Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00298)

(Среда, 5. новембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА)

Знак препознавања

Знак препознавања

*
(СВЕТИОНИК) Да ли је проширење ЕУ на исток утицало и на нестанак „критички настројених средњоевропских интелектуалаца?“

– То се добро види на примеру чешког филма, који се опоравља од
организационо-продукцијске ситуације деведесетих година, када га је
влада препустила тржишту. Упропастила је филмску организацију која је у
време социјализма била добро постављена. Чешки филм је био најбоље
организован на свету и имао огромне резултате. Без обзира на то што су
неки филмови са критиком тог система завршавали у бункеру, нико од
аутора није страдао. Данас тог сукоба са државом нема, а филмови се
снимају – о ничему. Нису се снашли у критици новог система, него су
према њему похрлили и душом и телом. Некритично су ишли према кока-коли
и хамбургерима, а нови систем довео их је у људску и културну
зависност од одређених структура западне културе и утицаја. Последњих
20 година у Чешкој се није десио ниједан велики филм, осим појединачних
подухвата као што је „Коља“. Нема више те критичности, али ни савршене
филмске форме карактеристичне за њихову школу.

* А, како је на Балкану?


Осим читавог низа остварења о ратним траумама са свих страна, не
постоји критички филм. Нема ни речи о систему, том либералном
капитализму у којем наши народи живе. Не постоји ниједан критички филм о
политици у последњих 20 година, пирамиди власти која упропаштава све
испод себе и све ниже и ниже води народе, разбија индустрију, краде. Све
оно што је било национално благо осиромашује се и продаје. Једноставно,
таквог филма, ни јаке критичке мисли – нема.
Видети више: http://zavetinesvetionik.blogspot.com/2014/11/okupacija-bey-ispaljenog-metka.html

*

"Баш бих и ја да се возим" (Шолетов "Гаша"). Јесен, 2014

„Баш бих и ја да се возим“ (Шолетов „Гаша“). Јесен, 2014

(ОПАЛО ЛИШЋЕ) ОД РАСТКА ДО РАСТКА…./ Радомир Батуран

УВОД
“Мудрост ноћне сенке”

Метафизика је идеалистичка оријентација у философији која трага за прапочецима битија[1], за свим оним што долази пре искуства, значи о ономе што је надсвесно, свевремено и свепросторно. Метафизика је, дакле, наука о суштом сазнању, о самој есенцији ствари и свега што нас окружује, њиховој првости, натприродној, космичкој, божанској првости и сазнавању њих самих по себи.
Првост се посредује кроз једности. Три су једности којима се бави метафизика: Бог, Воља и Душа. Отуда је метафизичка метода мишљења супротна дијалектичкој: није у генези и каузалности, већ у сазнању предмета и бића по себи, у њиховој духовној вертикали: од првог, преко једног, до мноштва. Јер, “није могуће мислити а да се не мисли једно”, сматрају метафизичари. Они још кажу да је “извор ствари исти са њиховим увиром”. По Аристотелу “све јесте неко једно јестаство”. То једно је Бог, први космичи принцип, прва , врховна творачка идеја из које све превасходи. Први метафизичари узимају Бога као “самостални субјект казивања”. Зато се и у Библији каже: “У почетку беше Логос”.
Видети више: http://antologijaol.wordpress.com/2014/11/03/%D0%BC%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80/

*
(Библиотека ВЕЛИКЕ ПРЕТЕЧЕ) АНТОЛОГИЈЕ

Растко Немањић (Свети Сава)
(око 1175-1235)
СЛОВО О УМУ

Наш ум да буде
на небесима у гледању,
на красотама рајским,
у становима вечним,
на анђеоским зборовима,
у животу онде…
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/antologije
*
(Библиотека ВЕЛИКЕ ПРЕТЕЧЕ) ОТАЧАСТВО ПРЕТВОРИШЕ У ПУСТОШ

Доментијан
(око 1210 – после 1264)

Оскрнави се земља наша
безакоњима нашим.
И убијена би крвопролићем
И упадосмо у плен иноплеменика.
И непријатељи наши подругиваху нам се,
И они који су око нас поругаше нам се
за безакоње наше.
Кад иноплеменици дођоше,
отачаство светог (Симеона Немање)
уистину претворише у пустош,
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/antologije/otacastvopretvoriseupustos

*

Слика са овогодишњег, 59, београдског Сајма књига, Шзанд ИП "Арка"; Василевски, Мандић, Бела Тукадруз (снимак Г-ђа Соколовић)

