Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00289)

(Субота, 4. октобар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА)

Ливада са сенкама. 5. август 2014. Звижд. Снимак Иван Шишман

Ливада са сенкама. 5. август 2014. Звижд. Снимак Иван Шишман

*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) МОЛИТВА ХРИСТУ / Ђовани Папини

Још си, сваки дан, међу нама. И бићеш међу нама непрестано.
Живиш међу нама, уз нас, на земљи која је твоја и наша, на овој земљн на којој си био дете међу децом и мученик погубљен међу разбојницима; живиш са живима, на земљи оних који живе, која ти се допадала и коју си волео живиш животом који није човечји на човечјој земљи, можда невидљив и за оне који те траже, можда у облику каквог Сиромашка коме људи дају хлеба и не гледајући га.
Али сада је дошло време да се опет јавиш свима нама и да овоме нараштају дадеш јасан и непобитан знак. Ти видиш, Исусе, нашу невољу; ти видиш до кога је ступња дошла наша невоља; ти мораш знати колико смо ужасно бедни, колико смо очајни, колико смо страховито ниско пали; ти знаш колико нам је нужна твоја помоћ, колико нам је потребан твој повратак.
Врати се, ма и за кратко време; дођи одмах и отиди одмах; само се појави; реци једну једину реч када стигнеш, једну једину реч када пођеш; отвори небо, расветли муњом са њега ноћ и таму која је земљу обавила; дај само који часак своје вечности, коју реч из целога свога ћутања.
Потребан си нам ти, једино ти, ти и нико други.Једино ти, који нас волиш, можеш према свима нама осећати оно сажаљење што га сваки од нас осећа према себи самоме. Ти само можеш осећати колико си силно, колико си неизмерно потребан у овоме свету у ово време. Нико други, нико од свих што живе, нико од оних што спавају у блату своје славе, не може дати нама, просјацима, у нашој невољи, у нашој беди, у беди наше душе, оно добро које би нас спасло. Ти си потребан свима, чак и онима што те не знају, и тима што не знају још више него онима што знају. Гладан замишља да му треба хлеба, а гладан је тебе; ожеднели мисли да би пио воде, а жедан је тебе; болесни заварава себе самога да жуди за здрављем, а његова болест долази отуда што тебе нема крај њега. Ко тражи лепоте У свету тражи, и не запажајући то, тебе који си савршена лепота; ко у својим мислима прати истину, чезне, и не хотећи, за тобом који си једина истина коју вреди познати; а ко тежи за миром, тражи тебе, једини мир у којему могу наћи спокојства и срца најнемирнијих. Сви ти призивају тебе и не знајући да те призивају, и њихов крик је неизречно болнији од нашега.
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/2014/10/03/%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83-%D1%92%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B8/

Шта је остало после поплаве од салаша покрај Пека (Лакомица)?. 5. август 2014. Звижд. Снимак Иван Шишман

Шта је остало после поплаве од салаша покрај Пека (Лакомица)?. 5. август 2014. Звижд. Снимак Иван Шишман

*
(ВИНАВЕРОВ СОКАК) Веровали или не : Десет година касније ОД ЗЕНОНА ДО БЕРГСОНА тежине 1292 грама продаваће се за 531 динар што је испод цене тоалет папира исте тежине

Зорица Пападополос | 27/09/2014 17:37
Поштована г. Рогановић,
хвала што читате блогерско штиво и конкурентске дневне листове, али како то да се за ових 14 година револуционарног Термидора у којем су знаменити писци попут Басаре, Ковачевића, Великића и иних постали и амбасадори, нико па ни ваш цењени лист није дигао глас против:
– кампање културоцида над уништавањем српске православне баштине у Рашкој, Метохији и Косову, Скопској Црној Гори
– срамног уништавања издавачких кућа Просвете, Нолита, Рада, БИГЗ-а
– затварања свих вредних београдских књижара: Антикварнице код Академије, Матице Српске, Културе на Теразијама, Југословенске књиге под Палатом Албанија, Просветине књижаре Југославија на Теразијама…
– уништавања београдских биоскопа Јадран, Козара, Балкан, 20. октобар, Славија,…
– бесомучног прогона ћирилице из свих периодичних и монографских издања…
– затварања Народног музеја, МСУМ у Београду,…
– итд. итд.
Унапред захвална проф. Пападополос
докторанд у Србији | 28/09/2014 07:00
Видети више: http://tajna2012.wordpress.com/2014/09/30/%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%B5-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BE/

