цар Тројан. Бог Бак (Нино Белић) и Бог Сербон (Сербо Макеридовић), приказани као крилати богови бакови (бикови), симболизују два србска светска царства
КРАВЉЕ БОГОМОЉЕ
Све до осамдесетих година 20. века култ бога Бака се неговао у Поморављу, посебно у околини Параћина, и то у селима дуж обала Велике Мораве.То су биле такозване „кравље богомоље“, а свако село је имало свој дан у години посвећен говеди. Тада би власници говеда доводили краве до обале реке или потока, које би затим проводили испод лука или малог тунела укопаног у земљу, а на излазу двојица њих, а обично су то били чувари поља, угашеним угарком и препраним коломазом (маст за подмазивање осовине запрежних кола) обележавали краве црним линијама, које су на тај симболичан начин „жртвоване“ богу Баку. / „Срби и говеда живе у заједници још од времена пре такозваних Лепенаца. Значи најмање 12 до 15 хиљада година пре нове ере. Можда је човек заиста прво припитомио пса, али вероватно је истовремено припитомио и краву. И није пас најбољи човеков пријатељ, већ су то – говеда. И данас је крава у великом поштовању код Срба. Домаћин никад неће да закоље краву или теле. Коље се само во, не бик, и то у најсвечанијим приликама. Када долазе најузвишенији гости. Владари, владике, господари… Кад треба да се угости неко изузетан. Тада цело село учествује у томе. То је највећа почаст за узвишеног госта. Рашевчани су последњи пут пекли вола на ражњу када је Владика шумадијски освештавао темељ Цркве Христовог рождества 1998. године. Параћинци су последњи пут окретали вола на ражњу у центру града у јесен 2000. године, после избора и „октобарске револуције“ када је срушен стари режим и на власт дошли нови господари Србије. / Срби су, дакле, први припитомили говеда, много пре цивилизације Лепенског вира или оквирно пре 12.000 година. Зато су древни србски богови носили титуле – Бак (бик). Рецимо у Косовском боју кнез Лазар је на свом шлему носио рогове бика. Зашто? Зато што је то био симбол најдревније србске религије. И његов син деспот Стеван Лазаревић на свом штиту имао је волујске рогове. На тај начин, и у најважнијој бици онога доба, Свети кнез Лазар се везивао и за стару и за нову србску веру…
*
(Заветине препоручују) Весна Радојловић ЗАВЕШТАЊЕ ПРЕДАКА
ТРОЈА И ПЕЛАЗГИ (Пеласти)
…. Народ трако- фригијски подигао је нови тројански град.
Нема никакве разлике између становника Прве и Друге Троје, ради се у ствари о истом народу. Разлика је била само у томе што је нова Друга Троја била већа и боље утврђена од претходне. Куће у новој Троји су биле исте као и у претходној, са владарским двором у средишту града. Град је био заштићен каменим бедемом и опкопом званим „тумба“. Изван града се налазило лепо уређено гробље са лејама и ходницима. У овим гробовима се налази оружје, вазе,накит и кумири Богиње Мајке, која ће касније бити позната и под именом Кева. Чаилд каже да су у то време, у Троји, сахрањивали своје мртве у глиненим ковчезима, сличним ћуповимa по облику. У Првој и у Другој Троји су постојала уређена гробља у којима су умрли сахрањивани у глиненим посудама. Серби су у то време, у неким крајевима, спаљивали своје мртве и њихов пепео остављали у посебно направљеним урнама, какве су нађене у Винчи и у Троји. У исто време се појављују и породичне гробнице, и идући са временом оне су све бројније.
Гробнице са глиненим ковчезима у виду ћупова нађене су и у Асирији и потичу из времена Ниновског Царства. И то је, ако је потребно, још један доказ сербиских обичаја из Европе и Мале Азије на Блиски Исток.
Више: http://vesna.atlantidaforum.com/?p=443
*
(Заветине препоручују) > BALKAN ORIENT PRESS + > ЛеЗ 0002544, Pismo ambasadoru Velike Britanije – Gospodinu Denisu Kifu
…. Odkud vam pravo?
