(Петак, 28. новембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА)
*
(ПРОТИВ ОТРОВ) ЈУНАК НАШЕГ ДОБА – СВАКИ СРБИН…
….У овој сиротињској земљи објави се годишње преко пет хиљада нових наслова и „произведе“ најмање хиљаду новопечених књижевника. У земљи где је преко милион неписмених. Да ли је то логично?
Да, некада је било тешко објавити књигу, јер су у значајним издавачким кућама седели велики писци. Озбиљно су читали рукописе. И талентовани су стрепели од њиховог критичарског суда.
А данас: естрада је ушла у издавачке куће! Нема места за доказане српске писце. Уплашили су се, с правом, те нејезде неталентованих списатеља који се кезе са билборда и машу својим књижицама чекајући Нобелову награду.
Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2014/11/25/%D1%98%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BA-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%B3-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD/
*
(СЕВЕРЦИ) „РЕГИН“ – пошаст?
.. Стручњаци за сајбер безбедност кажу да је само неколицина земаља у стању да креира такав шпијунски алат. Локација инфицираних рачунара у Русији, Саудијској Арабији, Ирану, Авганистану, Пакистану, Индији и још десетак земаља, без иједне чланице „Алијансе петоро очију”, како називају обавештајни савез САД, Британије, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда, искључује макар у претпоставкама Русију и Кину, на које се обично упире прстом у оваквим ситуацијама.
„Верујем да ’регин’ не долази од дежурних криваца, Кине или Русије. Остају САД, Британија и Израел као могући кандидати”, каже за „Гардијан” Мико Хипонен, чија је фирма „Ф-секјур” посматрала вирус на серверу једног клијента у Северној Европи.
Ова претпоставка делује уверљиво и Кендиду Вуесту, истраживачу компаније „Симантек”.
„Док смо анализирали малвер, сложеност и софистицираност у нападима су били очигледни. Ставили бисмо га у категорију високо усавршених државних шпијунских кампања”, сматра Вуест.
„Регин” није направљен да краде интелектуалну својину нити да прави штету попут црва „стакснет” с којим га пореде. Креиран је да надзире релативно мали број мета….
Види више: http://severci.blogspot.com/2014/11/blog-post.html
*
(АПСУРДИСТАН) КОМЕНТАРИ: ИМА – НЕМА ЦЕНЗУРЕ
… Ајд напиши стубац оног што мислиш, одштампај, па то исто прочитај с папира.
Ако је то, то, извини.
Мени не успева.
Тек на папиру видим да то што сам написао има, помало, и стилског бесмисла, није онако како сам намераво да кажем.
А ако пишеш кратку прозу или поезију, настаје благи хаос у изразу.
Ако је у питању жеља да се читалац, тек информише и укачи поенту ауторове намере, можда је у реду, али је и даље, недовољно.
Не знам да ли је у питању оптичка илузија, али имам осећај да јесте.
Код коментара је слично, можда и горе, о смс порукама не бих трошио речи, а не твитујем јер имам осећај да је начин комуникације, када не познајем особу с којом разговарам или полемишем, тупав….
Видети више: http://mezija.wordpress.com/2014/11/25/%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D1%83%D1%80%D0%B5/
*
(ЈУСТИНИЈАНОВА ДИНАСТИЈА) Грк Томо Дима, сведок
Стизали су, један по један. Једва су ходали. Кост и кожа. Сенке од
људи. Бледи и болних очију. Без гласа. Повремено сам чуо да су дозивали
неког, по имену. Сигурно неког свог. Најмилијег. Тако сам упамтио ваше
војнике.
Видети више: http://70simbolisz.blogspot.com/2014/11/blog-post.html
*
(ЗАВЕТИНЕ) СОНЕТНИ УМЕТАК ИЛИ МАЛИ МУК/ Душан Стојковић
време. заустављене птице. ИЛИТИ невреме. ниски лет птица.
