Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00296)

(Среда, 29. октобар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА)

Руски цар

Руски цар

*

(Салаш СЕВЕРАЦА) Подизање споменика последњем руском цару Николају Другом

Подизањем споменика последњем руском цару Николају Другом, који је на неизбрисив начин помогао српском народу у кључним тренуцима историје, данашњи Београд и цела Србија су несумњиво доказали да је потпуно био у праву класик руске књижевности Лав Толстој када је својевремено устврдио да „доброта одолева свему, а сама је неодољива“.Другим речима, доброта руског цара Николаја Другог је одолела многим годинама које су прохујале, јер на сву срећу, Срби очигледно нису заборавили његово доброчинство. Наиме, у центру српске престонице, на малом, али изузетно складном простору са поетичним називом Девојачки парк, убрзано се приводе крају завршни радови који ће напослетку тај делић Београда претворити у сликовити трг који ће сваком пролазнику одмах скренути пажњу на себе, с обзиром да већ сада њиме доминира висока фигура достојанственог руског цара који је задужио Србе, …
Видети више: https://znakprepoznavanja.wordpress.com/2014/10/25/%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%83-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%83-%D0%B1%D0%B5/

*
sajam2
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ ) Поздравни говор кинеског писца Лију Џењуна Иначе, први пут свечано отварање ове манифестације уприличено је у сајамској Хали 2а, због великог излагачког простора земље почасног госта, на 1000 метара квадратних. То је „прича у причи”, острво музејског смираја у, већ прве вечери, сајамској вреви, атмосфере којом зраче само древне културе. Овде се могу видети сјајне изложбе древног кинеског издаваштва и штампарства, демонстрација штампања у древној технологији резбарених дрвених блокова, штампарска техника покретних дрвених слова, изложба о кинеској култури чаја, записи на грнчарији, пророчански записи на животињским костима, бројна издања књига и много тога другог. Припремајући се годину дана и дошавши с делегацијом од више од 150 научника, писаца, издавача, НР Кина показала је како се указује част домаћину.
А да је част и примити таквог госта – „земљу велику у сваком погледу, с огромним културним наслеђем и традицијом, али веома различитим у односу на српску и европску културну баштину”, истакао је и академик и песник Милосав Тешић, који је у оквиру свечане церемоније прогласио отвореним овогодишњи сајам, док је у име Народне Републике Кине, окупљене поздравио кинески писац Лију Џењун….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2014/10/29/%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%9F/
*

овце, фотографија гордане влајић

овце, фотографија гордане влајић

(ФОНД УЗАЈАМНЕ ПОМОЋИ) Јагличић на украјинском

Владимір ЯГЛІЧИЧ (1961) – сучасний сербський письменник з міста Крагуєвац, автор десяти поетичних збірок („Поза свідомістю“ (1990), „Темний сад“ (1992), „Усамітнений мандрівник“ (1994), „Тіні в дворі“ (1996), „Стовп“ (2013) та інш.), трьох романів і близько п’ятьох десятків книг перекладів з англійської, французької, німецької та російської мов.
Зокрема, переклав і упорядкував Антологію англомовної поезії від чотирнадцятого до двадцятого віків (2009) та Антологію російського модерного оповідання (від Толстого до Шаргунова, 2011).
«Я чув про Владиміра Яглічича як про відомого перекладача… – так писав про сербського колегу відомий російський поет Бахит Кенжеєв. – Познайомившись з його власною творчістю, я був вражений глибинною потугою цих віршів, їхньою безкорисливістю та самовідданістю». Думаю, сповнені філософських розмислів та глибинної експресії вірші сучасного сербського поета зацікавлять і вітчизняного читача. Які в українській версії з’являються на світ уперше.
Павло ВОЛЬВАЧ

Видети више: http://zavetinekruna.wordpress.com/2014/10/27/%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B-%D0%BD%D0%B0-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC/

*
(ЈУСТИНИЈАНОВА ДИНАСТИЈА) Писмо среског начелника из Параћина (у пензији) Хитлеру
Светолик М. Драгачевац, срески начелник из Параћина у пензији, послао је 25. марта 1941. писмо Адолфу Хитлеру у Берлин. Стигло је већ 1. априла…

