Душан Стојковић

Српској књижевној јавности некако упорно измиче увид у антологичарске напоре и широк енциклопедијски дух књижевног критичара и уредника једног плодног алтернативног издавача на рубу Београда, упркос томе што Душан Стојковић већ годинама сагорева на једном озбиљном послу. Колико је до сада објављено оцена и приказа Стојковићевих антологичарских настојања. Мало или недовољно. Због тога ћемо се потрудити да га представимо у наредним месецима, колико нам то скромне могућности допуштају.  
______________________

ХОДАЈУЋА ЗЕМЉА

Увод ове дуге књиге биће веома кратак. Садржаће неко- лико не. Нека ће бити саопштена гласно; нека ћемо засад при- крити. За завршну књигу наше тринаестотомне серије планирали смо студију о самоубиству у литератури и у њој ћемо писати и о оним писцима и о оним књигама које смо – не само због преве- ликог обима – морали да изоставимо из књиге која је пред вама. Ето првог не.

Друго је оно које нас је спречило да у претходни том, нас- ловљен Проза – Ида, унесемо неколике писце који су, неузи- мањем хране и воде, себе осудили на смрт. Пре свих, Николаја Гогоља и Милоша Црњанског. У књизи се обрео Љермонтов еда би представљао дуеланте који су чикали смрт, али није Алек- сандар Пушкин који је то чинио чешће и, самим тим, рискан- тније. Потенцијалне самоубице су и учесници витешких турнира. Такође, и велики пијанци (сетимо се фаталног делиријум тремен -са Дилена Томаса на његовој песничкој турнеји по Америци, или дневне дозе од два литра вискија у комбинацији с хероином који је конзумирала Џенис Џоплин), али њима би требало да се поза- бави посебна антологија. Велика књига коју склапамо састоји се од малих књига и остаје отворена све до оног трена када је пос- ледња у низу теоријски не засводи. У том смислу она се храни, и брани, и многобројним изневереним очекивањима, што никако не значи да неће храбро погледати – непрестано измичућој – истини у очи, те положити све карте – и оне из рукава – на сто.

Треће – нека оно и буде последње не – оно је које покрива писце (и не само њих) који су покушали (разуме се, неуспешно) не властитом животу да кажу. Преживели јесу, али преживело је и сазнање да су у смрт већ били закорачили и, сасвим могуће, по неко зрнце оностраног донели из ње и убацили у своја дела. Има ли у нама довољно ноћног које би било у стању да нас способним начни да се и сами, макар мало, над бунар ништавила надвијемо?

Ни ова листа неће бити потпуна. Понешто се мора причувати за неку другу прилику.

У првом тому Граматике смрти, Именицама, прибеле- жио сам како је Атанасиј Фет при покушају да ножем пресече вене и прекрати живот, бежећи од оних који су покушали (и успели) у томе да га спрече,  доживео инфаркт и умро од њега. Не би се смела нипошто занемарити ни улога п(р)окушаног само- убиства притом. Ја је нисам заборавио и Фетове песме обреле су се у мојој антологији.

Поред Винсента ван Гога, Оскара Домингеза, Фриде Ка- ло, Марка Гертлера, Аршила Горког, Ернста Лудвига Кирхнера, Жила Паскина, Марка Ротка, Николаса де Стала, не рачунајући оне који су се сатирали алкохолом, покушали су да пресуде себи неколики сликари међу којима су најпознатији Росети и Гоген.

Музичари су се убијали много мање од сликара, поготову од писаца. Но, несумњиво, Роберт Шуман је покушао да се из живота склони, По неколиким изворима то му је и пошло за ру- ком. Хектор Берлиоз му је, када је о намери реч, правио друштво.

Јованка Орлеанка, као и, касније, Робеспјер и Бабеф. покушава сама себи да пресуди. Овај последњи бива гиљоти- ниран тако што му је притом из грла вирило сечиво ножа којим је покушао гиљотинирање да претекне.

