Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00300)

(Понедељак, 17. новембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА)

Уз тристоти број Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ – Србијом уздуж и попреко. Поглед са Радана, новембар 2014.

*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) КАКО САМ УПОЗНАО БОГА /Раде Војводић

… Јутрос, 2. јануара 1992, сâм, испред Споменика, усамљеника око кога се сусрећу и поздрављају ветрови на Златибору, сетих се – онога пљуска у детињству и младића који се лепо осмехивао у Франкфурту. Било је јутрос рано, тек петнаестак минута прошло од осам сати, нигде никога у белини која је посве освојила све: брда и брдашца около, посагле као и усамљене кућице у снегу, фарму према југу, Чиготу, Златибор, и све оно што се погледом могло обухватити. Био сам застао у снегу – обасут пахуљицама које су ме засипале, и подижући главу увис – стајао сам неколико тренутака, као и у вечности да сам, и загледао – како се као у ројевима – све што су ближе, те пахуљице уједињују и засипају – пчелињим зујем готово – додирујући ми чело и лице, и опуштајући ме, јер помислих, као давно, раније: како не могу даље, како је још мало остало до врха, али корак неће па неће, и тај знак неког унутрашњега порива – оно из детињства – а можда има и вукова ту, и шта ћу ја сам, јутрос, усред те величанствене белине, и кога сам то дошао да нађем или бар да поздравим? Стајао сам као опчињен и у белини с којом сам се и изједначавао – поново зачух музичке тонове, као лагани жубор планинског потока, и обрадовах се.
Више нисам био сам!
1992. јануар
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2014/11/17/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2/

*

Песник Александар Лукић

(КЊИЖАРА ПИСАЦА) Две песме Александра Лукића из књиге „Оснивач подземне престонице“

БАЈАЊА ПРОТИВ ШТЕТОЧИНА,
ОД ЛОПОВА ОД ДЕОБА

Устави, Свети Саво,
устави кола и волове!
У нас има неко чудо,
да се ти чудиш нашем чуду!
Архиепископију задесили трудови.
Узнемирили се бербери,
надзорници пророчанства обукли црнину
и умотали главе у нештављену кожу црних коза.
Пропаст је вршњак свију нас.
Треба посећивати сахране што тек предстоје
јер на спроводима човек може да се нагледа
детаља који су пре тога били недоступни.
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2014/11/17/%D0%B4%D0%B2%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D0%BE/

*

Вражија црква – то јест црква Пресвете Богородице из 14. века на Вражјим стенама изнад Пчиње у близини Трговишта, крајем новембра 2014. Заветине

(МАДАМ ЛЕНОРМАН) Песми / Светислав Стефановић

Кад цео један народ у сталној беди јеца,
Кад пиште гола, боса, палих ратника деца,
Кад нигде правде нема, када сиромах треба
Да ради и дан и ноћ, и живот свој да крати
Да би могао само насушни хлеб да плати,
Докле богаташ бесни, расипа, једе, пије
И троши благо, које радом створио није,
Кад кривоклетник један четири вере чува,
Кад штампа пише како бакшишки ветар дува,
Кад лопов родољубље присваја и представља,
И противнике своје изван закона ставља,
Кад одличја полтрони и дезертери носе,
Кад сви поштени људи гладују или просе,
Кад се заставом која бејаше символ славе
И борбе за слободу, склоништа сраму праве,
Видети више: http://bibliotekez.blogspot.com/2014/11/blog-post_17.html

*

Србијом уздуж и попреко: Трговиште, Пчиња, у близини Вражје цркве, новембар 2014

(Група Зз) ВЛАСТИМИР СТАНИСАВЉЕВИЋ ШАРКАМЕНАЦ

МОРЕ КАМЕНА
ПОДЛОВЋЕНСКЕ СЛИКЕ – СОНЕТНИ ТРИПТИХ
1. МАГАРАЦ
У ПРИМОРСКИМ БРДИМА
Кад је магаре гледало човека
у очи како мучи се да носи
дрва у врлет, не хте да пркоси,
но кротко прими терет, и ту нека
Инат-Судбина испуни му срце,
те ђà уз брдо, скоро с два кубика:
смрзнута нејач плаче са ћувика –
решен, престиже и живе и мрце.
Видети више: http://zavetinein.wordpress.com/%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%86/

*

Испред цркве у манастиру Св. Прохора Пчињског, новембар 2014.

(Група Зз) ГОРАН РАНЧИЋ
плави лептир уместо круга
драги С. заклео сам се да више не запишем ни стих
да зарад испражњеног крвотока не подмећем срце
под лажљиви точак усковитланог свемира поезије
па шта одлази се нечујно иако остајеш непомичан
ходом леопарда помало лењо ка дрвету акације
ту је испод нешто мало хладовине и ноћашњи лов
јутрос нисам урликнуо на нови дан ни рекао хвала
Богу ни свом давно изгубљеном срцу јер сам устао
јер сам будан а на чело ми слетео плави лептир
а могао сам слагати као и камелеон ништа лакше
да би избегли бол која се не може избећи страхом
јер смо рођени рањиви и растргнути ко антилопе
… видети више: http://zavetinein.wordpress.com/%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8/%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B8%D1%9B/

*

Тзв. Вражја црква, Трговиште, новембар 2014.

