У сусрет међународном 59. Сајму књига у Београду
(Четвртак, 23. октобар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА)
*
(Символ СУРБИТЕ) Европа је пред мојим очима умрла у Приштини
Кажете да су све ваше колеге по униформи, Французи, на Косову мање-више стекли сличан утисак. Откуд такав однос према Србима?
Није то само случај с војницима. Многи Французи подржавају Србе, у свим слојевима друштва, без обзира на политичке боје. Постоје заједничке основне црте наших двају народа. Калили смо се у тешкоћама, имамо исту жеђ за праведношћу и пружањем отпора, држимо дату реч, дајемо целог себе у ономе што радимо, поштујемо породицу и пријатеље. Те особине су дубоко укорењене и код Срба и код Француза. Ту је и јак осећај идентитета који се, у Француској, нажалост, у последње време полако губи. Србија би зато требало да буде пример Француској. Сачували сте нацију, културу, традицију, природу, религију. Ми смо заражени мондијализмом. Србија данас подсећа на земљу Астерикса и Обеликса. Ви сте сада несаломиви Гали Европе! ….
Видети више: http://vrtsvetepetke.wordpress.com/2014/10/20/evropa-je-pred-mojim-ocima-umrla-u-pristini/
*
(КОГИТО КЛУБ) Моћ контроле ума
Пише: Драгана Савић
НОВИ светски поредак који је великим делом научно и технолошки концентрисан око пројеката какав је, на пример, **Харфа**, данас располаже најмоћнијом технологијом за контролу ума. И овај део фамозног војног америчког пројекта, који је концентрисан на Аљасци, проистиче из Теслине **безазлене** идеје о којој је говорио у познијим годинама – да је могуће направити пројектор мисли. Историја механизма контроле ума почела је од тренутка када је ЦИА започела пројекат **Пандора**, пише Александар Милинковић у књизи **Теслино тајно оружје**.
По аутору ове књиге, основни циљ овог пројекта било је истраживање утицаја прецизно модулираних микроталасних зрачења на функције мозга, а шеф тог пројекта је на почетку био др Рос Еди.
НЈегова истраживања на Институту за испитивања мозга, при Калифорнија универзитету, показивала су да је могуће контролисати људско понашање и реакције уз помоћ електромагнетске (ЕМ) радијације. За ове таласе се везују сви експерименти контроле мозга, јер модулиране емисије микроталаса најефикасније пролазе кроз кору мозга, иначе веома отпорне на ЕМ зрачења ниског нивоа. То практично значи да ће ЕМ таласи са подешеном фреквенцијом одлично послужити за пренос сигнала и порука до мозга, на сличан начин као што су радио-сигнали прилагођени да пренесу музику или говор до радио-пријемника. Један од светских стручњака за физику облака Младен Ђурић са Београдског универзитета сматра да је овакав утицај на људски ум лако остварив интервенцијама у јоносферском омотачу.
Видети више: http://zavetine41.wordpress.com/2014/10/20/%D0%BC%D0%BE%D1%9B-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5-%D1%83%D0%BC%D0%B0/
*
(МЕЂУПРОСТОР) СЕЉАНЧИЦА ИСПРЕД ЗМАЈА
КАДА их, са радио-таласа или у каквој доброј кафани, додирне сетно питање „Што се боре мисли моје“, или их, пак, разнежи болна чежња из „Емине“, већина Срба ће знати да је прву написао кнез Михаило Обреновић, а другу Алекса Шантић. Када, међутим, чују да су „Три девојке збор збориле“, међусобно се питајући „шта би која најволела“, вероватно ће помислити да је реч о песми коју јесте неко некада написао, али која се одавно понародила, па се њеног надахнутог аутора више нико не сећа.
– Не, није тако, ту прелепу песму коју су онако чаробно певали Радмила Димић, Цуне Гојковић и десетине других сјајних певача, написао је Милован Глишић, један од наших највећих писаца уопште. Додуше, у оригиналној Глишићевој верзији збор су збориле три сеје илити сестре. Њих су, током деценија, вероватно због ритмике стиха, замениле девојке, али песма тиме није изгубила на лепоти – открива, за „Новости“, Дејан Томић, публициста и дугододишњи музички уредни Радио Новог Сада.
Није та песма једина чијег аутора, у књизи „Певане песме српских песника“, која још мирише на штампарску боју (изашла је пре неколико дана, у издању РТС), из заборава враћа овај неуморни музички ентуизајста, напротив.
