(Понедељак, 10. август 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА)
*
(Сазвежђе ЗАВЕТИНА) Google контролна табла вам пружа преглед недавних активности на налогу Сазвежђе ЗАВЕТИНА
(Активности на налогу у последњих 28 дана)
… Google слике. Албуми – 326. Фотографије 3.113.
Фотографије 174 јавна 1.796 по позиву1.143 захтевају пријављивање
Google + 3.310 ставке.
YouTube. Моји видео снимци 336 . Плејлисте 5
Активности на налогу у последњих 28 дана
Гледани видео снимци 158 -32% . Претраге 41
Прикази отпремљених видео снимака 227 – Најпопуларнији отпремљени видео „Песма о смрти“ (Објављено је 28.06.2012. Omaž Anriju Mišou. Српске планине. Радан.Мала црквица на ивањском гробљу. 24. јун 2012.) – Србија -11% Италија . – Локације гледалаца Србија -11% , Италија Босна и Херцеговина -6%, Немачка -12%, Македонија -29%
Алатке за веб мајсторе. 86 веб сајтова, 24 верификована.
Контакти: 2332. Најчешће контактирани 133
Лукићеви Моји сајтови 24. Дељено са Лукићем 1.034.055
10. август 2014.
Видети више: http://zavetina.yolasite.com/
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) А ЈА ВАМ КАЖЕМ / Ђовани Папини
»Казано је старима: не убиј … а ја вам кажем: да ће сваки ко се гњеви ни за шта на брата свога бити крив суду; а ако ко рекне брату своме: рака! биће крив скупштини; а ко рекне: будало! биће крив паклу огњеном«. Исус иде право у крајност. Не допушта ни могућност убијања; неће ни да помишља да има човека који би био кадар убити свога брата или га само и ранити. Њему не иде у главу ни намера, воља за убијање. Тренутан гњев, једна погрдна реч, најблажа погрда исто су што и убиство. Учмали, равнодушни духови узвикнуће: претераност. Јер нема величине где нема страсти, то јест претераности. Исус има своју логику и не греши. Убиство је само последњи израз каквог осећања. Са гњева се прелази на ружне речи, са ружних речи на тучу, са туче на убиство. Није довољно, дакле, забранити коначан чин, чин материјални и спољашњи. Тај чин је само резултат једног унутарњег процеса жоји га је учинио потребним. Требало би, напротив, сагорети и у клици уништити опаку биљку која доноси отровне плодове.
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82/%D0%B0-%D1%98%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D0%BC-%D0%BA%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%BC-%D1%92%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B8/
*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) НЕ БРАНИТЕ СЕ / Ђовани Папини
… Али, допадало се то или не допадало, једино ова Христова заповест може решити проблем насиља Једина она не надовезује зло на зло, не устостручава зло; не да да се рана рашири, него чир отклања докле је још бубуљица. Одговорити ударцима на ударце и злочином на злочин значи прихватити зликовчев принцип; онај ко би тако чинио признавао би тиме да је оно што је и он. Одговорити бегством значило би по низити се пред њим и потстаћи га да настави. Одговорити паметним речима у тренутку када је њега гњев лишио памети био би само узалудан посао. Али одго- ворити једним простим гестом који изражава прихватање, поднети груди ономе ко те је ударио по рамену, дати хиљаду ономе ко ти је тражио стотину, сносити три дана онога ко те хоће да кињи један сахат — то је право јунаштво, премда оно изгледа кукавиштво, толико необично јунаштво да оно подивљалог нападача побеђује оном божанском моћи којој не може одолети нико. Само онај ко побеђује себе самога може побеђивати непријатеље; само онај ко је препородио своју душу може препорађати душе своје браће и допринети да свет буде мање болан за све нас.
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82/%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D1%92%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B8/
*
(АПСУРДИСТАН) ПИСМО МИРОСЛАВУ ТОДОРОВИЋУ / Винко Шелога
Драги Мирославе,
Мислим се нешто: прођоше малине, а нема М.Т. у малинарским тужаљкама и у њиховим борбеним редовима, кад прочитах текст Мучење душе и најаву књиге о малинама.
Сан о малинама као „црвеном злату“ Србије брзо је постао мучна стварност. Србија је још увек на нивоу брања дивљих малина, јагода и купина, њихове продаје на пијаци, у теглама? Нити су више Срби сељаци, земљоделци, нити ће Србија постати пољопривредна земља.
Становништво Србије није никад формирано, уједињено, као заједница рада и производње, већ на неким митским, идеолошким и националним опсесијама. Хајдук, ускок, комита, четник, партизан, гардиста… то је много привлачније и негованије у српском етосу од рада и знања. Радије ће опет пробати неки нови економски и политички систем, изгинути у рату, него обрађивати своје њиве и уљуђивати своју кућу! Учимо два века да је слава и величина Срба у јуришима и гробљима. Сем «Прве бразде» М. Глишића, сећаш ли се из читанке или лектире приче/песме која васпитава љубав према раду на земљи? Хајдуци, војници, јунаци… никада нигде ништа нису унапредили! Та сорта никад ништа не чита, а довољно је бистра да научи певати о јунаштву, слободи и правди. А то је много лакше и исплативије него орати и копати (или поштено се бавити занатом). Тој сорти култура изазива нелагоду, њој треба нешто лако, уз пиво и мезе, «народно».
