(Понедељак, 3. новембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА)
*
(ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА) Скерлић нам недостаје као велики културни радник
СВЕ се више показује да наш политички живот запада у безначелност, у груписање интереса, прохтева, амбиција, и да се на штету општега и начелнога истиче лично и безначелно… У данашње време видимо да су карактери пали, да су људи ослабили… Настало је доба политичког лицитирања.
Ове речи изговорио је маја 1912. у Скупштини Србије Јован Скерлић, чији је век од смрти обележен представљањем књиге његових говора као народног посланика (у издању „Службеног гласника“) и трибином о порукама и поукама које нам је оставио велики књижевни критичар, историчар књижевности и неуморни јавни делатник.
– Ново читање Скерлића као политичког писца и говорника посебно је важно у наше време – рекао је Чедомир Антић.
Видети: http://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2014/10/31/skerlic-nam-nedostaje-kao-veliki-kulturni-radnik/
*
(ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ) ВИДЕЛО, лето-јесен 2014, бр 18-19, Панчево
… Уочи 59. међународног београдског Сајма књига штампан је двоброј књижевног часописа „ВИДЕЛО“ (лето- јесен 2014), који доноси, на ударном месту, у рубрици „СРПСКИ ПОЕТСКИ СВЕТОВИ“ препеве поезије српских песника на македонски (избор и препев Ристо Василевски, академик): Љубивоја Ршумовића, Радомира Андрића, Вита Марковића, Јована Зивлака, Драгана Јовановића – Данилова, Николе Цинцар Поповског, Живодрага Недељковића, Мирослава Лукића – Белатукадруза, Зорана Хр. Радисављевића и Андрије Радуловића.
У рубрици Погледи, штампани су текстови Данила Киша, Николине Нолевске, Ивана Антоновског, Разме комбаровског, Николе Галевског, Ноама Чомског.
Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2014/10/30/%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BE-%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD-2014-%D0%B1%D1%80-18-19-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BE/
*
(ВРЗИНО КОЛО ) Шта нас чека ако се ствари не промене?
ДАВНО је било када је Слободан Јовановић написао да не постоји српски културни образац. То је, дакле, феномен дугог трајања. Он одсликава столетни неуспех да утврдимо српску језичку норму, да означимо место ћирилице у нашој јавној свести, да без предрасуда и поуздано сагледамо облике српске културне прошлости, да све то учинимо у складу са савременим осећањем националне припадности. Тако бисмо интересе српске националне егзистенције разложно довели у везу са непорецивим чињеницама и европским наслеђем. Све то изостаје услед владајућег распореда историјских и културних сила.
Видети више: http://tamnivilajet.wordpress.com/2014/10/31/sta-nas-ceka-ako-se-stvari-ne-promene/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ОБНОВА ТИТОИЗМА / Мило Ломпар
Идеолошка конструкција по којој Европа нема алтернативу и афирмација ставова о титоизму подударају се, дакле, у два битна момента стварности. То су вишеструки процеси обнове ауторитаризма и непрестани процеси умањивања српских националних права.
Поштовани професоре Ломпар, недавно се појавила Ваша књига под именом „Дух самопорицања“. У њој – између осталог – указујете на појачавање већ устаљене тенденције подређивања српске културне политике хрватској културној политици: све у склопу тзв. југосфере као новог термина за већ виђену културну политику у доба титоизма. У чему је значај културне политике једне нације, каква је српска културна политика данас и шта заиста значи тај појам југосфера?
– Дуготрајни недостатак српске културне политике огледа се у свим подручјима јавне свести: и у политичком, и у пословном, и у медијском. То би могла бити актуелна последица опште и дуготрајне друштвене неуређености. Али, овај недостатак историјски можемо схватити и као плод дубоке пукотине у осећању националног идентитета, која је настала услед историјског наслеђа: померања са југа на север, са истока на запад, дуготрајног постојања у подунавском културном окружењу, настајања контактне културе са преовлађујућом православном и садржајном како исламском, тако и католичком компонентом. Настали у дугом трајању, ови моменти проблематизације националног идентитета добили су посебну снагу услед распростирања идејâ и идеологијâ југословенства и комунизма. Оне су се показале пресуднијим од укупног наслеђа, јер су деловале снагом модернизацијских историјских процеса.