Виктор Рејли, политичар, морепловац и песник, је, зато- чен у лондонском Тауеру, покушао да се убије ножем 1603. У писму које је упутио жени пише и следеће: „О смрти, уђи у мене, уништи сећање на све то и сахрани ме у сенци заборава. О смрти, уништи моје сећање, које ме мучи, моја мисао и мој живот не могу да пребивају у истом телу.“

У једном трену и Лењин је затражио отров.

Када је 1539. године био осуђен на доживотну робију, вајар и писац Бенвенуто Челини помишља на самоубиство.

Агрипа Д`Обиње је 1563. године, када је имао само једа- наест година и живео у беди у Лиону, пробао да прекрати себи живот.

По Расиновом сведочењу, једног дана су тројица францу- ских писаца, Молијер, Боало и Шапел, кренули ка Сени у намери да се утопе. Нису то учинили, али је Молијер, иако је комедијама увесељавао Версај, када је, по завршетку представе, умро такоре- ћи на позорници, био сахрањен, као глумац, ван гробља, тамо где се сахрањују самоубице. Као да му се, симболички макар, испу- нио негдашњи сан.

Самоубиством су били опседнути Шатобријан, Бенжамен Констан. Алфред де Вињи, Алфред де Мисе, Пјер Лоти. О њему размишља (треба завирити у његов Интимни дневник) Новалис. Покушавају да се убију Перси Биш Шели, Едгар Алан По, Шарл Бодлер, Вилијам Купер, Дмитриј Писарев, Максим Горки, Осип Мандељштам, Ни-колај Гумиљов, Јуџин О`Нил…

Мопасан је најмање два пута себи готово задао смрт. После последњег покушаја затворен је у болницу за душевне бо- леснике и, не опоравивши се, умро у њој, болестан од сифилиса и душевно оболео

Велики енглески, и светски, романсијер пољског порекла, Џозеф Конрад, 5. фебруара 1877. године пуца себи у груди. Не- верне Томе припомињу да је – могуће – на њега, због неке жене, пуцао неки од његових супарника.

Леонид Андрејев ће као дечак од десет година лећи на шине и сачекати да воз протутњи изнад њега. Уследиће два поку- шаја самоубиства: први се збио 1891, а други 1894. године.

Нина Берберова пише како свог мужа, великог руског емигрантског песника Владислава Ходасевича, није смела да ос- тави у стану самог дуже од једног сата да се не би бацио кроз прозор или отворио плин.

Млади Панаит Истрати (још увек није био писац) поку- шао је себи да пререже грло у болници. Преживео је и потом му Ромен Ролан помаже да нађе себе, снађе се у животу и постане (пролетерски) писац.

Чувени немачки философ Лудвиг Витгенштајн имао је седморо браће и сестара, а његова породица је била једна од нај- богатијих у читавој Аустроугарској монархији. Истовремено, би- ла је „заражена“ суицидалним вирусом. Најстарији философоф брат, Ханс, музички вундеркинд, убија се када је отац од њега затражио да се окане музике и посвети фирми која им је доносила енормни профит. Убиће се још двојица његове браће, Рудолф и Курт, а сам Лудвиг, у писмима Енгелману, пише како и сам раз- мишља да учини исто.

Кад је Итало Звево умро од последица саобраћајне несре- ће, његов пријатељ Џемс Џојс посумњао је на самоубиство.

И млади Херман Хесе покушава 1892. године, два пута, самоубиство, те га породица смешта у душевну болницу у Сте- тену.

Француски надреалиста Луј Арагон ће у Венецији, 1928. године, несрећно заљубљен у Ненси Канард, покушати да се убије – оба пута неуспешно – на два различита начина: скоком у Канал Гранде и великом количином пилула за спавање.

Када Вилијам Стајрон (1925–2006) 1985. године оболева од депресије, спопадају га самоубилачки пориви које ће он де- таљно сецирати у књизи есеја Видљива тама (1990). Могуће је да му је ова књига сачувала главу и спречила га да се пре времена у тами обрете.

Нису само Гетеови Јади младог Вертера изазвали читаву поплаву самоубистава. Када је Ниче први пут био преведен на јапански уследио је талас од стотинак младих самоубица поне- тих, и заведених, његовим идејама. На гробу Сергеја Јесењина збило се више готово ритуалних самоубистава.