*

(ЗАПИС 10) Где заврши већина непродатих књига

ПДВ У СВЕТУ- СВА значајнија издавачка тржишта, као што су француско, немачко, италијанско, шпанско, енглеско, имају знатно снижену или нулту стопу ПДВ-а на књиге, чиме се подстиче развој и још веће запошљавање у овој делатности, од које у Србији живи неколико хиљада људи – каже Вук Вукићевић, секретар Удружења издавача и књижара Србије. – Међу европским земљама Србија је у самом врху по плаћању пореза на књигу. У Хрватској су у једном тренутку повећали овај порез, а затим су га због драматичних последица смањили и сада износи пет одсто.
Видети више: http://olovkamihailapterovica.blogspot.com/2014/10/gde-zavrsi-vecina-neprodatih-knjiga.html

*

Шта је друго остало до небо. 5. август 2014. Звижд. Снимак Иван Шишман

Шта је друго остало до небо. 5. август 2014. Звижд. Снимак Иван Шишман

(ЗАВЕТИНЕ Insider ) ПАЖЉИВИ ЧИТАЛАЦ. Коментари. Куда Србијо?
…. Ваљевац из Београда | 30/09/2014 20:27
У вези односа према солунским борцима,на основу назива улице у Београду,веома је занимљиво (и вредно сведочанство) писмо архитекте М. Симеуновића „Тужна судбина војводе Бојовића“,које је објављено у данашњем издању „Политике“,у рубрици „Међу нама“. Иако је војвода Бојовић учествовао у оба светска рата у борбама против Немаца ,немачки окупатор је старог војводу (кад је одбио било који вид сарадње са њим) оставио на миру и удовољио његовом захтеву да „немачки војник не прелази праг моје куће“! Међутим, „Нажалост,по ослобођењу Београда,у његову кућу су упали припадници ОЗНе,шамарали га,малтертирали,изгазили му униформу и одликовања,поломили сабљу и ухапсили га.У затвору су га непрекидно мучили и тукли док није умро 19.јануара 1945. године“ Пишем ово због читалац нашег чиста који га читају само у онлајн издању.
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/2014/10/03/%D0%BF%D0%B0%D0%B6%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B8-%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8-kuda-srbijo/

*
(АРХИВ У ОСНИВАЊУ Појас, 1) ЛЕКОВИТА МЕСЕЧЕВА СВЕТЛОСТ

Да би извештај непостојећег доктора Мекоја изгледао још убедљивије, уредник “Панчевца” се досетио још неких ствари. Наиме, додао је у тексту да ће Месечеви зраци у поменутом периоду бити лековити јер помажу синтезу каротина и витамина А11. Сем тога, у тој ноћи кокошке ће снети по два јаја, а процветаће и биљке које нису цветале петнаест година, а последњих петнаест минута овог циклуса Месечина ће бити тако јака да ће људи моћи да читају новине на отвореном…
Видети више: http://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/2014/10/01/%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82/

