(Субота, 8. август 2014, Преподобномучен. Параскева – Петка – Салаш СЕВЕРАЦА)
*
(НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ) О ЊЕГОШУ, ПОНОВО / Бела Тукадруз
Горски вијенац је објављен као прва књига Другог кола (месечног београдског часописа НАЈ, током марта 2006. године).Један део тиража је објављен са мојим поговором, други део тиража без поговора!!Одабране прилоге, неко је изоставио, не обавестивши ме, као приређивача и одговорног уредника. Главни уредник листа – Д. Ћук?
Видети више: http://sifrajegulja.wordpress.com/2014/08/06/%D0%BE-%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE/
*
/АПСУРДИСТАН) „Будућност гледамо кроз таму“ / Екмечић
Западни медији га називају диктатором, упоређују с Хитлером?
– Путин је изабран на слободним изборима и не може се говорити о диктатору. По томе би се могло говорити и о америчкој двопартијској диктатури. Својевремено су амерички новинари писали о Стаљину да има харем тринаестогодишњих девојчица, Совјетски Савез је Стаљин, то је диктатура, то је тиранија. Иза тога се не види један народ доброте, какав је руски народ. Он је народ Достојевског, а не Толстоја. Ја бих поручио Американцима, али ме наравно нико неће чути, нека се прибоје да у Русији после Путина не дође неки Брко. Рецимо један Жириновски, који је још пре двадесет година рекао: „Аљаска је наша земља“.
Видети више: http://mezija.wordpress.com/2014/08/05/buducnost-gledamo-kroz-tamu-ekmecic/
*
(КОМПАС – Даба Шон…) СМРТ,НАЈТИШИ,КОНАЧНИ ПРОТЕСТ / Радивој Шајтинац
Радница Мара Марин (55) из Житишта
преминула након протеста ојађених радника
Агрожива не дочекавши ни заостале плате
ни прву пензију
У првој рунди, под врелим сунцем
Бронзана магла балалајке
Руски русвај
У другој српско жито,српско месо,
У освит и сутон ледени сан
Спаковане пилетине
Океанска секунда до прве пензије
Видети више: http://zavetinekruna1.wordpress.com/2014/08/05/%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B8%D1%88%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98/
*
(АПСУРДИСТАН – Цјеломудрија онлине) ПИСМО НЕДЕЉКУ БОГДАНОВИЋУ / Мирослав Тодоровић
(Из „Врта Св. Петке“) Слике које смирују. Лековито биље
Белешка уз текст „Хајде село да населимо“
Писмо свестраног Недељка Богдановића, универз. Професора у пензији, с позивом на размишљање о оживљаваљњу села стигло је у село Трешњевицу по електронској голубици. Снег, кише, град, кад му време није, су мучиле усеве и нас који смо гајили малине у родном селу. О позним повратницима у село сам написао више текстова, песама, записа…У речи свих тих текстова уткана је прича мог села његових житеља. Она има универзалну вредност у којој се огледа судбина села Србије. И не само села.
Када је почела пропаст српског села, из чије главе је изашао дух те идеје која је довела да Србија постане пуста земља. У књизи Сујеверице, Б. В. Радичевић записује стихове који су се негда тајом и шапутаво певали у мом ариљском крају:
„Ој, несрећо, мој у глави црве
Зар почиње све од четрес прве…“
Видети више: https://mezija.wordpress.com/2014/08/05/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%BA%D1%83-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82/
*
(РЕНЕСАНСА. Српска Ренесанса) Нове књиге српских песника на македонском
О најновијим издавачким подухватима смедеревског ИП „Арка“. – „Наш глас“, Смедерево, уторак 5. август 2014, култура, стр. 5
Видети више: http://principova.wordpress.com/2014/08/06/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD/
*
(МАГАЗА) РИЗНУ Радовић, названу Стојан Комита
РИЗНУ Радовић, названу Стојан Комита, једну од српских хероина у Првом светском рату, која се оружјем борила, одликовао је и маршал Франше д’Епере Француским ратним крстом са палмама и две армијске похвале због јунаштва у Топличком устанку против бугарских окупатора. Када је 1939. године преминула, сахрањена је уз највише војне почасти на гробљу „Дудова шума“ у Суботици. Данас, нажалост, на овом гробљу нема ни њеног гроба ни споменика! Да није једне народне песме о Стојану Комити, за њу нико више не би ни знао.
Овако је причу о Ризни Радовић започео Јован Вукоичић (59), из Београда, коме су деда Бошко и отац Вукашин приповедали о јуначком животу Стојана Комите.
– Деда је био плаћени граничар у Келебији, а као и Ризна, доселио се из села Прекопуце код Прокупља – прича Вукоичић. – Пошто је она од краља Александра после рата добила пет хектара земље у Келебији, догодило се да са мојима буде први комшија. Причали су ми да јој је лева нога ампутирана у рату, па је носила дрвену „протезу“. Десна рука, пак, била јој је одузета због 15 убода бајонетом. То су биле њене „успомене“ на Топлички устанак и бугарске војнике.