(ЗАПИС 17) ДОЗИВАМ ТЕ / Добривој Вујин

Учестало те дозивам:
дозивам те свакодневно јачином океана
јер ја другачије стајем на леву ногу
ако је за некога овај податак важнији
од сутрашњег дана који се завршава и пре
овог у који те дозивам на чудан начин
свима се тако чини рекао бих на први поглед
са другим нисам у добрим односима хоћу рећи
сем првог сви остали погледи бацају
сенку дубоку сенку на први који се неда
дозивам те са револвером без нишана мада
ћу све ово наставити уз малу кафену паузу
ваљда ми нећеш на овоме ништа замерити
јер наши су односи као када се ваљају облаци
као маказе које стрижу вуну са овце
и напослетку остаје гола и у голо се руно претвара
које ће грејати моје залеђено дозивање
јер је четврто годишње доба како те дозивам
видети више: http://fatamorganeimajezavetine.blogspot.com/2014/11/blog-post_17.html

*

Сабласна слика запаљеног старог конака у манстиру Св. Прохор Пчињски, новембар 2014.

(ПИСМА) Уручење награде „Арка” и промоција библиотеке „Логос – Српски венац”

Уручење награде „Арка” и промоција библиотеке „Логос – Српски венац” одржаће се у уторак, 18. новембра у 12 сати у Великој сали Удружења књижевника Србије, Француска 7, а о значају награде и ове Библиотеке говориће: Радомир Андрић, председник УКС, Раде Сиљан, директор издавачког предузећа „Матица македонска” из Скопља и председник Скупштине Друштва писаца Македоније, мр Душан Стојковић, књижевни критичар и есејиста, академик Ристо Василевски, директор и главни уредник ИК „Арка” и Миљурко Вукадиновић, уредник трибине „Француска 7”.
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2014/11/17/%D1%83%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1/

*

Звонара у манастиру Св. Прохор Пчињски, новембар 2014.

(Библиотека ПРЕТЕК, 3) Два писма Беле Тукадруза
Руском песнику и преводиоцу Владимиру Корману, и српском приповедачу и критичару Мирољубу Милановићу

Београд, 31. августа, 2014.

Милановићу,
Драги Мирољубе,

Ево ме коначно у Београду, после скоро две недеље лутања и упознавања раданских села, подраданских, и околине Власинског језера, Пирота, Старе планине, Сврљига – обишли смо толико тога, захваљујући ентузијазму и страсти старије сестре моје жене, и чињеници да она има и пежо и џип, којим нас је возила да видим све оно што нисам видео до своје 64 године, а то је један свет обрастао кудравом маховином, дакле скоро потпуним заборавом….
Видети више: https://sites.google.com/site/tragovi1/ni-dana-bez-retka-kosava/dvapismabeletukadruza

*

Гроб оца Пајсија у манастиру Св. Прохор Пчињски

(Библиотека ПРЕТЕК, 3) ПРВИ ПЕТАО СУДИЈА / Р. Шајтинац

Због тог светла залазећег сунца
Смртно правом улицом
Попут откинуте шине,
дуплог сечива које поскакује преко ледених одбљесака
С углачане гвоздене површине
Због тог светла које је пробијало и пекло
Кроз баште,капије,греде,прљаве завесе и неотворена окна
Мачје јазбине и сенке накривљених бандера

Ја сам тај сада
Који крвавог носа на другом крају зле улице
Цветам ко ружа што цвили и дахће
Упијам рђом заражене пчеле, мирисе
Из плеснавих остава, суву грану багрема
што штрчи из бестравног дворишта
вешалица за крпе, газу, тампоне,
велику масну косу и мале огласе…
Видети више: https://sites.google.com/site/tragovi1/biblioteka-pretek-3/prvipetaosudijarsajtinac

*

Конак манастира Св. Прохор Пчињски, новембар 2014.

(АПСУРДИСТАН) Мрак јужних Словена / Радомир Батуран
1.
Гмаз гмиже лешевима
Гад гризе гнојава телеса
Гар отпада огорелим труплима
Гној цури грозним ранама
Сукрвица бдризга прекланим вратовима.
2.
Бестијална трепеза Југословена
Наказни брак Јужних Словена
Браство-убиство Јужних Словена
Мрак и тмуша Југословена
Видети више: http://mezija.wordpress.com/2014/11/17/%D0%BC%D1%80%D0%B0%D0%BA-%D1%98%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD/

*

један од мањих манастирских конака, новембар 2014.

ЛеЗ 0008096