Бисерје

Реч Србе Митића

Митић, Србољуб Љ

Див Стигу /  Србољуб Митић. – Мало Црниће : Центар за културу, 2003 (Петровац на Млави: мСтојадиновић). – 173 стр. ; 20 цм.

____________________

       Препорука: „….Сати су били спори, а онда, када је све било спремно, пошли смо према гробљу које је у стишкој равници, али некако на вису. Србин Црљенац је одувек имао познате свираче и луду музику. Поворка је ишла пољем и пределом који као да је пуст, а музиканти као код Шагала пуштају да их притисне плава боја, па свирају своју луду музику коју узимају са небеса. Аница Савић Ребац није дала да се каже виолина, само ћемане. А ови наши ћеманисти су свирали да им глас до стилита иде. Додају по неки нови тон, измишљају па се тако, оно што је радост живота и бол не одваја. Туга се повуче за њима као стишка магла, а онда уобличи у неко милосно радовање које долази са помирењем светлости и таме.Тако се све претворило у бисерје. Бисерје, реч Србе Митића…“

Бранко Манас , поговор књизи, стр. 165

ДИМ

Уздижемо се у небеса

Плави летимо

Смејемо се

Лебдимо

У небесима

Дубоко

Од облака лепши

У црном небу

Увијамо се

Извијамо се

У слова јасна

У песму нечувену

Иза доума

високо

Лелујамо се

Иза кости и меса

У слави јаки

Јечимо у висини

Србољуб Митић  , стр. 43

__________________________

видети више о С. Митићу: http://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0007819