облаци пуни рањаве слузи облаци мешине смеха
на земљи ти лежиш земља лежи на теби
морска вода те скида скидаш морску воду
видети више: https://sites.google.com/site/zavetine1/guvno/sonetniumetakilimalimukdusanstojkovic
*
(ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСА) Одломци из „Moare ocaske“ („Хајдучке воденице“) / Бела Тукадруз
(31. децембар 1996…)
…Пре ће се отопити овај прљави снег
и тај полувековни лед
– од снега који управо веје.
Снег ти помаже, роде!
И студен од кога пуца камен.
И горчина.
Не пуштај док они не пусте тебе!
Не могу издржати колико ти.
Нек пада снег. Нек пада снег…
*
(УЕРКА Друга српска ренесанса) Могућност да роман приповеда о рату а да не буде национална, херојска или државотворна епопеја…
(„Дан шести“ Растка Петровића)
… Дело, међутим, никада није заживело пуним животом што сведочи и чињеница да је у међувремену, као самостално издање, објављено још само једанпут, и ових дана код „Платоа“. Роман је Растко крајем 1935, непосредно пред одлазак у дипломатску службу у Чикагу, предавао издавачу Геци Кону али га је овај, после консултација са Слободаном Јовановићем, одбио због, како је о томе сведочио Марко Ристић, „одвише мрачног и за српску војску, тобоже незгодног приказивања албанске трагедије“. – Могућност да роман приповеда о рату а да не буде национална, херојска или државотворна епопеја, остала је и у Растково као и у данашње време сувише смела, заправо авангардна мисао – рекао је на јучерашњој промоцији др Предраг Петровић. – Однос према историји у првом делу „Дана шестог“ не заснива се на уметничком транспоновању фактографске грађе, него на приповедачкој артикулацији дубине ратне трагедије која надилази историјско и постаје катаклизмичко, митско дешавање.
Видети више: http://zimskakratkodnevnica.wordpress.com/2014/11/26/dan-sesti-rastka-petrovica-kultura-novosti-rs/
*
(Група ЗЗ) УСПОМЕНЕ /Радомир Батуран
НИЈЕМИ СМИЈЕХ
Нијеми смијех?
Смијемо се тихо и гласно,
смјешкамо и осмјехујемо,
притајено и слободно,
подмукло и отворено,
злурадо и добродушно,
подсмјехујемо и подњигујемо,
кикоћемо и арлачемо,
церекамо и грокћемо
и — развлачимо уста од ува до ува.
Нијеми смијех?
Само си ми се ти тако смијала:
нијемо, а глагољиво,
ледено, а зажарено…
Њежно ситно лице просуто у осмјех,
уоквирено дугачким праменовима…
Очи тужне, а насмијане.
Сузно сјакте, а маме…
Дошла незнанцу, а одбила љубав.
Нијеми смијеху!
Гдје си?
Видети вишер: http://zavetinein.wordpress.com/%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD/%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD/
*
(ЦЈЕЛОМУДРИЈА) МУЗЕЈ ЈЕВРЕМА ГРУЈИЋА
…. Седам генерација стварало је збирку коју данас чини више од 500 уметничких предмета и ретка архивска грађа, а осим слика Арсенија Петровића, Уроша Кнежевића, Уроша Предића, Паје Јовановића и других, легат Дома чине и оригинални примерци стилског намештаја од 16. до 20. века, предмети од порцелана, керамике, сребрнине, дипломатска преписка, фотографије са европских дворова, као и преписка Краља Милана и краљице Наталије…
Градоначелник Београда Београда Синиша Мали, обилазећи дом Јеврема Грујића, рекао је данас новинарима да град жели да подржи иницијативу власника да део куће претвори у Музеј који ће моћи сви да посете.
Он је подвукао да тај легат не представља само споменик културе већ праву ризницу српске историје и српске културе, указујући на чињеницу да је у њој изложено више од 500 уметничких дела која је „седам генерација сакупљало“.