Сáмо непостојање српске културне политике није, међутим, тек последица спонтаности, него и плод делатних и делотворних настојања. Јер, нема историјског и политичког стања које није резултанта дејстава сила којима је неопходно: баш у облику у ком постоји. Отуд непостојање српске културне политике погодује – као у сваком таквом случају – оним културним и политичким дејствима која имају корист од таквог стања ствари. Јер, наш проблем није у томе шта ће неко рећи, пошто свако говори оно што жели, већ је наш главни проблем садржан у сазнању о томе да – без икаквог размишљања и процењивања – усвајамо туђе становиште о себи самима, иако је лако препознатљиво да нам се намеће да гледамо себе очима оних који своје интересе остварују науштрб наших интереса.
У јавној свести постоји устаљена предрасуда о држави или култури као природним појавама: оне се поимају као Сунце или небо, којих ће бити шта год ми чинили или не чинили. Али, њих неће бити ако немамо вољу да их буде. То је као кућа, као породица, као живот – морамо стално да улажемо, често и без гаранција. Ко нам гарантује да ћемо живети када ујутру устанемо? За нас је, међутим, кључно да ли желимо да живимо или не, да ли устајемо или не. Није тачно да државе или културе мора бити: може и да их не буде. Јер, постоје конкретни интереси који су управљени на то да их не буде. Свет није постао никакво бесконфликтно подручје.
Видети више: http://m950.wordpress.com/
*
(ПУТЕВИ СРБИЈЕ) „Бесни олуј и стари храст“: фрагменти политичке биографије Светислава Стефановића
„Препоручујем Вам да се никако не плетете у политику“. Да је, својевремено, крајем 1903. године, Светислав Стефановић послушао ове речи свог пријатеља Лазе Костића, забележене у једном писму, верујемо да би његов живот имао сасвим другачији ток. Искусни Костић некадашњи посланик у угарском парламенту, саборац Светозара Милетића и Јована Ристића, знао је више него добро какви све бесни олуји вребајУ над увек немирним српским политичким водама. Млади Стефановић, тек изашао из студентске клупе, жељан да се опроба и у овој области, није послушао Костићев савет. Стари путеви, којима је до тада ходио његов пријатељ, чинили су му се далеким и преживелим, док је наступајући двадесети век новим генерацијама указивао на нове политичке хоризонте. У неку руку, можда је за препоруке већ било касно. Међу војвођанским радикалима, као и оним Пашићевим, с оне стране Саве и Дунава, Стефановић је већ био запажен по својој активности. Старим или новим путевима, међутим, биће дилема која ће га, као неки усуд, пратити током целог његовог вишедеценијског политичког ангажмана.
Видети више: http://marijobelakumrijo.wordpress.com/2014/10/31/%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8-%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%98-%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82-%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D0%BE/
*
(ПУТЕВИ СРБИЈЕ) СЕНС : „Три пута поновљена лаж…“, незнање или порицање Холокауста
Аутор: Др Оливера Милосављевић
Поводом текста Војислава Симића „Изложба је корисна“ од 29. априла 2014. у дневном листу Данас, излагања Гојка Тешића на трибини посвећеној Светиславу Стефановићу у Српском књижевном друштву априла 2014. као и низа сличних поновљених дезинформација у штампи и литератури везаних за боравак Светислава Стефановића у Виници, Украјина, јула 1943. године
Видети више: https://marijobelakumrijo.wordpress.com/sens/
*
(АРХИВ У ОСНИВАЊУ) Мира Марковић: У Србији нам је све што имамо, немамо имовину у ЕУ, приче о милијардама које смо изнели су бесмислице!
ВЕСТ о одмрзавању имовине у земљама Европске уније породице Слободана Милошевића, чији је живот заустављен у ћелији Хашког трибунала, без доказа кривице за злочин за који је оптужен, Милошевићевој супрузи, проф. др Мири Марковић стигла је из Београда. У том тренутку била је са сином Марком на адреси изгона, у Москви….
Видети више: https://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/2014/10/30/mira-markovic-u-srbiji-nam-je-sve-sto-imamo-nemamo-imovinu-u-eu-price-o-milijardama-koje-smo-izneli-su-besmislice-politika-novosti-rs/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Како направити отпор / Мило Ломпар
Одломак из једног интервјуа проф. М. Ломапара
(…..) Шта је Европа данас?
Европа је једно, ЕУ је нешто друго.
А српској самосвијести се натура да су ти појмови изједначени?