Слика са овогодишњег, 59, београдског Сајма књига, Штанд ИП „Арка“; Василевски, Мандић, Бела Тукадруз (снимак Г-ђа Соколовић)

(КАРТЕ МАДАМ ЛЕНОРМАН) ИЗ РУКОПИСА „ САВРЕМЕНОСТ „ / САНДА РИСТИЋ-СТОЈАНОВИЋ

ДИЗАЈН

Смрт дизајнира собу у
којој живи.
Под те собе су илузије, о које се
саплићу наше речи.
На столу собе илузија живота
посматра зидове.
На зидовима те собе клизе слике
цртајући живот и смрт преко себе.
Један такав цртеж претвори се
у ковитлац ствари у тој соби.
Дизајнира живот за то време
свој намештај у тој соби.
Смрт на крају признаје да
је најмање дизајнирала собу
у којој живи.
Видети више: http://bibliotekez.blogspot.com/2014/11/blog-post.html

*
(ДУХ МРТВИХ ПЕСНИКА) Светислав Стефановић БУНТОВНЕ ПЕСМЕ АРТАС, Нови Сад, 2005. Приредио Предраг Пузић
Политичка поезија скоро је психолошка нужност

(…) Говорећи другом приликом о Змајевим политичким песмама, ја сам, мислим, успео да оправдам и да подвучем значај његове политике поезије, указујући на скоро психолошку нужност код најчистијих лиричара: Шелија, В. Блејка, Хајнеа, и других, да се изразе и у политичкој песми. Зато ћу овде само указати на тај говор, напомињући да је Змај и у тој области, и поред тог што је и његова политичка поезија, као и свих осталих политичких песника, често највише пригодна и везана за пролазне људе и догађаје, често више партијска, чак и партизанска, него политичка и социјална, но увек народњачка и слободарска, дао обрасце највишег стила, такве који далеко прелазе значај пригоде и пролазне теме за које су везане. Питање политичке поезије није, уосталом, питање њеног квалитета него питање и оправдање факта да су се баш велики и највећи светски лиричари одавали и политичкој поезији.

Снег на Балкану Светислав Стефановић
О, зашто си се снегом умотала,
Несрећна земљо, претворнице грозна?
Зар мислиш, ‘вако нема ко да позна
Трагове твојих несрећа и зала?
Зар под том кором нема чуда триста,
Крваве игре, проигране крви?
У свакој груди тма неправди врви,
А ти се правиш рухом бела, чиста…
О носи, само, носи то одело,
Под невиности крилом грехе таји,
Од вредних рана чувај трошно тело!
Ал’ слушај како гракћу црна јата,
Док се над твојим мртвим санком сјаји
чистота снежна – за покров ти дата.
Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2014/11/03/%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE/
*

Споменик Баба Стојни (снимак К. Соколовић)

Споменик Баба Стојни (снимак К. Соколовић)

(Библиотека ВЕЛИКЕ ПРЕТЕЧЕ) БУНТОВНЕ ПЕСМЕ / Светислав Стефановић

Песма клетве
(фрагменти)

Проклетство на вас, Моћни и Силни,
на вас, Велики и Јаки!
што имасте у рукама својим
ма за тренут од тренута само
судбину света!
И решисте је:
узесте своју моћ не да је
безмоћним и слабим дате,
но да убијате!
Злочинци под крунама величанства,
са рукама црним од крви
побијених милијона!
Убице живота које нисте дали,
отимачи блага која текли нисте,
рушитељи срећа које градили нисте,
ружитељи олтара које дизали нисте,
уништачи права која даровали нисте,
газитељи слобода које ни дали ни имали нисте,
мучитељи жена које обљубивасте насиљем,
и место љубави улисте у њих мржњу (…)
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/domaci-pauk/buntovnepesme

