Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00281)

(Понедељак, 18. август 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА)

Стојанкин вез....

Стојанкин вез….

*
(ECUMENICAL NEWSPAPERS ) Светлой памяти русских и сербских героев Великой войны / Ирина Есинская
… Установление памятного Креста в Тополе с изображением Распятого Спасителя и предстоящих Ему св. Царя Николая, который вступил в войну, не желая отдать на поругание братский сербский народ, и св. Царя Лазаря, олицетворяющего духовную устремленность Сербии, тем более символично, что здесь находится храм-усыпальница членов Королевской династии Карагеоргиевичей. Сто лет назад Сербский Король Александр I обратился к Государю Российской Империи Николаю II в час смертельной опасности, нависшей над Сербией, как к единственной возможности избавления, и получил ответ положительный и скорый. Напомню огнезрачные слова святителя Николая Велимировича о русском Государе и истинной мотивации защитнической со стороны России войны: «Совесть наша заставляет нас плакать, когда русские плачут, и радоваться, когда русские радуются. Велик долг наш перед Россией. Может человек быть должен человеку, может и народ — народу. Но долг, которым Россия обязала сербский народ в 1914 году, настолько огромен, что его не могут возвратить ни века, ни поколения. Это долг любви, которая с завязанными глазами идет на смерть, спасая своего ближнего. Нет больше той любви, как если кто положит душу свою за друзей своих — это слова Христа. Русский Царь и русский народ, неподготовленными вступая в войну за оборону Сербии, не могли не знать, что идут на смерть. Но любовь русских к братьям своим не отступила перед опасностью и не убоялась смерти.
Видети више: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/08/14/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%B9-%D0%BF%D0%B0%D0%BC%D1%8F%D1%82%D0%B8-%D1%80%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%B8-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%B3%D0%B5%D1%80/

*
(АПСУРДИСТАН) Санкције Русији пуцањ у Србију!

КАДА би Србија увела санкције Русији, пуцала би сама себи у ногу. Такву одлуку могао би да донесе само „политичар самоубица“, јер никакве користи ваша земља од тога не би имала, већ само огромну штету.Ово, у интервјуу за „Новости“, поручује амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин, који против увођења санкција износи низ аргумената:
– Мере против Русије увело је само тридесетак земаља од 193 чланице УН, а међу њима ниједна из БРИКС. И од ваших суседа већина то није учинила, а они који јесу, када су видели руске контрасанкције, схватили су шта су урадили. Неки дају изјаве да нису ни разумели о чему се ради. Па Куба је под санкцијама већ неколико деценија, а народ подржава власт. Сад је дошло време да се размисли о укидању свих санкција. Од тога би користи имали и Исток и Запад Европе.
Видети више: http://mezija.wordpress.com/2014/08/14/aleksandar-cepurin-za-novosti-sankcije-rusiji-pucanj-u-srbiju-politika-novosti-rs/

*
(ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА) Влага (не) руши успомене на Петровиће

КУЋА намењена за Музеј Надежде и Растка Петровића у Професорској колонији у Београду годинама стоји затворена и празна. Рођена сестра ово двоје великана српске културе, Љубица Луковић, завештала је 1975. године Народном музеју свој дом, са жељом да ту буду изложени вредни радови и лични предмети који су припадали славној сликарки и знаменитом писцу. Овај поклон данас има влажне зидове који онемогућавају излагање и смештај вредних дела.
– Не бих рекла да кућа пропада у правом смислу, али свакако је нагриза зуб времена – каже за „Новости“ Љубица Буба Миљковић, виши научни саветник у Народном музеју.
Према њеним речима, здање се налази на подручју са подземним водама, а темељи нису изоловани од влаге. Кућу је подигао Љубичин супруг Милорад Луковић, директор београдске гимназије, у време када су наставници током четврте деценије прошлог века добили повољне кредите да обезбеде себи кров над главом.
Видети више: http://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2014/08/15/vlaga-ne-rusi-uspomene-na-petrovice/