Тако је лакше објаснити неопходност уласка у ЕУ. ЕУ је једна мултинационална и неоатлнтска конструкција. Питање је колико и како ће трајати. А Европа је стари континент који полако, као стара госпођа, пада у сенку. Сви наши најбољи духови су гледали у Европу, у њој учили, али нико није престао због тога да буде Србин, нити је заборавио да његова реч има смисла превасходно у свом народу. Ниједан Немац неће пристати да за роман аустријског писца каже да је написан на аустријском језику, али ће рећи да су неке књиге преведене са америчког језика, не са енглеског. Немци увек штите своје интересе. Немци, међутим, говоре да постоји црногорски језик, иако знају да је то бесмислица. У њиховом је интересу да се наше подручје фрагментаризује. То не треба примати превасходно емотивно. Треба препознати интерес и организовати контракретање. Немцима не можемо пружити отпор када је рецимо реч о аутомобилима, али када је реч о српском језику није тачно да не можемо пружити отпор. Питање је само желите ли да пружите отпор.
Како направити отпор?
Направити културу. Без ње идете у сукобе без свести и без идеје. У Беогарду немамо музеј геноцида.
Видети више: http://m950.wordpress.com/2014/10/31/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%80-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%80/
*
(ЗАПИС 65) Наопака имена српских политичара!
Зашто се Дачић зове Ивица, кад је сав округао –
написа ономад на свом ФБ профилу мој пријатељ афористичар! А онда је ток мисли кренуо сам!
Зашто се Милошевић звао Слободан, ако нико није био заиста Слободан?
Зашто је Јован Кркобабић, када је деда, а не баба?
Зашто је Јовановић Чеда, када никоме није чедан?
Видети више: хттп://заветинемобаровинститут.блогспот.цом/2014/10/наопака-имена-српских-политицара.хтмл
*
(АРХИВ У ОСНИВАЊУ) Како вам је у Прагу?
Политика има свој систем зла, каже редитељ Лордан Зафрановић, који је боравио у Београду и на Сајму књига говорио на представљању ратног дневника „Сарајевска принцеза” (о борби лекара да спасу живот тешко рањене петогодишње девојчице) доктора Еда Јагањца. Са аутором је, каже, пријатељ већ годинама откако су се срели као избеглице у Прагу деведесетих (доктор је избегао из Сарајева).
Видети више: http://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/2014/11/01/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B0%D0%BC-%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83/
*
(ECUMENICAL NEWSPAPERS) Следи велики књижевни сусрет писаца „Арке“, у уторак 18. новембра 2014, тачно у подне, у сали Удружења књижевника Србије
Синоћ је, 1. новембра, последњег дана 59. међународног београдског сајма књига, на штанду ИП „Арка“, око 18. часова, била камерна промоција књига Беле Тукадруза (алиас М. Лукић) LAS VILAJET, и књиге Ненада Грујичић и Ненад Груичик: НЕКО МИ УЗЕ РЕЧ □ НЕКОЈ МИ ГО ЗЕДЕ ЗБОРОТ. Књиге су представили уредник и уједно аутор избора и препева на македонски Р. Василевски, Душан Стојковић и Мићо Цвијетић. После ицрпнијих осврта Стојковића, развио се спонтан и отворени разговор не само о објављеним књигама, него и о томе колика је данас авантура и мука ићи оним путем који иде „Арка“, истрајавајући на антологијском избору српских песника и препевима на македонски у временима тешким и за народ и за књижевност и издаваштво уопште.У томе разговору су се огласили и песници Зоран М. Мандић, Адам Пуслојић и други присутни. Ова врста разговора о објављеним двојезичним издањима српских песника различитих генерација и поетичких опредељења биће настављена, како је најављено и на трибини Удружења књижевника Србије, изван вашарске вреве, тачно у подне 18. новембра 2014. године, када ће о свим објављеним књигама бити много више говора и разговора, како је најавио директор и главни уредник Ристо Василевски.
Видети више: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/11/02/%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%86%D0%B0-%D0%B0/
*
(ECUMENICAL NEWSPAPERS) Чилагери из Нобелове фондације / Мирослав Тодоровић
…. „Чилагери из Нобелове фондације нестрпљиво очекују да тутну лову ономе који пронађе егзактна правила и мерила за вредновање сликарства , музике, поезије: засад је још у игри оно што се опире вредновању и измиче мерама управо оно „најуметничкије“ у уметности… „
Толико о томе да ли ми се допада.
Па ти си, драги Имењаче,узор, о себи ништа да не речем, како се не може само делом, него треба и лармом, ваља и марифетлуком, али када прође халабука остаје само оно што смо написали.
Видети више: https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2012/11/15/%D1%87%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%B8-%D0%B8%D0%B7-%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81/
*
ЛеЗ 0008093
(002) Архив ДИБИДрУС 