*
(ЗАПИС 49) СУБЈЕКТИВНА ИСТОРИЈА СВЕТСКЕ И НАШЕ КЊИЖЕВНОСТИ (ЕСЕЈИ НА КВАДРАТ) / Душан Стојковић

Милан Р. Симић: ВЛАСНИЦИ ПРОЛАЗНОСТИ – критика, есеји, огледи, опажања, осврти, прикази : 2009 – 2013. – УНУС МУНДУС, Ниш, (сепарат, стр. 339- 597), бр. 48, лето 2014)
Симићев сабирник садржи есеје, тумачења, осврте, опажања… Не само о књижевности, већ и о сликарству и философији. И не само њима. У текстове уграђује и своје помно ишчитавање стрипова. Не затвара очи пред чињеницом да се литература, једнако као и све друге уметности, отворила и према новим световима, преставши да буде искључиво елитистичка, не постајући притом нужно популистичка. Један је од ретких – ако других у нашој есејистици уопште и има – који пише и о прилозима објављеним у књижевним часописима, као и о књигама давно објављеним с намером да на њих изнова скрене, ако икада раније скренута и беше – пажњу. Иако није сибирник, овај сабирник уноси у нашу актуалну критичку мисао дах оплемењујуће свежине. Њен писац човек је који мисли својом главом. Има шта и зна како то да каже и напише. Ужива у читању и хоће друге да подстакне е да би се и њима то збило. Доказује како, не само у престоници, већ и у мањим и малим књижевним срединама, постоје и делају књижевни светионици. Пише не из морања већ из хтења. Концизност и језгровитост написаног постиже се – знају то сви они који се баве тумачењем туђих књига – уз огроман труд и муку,…
Видети више: http://tzvkulturnidodatak.blogspot.com/2014/11/blog-post.html

*
(УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА) Портрет за оквир од злата / Предраг Пузић

Прелиставајући српску међуратну штампу, у београдском дневнику Епоха пронашли смо један чланак објављен на Велики петак, 14. априла 1922. године. Текст је непотписан, што као да сведочи о скромности али и о величини онога који га је представио. Садржај, већ на први поглед, не оставља нас равнодушним. Иако је реч о извештају једног римског службеника од пре две хиљаде година, он није само историјски документ, далеко је више од тога. Он је портрет за оквир од злата.
Публије Лентула, намесник Јудеје (претходник Пилатов), између осталог обавештава свог императора и о једном необичном човеку. Седма је индикција, месец једанаести по старом римском календару. Место догађаја – Јерусалим.
„Цезаре, овде се налази човек који живи у великим врлинама, а зове се Исус Христос. Народ га назива пророком, а његови га ученици сматрају за божанство. Веле да је син Бога творца неба и земље и свега што на њој има и бива.
Заиста, Цезаре, сваки дан се чују чудне ствари о овоме Христу. Да лечи болеснике само додиром и да мртве васкрсава једном речју.
Он је човек средњег, лепог стаса. Изглед му је благ и достојан поштовања. Коса му је боје зрелог лешника и пада му у увојцима преко ушију, и са бескрајном милином шири му се по плећима; коса је раздељена по темену на назаретски начин. Чело му је високо и чисто. Образи су му љупко румени. Нос и уста његова дивно су правилни. Брада му је честа, боје као и коса, није дуга и на средини подељена. Очи су му лепе и сјајне, као сунчани зраци и нико не може право да га гледа од сјаја.
Укорава с величанством, а опомене су му пуне благости; или говорио или творио, увек то чини с милином и озбиљношћу. Никада га не видеше да се смеје, али су га видели да плаче.
Видети више: http://umetnostmahagonija.blogspot.com/2014/11/blog-post.html

*
(Књижевни часопис БДЕЊЕ, бр. 40/ 2014 ) ПИСАЊЕ КАО ТРАГАЊЕ ЗА ИСТИНОМ или мисија „књижевног легионара“ (Тридесет година за тридесет питања) – Разговор Мирослава Тодоровића са књижевником Бела Тукадрузом (алиас Мирославом Лукићем)

Бела Тукадруз (алиас Мирослав Лукић ,јесен, 2014; Младеновац)

Бела Тукадруз (алиас Мирослав Лукић ,јесен, 2014; Младеновац)

… М. Т. У роману „Пасија по Амарилису“ писали сте о ХОКУС-ПОКУС епохи. Да ли смо још увек у тој епоси, да ли је истина тог романа била сметња да роман буде награђен, умножен, преведен? Јер из буџета су превођена дела која нису говорила ни о чему?
Бела Тукадруз: О овом роману можемо да разговарамо неком другом приликом. Уз мали број песника-критичара, који су се огласили поводом ове књиге, убрајам и Ваш текст. Није „истина“ тог романа била сметња да се награђује, умножава, преводи, већ нешто друго. Ја сам ту „болест“ „дијагностификовао“ у часописном издању моје књиге Провалија српске књижевности… Међутим, ту моју књигу – пролегомену за превредновање у српској књижевности, нико се не усуђује да објави као посебну књигу, чак ни моји тзв. пријатељи…!
Видети више: http://kcsvrljig.rs/wp-content/uploads/2014/07/Bdenje-40.pdf
*

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s