„Оно што ми желимо да урадимо као град јесте да подржимо иницијативу власника овог дома да део куће претвори у музеј који ће моћи сви да посете. Видећемо на који начин то можемо да урадимо, да ли кроз јавно-приватно партнерство или донације, али сам сигуран да би један овакав пројекат омогућио Београду да буде атрактивнији“, рекао је Мали.
Видети више: http://cjelomudrija.blogspot.com/2014/11/muzej-jevrema-grujica.html
*
(АРХИВ У ОСНИВАЊУ) ШТА ЈЕ У СТВАРИ ИСТИНА?
Детективска посла у поезији / Марјан Чакаревић
Вирус мегатрендизма се незадрживо шири Србијом. Након раскринкавања Миће Јовановића, Небојше Стефановића и осталих политичких фигура, на ред су дошли песници. Широј али и упућенијој књижевној јавности мало познат, нишки песник Милоје Дончић недавно је објавио антологију плагијата Ресавски венац (Лестве, Косовска Митровица, 2014), у којој је наводно показао да су водећи српски и југословенски песници попут Попе, Давича, Мике Антића и Цесарића практично од речи до речи плагирали редом Целана, Павезеа, Драгишу Васића и Рембоа. Вести и чланци о поменутој књизи и интервјуи са њеним аутором су последњих дана протутњали локалним телевизијама, Твитером, Фејсбуком и осталим каналима јавне комуникације и изазвали стотине коментара. Један од најрепрезентативнијих био је коментар извесне професорке књижевности у пензији у коме каже да јој је жао што није умрла дан раније и тако избегла прилику да сазна да су песници којима је посветила цео свој радни век заправо – лопови!
Видети више: https://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/2014/11/27/%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/
*
( РЕНЕСАНСА. СРПСКА РЕНЕСАНСА) Зоран М. Мандић једногласно је изабран за члана жирија престижне књижевне награде „Повеља Карађорђе“
Одлуком Савета Песничког фестивала „Шумадијске метафоре“ у Младеновцу писац Зоран М. Мандић једногласно је изабран за члана жирија престижне књижевне награде „Повеља Карађорђе“. Ова награда додељује се за животно дело посвећено српској духовности од 2004. године, када је установљена поводом обележавања двестогодишњице Првог српског устанка….
Видети више: http://principova.wordpress.com/2014/11/27/%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BC-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B-%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%B0-%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0/
*
(ЗАПИС 7) КО ТО ТАМО НЕ ЧИТА ПОЕЗИЈУ / ЗОРАН М. МАНДИЋ
Поезија је дефинитивно пала на само дно своје измишљене кризе. Уз помоћ божје толеранције још увек дише и преживљава на махове. У скученом предсобљу њене кући смрти смеју се: Борхес, Маларме, Јесењин, Бодлер, Витмен… У њиховом смеху нема ни трунке ироније због које би морали на суд части. Њихов смех долази из дубине страсти са којом су се обраћали читаоцима свог дволичног прохујалог времена. Борхес, председавајући њиховог Друштва, и даље збија шале на рачун немарних читалаца. Оних, који су сујетним романописима спочитавали Јесењина, а Мајаковског бирали за кума. Нико више не чита поезију, рекао би Александар Лукић. У затамљеном углу те његове изјаве је и део прорачуна, након кога је констатовао да су у прошлости читаоци више цртали купине неголи читали поезију.
Видети више: http://zavetineaba.blogspot.com/2014/11/blog-post_27.html
*
(ЗАПИС 24) Мирослав Тодоровић и Ружица Комар добитници књижевне награде „ХАЏИ ДРАГАН“
Видети више: http://70simbolisz.blogspot.com/2014/11/blog-post_28.html
*
ЛеЗ 0008100
(002) Архив ДИБИДрУС 