УБРЗАЊЕ / Миленко Јовановић

Један од симбола и сигнала „Заветина“

1.

По скупој цени си платио
Време које ти даде Бог
И зато шкртариш са речима пријатељу
Гушчије перо и мастило нису део алата
Којим се служиш да мисао заокружиш
Упао у технолошку замку као црну рупу
Једва живу главу износиш из живог блата
Због неимања времена, скупљег од уранијума
Зато нема сандучића у који стиже твоје писмо
Никад написано,
Јер реч је ко восак или пчелињи млеч
На цени, а никад јефтинија у добу замаха
Петпарачке коренсподенције међу дворјанима
Заселим пред компјутерку икону

2.

Ако нешто опширно зажелиш да пренесеш
Потомству, које ће са ужасом
Гледати на ту ствар, једноставно сведи
На СМС поруку, шифру коју ће сваки клинац
Глув на важна дешавања примити као чин
Доброчинства и неће те прогласити
Великим гњаватором, иако си му отац
Јер у ком времену живиш бре, човече
Није то више време Рата и Мира и FOUR QUARTETS
Кад се могло до миле воље ћаскати уз хонорар
Сад друге формуле важе, буди кратак
Јер нико нема времена да слуша
Скаску о животу, ма колико трагичан да је
Камоли да чује крик којим се све свршава.

3.

А што се писања тиче, поезије например
Батали се ћорава посла и попут аутора
Чувене LE BATEAU IVRE, спаси се бегством
У дивљину где не владају
Крути закони и где нема пореза
На го живот, макар био испуњен
Сном о богатству и другим тричаријама
Људи старог кова којима припадаш
Овде немају шта више да траже
Где се зацарила мржња међу дворјанима
Окићеним трофејима и ловором
Љубоморни на оне озго, и презира пуни
На човечуљке што виркају оздо.
__________ Из рукописа (нап. уред.)

ЛеЗ 0007807