*
(ФОНД УЗАЈАМНЕ ПОМОЋИ) У друштву пустињских лисица / Бела Тукадруз

… ФРАГМЕНТИ ВЕШТОГ ГЛАСОНОШЕ
ДРУГИ ЖИВОТ, ИВАНА БАБЕЈИЋА, ШУМСКОГ КРАЉА

ШУМСКИ ЗАКОН. Повампирио сам се ја, главом и брадом
густом као четка, Иван Бабејић. Идем тако испод дрвећа; нема више
жандара; никога се не бојим. Идем својим шумским царством. Налетео
сам на једну пуначку чобаницу; хаљина јој се пресијава; смеши се;
ноздрве шири, очима чежњиво преврће. Нисам имао потребу да је
убеђујем, ваљда зна ко сам (ако не зна, ево прилике да сазна!): није ни
помишљала да се брани. Нисам је питао како се зове ни колико година
има; дахтање, које сам подстицао до гушења, у којем нисам уживао.
Лепше сам ствари доживео са старијим, усамљеним и искуснијим
сељанкама…
Предвече сам ишао узбрдо кроз траву црвенкасту, коју је
дефлорисао чудесни залазак сунца. У жбуњу сам препознавао
љубичасте цветове коприве, а кад зађох у папрат, налик на репове пауна
и фазана, вече разрогачи своје крупне црне очи, као она чобаница (пре
подне). Девице дрхте док њихови очеви заклане овце, или свиње,
натичу на ражањ. И чобаница је била девица, и она је дрхтала тим
страхом стеченим, на који се надовезао страх свих слутњи девојачких.
Знам зашто нико у овом вилајету не воли девице. Накостреши се свака
влас на њима, као у пса спремног да уједе, или на старцу у самртном
грчу. Не пише им на челу да су девице. Није ми била потребна њена
крв, крв њеног девичњака, нити било каква друга крв; довољне су ми
легенде мога народа да устанем из гроба кад ми се ћеифне! Али изгледа
да је тих неколико капи крви добро дошло. Никад ме неће заборавити.
Видети више: http://zavetinekruna.wordpress.com/2013/04/03/%D1%83-%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D1%83-%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0/

*
(БАШТА БАЛКАНА) Мирослав Б. Душанић: „Несебичан музеј“

Шетња прва
Несебичан и необичан је то Музеј. Редосљед представљања је одређен сасвим једноставно. По азбучном реду. Посјетиоцу је тако остављено на вољу, да сам одлучи и вреднује ко је за њега најбољи. И коме које мјесто најбоље одговара. Таква музејска поставка у старту запушава уста свим могућим критичарима, а посебно оним злобним, који траже „длаку у јајету“. Мора се признати да је то веома мудра одлука излагача. А сам Музеј открива и пружа пуно занимљивог и вриједног материјала. Врата Музеја нам отвара помало стидљиво, млади Иво Андрић, и нема никакве сличности са углађеним господином, који је у социјалистичко предвечерје корачао Београдом низ Кнез Михајлову у правцу Калемегдана. Ћутљив и недокучив. У Музеј нас уводи свечано, и не покушава да сакрије свој немир, младалачку радозналост али и памет и проницљива запажања. Изговорене ријечи дјелују убједљиво, и прије свега, сасвим искрено. Таквог га више никад нико срео није. ..
Видети више: http://www.bastabalkana.com/2014/09/%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B%D0%B0/
*

Исто, парче неба изнад салаша пок. В. Аћима. 5. август 2014. Звижд. Снимак Иван Шишман

Исто, парче неба изнад салаша пок. В. Аћима. 5. август 2014. Звижд. Снимак Иван Шишман

( Мирослав Б. Душанић: „Lyrik – Lyric – Поезија“ ) ДЈЕЧАК, ОЛУЈА/ПОСТ ФЕСТУМ /Анђелко Анушић

Кога су једном некажњено клали,
препоручује се за сва будућа клања.

Владан Десница

Сретнеш ли тамо гдјегод какво дијете
А не вјерујем да ћеш –
Послије похаре потоње
Кад је олуја библијска сишла с облака
Чељадећим стопама
И српала некосом земљине синове
И упиташ ли оног маленца гдје му је отац –
Онај сиротан ће ти одговорити:
“ ‘Оша је у цркву на покрст!”
Видети више: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2014/10/blog-post_65.html

*
( Мирослав Б. Душанић: „Lyrik – Lyric – Поезија“ ) Мајстор над мајсторима (фрагмент) / Бела Тукадруз

*
Мајстор над мајсторима
бос гази по муљу до колена,
по звездама које су најближе, најдубље, најмуклије.
Улази у сфере свих покретних звезда,
у најсавршеније песме које се међе
са тишином… јер он је скренуо са свих
путева, пре свега са оних мрављих,
и није упао у мрежу времена, бројева и мера:
он гази кроз све дубљи муљ,
и споро извлачи једну ногу па другу,
из сфера и загрљаја најближих звезда,
и из спобности да не буде оно што је…