Открићу тајну наслова. Преузет је из сјајних стихова сјај- ног песника Плејаде Пјера Ронсара: Човек није ништа / до земља која хода.

Завршићу текст (свестан како она може и као поента његова бити прочитана) коју је луцидно прибележио луцидни Мома Димић: „Можда је ипак најлепша смрт она којој се најдуже иде.“

                                                                        Душан Стојковић

____________________________________________________________________

Душан  Стојковић

ГРАМАТИКА СМРТИ, ПРОЗА – IDEM

Антологија прозних текстова са темом самоубиства

Туђоземци

  • ШУМАДИЈСКЕ  МЕТАФОРЕ
  • Ћошкасте антологије – књига 5
  • Уредник
  • Никола Костадиновић
  • Издавачи
  • Шумадијске метафоре
  • Центар за културу Младеновац
  • Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“, Младеновац
  • 2010.
  • Тираж  500

_______________________________________________________________________

САДРЖАЈ

Ходајућа земља, Душан Стојковић…………………………………………….5

Херодот Халикаршанин, Историја……………………………………………9

Ксенофонт, Одбрана Сократова пред судијама.………………………11

Платон, Одбрана Сократова…………………………………………………..18

Платон, Федон………………………………………………………………………..23

Марко Тулије Цицерон, Расправе у Тускулу…………………………….28

Тит Ливије, Историја Рима од оснивања града…………………….. .30

Јосиф Флавије, Јудејски рат…………………………………………………. .32

Плутарх, Упоредни животописи……………………………………………..37

Корнелије Тацит, Анали.………………………………………………………….41

Гај Плиније Млађи, Писма………………………………………………………47

Лукијан, Разговори мртваца……………………………………………………50

Апијан , Римски грађански ратови………………………………………….52

Кођики……………………………………………………………………………………54

Heike monogatаri……………………………………………………………………..55

Ђовани Бокачо, Декамерон, IV, 1…………………………………………….58

Ђовани Бокачо, Декамерон,  IV, 9……………………………………………68

Taiheiki…………………………………………………………………………………..72

Фернандо де Рохас, Селестина……………………………………………….75

Матео Бандело, О злокобној смрти двоје несрећних љубавника  81

Маргерита Наварска, Хептамерон, Педесета новела………………..85

Госпођа де Севиње, Изабрана писма……………………………………….88

Саикаку Ихара, Приповетка о Сејжуру из места Химежи познатом по лепим девојкама………………………………………………….90