*

Запис, Ужице

Запис, Ужице

(СИМВОЛ СУРБИТЕ) ТАЛИТА КУМИ / Ђовани Папини
Али Исус не верује у смрт: Не бој се, рече, само веруј, и она ће бити спасена.
Стигоше кући. Напољу је било свираца и других који су дизали вреву. Унутра беху жене и родбина.
— Идите. Не плачите. Јер девојка није умрла, него спава, уђе у собу, само с три ученика и с родитељима, и узев девојку за руку рече јој:
— Талита куми! Девојко, устани!
И девојка одмах уста и стаде ходати по соби, Јер, додаје Марко, било јој је дванаест година. Али била је тако слаба и бледа после дугог боловања! Исус заповеди да јој се да да једе. Није то био видљиви дух авет. Него живо тело, које се пробудило, мал заморено, за нов дан, после грозничавих снова.
Видети више: http://vrtsvetepetke.wordpress.com/2014/08/15/%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B8-%D1%92%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B8/
*
(Библиотека ЗАПИС) ВЕРТИКАЛА НЕПРЕСПАВАНИХ ПРИЧА И ПЕСАМА / Зоран М. Мандић
(Миланка М. Медаковић: ПЕШЧАНИ САТ ЖИВОТА, Бирограф, Апатин, 2014. год.)
… У композицијоној структури ове песмозбирке истиче се и место на које
је смештен омаж топониму завичајне Шумадији, као важан наставак
обраћања Мрчајевцима из песама о светлости. Лирски бруј Шумадије, како
је том синтагмом Душан Стојковић насловио панораму песника из шумовите
и бројним рекама богате српске Тривалије, снажно кореспондира са идејом
овог песничког рукописа, који читоце треба да подсети на говор истине по
којој се поезија не пише лако, која није само посед срца и његове тик-так
музике. Отуда и уверење да лирика ове књиге извире из стања духа и низа
сећања и дешавања, која следе једна за другим, која теку као река, која личе
на онтолошке прозоре који се отварају и затварају, а песник их спаја и
њиховој вертикали и даје потпни смисао. …
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetine2012/najglavnija-posmrtna-kritika/vertikalaneprespavanihpricaipesamazoranmmandic

*
(ЗАПИС 8) ПОКЛОН ШТО ВИРИ ИЗ ЗУБА / Радивој Шајтинац

Купио бих деци,коња
Деца велика
Коњ још мали
животиње скупе
Још на школовању
А старински занос ко да шталском сенком
умирује
Адреналин што упире у кожу и месо
Ледену иглу забодену у зеницу
Модре трунке протеране капцима
На подочњаке,
Кесе препуне артикала
Купљених у тек занемареном бунилу
А коњ
мали репати тркачки скакавац
добро би дошао
чак и непомичан
пропет ко декабристички споменик
или ренџерски беџ
стаклени украс на трпези
подсмешљива препознатљива играчка
између сребра,грашка,мркве,мајонеза и кобалта
туда ни они у кошмару нису тутњали
јахачи
и као што водом дуго испирано
грање испљунуто из плићака
хита једином преосталом исходу
из воде у ватру
Видети више: http://velikazavetina.blogspot.com/2014/08/blog-post.html

*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) „ИЗРОНИО“ ГРАД ИЗ ВОЛГЕ

МОСКВА – Град Молога у регији Јарославл, који је потпуно потопљен 1940 их за време изградње хидроелектране Рубинск, „изронио“ је због опадања нивоа воде реке Волге, пишу електронски медији.Због пада нивоа воде постали су видљиви темељи кућа и обриси улица, а некадашњи становници Мологе најавили су да ће ускоро са својим породицама посетити град.
Видети више: http://m950.wordpress.com/2014/08/16/izronio-grad-iz-volge/

*

пинк точак

пинк точак

(ЈУСТИНИЈАНОВА ДИНАСТИЈА) DRY VAGINA – BAOBAB ( Sinister’s remix)

Песма Баобаб је снимљена 2001. године у студију Ундергроунд, и вероватно је један од првих синглова направљених у том студију који је касније еволуирао у професионални студио за снимање, док је у то време био просторија за вежбање. Снимање и микс су радили Марко Јовановиц и Јанко из бенда Хитман.

Ремикс 2014 је урадио бивши бубњар бенда, Синистер, односно ја.
Такође сам монтирао видео за ову песму.
Чланови бенда:
Радован Ђери – вокал – (1980. – 2005.)
Владимир Бањац – гитара – 1980.
Станислав Стојановић – басс 1983.
Илија Анђелић – басс – (1985. – 2007.)
Синиша Стојановић – бубањ – 1981.
Овај ремиx посвећујем Радовану Ђерију и Илији Анђелићу, нашим члановима који су прерано напустили овај свет. Ипак остаће заувек у нашем срцу као велики људи и пријатељи. Слава им!
Видети више: http://70simbolisz.blogspot.com/2014/08/dry-vagina-baobab-sinisters-remix.html

*
(Реализација ТВАВАX ) Дејан Лучић ТВ АВАX „Отворено о свему“

(Владари из сенке, Четврти Рајх, Европа и др.)