Видети више: http://mezija.wordpress.com/2014/08/09/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83-%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%88%D0%B5%D0%BB/
*
(КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ ЗАВЕТИНА) ГОРЊЕ ПОДУНАВЉЕ – Тамо где власници нису људи већ неко други
Елем, Европски Амазон чине доњи токови река Драве и Муре као и Дунав који се на њих надовезује и спадају у еоколошки најзначајнија речна подручја у Европи. Специјални резерват природе “Горње Подунавље” простире се уз леву обалу Дунава у Војводини. Да вас подсетим, Дунав је уз Волгу најважнија еворпска река. Кроз историју је вековима представљао важну географску референцу и био веома важан пловни пут, и данас је његов ток на подручју Европе углавном плован. Пратити ток Дунава је као путовати кроз време и ова река се налази на листи УНЕСЦО-ве светске баштине.
Пре него што вам испричам шта сам видела и чула, недавно је наш премијер изјавио како смо најнижу оцену од Европске уније добили из области екологије, да Србија уопште не уме, или није способна, или неће да управља својим водама.
Верујем, као што видите из наслова, да су власници природе нека друга створења, ово мора да звучи невероватно, ми људи смо убеђени да смо власници свега на планети па смо тако многим биљним и животњским врстама или одузели или уништили природна станишта а самим тим их и затрли, више не постоје. С том мишљу сам кренула у обилазак Горњег Подунавља, неспремна, то јест, без икаквих информација шта то значи обнављање влажних станишта и чему то. Шта су уопште влажна станишта? Дуж Дунава је за последњих 150 година, уништено више од 80% природних влажних подручја. Мењан му је ток, неке промене доводе до катастрофалних поплава какве смо видели овог пролећа, влажна станишта, рукавци и баре су исушивани, разне врсте риба су нестале, животиња такође. То вам је као да имате двориште од десет ари а да је осам од тога уништено, да не можете да седнете у двориште да попијете кафу, да не причам о томе да вам ни цветак не би успео јер сте му све оно што му је потребно за раст и развој одузели.
Видети више: http://knjizevnenagradezavetina.blogspot.com/2014/08/gornje-podunavlje.html
*
(Символ СУРБИТЕ) Порука Србима урезана у обелиск у Лици пре 2800 година | СРБИН.ИНФО
У Лици малоазиској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персиских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе.
Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова . Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици . Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета .
Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре Христа, нађен је и био је на сербо-рашком језику и писму. Изглед овог споменика можете видети у самом тексту. Ликијске текстове је сакупио крајем XIX века аустријски професор Ернст Калинка. Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног србског језика и писма из Лидије и Ликије. Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке (стр. 44 наведене Калинкине књиге, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са србским језиком.
Видети више: http://vrtsvetepetke.wordpress.com/2014/08/08/%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%83%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%BA-%D1%83-%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8/
*
(Сазвежђе ЗАВЕТИНА) УМИРЕМ МНОГО ПРЕ СМРТИ / Милан Косовић
Уче људи да одлажу покајање
Да одврате једни друге од доброг пута
О кротости, о смирењу
О дуготрпљењу
Осени се знаком светог крста
Видети више: http://zavetina.yolasite.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B5-%D0%B7.php
*
(УРЕДНИК ЗАВЕТИНА Блог) ОТРОВ ДАНА ОБИЧНОГ / Шајтинац
Помирити се с пресудним детаљем
Тегобним и сликовитим
Да си у пакету,одломку и скупу ових тренутака
Љуспа рђе што невеличанствено
Слеће с ивице старог олука,лимене
Линије
Којом се подвучен кров од маховине и црвене прашине
Од пера лакша отпадајућа краста
Спој метала и магле
Лимена љуска с водене одводнице
Ништа у свему што се не збива
Ни у времену,ни у невремену
Ни врабац да прхне
Ни црв да се склони
Ни горе ни доле
Лековито нечитко неприметно
Парче куће
Адресе,снова и личних података
Дан без икаквог признања,дивљења,додворавања
Улагивања,значајне мржње и досадне утехе
Кристална рупа у дневнику
Видети више: http://miroslav7275.wix.com/urednik-zavetina#!-/c1k0b/4EAAEAF1-108F-4A7A-8088-2DF499296AC9
*
(ДРУГА ДРУКЧИЈА НЕЗНАНА) ДОЧЕКАНЕ ПЕСМЕ СТОЈАНА
БОГДАНОВИЋА
Модерна српска поезија делује на први поглед поприлично унисоно. Сви песници за које се, понекад сасвим неосновано, мисли како велики песници јесу имају своја мала, или мало већа, пратећа песничка јата те се стиже до – позајмимо
згодну Вукову одредницу – лирске чорбине чорбе чорбе. Није потребно ни прибележити како ту никакве оригиналности, осим умишљене, нема.
Стојан Богдановић се није, нипошто није, ухватио у то коло. Од самог почетка свога песниковања градио је свој, сасвим особени, поетски свет и
устрајао је на томе. (Душан СТОЈКОВИЋ)
Видети више: http://poglediiskosa.wordpress.com/2014/08/10/%D0%B4%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0/
*
ЛеЗ 0008069
(002) Архив ДИБИДрУС 