Параћин, дана 25. III. 1941 године
АДОЛФУ ХИТЛЕРУ
Нит правде прекинут је. Зацарила обест и сила. Велики тлаче мале и у својој осионости не познају Бога; немају душу.
Крвожедни Хитлер хита да ни једна њива на ово земаљској кугли не остане засејана јадом и чемером. Ни наша напаћена Отаџбина није поштеђена. Пружамо ти своју поштену руку али ти хоћеш и срце.
У жељи да освајаш и тлачиш ти нам газиш оно што нам је кроз сва робовања и кроз векове било најсветије газиш нам слободу и част газиш нам понос.
Теби Хитлере; Кајинов сине ми деца великих отаца и дедова узвикујемо доста! Не слушаш ли наићићеш на бодре мишице наше. Пролићемо ти крв и ногом ти аждајо стати на врат да се не дигнеш. Упамти да нас је можда Господ Бог одредио да код нас добијеш одмазду за сва недела. Упамти!
Светолик М. Драгачевац
срески начелник у пензији
Видети више: http://70simbolisz.blogspot.com/2014/10/blog-post.html

*

Круг опроштаја од ... Звижд, Белило, лето 2014.

Круг опроштаја од … Звижд, Белило, лето 2014.

(Група Заветине ЗЗ) ДВЕ ПЕСМЕ МИРОСЛАВА ДИМИТРИЈЕВИЋА

АКАДЕМИЈА ЈАУКА

Мисао је заразна – али мудрост није
Обе опијају као ракија ранка
Гледам ласту где ће гнездашце да свије:
Мудрост је старија од самог постанка
Све отворено – све боготворено
Свакоме доступно и у пола ноћи
То је Мудрост Божја – Грешна жено
За којом сам сулуд морао поћи
Сад ме беда учи да мислим мудрије
Невоља је мени најбоља наука
Видети више: http://zavetinein.wordpress.com/2014/10/27/%D0%B4%D0%B2%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0/

*
(Група Заветине ЗЗ) Мирослав Димитријевић

ЗНАЦИ
Коме ли Господ
Сву ту радост даје:
Воћар кад-тад умре
Ал воћњак остаје
Не од љутог мраза
Већ од летњег жара
Црвени се румени
Море јабучара
А над воћњаком
И снежак се вајка:
Берићет необран
Покрива као мајка
За јабуком нико
Више не посеже:
Зима обра људе
И плод им сажеже
Ово богме никад
Нису добри знаци:
Кад се села беру
Кано и воћњаци
Видети више: http://zavetinein.wordpress.com/%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8/%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

*
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
(Симбол СУРБИТЕ) ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ / Мирослав Тодоровић

…. Пљушти киша. Из магле чује се кукавица. Све се завукло у склоништа, мирује. Поново читам Лукићев Оглед о збирци Тамно и дубоко. За Листове издвајам одломак, јер је Лукић осетио и речима исказао суштинску линију певања збирке која је настала међу овим горама.
Мирослав Тодоровић: ТАМНО И ДУБОКО, Апостроф, Београд, 2002, 70 стр. –
Мирослав Тодоровић (1946), загазио је у шесту деценију живота, иза себе има 56 година и 11 песничких књига. Рођен је у Трешњевици код Ариља, а живи у Нишу. На насловној страници његове управо објављене књиге умонтиран је фотос -Поглед на песникову родну кућу (Поглед са Свеловине – гробља ? које је снимио сам песник). Песнику је отац преминуо, преминула му је и мајка, пре неколико година, и кућа је – пуста. Много је данас таквих кућа у Србији, од Ариља до Неготина, од Голубца до Иван – Куле, уз и низ Мораву. Одмах да кажем: ово је опора, истинита, храпава као кора горуна, као лице изборано борама дуговеких стараца, књига, која се оглашава из мрака тишине, из понора дубине и судбине, из тескобе постојања и нестајања, оне друге, непознате, придављене, упропаштене Србије. “Седим пуст испред куће пусте / Завија пас који нема куд да оде / Ћутим над овом у зјапу белином/ Ја који немам више где да дођем” (стр. 51, завршни стихови). Ови стихови су “одлежали” у песниковој души и фијокама; искуства су болна и доживљена, као многе сгранице у надахнугој и раној књизи ЕХ РОNТО Ива Андрића. Песник се у овој књизи суочио са страхотом нестајања и ишчезавања једног света и племена :” На овом кревету је лежао мој отац / моја мајка је после његове смрти / Овде одмарала уморну душу (стр. 48, песма Дневник, 17. април 1996), као што и сам песник Умор својих година смирује на истом кревету…
Нема фолирања у овој књизи, флертовања са књижевним помодарством с краја 20. века. Нису ово импресије једног очајника, већ је пре реч о извештају, о књизи постања и нестајања. То је књига окренута видицима који застрашују, јер на њима трепери као летња јара философија векова, трагизам постојања.
Видети више: http://vrtsvetepetke.wordpress.com/2014/10/28/%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