Данијел Дефо, Година куге………………………………………………………92

Луј де  Рувроа Сен Симон,  Двор Луја XIV……………………………….95

Шарл-Луи де Згонда Монтескије, Персијска писма………………..101

Маркиз де Сад, Евгенија де Франвал………………………………………103

Јохан Волфганг Гете, Јади младог Вертера……………………………107

Ернст Теодор Амадеус Хофман, Пескар…………………………………117

Уго Фосколо, Последња писма Јакопа Ортиса………………………119

Клеманс Марија Брентано, Прича о добром Каспару

и лепој Аници…………………………………………………………………………128

Стен Стенсен Блегор,  Касно буђење……………………………………..131

Стендал, Опатица из Кастра………………………………………………..134

Оноре де Балзак, Записи двеју младих жена…………………………..138

Виктор Иго, Поморци……………………………………………………………143

Проспер Мериме, Арсена Гијо……………………………………………….152

Едгар Алан По, Вилијам Вилсон……………….. ………………………….156

Иван Тургењев, Куц… куц… куц! … ………………………………………..179

Иван Тургењев, Клара Милић………………………………………………..185

Готфрид Келер, Ромео и Јулија на  селу………………………………….187

Гистав Флобер, Новембар……………………………………………………..194

Гистав Флобер, Госпођа Бовари…………………………………………….196

Фјодор Достојевски, Злочин и казна……………………………………….210

Фјодор Достојевски, Идиот…………………………………………………..220

Фјодор Достојевски, Зли дуси………………………………………………..223

Фјодор Достојевски, Младић………………………………………………….235

Фјодор Достојевски, Кротка…………………………………………………238

Михаил Салтиков Шчедрин, Господа Головљеви …………………..243

Лав Толстој, Ана Карењина……………………………………………………246

Лав Толстој, Ђаво.…………………………………………………………………261

Педро Антонио де Аларкон, Afransesadо………………………………..265

Емил Зола, Тереза Ракен………………………………………………………..267

Емил Зола, Нана……………………………………………………….. …………271

Томас Харди, Жена с маштом………………………………………………275

Хенри Џејмс, Госпођа де Мов………………………………………………..277

Хенрик Сјенкјевич, Quo vadis………………………………………………..279

Аугуст Стриндберг, Црвена соба…………………………………………..286

Ги де Мопасан, Мис Харијета……………………………………………….296

Ги де Мопасан, Хорла.…………………………………………………………..303

Анте Ковачић, У регистратури…………………………………………….306

Антон Павлович Чехов, Волођа……………………………………………..309

Антон Павлович Чехов, Иследник………………………………………….323

Итало Звево, Зенова савест…………………………………………………..329

Фјодор Сологуб, Жаока смрти……………………………………………..333

Луиђи Пирандело, Сазревање………………………………………………..337

Луиђи Пирандело, Путовање………………………………………………..344

Андре Жид, Ковачи лажног новца…………………………………………361

Антун Густав Матош, Миш……………………………………………………364

Томас Ман , Чаробни брег……………………………………………………..367

Алексеј Ремизов, Сестре по крсту………………………………………..371

Херман Хесе, Херман Лаушер………………………………………………..373

Херман Хесе, Валтер Кемпф…………………………………………………375

Роберт Музил, Човјек без својстава………………………………………378

Лу Хсин, Бела светлост………………………………………………………..383

Роже Мартен ди Гар, Породица Тибо……………………………………..386

Џемс Џојс, Болан случај…………………………………………………………391

Франц Кафка, Пресуда…………………………………………………………..401

Франц Кафка, У кажњеничкој колонији…………………………………413

Кан Кикући, О понашању господара Таданоа………………………..420

Михаил Нуајма, Искрени Садик…………………………………………….422

Агата Кристи, Десет малих црнаца………………………………………..428

Чатурсен Шатри, Драга моја, коме да кажем своје јаде?……….433

Пер Лагерквист, Лифтом у пакао………………………………………….435

Мирослав Крлежа, Povratak Filipa Latinovicza………………………..442

Олдос Хаксли, Врли нови свет……………………………………………….445

Олдос Хаксли, Слепи у Гази…………………………………………………..451

Паул ван Остајен, Убеђење господина Телекеа……………………….456

Вилијам Фокнер, Бука и бес…………………………………………………..457

Симон Вестдејк, Часовничар је ишчезао………………………………..464

Масуђи Ибусе, Луда перуника……………………………………………….467

Андреј Платонов, Чевенгур………… ………………………………………..469

Мигуел Ангел Астуријас, Зелени Папа…………………………………..472

Владимир Набоков, Шпијун…………………………………………………..477

Владимир Набоков, Лужинова одбрана…………………………………479

Хорхе Луис Борхес, Недостојни управник церемонијала

Котсуке Но Суке…………………………………………………………………..483

Хорхе Луис Борхес, 25. коловоза 1983. ………………………………….489

Жилијен Грин, Поноћ…………………………………………………………….495

Андре Малро, Људска судбина………………………………………………498