Видети више: http://zavetinebr1.wordpress.com/2014/08/03/pesma-stojanu-jedini-spomenik/
( Габријела Прусина ) MOSTAR SEVDAH REUNION – Грана од бора ( LIVE in Warsaw )
Објављено је 04.06.2012. Видело 188.491
Видети више: http://youtu.be/N-EYmfBi0zs
*
(СЕВЕРЦИ) ( Габријела Прусина ) MOSTAR SEVDAH REUNION – Чудна јада од Мостара града ( LIVE in Warsaw )
Објављено је 02.06.2012.. Видело 623.310
Видети више: http://severci.blogspot.com/2014/08/mostar-sevdah-reunion-cudna-jada-od.html?spref=fb
*
(ГАЛЕРИЈА ИВАНА ШИШМАНА) Бајка о истрајности и вери
ЦРКВЕЊАК Мирко посвећено брине о малој цркви у сеоцету близу Пожеге. Сваког јутра он отвара њена врата и са великом пажњом припрема обредне детаље како би
свештеник одржао мису. Када је све спремно, Мирко црквеним звоном
позива вернике. На његов позив одазива се увек само једна побожна
старица, али једног дана ни ње нема…
Видети више: http://simbolzavetina.blogspot.com/2014/08/bajka-o-istrajnosti-i-veri.html
*
(КЊИЖАРА ПИСАЦА) Прво издање „ЛАС ВИЛАЈЕТА“ / Белатукадруз
… ИЗВЕШТАЈ О БИТНОМ РУКОПИСУ
Рукопис је обишао
КУЋУ СВЕТИХ РАТОВА
за осам година.
У неким собама, где су се
доносиле одлуке о животу и смрти,
провео би пола године (и читаву годину),
скупљајући прашину,суву и дебелу.
Причао ми је о тим собама.
О првој. У којој беше заточен пола године.
О другој. У којој беше сужањ два месеца.
О трећој. Где се крчкао у смоли са другим
непознатим грешницима – две пуне године!
О четвртој. Где су бахати дошљаци имали
главну реч. Где се наслушао мизерија.
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BB%D0%B0%D1%81-%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80/
*
(ДУХ МРТВИХ ПЕСНИКА) ОДЛОМЦИ О СТЕФАНОВИЋУ / Предраг Пузић
Народна књижевност и политички ангажман
….Уместо доказа понуђене су етикете – и, пресуда је пала. Кад официри ОЗН-е дођу по њега, он им говори о Гетеу и немачкој лирици. Пресудом као да је потврђено једно, доцније, мање више опште прихваћено уверење да је у Стефановићевом случају све јасно и да ништа изнова не треба расветљавати, а још мање доказивати. Услед идеолошке искључивости и нетрпељивости, које су у нас владале више од пет деценија (понекад се чини да нису ни престале), он је маргинализован и изопштен из историје српске културе, и самим тим остао ускраћен и непознат многим генерацијама; тако је исто и његово бављење народном књижевношћу одгурнуто у страну и познато тек малом броју људи. Једном наметнута искривљена слика остала је таквом све до наших дана, продужавајући пишчеву постхумну судбину.
Својевремено је Зоран Гавриловић, имајући на уму Скерлићеву преоштру оцену, за Диса записао, да се једном избачен из историје он у њу непрекидно враћа. Упоредимо ово са Стефановићем. Наиме, у последње две деценије о њему су објављене четири књиге (из пера Зденке Петковић Прошић, Миливоја Ненина, Предрага Пузића и Тамаре Грујић) и приређено осам (Ненин, Пузић, Грујић, Гојко Тешић). Оне су употпуниле Стефановићеву био-библиографију, постајући део приче у којој се јасно оцртавају његове заслуге по нашу књижевност.
Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2014/08/06/%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D1%86%D0%B8-%D0%BE-%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D0%BF%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%9B/
*
(ЗАПИС 53) ШТА БИ БИЛО КАД БИ БИЛО / Добривој ВУЈИН
Шта би било кад би било
да радник оде на градску пијацу и гле чуда
враћа се са две претрпане корпе изобиља
шта би било кад би било
да радник има сталан посао
и стално се пита за како и зашто и куда
и да је стално његова држава
присутна и дежурна као кућна помоћница
верујући у сутра боље него данас
шта би било кад би било заистину
Видети више: http://zavetineprozori.blogspot.com/2014/08/blog-post.html
*
(Символ СУРБИТЕ) ЦРВЕНИ „ДОШЉАК“
… Сетите се Нибиру. Ова планета, рекли су монаси, ротира, за разлику од Земље, у смеру казаљке на сату, стога приближавање овог небеског тела ствара снажан електромагнетни проток на нашој планети, као и велике природне катастрофе. Монаси су објаснили да свако четврто приближавање ове планете Земљи – изазива општи Потоп, који уништава све живо, па и људску цивилизацију. У том случају, таласи су висине до седам метара, а крећу се брзином од 1000 км на сат. Последњи, трећи циклус проласка ове планете кроз Сунчев систем догодио се 1586. године пре нове ере, а судбоносни четврти, који би уништио нашу цивилизацију, изазвавши нови Потоп, требало би да се догоди од 2009. до 2014. године. При чему ће, тврдили су монаси, 2009. она ући на периферију Сунчевог система, а 2014. стићи ће на критично растојање од Земље.
Видети више: http://vrtsvetepetke.wordpress.com/2014/08/03/crveni-dosljak/
*
ЛеЗ 0008068
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 