*
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
(ЗАПИС 70) МАЛИНА И ДРУГИ ЈАДИ / Недељко Богдановић
или:
ЗАПИСИ О СУСРЕТИМА СА СТВАРНОШЋУ

…. Напоредо са поезијом и књижевном критиком, последњих година у стваралаштву М. Тодоровића настаје нова серија текстова који се с времена на време појављују у дневној штампи, као колумне, или реакције на друштвена збивања која су писца побуђивала на креативну реакцију.
И сâм се оглашавао поводом туђих књига, што га чини активним судеоником књижевног живота Србије већ више деценија. Такав, он није могао избећи сусрет са свакодневицом која је тражила да буде уочена и описана, једнако као и оно што чини непролазност, то јест вредност која у поезији има универзални значај.

*
Тематика ових текстова означена је поднасловом ,,Штиво посвећено књизи, речима и малинама“, али би се с подједнаким правом могло рећи да су ово есеји о нашој стварности, о нашим карактерима и судбинама. Од узалудне вере, преко разорених нада до људске (личне и друштвене) неодговорности креће се вертикала безнађа у којој се јасно види све сем излаза.
Видети више: http://fabrikamaslacakla.blogspot.com/2014/10/blog-post_29.html

*
(МАДАМ ЛЕНОРМАН) ЕКУМЕНСКИ ПАПИР /Ст.Еван
Препоручује МирОСлав Тодоровић
Уз речи Јованове:
Који уме да чита, ко не уме да се чуди…

Стеван Бошњак
Фрагменти за лилу*
(*плес Богова )

Душану Стошићу
Тримуртију
загледаном у Огњиште Света

…Бела тачка је простор који не постоји, али се може замислити, јер, нулти је простор чист број: 0д = цм0 = 1
Бела тачка је простор између две суседне тачке. То значи да се две суседне тачке не додирују, већ да међу њима посредују беле тачке. Бела тачка је, као вид мезафизичког простора, први заметак треће димензије, нека врста математичког и духовног глуона физичке и психичке стварности, а што и јесте број, који једини посредује између два света: идеалног и реалног.
Видети више: http://bibliotekez.blogspot.com/2014/10/ekumenski-papir-stevan.html

*
(ПИСМА Заветинама) ДВА КРУГА > Реакција на писмо Ведране Рудан / Стеван Бошњак

Мирославе,
јави свима:
Људима,
не зверима,
Анђелима,
Нефилима,
Махавировцима
Не макијавелистима,
старим и новим верама
не црном племству
не рогатима
Јави свима
не крунисанима,…
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2014/10/29/dva-kruga-reakcija-na-pismo-vedrane-rudan-stevan-bosnjak/

*

(ПИСМА Заветинама) ВАПАЈ: Живим на граници глади / Јадран Залокар

hvala dragi miroslave
na svemu poslanom
molim te javi suradnicima da im mogu napisati recenziju ili pomoci u bilo cemu
zivim na granici gladi. neka mi se jave postom na
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2014/10/29/zivim-na-granici-gladi-jadran-zalokar/

*

Круг опроштаја од ... Звижд, Белило, лето 2014. (Опет пластика, Пек)

Круг опроштаја од … Звижд, Белило, лето 2014. (Опет пластика, Пек)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s