Видети више: http://novosazvezde.wordpress.com/2014/10/20/seljancica-korak-ispred-jove-zmaja/
*
(НАЈЛЕПШИ СТИХОВИ) САН / Веселинка Стојковић*
Сунце је вејало ноћу месечина
Понекад ветрови понекад кише снегови
Тек као декор великих сати
И сами велики сати
А ја сам једрила по врховима вода
По врховима шума свих ширина
И хватала гроздове радости
Гроздове светлости
Понекад само понекад туга и болова
И тако наизменично наизменично
Носила ме музика носила ме песма
Цветови водили каменови вечни
Птице зујалице кладенаца жубори
Брезе вите дуге окомите боје
Све боје њихове…
Видети више: http://malazavetina.blogspot.com/2014/10/blog-post_20.html
*
(АМБЛЕМ) НОВО ВИНО В МЈЕХИ НОВИ
О ГРБУ БОГОМ ЧУВАНОГА БРАТСТВА БАТУРАН
(ХЕРАЛДИЧКА И СИМВОЛИЧКА АНАЛИЗА)
Милошћу Божијом, а у складу са израженом вољом братственика братства Батуран, изобрази се њихово грбовно знамење, о Благовестима, 25. марта (7. априла) 2005. године Господње.
Првобитна идеја о устројавању хералдичкога знамена овога српскога братства, старином из Боке Которске, родила се на Другоме сабору братства Батуран, одржаноме на Тјентишту, у августу 2004. године Господње. Међутим, званична одлука о изради и усвајању грба Батурана, донешена је на првоме заседању Организационога одбора Трећега сабора братства Батуран, које је одржано почетком фебруара 2005. године Господње.
На молбу представника Организационога одбора Трећега сабора братства, господина Слободана Ђ. Батурана, посла осмишљавања и емблазонирања овога грба прихватио се Одбор за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма. Приликом овога хералдичкога промишљања узете су у обзир и све жеље будућих баштиника грба (наравно, оне које су имале хералдичкога оправдања). Резултат таквога рада је грбовно знамење, које је пред нама.
Речени грб је изображен, у електронскоме облику, вештом руком господина Рада Павловића, Иконописца са благословом Његове Светости Патријарха Српскога Г.Г. Павла.
Видети више: http://galerijazavetina.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%BE/%D0%B3%D1%80%D0%B1-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD/
*
(ЗАВЕТИНЕ Пресс) МУЗЕЈ РЕНЕСАНСНИХ ДУХОВА / Б. Тукадруз
… Да би био подигнут,рецимо, „Музеј Немогућег Ратара“, уз Дунав, или негде у тзв. „Новој Србији“ (Мита Ракић), потребно је много снова и визија, као и за „Академију алхемије“, па и музеј ренесансних духова! Српски богаташи га неће сазидати, али могли би удружени и имућнији појединци, визионари и велики људи, а не средњи људи, каквих је највише, и јуче и данас, и пре двеста година и пре двадесет година. Пријатељи ме убеђују да напишем књигу о српским ренесасним духовима, уверени да би она могла подстаћи моћне и успаване да одобре такав један пројекат, јер вероватно има много великих и напуштених зграда по великим градовима, као што и широм планинске Србије зврје на хиљаде и хиљаде хектара празних простора, без људи. Можда то и није толико апсурдно и глупо, јер као што из највећих болова ничу највеће радости, тако би и из тих понора минулог века и амбиса дисконтинуитета, опустошења, могао да се уздигне и један музеј ренесансних духова – српских ренесансних духова?
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2014/10/20/%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98-%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0/
*
(УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА) ДВА МИРОСЛАВА И ЈЕДАН СТОЈАН
Мирослав Б. Душанић: Тренутак спознаје
за Мирослава Л., Мирослава Т. и Стојана Б.
Имао сам много водича:
прокламоване савремене барде
великане Нације и Републике
или самопрозване
авангардне манифесте и пјеснике
нове наде сутрашњице
критичких радова зборнике
антологије раздобља и поднебља
изборе класике и неокласике
модерне и постмодерне
интервјуе стручне
и оне у свакодневној штампи
које прочиташ и одмах заборавиш
или се за неко вријеме памти
и сви се показаше лажним
у тумачењу Универзума.
Видети више: http://umetnostmahagonija.blogspot.com/2014/10/blog-post_21.html
*
(АРХИВ У ОСНИВАЊУ) Из КРФСКОГ ЗАБАВНИКА
У сусрет стогодишњици покретања „Забавника“ „Српских новина“
БОЖЈИ ПРСТИ
Запали смо око Брегалнице под тешку укрштену ватру.пушака, митраљеза, топова. Само што још није било непријатељских мина под нама и летилица над нама па да је „све у реду«. Чекамо да ма која од ових паклених справа омекша и оређа, па да гурнемо опет напред. Сваки војник ухватио какав заклон и пуца. Један се нешто узмувао и ни један му заклон не ваља. Други војник опази то, па ће му другарски пребацити: што си се бре узврпољио? Што не чуваш место него једнако врдакаш? Судбини нећеш умаћи а тако ћеш шевајући, ђа десно, ђа лево, подићи куршуму!
