Белатукадруз : Уместо Пролога и Епилога

(Из романа у припреми: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА, 1 – 2)

___________________________________________________

У ПРЕДВЕЧЕРЈЕ / Када снег престане да пада / Наши се домови
уздижу / Високо изнад земље / У тај простор без звука / Где ни
лавеж пса/ Нити кликтај птице не досежу. // Ми смо као древни
морепловци:/ Наша су тела океан / А тишина је чамац / Господ
се побринуо / ЗА НАШЕ ДУГО И НЕПОЗНАТО ПУТОВАЊЕ.
Ове стихове Чарлса Симића прочитао сам први пут почетком
јесени 1990. године у књижари Матице српске, у Кнез Михаиловој
улици. (Објављени су у панчевачким Свескама, бр. 4, јун 1990, стр.
116). Свратио сам у књижару да купим новоизашли (октобарски) број
Летописа Матице српске који је управо објавио Повратак ујкином
дому. И налетео на изврсну песму америчког песника српског порекла,
која је у ствари у неколико стихова изразила на најбољи могући начин
онога што сам ја већ био написао. Никада нисам упознао Чарлса
Симића.
Књиге које сам био већ написао до 1988. године, одавно су
биле стале у ред КЊИГА БЕЗ БУДУЋНОСТИ (како је
својевремено и узгред тачно запазила „Српска реч“, од 8. јуна 1992.
године, стр. 59; види текст Чија је сабља?)
То се нарочито односило на оно што је носило наслов
ВЕЛИКА МАГАЗА. Јунаци ове књиге – писци или писари – зашто
то не рећи и за њеног са-купљача и приређивача ?), испуњавали су
АМАНЕТ.
Они су као они „древни морепловци“ Чарлса Симића: Господ
се побринуо за њихово дуго и непознато путовање.
За све књиге из циклуса КЊИГА БЕЗ БУДУЋНОСТИ,
а нарочито за оне које су настале на основу рукописне заоставштине
фамилије Мишљеновић, ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ и других, важи оно што
је на најсажетији могући начин изразио Г. Бастос (аутор изванредног
романа ЈА, ВРХОВНИ). Ма колико то парадоксално звучало, све је
најпре било прочитано, па тек потом написано!
Позивам се на веома поузданог сведока, Бастоса:
„Уместо да каже и искаже нешто ново, ово штиво само
верно преписује оно што су други већ срочили и смислили. Према
томе, у овом приређеном облику нема ни једне једине странице, ни
једне једине реченицв, па ни једне једине речи, почев од наслова па доове завршне напомене, која на овакав начин није написана.
СВЕКОЛИКА НЕСАВРЕМЕНА ИСТОРИЈА ЈЕ СУМЊИВА,
волео је да каже Врховни. НИЈЕ ПОТРЕБНО ЗНАТИ КАКО
СУ НАСТАЛЕ ДА БИ СЕ ВИДЕЛО ДА ТАКВЕ
ИЗМИШЉЕНЕ ПРИЧЕ НИСУ ИЗ ВРЕМЕНА У КОМЕ СУ
НАПИСАНЕ. ПОСТОЈИ ВЕЛИКА РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ
КЊИГЕ КОЈУ САСТАВЉА ПОЈЕДИНАЦ И ПУШТА ЈЕ У
НАРОД. И КЊИГЕ КОЈУ ПРАВИ САМ НАРОД КОЈИ ЈУ ЈЕ
КАЗАО У ПЕРО. – Ето тако, још једном опонашајући
Диктатора ( а диктатори баш имају дужност да замењују писце,
историчаре, уметнике, мислиоце, итд.), са-купљач изјављује,
позивајући се на речи савременог писца, да се прича уткана у ове
БЕЛЕШКЕ своди на чињеницу да прича КОЈА ЈЕ У ЊОЈ
ТРЕБАЛО ДА БУДЕ ИСПРИПОВЕДАНА НИЈЕ
ИСПРИПОВЕДАНА. Према томе, личности и догађаји који су
овде приказани, заслужили су, по усуду писаног језика, ПРАВО
НА ИЗМИШЉЕНО И НЕЗАВИСНО ПОСТОЈАЊЕ, а на
добробит не мање измишљеног и независног читаоца“.
Догодило се невиђено чудо са оним што је, чини ми се, хиљаду
година, носило наслов ВЕЛИКА МАГАЗА.
Истинска Велика магаза у којој је био цео Босиљковац са
околином заљубила се у себе и зачела у себи још једну Велику магазу.
Велика магаза Велике магазе заљубила се и она у себе и зачела
је у себи још једну Велику магазу. И тако је то кренуло у бескрај.
Цео свет из Велике магазе требало је да буде у последњој
магази Велике магазе.
Ни једна од магаза у Великој магази није последња…
Један песник је знао смисао ове загонетке и поручио је:
НАЂИТЕ САДА СВЕТ.