Видети више: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2014/09/blog-post_40.html

*

Цветови бундева. 5. август 2014. Звижд. Снимак Иван Шишман

Цветови бундева. 5. август 2014. Звижд. Снимак Иван Шишман

(ЗАПИС 69) АРКА МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА / Душан Стојковић

(Миодраг Павловић, Несразмере старе и нове, Арка, Смедерево, Ид, Скоје, 2010)

Годинама већ Миодраг Павловић је неспорни класик српске поезије. Било је то пропраћено неколиким изборима из његова песништва. Први се појавио већ 1963. године – 87 песама (издање „Нолита“). Следили су га: Велика Скитија и друге песме (Српска књижевна задруга, 1972; избор је сачинио Љубомир Симовић), Поезија I и II (у оквиру Изабраних дела Миодрага Павловића, „Вук Караџић“, 1981), Одбрана нашег града (Смедеревска песничка јесен и Наш глас, Смедерево, 1989), Поезија (Просвета, 1986; Богдан А. Поповић), Изабране песме (Завод за уџбенике и наставна средства, 1996; Богдан А. Поповић), Изабране и нове песме (Просвета, 1996), Посвећење песме (Просвета, Ниш, 1996; Злата Коцић), Србија до краја века (Задужбина Десанке Максимовић, Народна библиотека Србије и СКЗ, 1996) и поетски тротомник у оквиру Сабраних дела М. Павловића (Просвета, 1999 – 2000): Искон, Извор и Исход. *
Пред нама је класик из чијег се дела могу, и морају, правити различити – и тематски – , сведени и разгранати, избори е да би се приказала сва разуђеност његова лирска певања која је одавно задобила несумњиве епске димензије.
Видети више: http://izsenke.blogspot.com/2014/10/blog-post.html

*
(ЗАВЕТИНЕ инфо ) Не може, у догледно време, у Србији бити боље него што јесте / Винко Шелога

Све живе генерације су васпитане на пропаганди, не треба се ишчуђавати што смо ту где смо. Водећи српски политичари и „интелектуалци“ су васпитавали становнике Србије да читају (и слушају) што је актуелно, а не да мисле својом главом и читају што вреди. И ко је хтео да чита, омрзли су „лектиру“. Зато сада у Србији немамо грађанство, већ малограђане. Малограђанима и сељацима не треба уметност, они љубе имитације, позу, кич. Колико људи у Трешњевици, Ариљу и Нишу може да прочита збирку песама, чак и кад покаже искрену жељу? Књижевни критичари су само политичари у књижевности. Као што политичар неће рећи истину о стању у народу и држави, тако неће ни књижевни критичар, ако и зна, рећи истину о стању у књижевности. То важи и за друге уметности. Не може, у догледно време, у Србији бити боље него што јесте, нити смо боље заслужили.—

А Слободан Чворовић каже:
Ама, поштовани г.Шелога, за ваш коментар је – ДА, ТАКО ЈЕ, у сваком погледу!Но, шта да се ради!?Одјекује просторима не само себрским, драги г.Шелога! Мој нежни, скоро тајновити став и проста љубав према ћириличном слову, бива погрешно тумачена, мој став или тајновита љубав према природи, постању у сваком смислу у овој земљи, бива сврставана у полит. фијоке;тако да – када расфијокирамо парцеле умова, материјал. интереса, почев од вас, мене лично, и удахнемо свежину свакој области, скинемо змијин свлак са својих горчина, личних, указаће се – ПУТ.
Дакле, ко је инспирисао кога?Медичи Микеланђела или Обрнуто?
Ова кратка нотица инспирисана је вашом подробном анализом преврнуте стварности у којој се данас с-налазимо.
Узор може да буде и г. дин Лукић, који са невероватном истрајношћу објављује паметне редове, обојене душом у ЗАВЕТИНАМА.
искрен ПОЗДРАВ;
Слободан Ј.Чворовић
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/2012/12/12/%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B5-%D1%83-%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8/

*

ЛеЗ 0008079

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s