Видети више: http://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/2014/10/21/%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D1%80%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/
*
(ВЕЧИТА ОПОЗИЦИЈА) ИСТИНА И ВРЕДНОСТ
Сведочанства /Лаза Лазић
…Понављам: о томе се и данас најрађе ћути, а тако је било. Према томе, вредности и судбине савремених српских писаца и њихових дела до данас нису оцењиване, ни у новим околностима, по критеријумима саме уметности. А наследили смо уџбенике, енциклопедије, биографије, славу имена, споменике, називе улица и школа, лекеиконе и презентације у науци – ио вредноваи у које је извршило доба удбе. Највећи број директора великих издавачких иредузећа и новина, те директора позоришта били су активни чланови тајне полиције, ситни достављачи и њихове често пресудне положаје у разним установама и не рачунам. Велика диктаторска држава јесте држава страха, али страха власти од често измишљеног, али и од суштинског свог непријатеља, а овај се зове истина и вредност. Подручје уметности је велики транспарентни полигон на којем се вежба жандармерија духа и огледа стање друштва, књиге јесу главно, и добре књиге ће преживети све манипулације политике, али и стање и третман уметника од стране власти, стање правице и понашање славохлепних и моћи жељних скрибената велики су индикатор о томе како интерес, понос и дигнитет народа бивају оштећени ако се у уметничку сферу умеша слепа воља за моћ иначе петпарачке политике великих амбиција недоучених…
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/2014/10/22/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B8-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0-%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%9B/
*
(ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСА) Љуба зна шта прича
Разговор између магарца и Марине Абрамовић…
Французе не интересује Србија. И о овом скандалу са заставом велике Албаније пишу са симпатијама према Албанцима „Бели дим”, 2014, уље на платну
… Да сте били у Београду да ли бисте пратили параду?
Наравно да бих гледао. Као и сви што су гледали. Нема ту никакве разлике између мене и других људи. Ја, међутим, мислим да ми морамо културом да се наметнемо Европи и да је култура најмоћније оружје, које ми довољно не користимо, јер ове који су на власти то уопште не занима. Ми данас имамо нејнекултурнију власт коју смо икад имали, јер је за ову државу култура на последњем месту. Погледајте говоре и обраћања наших политичара – ниједан не помиње реч култура, њих то савршено не дотиче. Шта друго могу да закључим? Али ни то није најгоре. Забрињава што људима почиње да бива свеједно. То ће се тешко исправити. А уништавање културе је прва ствар која се чини кад се један народ уништава.
Видети више: http://kamenipecatneolita.wordpress.com/2014/10/22/%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0-%D0%B7%D0%BD%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0/
*
(ПРОТИВОТРОВ) Из рукописа романа „Шифра: ЈЕГУЉА“ / Бела Тукадруз
Из „КЊИГЕ ДВАНАЕСТЕ“, напомене Белатукадруза
…. Завртело ми се у глави. Препознао сам стил. Али да у Циганима не бих побудио сумњу, прегледао сам још двадесетак страница и видео да је ту у целини Сенковићев рукопис – драматизација „Коцкара“ по роману Достојесвог. Повезао сам брзо ствар. Завезао фасциклу, претурао по врећи, видео да и на другим фасциклама има назнака „предмет Јегуља“. И пошао даље. Видевши да нисам одушевљен садржајем врећа, Циганин смањи цену: „Ево, даћу све вреће за педесет евра, толико сматрам вреди, ко један метар дрва. Целе зиме можете да потпаљујете ватру…“
– Откуда вам све ово? Где сте то конфисковали?
– Спасли, господине! Неки лудак се -тамо преко где ми пецамо – предозиро, замало да изгори. Не пије само виски, него шмрче и бели прах. Да се нисмо затекли на лицу места, кукала би му мајка. Али ми смо га некако изнели из запаљене викендице, па смо успели да спасемо и књиге и папире неке, и прозоре, и двоја врата, ова.
– Навратићу мало касније, идем да потражим оно због чега сам дошао на пијац, рекох Циганину. И удаљих се, да се у ствари приберем.
Шта се догодило са пуковником Амарилисом? Јер највероватније да је то била његова викендица преко Дунава? Шта је изгорело, а шта је спашено?
Да ли је преживео? Преживео је, наравно, а успут се „ослободио“ „архива“ за који би издавачи у свету дали брдо пара!
Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2014/10/22/%D0%B8%D0%B7-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%88%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%99%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0/
*
(УМЕТНОСТ МХАГОНИЈА) Антоније Ђурић: Ви сте његови, он је ваш!
… Молим: сваком своје, њему – његово!
Господару треба
вратити слуге, али уз напомену да су његове слуге другима били
господари. Није поштено: живом служити до слепила, мртвог оптужују до
лудила, а ордење и награде не враћају! Прећуткују питање: шта би он био
без њих? Без српских комуниста, он био био – нико и ништа! А шта би они
били без њега? У ком би кршу живели, чије би овце чували, чију би траву
косили, коме би воду носили, кад би се шепурили у туђим вилама и брчкали
у приватним базенима!
Видети: http://umetnostmahagonija.blogspot.com/2014/10/blog-post_22.html
*
ЛеЗ 0008089
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 