Гајто Газданов, Ноћни путеви……………………………………………….501

Маргерит Јурсенар, Црна мена………………………………………………505

Ба Џин, Породица………………………………………………………………….512

Михаил Шолохов, Тихи Дон…………………………………………………..514

Елијас Канети, Заслепљеност.……………………………………………….517

Дино Буцати, Девојка која пропада………………………………………..527

Варлам Шаламов, Последња битка мајора Пугачова……………..531

Алберто Моравија, Лакрдијаш.……………………………………………..534

Хуан Карлос Онети, Пакао од којег се толико стрепи …………..540

Флен О`Брајен, На реци код две птице………………….. ……………..542

Нагиб Махфуз, Сага о бедницима………………………………………….545

Вирхилио Пињера, Несаница…………………………………………………550

Лоренс Дарел, Александријски квартет………………………………….551

Албер Ками, Пад…………………………………………………………………..554

Ранко Маринковић, Киклоп……………………………………………………558

Хулио Кортасар, Река……………………………………………………………563

Бернард Маламуд, Сваштар………………………………………………….566

Витомил Зупан, Апокалипса свакидашњице……………………………570

Александар Солжењицин, Архипелаг Гулаг……………………………572

Џером Дејвид Селинџер, Перфектан дан за банана рибе ………576

Борис Вијан, Пена дана…………………………………………………………578

Чарлс Буковски , Најлепша женска у граду……………………………580

Марио Бенедети, Друго ја………………………………………………………588

Ђорђо Манганели, Осамнаест………………………………………………590

Жозе Сарамаго, Јеванђеље по Исусу Христу………………………….592

Надин Гордимер, Усмена историја………………………………………..595

Мишел Турније, Лепа смрт…….. …………………………………………..597

Јозеф Шкворецки, Бибап Ричарда Камбале……………………………601

Гинтер Грас, Мачка и миш…………………………………………………….604

Габриел Гарсија Маркес, Охараска………………………………………..608

Габријел Гарсија Маркес, Љубав у доба колере………………………611

Гиљермо Кабрера Инфанте, Април је најокрутнији месец………615

Милан Кундера, Шала…………………………………………………………..621

Чел Аскилсен, Повратак из рата………………………………………….625

Карлос Фуентес, Дијана или Усамљена богиња лова………………630

Карлос Фуентес, Срећне породице…………………………………………635

Хуго Клаус, У вези са Дедеом………………………………………………..637

Тајиб Салих, Сезона сеобе на север……………………………………….639

Џон Барт, Опера на води………………………………………………………..644

Чинуа Ачебе, Свет који нестаје……………………………………………645

Томас Бернхард, Унутрашњи нагон……………………………………….648

Томас Бернхард, Озбиљно……………………………………………………..649

Томас Бернхард, У Риму………………………………………………………..650

Томас Бернхард, Геније………………………………………… ……………..651

Зекерија Тамир, Сви на колена……………………………………………….652

Хуан Октавио Пренс, Прича о обезглављеном

Иносенсију Онесту………………………………………………………………..655

Рајнер Кунце, Налог за стрељање………………………………………….657

Ђерђ Конрад, Губитник…………………………………………. …………….658

Пер Улов Енквист, Пали анђео………………………………………………661

Влада Урошевић, Вереница господина Саркојана…………………..664

Жак Шесе, Исполин……………………………………………………………….667

Кензабуро Ое, Агуи, чудовиште с неба…………………………………..672

Марио Варгас Љоса, Повест о Мајти……………………………………676

Исмаил Кадаре, Тврђава………………………………………………………..678

Мохамед Мрабет, Велико огледало…………………………………………681

Моасир Склијар, Клуб самоубица…………………………………………..683

Јован Павловски, Сок од простате……………………………………….685

Рејмонд Карвер, О чему говоримо кад говоримо о љубави………689

Петер Хандке, Ужас празнине……………………………………………….703

Осије Онуора Енекве, Бекство………………………………………………705

Волф Вондрачек, Анегдота……………………………………………………707

Бернхард Шлинк, Читач.………………………………………………………708

Жоан Силверио Тревизан, Два тела која падају…………………….713

Салман Рушди, Сатански стихови………………………………………..716

Енрике Вила–Матас, Смрт од носталгије……………………………..720

Андреј Кутерницки, Две жене у сеоској продавници………………722

Харуки Мураками, Снег у Норвешкој…………………………………….723

Орхан Памук, Црни снег………………………………………………………..726

Давид Гросман, Види под: Љубав…………………………………………..729

Петер Хег, Приче о ноћи………………………………………………………..731

Жозе Едуардо Агвалуза, Моја прва смрт ме није убила………….732

Сњежана Мулић, Балада о Харету………………………………………..733

Алберто Фугет, Трачајући Росо……………………………………………..738

Преводиоци…………………………………………………………………………..739

______________________________________________

ЛеЗ 0007809

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s