Видети више: http://youtu.be/biDTFpEp5wM

*
(ЗАПИС 10) Љубимци

ЗОВУ их „штанцери штенади“. Гаје по пет-шест пасмина
које су популарне у том тренутку, максимално штеде на псима – не воде
рачуна о родовским крвним линијама код парења, не вакцинишу их колико
треба, лоше их хране, држе их набијене у малом простору, неки од њих,
док не изађу из овакве „фабрике паса“, уопште не виде дневно светло…

Има и оних „одгајивача“ паса који паре 20-30 женки два
пута годишње. Нека добију само два-три кучета по леглу (а буде их
више), које ће продати за педесетак до 100 евра по штенцу, минимална
зарада је између 300.000 и пола милиона динара, а обично премашује тај
износ (јер буде више кучића, или власници исфорсирају парења, или
скупље продају штене).

Колико овај бизнис
може да буде уносан чак и у земљи где је платежна моћ више него
ограничена најбоље показује податак да је Србија са око 33.000 издатих
родовника годишње на 7,2 милиона становника, међу првих 10 земаља по
броју расних паса у Европи! Али зато се често дешава да се кућни
љубимац, непосредно пошто изађе из „одгајивачнице“, насмрт разболи. То
се десило С. Б. из Београда, чија је малтезерка после годину и по
угинула.
Видети више: http://olovkamihailapterovica.blogspot.com/2014/08/ljubimci.html

*
(ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА) БИНИЧКИ….
Родоначелник наше опере и корачнице, Станислав Бинички (1872-1942) рођен је у селу Јасика крај Крушевца. И поред тога што је само до треће године живео у западноморавском крају, његов унук Миливоје Јосифовић је 1999. године поклонио његово породично и музичко наслеђе Народном музеју у Крушевцу. Посетиоци музеја имају прилике да виде само делић легата и то копије, будући да се оригинали чувају у музејском депоу.
– Легат садржи фотографије, документа, партитуре и аутентичне записе и сведочанства из живота оца и сина Биничког – каже за „Новости“ историчар Коста Радић, аутор изложбе, која ће обухватити и материјал из фонда НБС. – Највреднији део легата свакако је оригинални запис корачнице посвећене победи на Церу, односно, како се верује, пуковнику команданту Миливоју Стојановићу, који је предводио Други гвоздени пешадијски пук. Бинички је руком исписивао напомене, као и датум настанка композиције „На Дрину“ – 26. мај, 1915.
У Легату се чувају и записи песама од 1887-1893, прве српске опере „На уранку“, рукопис „Мијатовке“. На фотографијама је забележено и буђење југословенства по оснивању Краљевине СХС, кроз серије концерата оркестра Краљеве гарде, којим диригује Бинички лично.
Видети више: http://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2014/08/17/binicki-mars-na-drinu/
*
( ECUMENICAL NEWSPAPERS ) ФИЗИКА СВЕСТИ / Стеван Бошњак
НА ПУТУ ЗА ОСАМ БЕСКОНАЧНОСТИ

Врховни критеријум напретка појединца
и ширења сфере ума човечанства-ноосфере
је чистота и доброта мисли.
Све одатле проистиче.
Нема злих дела из чистих и добрих мисли.
То је једини пут ка осам бесконачности
(Ст.Еван)

Каква је то цивилизација ( раса, врста, облик живота), заснована на патњи миријада других врста, раса, цивилизација, других облика живота, других живих бића !
Каква је њена перспектива и да ли уопште постоји, да ли је уопште могућа !!
Да ли је заслужила било какву перспективу !!!
Можда пре свих, треба питати домаће животиње људског рода.
А шта ако се правда намирује у дубинама Васионе !
Шта ако дођу Неки, из тих дубина, који ће нама бити Људи, а ми ћемо се такмичити да будемо… не говеда, не овце… већ, дај Боже, њихови ловачки пси…!!!
Видети више: http://sazvezdjezavetina.files.wordpress.com/2014/01/fizika-svesti-stevan-bosnjak.pdf

*3ЛеЗ 0008071 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s