Posle svega navedenog, postavlja se pitanje da li Velika Britanija ima moralno pravo, odnosno kredibilitet, da bude „Judge and the Jury“ ne samo u slučaju Srebrenica nego i uopšte.
Koliko je genocida, zločina i otimanja nacionalnih dobara učinjeno u ime i za račun V. Britanije u proteklim vekovima britanskih kolonijalnih ratova na svih pet kontinenata, od Amerike, preko Afrike, Indije i sve do Kine, gde se broj žrtava meri stotinama miliona.
Koliko ju genocida, zločina i otimanja nacionalnih dobara počinjeno u ime i za račun Velike Britanije
Dakle, arogancija sa kojom se britanska vlada postavlja u slučaju Srebrenice predstavlja ne samo krajnji cinizam nego i uvredu, kako srpskog tako i svih naroda sveta, a ključno pitanje je koji je smisao i cilj ovakvog čina.
Naglašavam da se ovo moje obraćanje odnosi na politiku V. Britanije, nipošto na britanske narode, koji su, uprkos imperijalnom izobilju, imali svoje teške trenutke u istoriji.
Takođe, moje obraćanje nije lično i ovim putem želim da izrazim divljenje prema Vašem odličnom poznavanju srpskog jezika.
Nadam se da ćete imati želju i priliku da upoznate najstariju evropsku civilizaciju, koja ne samo da je nastala na teritoriji današnje Srbije (Lepenski Vir, Vinča itd.) nego je srpski narod sve njene tekovine (jezik, mitologija, etnografija…) očuvao i do dan danas, i predao ostalim narodima Evrope (o čemu pišu Gordon Childe, Bryan Sykes, Stephen Oppenhaimer, Collin Renfrew…).
U dobroj veri,
Jelena Radojković
direktor Oxford Centra
http://azbukazavetina.blogspot.com/2015/07/pismo-ambasadoru-velike-britanije.html
*
(СВЕКРВИНО ОРО) ЛеЗ 0002546, Изложба „То су били сватови“
ВИШЕ од 2.000 посетилаца видело је за мање од два месеца резултате оригиналног истраживања о старим крушевачким сватовима. Како су су судбоносно „да“ изговарали Чарапани у 19. и до седамдесетих прошлог века заинтригирао је стручњаке Народног музеја, Историјског архива и портала „У времену старог Крушевца“. Показало се да око 200 фотографија свадби, веридби, црквених венчања, али и свечаних ручкова и поворки у кочијама једнако привлачи и староседеоце и туристе, а странце нарочито интересују заборављени обичаји.
http://majdanbodler.blogspot.com/2015/07/blog-post_12.html
*
(Летња акција „Заветина“. Заветине препоручују) Две недавно објављене књиге савремене поезије Зорана М. Мандића Србија у дубоким водама и Александра Лукића ПСОВКА – Папирна изд. Цене ( снижене у овој акцији) 680,00 дин. по наслову
Књижевни часопис ЗАВЕТИНЕ +
Бр. 8-9, јануар – мај 2015, папирно издање 299,00 дин
Бр. 8-9, јануар – мај 2015, ЦД 210,00 дин
Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, папирно издање 299,00 дин
Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, ЦД 210,00 дин
Бр. 5, септембар 2014, папирно издање 299,00 дин
Бр. 5, септембар 2014, ЦД 210,00 дин
НАПОМЕНА: Најновија издања, књиге и часописе, шаљемо после уплате на ПосТнеТ упутници – моб. Тел. + 381 65 3006950.
Поручиоци изван Србије плаћају трошкове поштарине.
Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:
Мирослав Лукић, 180 309 Београд,
ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13
(молимо да нам пошиљаоци кад пошаљу новац напишу у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com, и број – Control number).Курирска служба коју користим за слање робе је искључиво ПостЕxпресс, или
уколико је предмет штампана ствар (књига, часопис, стрип и сл. ),
шаљем као тисковину због мањих трошкова слања.
Могућ је договор око личног преузимања.
ЛеЗ 0008211
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 